Jump to content
Impuls

Revizija skretnice i ožičenja na JBL L90

Preporučeni Komentari

Sistem u kom je L80 mk2 svirao skoro savrseno stavljeni su L90. Nista gore nisam cuo, kao tranzistor. Medju forumskim clanovima se pricalo da tu treba da se zameni skretnica, ozicenje i onda svira dobro. Mislim da ni tad nece popraviti bas mnogo zvuk s obzirom da ima 100uF paralelno basu. Ovaj kond pojede ogromnu kolicinu energije iz pojacala. Probali smo razne kombinacije u 5 meseci i dosli do tacke kada L90 svira kao hifi kutija. Na kutiji nije nisa menjano samo je menajn izbor ostalih komponenti i kablova pa je tako sledeca postavka Akai CD79 modifikovan, Oehlbach XXL SEries 100 interkonekt, Karan preamp, Hafler 9505 DIY snagas, Kimber 8TC na srednje i visoke i RG213 na bas, dala najbolji rezultat

 

Postavka koju je Grozni cuo je malo osakacena sa preampom, interkonektom i cd plejerom pa je slusao Akai CD69, preamp sa shunt potom i OPA134 u izlazu i DIY interkonekt.

 

Zvuk koji smo konstatovali je da jos fali brzine na basu jer se ne cuje trzaj basa kod okine zicu kontrabasa i visoki malo ispunjen sibilantima. Ja sam sibilante na visokom kod mojih L80MK2 jednostavno resio sa MKP1837 10nF ali prijatelj Zlatko (bio je na FAK) voli zvuk titaniuma i ne zeli da radi nista na zvucnicima.

 

L90 je neverovatno tezak za teranje od strane pojacala jer zahteva mnogo struje. Nad 270, Doxa, Harman 770 nisu mogli da se izbore sa potrebnom kontrolom basa. Cambridge A100 je jos najbolje kontrolisao ili da kazem dopunjavao bas podrucje ali nije bas najcistiji u srednjem i visokom. Hafler je legao odlicno ali je Zlatkov plan da radi biamping i da tako dobije sto bolji zvuk. Obavesticemo vas o kombinacijama koje budu prosle kroz njegov sistem i kakva je promena.

 

Edit: jos nesto sam zaboravio da napomenem; Zlatko je zaljubljenik u Dynaudio ali kada je cuo koliko snage ovi L90 podnose i nista im ne bude nije se dugo razmisljao da je to zvucnik savrsen za njega. To se i cuje jako lepo, koliko god da ga odvrcete on radi sve lepse i lepse i kao da nema granicu na kojoj ce da stane

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Sistem u kom je L80 mk2 svirao skoro savrseno stavljeni su L90. Nista gore nisam cuo, kao tranzistor. Medju forumskim clanovima se pricalo da tu treba da se zameni skretnica, ozicenje i onda svira dobro. Mislim da ni tad nece popraviti bas mnogo zvuk s obzirom da ima 100uF paralelno basu. Ovaj kond pojede ogromnu kolicinu energije iz pojacala. Probali smo razne kombinacije u 5 meseci i dosli do tacke kada L90 svira kao hifi kutija. Na kutiji nije nisa menjano samo je menajn izbor ostalih komponenti i kablova pa je tako sledeca postavka Akai CD79 modifikovan, Oehlbach XXL SEries 100 interkonekt, Karan preamp, Hafler 9505 DIY snagas, Kimber 8TC na srednje i visoke i RG213 na bas, dala najbolji rezultat

 

Sa nekoliko drugačijih kablova i kondenzatora istih vrednosti ali različitih proizvođača ste promenili karakter zvuka cele kutije ???  Ne ide to tako šematski. Ako ne svira kako treba sa tim žicama, neće ni sa jednim.

 

Oprema za merenje, PCD i hrpa komponenata kao i nekoliko dana slobodnog vremena je potrebno za ozbiljnu promenu u zvuku tj. projektovanje bolje skretnice.

