Gavrilo Prestige by Rupic Dragan

[чика-Брка]

2-way system tweeter 1" (UA025-10), mid-bass 5" (KSW2-5029B) Sensitivity 86 dB @ 1 watt / 1m Nominal impedance 8 ohms Frequency response (-3 dB) 52 Hz ~ 20 kHz Power handling 75 watts Crossover frequencies 2 kHz Weight 15 lbs Dimensions (w x d x h) 7.09" x 10.43" x 11.81" Shipping weight 32 lbs Shipping box (w x d x h) 17.9" x 13.0" x 15.0"

 

ove kutije kako sam gledao na netu kostaju 400$.

 

da li vrede - mislim da ne.

[Zflazar]

ajd da se vratimo na Rupić zvučnike, a diskusiju o tome zašto nekom svira lepo linearan a nekon nelinearan zvučnik moderatori prebace u neku posebnu temu, važi?

...ajd još nešto da pitam, ako smo već u suterenu oftopica: 

-ako su svi merači/mikrofoni baždareni da u svom mernom opsegu frekvencija što tačnije izmere glasnoću/zvučni pritisak/whatever, a da na osnovu njih isti zvučnik meren pod istim uslovima pokazuje isti/sličan frekvencijski odziv, onda da li dozvoljavate da je jedan od razloga različite percepcije frekvencijskog opsega/zvučnog karaktera istog zvučnika u istoj prostoriji u istom slušalačkom društvu možda posledica toga da individue koje slušaju taj zvučnik imaju različitu osetljivost ušiju na različite tonske frekvencije?

...i to ne samo u prežvakanoj priči da matori ljudi poput mene ne čuju visoke frekvencije nego i da imamo i varijaciju senzitivnosti u sklopu Fletcher-Munson krivulje osetljivosti uha na razne frekvencije?

http://en.wikipedia.org/wiki/A-weighting

...tako da ja ne bih odmah skakao na svaku rupu ili breg koji vidim na frekvencijskoj krivulji zvučnika...ima tu još nešto, ne bio ja Scully i Molder

[чика-Брка]

pazi, dobro zboris.

 

ja, kao matorac, kao necujem visoke preko sta ti ja znam.

 

ipak sam uz klempave Yamahe stavio ribbone.

 

bolje mi rade nego 7 pari drugojacijih koje sam probao.

 

sad, sta cujem, cujem.

 

jebem ga.

 

a za krivulje i rupe - lepo si rekao.

 

[...sam se banovo]

Koje god sam skupe zvučnike slušao (zaista skupe) sa naravno isto skupom pratećom opremom, uvek je dobro zvučalo, možda ponekad drugačije nego što ja volim ali uvek dobro! Možda je to zato što ne čujem najbolje? Stiso zube i otišao da proverim!

Testirao sam se i zato što mi se činilo da na levom uvu slabije čujem visoke...  rezultat: levo čujem do 14khz desno do 16, eto...  

ali i pored toga još uvek dovoljno dobro čujem kad nešto ne valja ili sistem vrišti!

[чика-Брка]

jedni od retkih skupih zvucnika koje sam imao prilike slusati,

 

da su mi se dopali i zvucno a i vizuelno su Audio Note.

 

modeli AN-J i AN-E.

 

za razliku od Vienna Mozart Grand, Usher-a, nebo i zemlja.

 

[Guest]

ajd da se vratimo na Rupić zvučnike..

 

http://www.diyaudio.rs/topic/7328-najzad-slike-mog-domacinskog-sistema/#entry201605

[dvv]

Koje god sam skupe zvučnike slušao (zaista skupe) sa naravno isto skupom pratećom opremom, uvek je dobro zvučalo, možda ponekad drugačije nego što ja volim ali uvek dobro! Možda je to zato što ne čujem najbolje? Stiso zube i otišao da proverim!

Testirao sam se i zato što mi se činilo da na levom uvu slabije čujem visoke...  rezultat: levo čujem do 14khz desno do 16, eto...  

ali i pored toga još uvek dovoljno dobro čujem kad nešto ne valja ili sistem vrišti!

 

Pa baš i nemaš neki sluh, bar frekventno. Ja imam 62. godine i još uvek čujem 10/10 frekvenciju na 16 kHz. Imam lagan debalans, levo uvo mi je oko 0,5 dB osetljivije nego desnog, što se smatra normalnom razlikom, niko od nas nema jednaku osetljivost na oba uha, reče mi otolaringolog da se sve do 1 dB razlike smatra normalnim. Doduše, rekao mi je i to da nema baš mnogo mojih vršnjaka sa tako (još uvek) dobrim rasponom, po njemu neki prosek mojih godina se kreće 13-14 kHz. Nemam razloga da mu ne verujem.