 

Bas ima problem sa onim feritom. Uvek treba bežati od ferita jer umutavi kutiju. Ubije definiciju basa. Vazdušne zavojnice se trebaju staviti na bas kao i kondenzator koji nije elektrolitski. Isto i na srednjetoncu koji ima elektrolite na sebi, to ne može da radi dobro. Možda bih čak podigao reznu između srednjetonca i basa do nekih 500-600 Hz. To sve nije problem i ne zahteva mnogo posla. Tada će se dobiti pravi pomak u zvuku. Menjati žice, a ostaviti feritni kalem koji umuljavi zvuk i ulazi u zasićenje kako mu je kad volja je ravno promeni guma na autu kom je potrebna generalka, a zarad boljeg rada motora.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Postavio sam PDF sa šemom skretnice. Vide se kritična mesta, ako se malo bolje pogleda. Ista je za JBL L100 i za JBL L90

 

Ono što bez ikakvog merenja mogu da kažem je da zavojnice sa basa moraju da idu. Jedino što su vazdušne zavojnice od 4,7mH male otpornosti malo skuplje ali šta da se radi. Potrebna je žica od 1,8mm najmanje, a idealno 2mm. Ja nameravam da stavim Jantzen toruse koje ću sam doterati do 4,7mH ili manje ako budem podizao reznu frekvenciju. Čim se to zameni, eto definicije i trzaja žice koji se čuje jasno i brzo. Sketnica za srednjetonac je boza - zavojnica na red sa srednjim će verovatno morati takođe da ide (ako mi uspe ono što sam naumio). Rezanje sa donje strane možda i nije kritično - to već moram da merim.

 

Ono što je dobro kod ovih kutija je izrada drajvera i drvenarije. Prednja strana je deblja od mojih na econowave-u, a ja se nisam štekao za materijal. Nema zvonjave. Drajveri su vrhunskog kvaliteta izrade i performansi. Ima potencijala da bude ne zvučnik nego aždaja :)

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Po nekoj prostoj logici bi-ampling bi trebalo UVEK da pobljsa zvuk a posebno kad je bas driver tezak sto se struje tice.

Naravno da i taj pojacavac koji tera takav bas treba da zadovolji neke uslove.

Fora je da odnos potrebne snage za bas srednji i visoke ako je trosistemska kutija NIJE uvek onaj kako nas je neko ucio.

Ako je sve normalno sa pojacavacima bas je taj djavo koji srecu kvari.

Ako bi mene neko pitao ja bi dobro razmislio koji bas uopste da koristim da bi u startu izbegao koliko je moguce problem.

U smislu osetljivosti kutije.

AKo ti vise odgovara recimo kompresiona kutija u zvucnom smislu onda si u jos vecem problemu jer ti treba jos veca struja.

To sto je zvucno bas definisaniji u kompresionoj ne kompenzuje razliku od 3 ili vise db koja ti dodatno trebaju.

U slucaju multiampinga nije vise ni toliko bitno koje je impedanse bas a koje su srednji i visoki

samo sto mora tako uvek da se koristi.Kao da pomognes pojacalu sa 8 oma, ali opet sta.

Ovo zadnje sam kazao samo zato sto su basovi od 4 oma ono sta jesu a oni od 8 takodje. Problem je u tome sto ne mozes a da ne potrosis struju da bi dobio rad takav i takav.

Cuo si i sam efekat kad se "ushtroji" bas. E, da nije toga....

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Nadam se da imate u vidu i to da se nekada bas namerno koriste zavojnice veceg otpora koje su i jevtinije a ustvari cine kompromis u smislu da se prosecnom pojacavacu omoguci da koliko je maksimalo moguce dobro radi.

Proizvodjaci kutija NE ZNAJU unapred koje pojacalo ko ima i koliko para moze ili zeli da odvoji za to.Drze se neke zlatne sredine sto nikako nije ono sto vrhunski moze pod uslovom da kutija ima cime da se potera ljudski.

Naravno da ni Q faktor nije isti.

Ma to su ljudi igre bez granica.

Uvek je razlicito. Necu da kazem bolje ili gore nego samo razlicito pa ko sta voli osim ako nije neki ozbiljan zvucni problem.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Stavljao sam svojevremeno otpornike na red sa kalemom ispred basa kako bih promenio Q kutije i slušao ima li razlike u zvuku. Razlika od pola oma se ne čuje. Međutim, njima nije bio cilj da ima neki poseban otpor kako bi naštelovali Q kutije. Njima je bio cilj da prođu jeftinije pa su stavili klasičnu zavojnicu sa feritnim jezgrom jer je jeftinija.

 

Evo i frekventnog odziva za JBL 705G:

 

Postavljena slika

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Sistem u kom je L80 mk2 svirao skoro savrseno stavljeni su L90. Nista gore nisam cuo, kao tranzistor. Medju forumskim clanovima se pricalo da tu treba da se zameni skretnica, ozicenje i onda svira dobro. Mislim da ni tad nece popraviti bas mnogo zvuk s obzirom da ima 100uF paralelno basu.

 

Inače, ne znam jesi li video skretnicu za JBL L80 za koji kažeš da je svirao skoro savršeno. I na njemu se nalazi 100 uF na basu. Manjak transparencije nije zbog kondenzatora već zbog ferita u zavojnici na basu.

 

Glede muljavog basa u toj konfiguraciji koju slušate glavnu ulogu igraju prvo feritni kalem, a za njim i prostorija koja odzvanja. I jedno i drugo su pogubni za definiciju. Udruženi sa postavljenim zvučnikom do zida, a bez stalaka daju recept za loš zvuk. No nije to ništa nepopravljivo uz malo truda uloženog na par strateških mesta :)

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

evo nekih proracuna za zavojnicu

 

Evo odmah i cene ako se čovek odluči na kupovinu:

 

http://www.fininamotaji.in.rs/Kalemovi_vazdusni.htm

 

Zato ću ja iskoristiti Jantzen jezgra. Jednom kupljena, mogu ih uz varijacije od nekoliko namotaja žice debljine 1,2mm jeftino prebacivati na bilo koju vrednost induktiviteta. Odlična stvar :)

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

da ne shvatite pogresno, bas nije muljav vec je glavna primedba brzina pri impulsu. Grozni je to primetio kod otkidanja zice kontrabasa. Tonalitet kontrabasa se razaznaje ali ono kad treba da se cuje odsecan trzaj, tog nema. Kao da je problem poterati toliku membranu.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Nisi me razumeo Zvule mislio sam na Q faktor same zavojnice. Nije isto kad na zavojnicu manjeg otpora (veci Q faktor ostriji rez) stavis otpornik na red ili da je sama zavojnica i otpor a i ima manji Q faktor pa je rez blazi.

Ako ste resili da doterate bice to na kraju ok.

Problem je sto to uopste nije tako jednostavno kako se cini i svaka se promena cuje ovako ili onako.

Covek pored znanja i iskustva treba da bude stvarno pasioniran i strpljiv i da nikada ne gubi nadu.

Optimalno resenje uvek postoji ali koji je to nivo kvaliteta zvuka na kraju zavisi od samih drivera i kutije.

Glavno je da vecina proizvodjaca obicno stedi i da moze bolje uz neku relativno malu investiciju i tu bi bio plafon.

Puna kapa..

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
da ne shvatite pogresno, bas nije muljav vec je glavna primedba brzina pri impulsu. Grozni je to primetio kod otkidanja zice kontrabasa. Tonalitet kontrabasa se razaznaje ali ono kad treba da se cuje odsecan trzaj, tog nema. Kao da je problem poterati toliku membranu.