 

Oko Rupićevih zvučnika - ne znam šta tu ima da se diskutuje, Takve su kakve su, dok ih čovek ne posluša ne zna o njima bilo šta bitno.U idealnom slučaju, diskutovao bih o njima kada bih mogao da ih dobijem na slušanje kod kuće, dakle u poznatom ambijentu, sa poznatim sistemom. Ako bih te kutije poslušao kod njega, zbog toga što su mi nepoznati i izvorni sistem i akustički ambijent, stekao bih u najboljem slučaju neki opšti zaključak, po sistemu "Ovo mi prija" ili "ovo mi ne prija". Što opet realno nema veze, jer kako sa shvatio, on ih je razvio za svoje potrebe a ne za komrcijalu, pa je prema tome jedino bitno to da li se one njemu dopadaju.

[dvv]

ajd da se vratimo na Rupić zvučnike, a diskusiju o tome zašto nekom svira lepo linearan a nekon nelinearan zvučnik moderatori prebace u neku posebnu temu, važi?

...ajd još nešto da pitam, ako smo već u suterenu oftopica: 

-ako su svi merači/mikrofoni baždareni da u svom mernom opsegu frekvencija što tačnije izmere glasnoću/zvučni pritisak/whatever, a da na osnovu njih isti zvučnik meren pod istim uslovima pokazuje isti/sličan frekvencijski odziv, onda da li dozvoljavate da je jedan od razloga različite percepcije frekvencijskog opsega/zvučnog karaktera istog zvučnika u istoj prostoriji u istom slušalačkom društvu možda posledica toga da individue koje slušaju taj zvučnik imaju različitu osetljivost ušiju na različite tonske frekvencije?

...i to ne samo u prežvakanoj priči da matori ljudi poput mene ne čuju visoke frekvencije nego i da imamo i varijaciju senzitivnosti u sklopu Fletcher-Munson krivulje osetljivosti uha na razne frekvencije?

http://en.wikipedia.org/wiki/A-weighting

...tako da ja ne bih odmah skakao na svaku rupu ili breg koji vidim na frekvencijskoj krivulji zvučnika...ima tu još nešto, ne bio ja Scully i Molder

 

Evo, ja se slažem da mnogo zavisi i od lične percepcije linearnosti. U tome bar imam iskustva. Svako ko je čuo moje kutije je imao drugačije opažanje, sem dvojice veoma iskusnih audiofila, koji su jedini konstatotvali da su kutije neobično ispeglane po odzivu. Što i jesu, u kritičnom rasponu 40-18.000 Hz imaju odstupanja od najviše +/- 1,5 dB, što je tolerancija profesionalnih studijskih magnetofona. Ako se tolerancija poveća na +/-3 dB, kako to industrija radi, onda im je opseg 38-22.000 Hz. Po kometarima pojedinaca sam lepo prepoznao njihove ukuse u vezi zvuka prema kutijama koje oni imaju i na koje su se navikli. Na primer, jedan je konstatovao da mu nedostaje malo energije u gornjim opsezima, što me nije iznenadilo, jer njegove kutije po meni imaju malo istaknut opseg od otprilike 3 do oko 10 kHz, pa meni ponkada malo "vrište". Zato uvek kažem, može slušanje mojih kutija, ali pod uslovom da doneseš sa sobom tvoj referentni programski materijal, da ti bar to bude dobro poznato. Treba da čuješ ceo sistem kako radi, a ne samo kutije. Razlog tome je što su, koliko je meni poznato, moje kutije ekstreman primer lakoće pogona, nominalna impedansa 8 Oma, maksimalna oko 12 Oma, minimalna 6,5 Oma, zato što imaju ugrađene kompenzacije i za impedansu, i za fazne pomere, koji su stoga neverovatno mali, najgori slučaj je jedva -25 stepeni, tamo gde se prosek obično nalazi izeđu -40 i -60 stepeni. Stoga su neverovatno lake za pobudu, tako su projektovane da može da ih sasvim lako pobuđuje i neki SET od 5W, sve dok smo na normalnim nivoim glasnosti. I pride su solidno efkiasne sa 92 dB/2.83V/1m, primaju 100/150W sinusno/programski, u oba slučaja manje od onoga što moj pojačavač može da isporuči - nema zagušenja u pobudi, kutija je konačni ograničavajući faktor. U sobi od nekih 14 m2, to je dovoljno da mi policija dođe na vrata. Ali to je i ukupna dinamika od oko 114 dB/1m, dovoljno da sve može u propisnom redosledu, od timpana do činele.

 

Čudi me koliko malo proizvođača zvučnika ne ugradi takve korekcije, nije to ništa specijalno, to se radilo još od početka 70ih godina. Ne cela, ali dobar deo BBC serije monitora je to imala, bez obzira ko ih je pravio. Sada ih baš briga, neće da se bakću sa razvojem, to dosta košta, a danas to malo koga i zanima, danas se sve završava sa cenom i imenom proizvođača. KOliko sam čuo, dakle iz druge ruke, to B&W radi, ali samo na najvećim i najskupljim kutijama.

 

Oko tvog komentara ospega čujnosti, samo jedan mali komentar. Sve je to s... kroz gusto granje, kada smo Mirko Bevenka (B&M Acousics) i ja razvijali moje kutije, pola panela su nam bili stariji ljud, 60-72 godine, inače profesori na mzičkoj akademiji. Oni možda ne čuju 15 kHz, ali sve ostalo čuju da ne veruješ, čim nešto ne valja odmah se pobune i ukažu na to gde je greška. Čujni opseg se odnosi više na kvatitet, ali nema baš mnogo veze sa kvalitetom. Da sam ja na tvom mestu, ne bih se mnogo obazirao na takva "obrazloženja" prodavaca magle.

[чика-Брка]

http://www.diyaudio.rs/topic/7328-najzad-slike-mog-domacinskog-sistema/#entry201605

?

[Zflazar]

Dvv,

iz tvog posta se polako iskristalisalo staro, pomalo zaboravljeno pravilo, da krajnja faza razvoja zvučnika, usuđujem se reći, SVIH muzičkih uređaja treba da bude ugađanje tonskog obeležja uređaja sa živom publikom-auditorijumom, a ako je on relevantan i ima kredibilitet kod konstruktora, on će od primedbi slušačkog konzilijuma imati isto toliko pomoći kao u prethodnoj, kad je uređaj utegnuo merno.

E sad, neko čuje šta pravi, neko ne. To je nekom prokletstvo, a nekom dar od boga. I da čuje i da ne čuje.

[ninja]

?

Ne cudi se, Vule sa svojom mantrom i ovlastenim, referenskim usima

[чика-Брка]

referentne usi, ma hajde.

 

nedotice me ali uopste sta god napisao ni za mene, ni za

 

Rupijeve zvucnike. nasao sam njegove famozne DD mod.

 

na KP.

 

ako su tako dobri, sta ce na KP ? ja na primer moje klempave

 

ne dam niposto. da li ima bolji, pa ima, zasigurno, ali ja necu bolje.

 

hocu klempave.

 

naravno, kome ja nisam daleko, moze doci i sa svojom amplifikacijom

 

ili zvucnim materijalom, dobro je dosao.

 

 

 

[dvv]

Dvv,

iz tvog posta se polako iskristalisalo staro, pomalo zaboravljeno pravilo, da krajnja faza razvoja zvučnika, usuđujem se reći, SVIH muzičkih uređaja treba da bude ugađanje tonskog obeležja uređaja sa živom publikom-auditorijumom, a ako je on relevantan i ima kredibilitet kod konstruktora, on će od primedbi slušačkog konzilijuma imati isto toliko pomoći kao u prethodnoj, kad je uređaj utegnuo merno.

E sad, neko čuje šta pravi, neko ne. To je nekom prokletstvo, a nekom dar od boga. I da čuje i da ne čuje.

 

Da buded sasvim iskren, radovi su išli ovako: teorijska podloga kutija i projektni zadarak su moji, kutiju smo imali napravljenu za oko 12 dana uradio je 100% Mirko, skretnicu smo zajedno smišljali i pravili, ocenjivali na početku i jasnije sve proveravali i menjali unegled gotovo 6 meseci zajedno nakon ne znam ni sam koliko panela slušalaca, sve dok se većina nije izjasnila da je to TO, a mi se složili. Neobjašnjena misterija je ostala samo to kako nas Mirkova žena nije udavila, jer je tih 6 meseci imala obe kutije sa izvađenim skretnicama u dnevnoj sobi i gomile ludaka koje su malo-malo dolazile da slušaju to do besvesti - ali od srca, hvala joj. Na kraju smo šetali kutije malo po gradu, da vide sveta i da se čuju u raznim prostorima, mahom manjim i većim salama, iskilavismo se, svaka je teška zdravih 28 kg.