 

Ne sme da bude problem pogotovo ne u tako maloj kutiji i sa motorom kakav ima JBL - po mom mišljenju premaloj kutiji za taj zvučnik. Pomeranje zvučnika barem pola metra od zadnjeg zida i bar isto toliko sa strane, soba sa tepihom (provere radi možete nekoliko ćebadi da bacite na parket ispred zvučnika tek da se čuje efekat) kao i vazdušni kalem na basu bi rešili problem. Zato sam u blogu napisao da bas može čak i za mene da zvuči prenaduvano - delom je do moje prostorije ovde, a delom zbog kalema na basu koji kao da mu daje eho na nižim frekvencijama.

 

Ogromnu stvar čini i to što su stavili bas refleks pozadi. Ni na jednom studio monitoru se refleksni otvori ne nalaze pozadi. To ubija u velikoj meri definiciju basa, a onda se stekne utisak sporosti.

 

Probaću svoje zavojnice i javiti iz prve ruke (tamo, posle 20-og septembra ću imati vremena) koliko se promenio karakter basa sa torusima, kao i srednjetonsko područje bez induktiviteta. Doduše, kod mene se trenutno i sa fabričkom skretnicom čuje trzaj. Veliku ulogu ima pozicioniranje u prostoru. 

 

Nisi me razumeo Zvule mislio sam na Q faktor same zavojnice. Nije isto kad na zavojnicu manjeg otpora (veci Q faktor ostriji rez) stavis otpornik na red ili da je sama zavojnica i otpor a i ima manji Q faktor pa je rez blazi.

Dodavanje otpora na red sa kalemom utiče na zvuk cele kutije. Istina, nisam probao da uzmem zavojnicu koja u namotajima ima određeni otpor i neku koja ima istu vrednost u mH, a manji otpor pa da dodam nedostajući otpor na red da vidim ima li ikakve razlike. No, to mi deluje malo zaludno :)

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Zamislite ovako.

Imate na raspolaganju 10 zavojnica istog induktiviteta razlicitog Q faktora.

I sad na osnovu karakteristika drivera i na osnovu proracuna znate OKVIRNO nesto.

U tom slucaju ne treba probati kako zvuci bas svaka od onih deset.

Zasto to kazem?

Ako pustite roze sum i beli i sve bude ok ispeglano to NE ZNACI da ce da prodje slusni test sa zahtevnim lukavo odabranim zvucnim materijalom.

Nauka je ok ali su usi zakon.

Ne zelim da kazem da je jedno od drugog toliko daleko ali nije isto.

Treba slusati i slusati.

Lako je bogatim profesionalcima. Njih prvo ima vise a drugo imaju u materijalom smislu prakticno sve.

Zato je enormni uspeh kad se u domacoj radinosti postigne zeljeno za relativno kratko vreme.

Naravno da nije nemoguce.

Na kraju krajeva vi volite to sto radite a to je glavno. Da ne govorimo o ponosu i zadovoljstvu kad se nesto odradi kako valja..

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Pa naravno Zvule da ne mozes da imas fabriku kod kuce niti neogranicen prostor da napravis sobu za slusanje i opet ce to sto kod tebe zvuci ok kod nekoga drugog da bude mozda i bezveze.

Mnogo je tu faktora.

Nazalost obican covek najcesce nema uslova da akusticki sredi prostor za slusanje ako uopste i ima sobu za to.

Delimicno moze a i treba.

Pa znas i sam da je to citava nauka.

Onaj ko unese iz radnje u sobu i postavi tako kako ima mesta i zvuci pristojno ima samo ludu srecu ma koliko znao pre toga i birao za taj prostor.

Moze to da se promeni i lepo si rekao Impulsu sta moze da proba odmah. To bar ne kosta nista.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Impulse,

U vezi onoga sto se ne cuje kad okine zicu na basu odn. npr. kad se ne cuje batic na klaviru. To je slican problem za tebe? Zar ne?

Jel si mislio na "click" ili na brzinu rasta i punjenje u tom smislu?

Jel si svestan toga da to postoji kao zvuk samo zato sto su mikrofoni neumoljivi a posebno ako su odabrani za odredjenu ulogu odn. bas taj instrument a pretpostavimo da jesu.

Ne sumnjaj nikada u to da bi svaki krsteni tonac u obradi veoma rado to izbrisao da ne postoji. Realno taj zvuk stvarno postoji ali je nus produkt

Bojim se da sa pristojne daljine (uzivo) u odlicnoj prostoriji taj zvuk neces ni da cujes bar ne u tolikoj meri kao kad se slusa beskompromisni sistem gde se bukvalno "sve" cuje.

Pokusaj da me razumes.

Bas ne sme da bude muljav sa tim se slazem i treba da bude dovoljno brz ali i da se rasplinjava u odredjenoj meri. To je sustain efekat a najvise zavisi od samog instrumenta.

Ako bi odabrao jednu opisnu karakteristiku kao licni favorit onda bi to bila transparentnost ili disperzija kako bi rekao.

To je ono sta mene pleni iako je " elektronski" zvuk uvek razlicit manje ili vise nego uzivo.

Ja se slazem da neko voli zvuk koji je kako bi rekao predefinisan i u tom smislu nije prirodan nego "jaci" od toga pa se to dozivljava kao dominirajuce.

U smislu, ono, otkida.

Definitivno u tome ima neceg pozitivnog ali licno nisam neka posebna musterija za takav zvuk.

Zato se tebi svidja zvuk Doxe a o ukusima ne bi da raspravljam.

Razumem ja tebe.

Sipi se u vezi zvuka izrazio otpilike ovako.Rekao je ZAVODLJIV zvuk.

Ne mozemo zvuk da opisemo recima ali "ko razume-shvatice" sto rece nekada Minimax

OSIM

Zelim da se ogradim, da taj fenomen koji tebi nedostaje ne povlaci neku MNOGO ozbiljniju falinku a to je moguce.

Ne bi da me shvatis kako mislim da nisi u pravu jer znam da nisi od juce. Nego ne moze bas sve ni da se napise. 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

click

 

na mojim zvucnicima se cuje ali su dosta manji precnikom.

 

Nisam ja bas odusevljen Doxom. Jesam posmatrano iz ugla 1998 kad sam prvi put cuo. Posle toga sam cuo gomilu boljih ali davna zelja i sad ispunjena. Doxa ce biti kod mene dok ne napravim nesto drasticno bolje. Napravim jer sam odlucio da mi ceo sistem sem transporta bude diy

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

E pa postoje stvari koje covek mora da ima inace nije zatvorio zivotni krug.

Nije cudo sto se to na Doxi cuje. Doxu i slicne sprave volis do obozavanja ili prezires.

To su surove stvari.

Potpuno te razumem.

U celoj prici je problem nesto drugo.

Sta je referenca?

Ne mislim u smislu kako definisu u Stereophile i slicnim casopisima.

Po meni niti je Doxa referenca niti je recimo F5 da ne nabrajam sad sve zivo.

Citaju i drugi zato i pisem tako.

Ja slusam radio na Cyrus II. Nemodifikovan i nema ono tvrdo napajanje koje se kupuje posebno u posebnoj kutiji.

Ne znam mozda si video imam recimo Quad 405. Kupio za oko 50e pre mnogo godina nisam ga ni ustekao ne znam da li uopste radi. Toliko o tome.

Ima tu i drugih stvari ali sam pomenuo Quad namerno. Vecina nikada nije ustekana.Znas ono. Skoro dzabe. Kupis.

Pa ja sam najmanje 30 Thorensa bacio u kontejner kad sam radio te stvari. Secam se neku dzinovsku Yamahu A2 nesto ( isto bacio). Posle ko zna koliko godina vidim traze na netu za to 6000USD. Mislim da je i izlazu imala neke Sankene a plocice su bile u SMD.

BRUKA sta se ovde radi.