 

Sve to smo uradili u ne maloj meri i zato što nismo ni sami verovali da baš tako dobro radi, pa da proverimo sebe.

 

I napravismo serisjki broj 0001, to su ove moje. Ja se ispojavljah čitavom svetu, pa je jedan par odmah otišao za Italiju, drugi par je došao u Bg i lično pokupio čovek iz Belgije, pa mi je Bascom King kukako da ako ikada i jedna ode u SAD, da je prvo pošalejno njemu a on će ih posle preposlati vlasniku (što se, na žalost, nikada nije dogodilo), itd. Ja oduševljen, o Mirku da i ne pričam, naš dogovor je bio da on posle preuzme celu stvar oko serijske proizvodnje i prodaje, a meni da ostane prvi jubilarni par. I taman to krene, napravljeno je koliko znam 7 parova sve u svemu, a onda su tradiclonalne srpske svinjarije (laži, prevara i izdaja) potopile ne samo taj projekat, nego i ceklu firmu, raspade se B&M Acoustics. Mirko se potpuno povuče iz cele audio priče. Za plakati.  Meni posebno, jer je raditi sa njim bio san snova, moj idealan projekat. Još je on tada bio generalni zatupnik firme Audax za Srbiju, pa smo imalo bogat izbor drajvera. Prodavao ih je za €1.270, tačno se sećam, tada, a to je bilo 2002. godine Tvrdim da je to i onda bilo maltene džabe za ono što si dobijao, taj zvuk tada nisi mogao da nađeš ni za deset puta toliko. Uostalom, eto mojih kutija, uvek se da lično porveriti taj moj stav.

 

Meni je sve to toliko mnogo značilo zato što sam ja hteo da mi te kutije budu referentni stav za celi sistem. Hteo sam takve kutije koje će biti dovoljno dobre da se na osnovu njih i prema njima složi ceo sistem. Bio sam, a i sada sam, duboko uveren da je to pravi način da se to obavi kako treba, jer su po mome mišljenju zvučne kutije UVEK najuže grlo svakog dobro sastavljenog sistema - tako i treba da bude. Šta mi vredi sve ostalo dža-bu ako kutije to ne mogu verno da prikažu i pri snazi od 0.5W i pri snazi od 50W? A tonalitet ne sme da im se promeni ni za dlaku. Deluje jednostavno, ali to nije ni malo lako postići, ni kod pojačavača, a kamo li zvučnih kutija. A zadovoljstvo rada sa Mirkom mi je bio čist ćar. Referentni pojačavači su nam bili moj Karana KA-i180 integralac, nominalno 2x150W/8 Oma, i jedna P&K SET od, ako se dobro sećam, sx10W, ili tako nekako. Stali smo tek kada smo na oba dobili isti zvuk za isti prosečni izlazni napon. To je test koji čas posla obara mnoge legende.

 

To o čemu ti govoriš određivanje onoga što se zove "voicing". ili davanje glasa nečemu, je inače dobra razvojna praksa u svemu, a ne samo zvučnicima. Sklopiti valjani električni šemu nečega je posao do 2-3 dana samo po sebi, ali dobajnje nijansi koje želiš traje malo duže, ja nikada nisam uspeo za manje od 2-3 meseca rada i dva uživo modela, jedan osnovni a drugi probni, u kome promeniš ovo ili ono i provervaš šta si uradio. Ujedno, za mene je to pravi izazov, to je onaj deo posla zbog koga se bavim time.

[чика-Брка]

 

kod mene sto se tice klempavih zvucnika, prva ideja mi je bila

 

da uz klempave koristim neki bullet visokotonac, jer sam dosta

 

bio opsednut bullet visokotoncima. dosta dugo sam koristio

 

Beyma bullet visokotonce i bio prezadovoljan.

 

medjutim, jednom sasvim slucajno, moj drugar Dragan mi ulije

 

crva - mogucnost ribbon visokotonca kao opciju za klempave.

 

i onda poce igranka, od koliko bi bilo najbolje da ih pustim, koji

 

blokovi ... izbor pade na oko 9000 Hz kao pocetna vrednost.

 

tada stavih za probu 0,12mH i 1,5 i 4,4uF  i tako ostade. znam da moze

 

bolje ali me mrzi da diram.