Nije joj bilo NISTA osim sto je bila slomljena plocica sa konektorima i gorela lampica od zastite.   ;)

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Ne bih mnogo da kvarim opstenarodno veselje za te L90,moje vidjenje za njih je sa cisto korisnicke strane koje su provele kod mene sa HK690 u vremenskom periodu od cirka 7-8 meseci..hebiga to treba vostiti ko vola da prosvira,rekao bih ko zivi u stanu,stambenoj zgradi nikad nece moci saznati koji su potencijali u njemu..sto rece tu neko,kako odvrces potenciometar sve vise i vise,to pocinje da svira sve bolje i bolje,stabilno gde ne znas gde je tome kraj..u stavi kraj se nazire vec negde na nivou glasnoce sto boli :)...mimo svega jedan od glavnih razloga moje prodaje je upravo ta "sporost" u zvuku,ne muljavost kao sto je vec bilo receno,vec sporost..muziku sa manje instrumenata i sporijeg ritma to svira fino,ali gde mimo glavnog muzickog toka ima vec i nesto slojevitije,to gubi korak,neretko se javlja i efekat guranja stvari/detalja pod tepih...e sam imao nekad i L112,to je sasvim druga prica,svira mnogo pitkije,ugladjenije no L90,tako da me uopste ne cudi veca cena na polovnom trzistu za njih..klasicni ljubitelji JBL zvuka ce se prije opredeliti za to,no za L90,ciji zvuk je nekako "silikononski izvestacen",tako da ko ima nameru da slusa muziku pod "stambenim uslovima",i nema nameru da se prepire sa komsijama,nek ih zaboravi..jedan Crown K2 nije na odmet da je pri ruci za L90... :drink:

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Nije isključeno ni da je zbog premale litraže bas nešto slabiji pa pošto se ne oseća udarac, ima se želja za pojačavanjem dok to ne postane očigledno, a to je onda daleko preglasno.

 

Evo u prilog opaski o kalemu na basu i skretnica za JBL L112 na uvid:

 

Postavljena slika

 

 

Kao što se odmah vidi, nema nikakvog ferita na basu. Sami basevi JBL 128H (koji su u L112 seriji) i JBL LE120H/ME120H su vrlo sličnih parametara. Razlika je u reznoj frekvenciji između basa i srednjeg i u freakin kalemu na basu o kom pričam sve vreme :D

Ja sam svoje JBL nabavio za jako dobru cenu, da pokušam da ih napravim izašli bi me toliko. Imajući u vidu da postoji 3 stvari koje se trebaju izmeniti pa da zazvuči verovatno bolje od JBL L112 - ne bih dao 1000 evra za JBL 112 nikada. Za te novce može da se napravi zvučnik da trči oko 5 ovakvih JBL-ova.

 

Iskreno me čudi da se niko nije malo više bavio malo JBL-ovim skretnicama da tu potraži problem. Vazda se zna da kad se kupe fabrički zvučnici i uoči se potencijal, promeni se nekoliko strateških stvari (izbace se feritni kalemovi i elektrolitski kondenzatori, umesto buksni se žice zaleme za kontakte zvučnika) kako bi se dobio instant napredak u zvuku. 

 

Taj deo audiofilije mi nikako nije bio jasan. Kupim kablove od 50 evra zarad boljitka na visokima, a ostavim elektrolit na skretnici ispred visokotonca :stink:

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Kreiraj nalog ili se prijavi da daš komentar

Potrebno je da budeš član DiyAudio.rs-a da bi ostavio komentar

Kreiraj nalog

Prijavite se za novi nalog na DiyAudio.rs zajednici. Jednostavno je!

Registruj novi nalog

Prijavi se

Već imaš nalog? Prijavi se ovde

Prijavi se odmah

  • Članovi koji sada čitaju   0 članova

    Nema registrovanih članova koji gledaju ovu stranicu

×
×
  • Kreiraj novo...