Odloženo uključenje

[Walter]

Pitanje: koji tip relea treba upotrebiti u priloženom kolu? Ono što me buni je za koji napon treba da bude predviđen radni kontakt? Ako može, dajte tip relea iz nekog on-line kataloga, npr. Kelco ili neki drugi. Kolo treba da služi za odloženo uključenje (npr 60s) visokog napona kod cevnog pojačavača.Hvala unapred.

[Zen Mod]

Pitanje: koji tip relea treba upotrebiti u priloženom kolu? Ono što me buni je za koji napon treba da bude predviđen radni kontakt? Ako može, dajte tip relea iz nekog on-line kataloga, npr. Kelco ili neki drugi. Kolo treba da služi za odloženo uključenje (npr 60s) visokog napona kod cevnog pojačavača.Hvala unapred.

radni kontakt - zavisi koji napon prekidas ?nisi samo time ogranicen , nego i max strujom koju vuce kalem relea , jer ne bi valjalo da 555 daje vise od - recimo - 100mA , bar sudeci po datasheetu .... takodje i napon napajanja ne bi trebao da predje 12V ..... dakle - svodi se da kalem relea moze biti do 12V/100mAprekidacki deo - pretpostavljam da je nesto do 400V .... ne bi bilo lose paralelno kontaktima staviti kond tipa 10n/400V , da smanji iskrenjedakle .... 12V/0,1A - trazi rele za koji je navedeno da ima otpor spulne od 120R navise ;pogledao sam kod Kelco , ali nisam uspeo brzopotezno da nadjem usput pitaj i za AC rating kontakata , mada po mom iskustvu za normalne anodne napone posao rade svi koji su deklarisani na 250Vacjos jedan trik koji pomalo pomaze - nemoj prekidati anodni napon - stavi prekidac u kolo mase

[Ја sam sam]

Pitanje: koji tip relea treba upotrebiti u priloženom kolu?

Понеси пиво и дођи, реле те чека .стоН_Колд

[Walter]

Понеси пиво и дођи, реле те чека .

Važi, rado i bez relea!

radni kontakt - zavisi koji napon prekidas ?

Pa prekidam anodni napon, recimo 400V, kao na donjoj slici. Ali za koji nominalni napon treba da bude predviđen radni kontakt. Za upravljački mi je jasno da je 12V DC.

...jos jedan trik koji pomalo pomaze - nemoj prekidati anodni napon - stavi prekidac u kolo mase...

Ovo nisam siguran kako bih trebao da implementiram, ali o'tom potom...

Još nešto, da li je bolje da se upravljanje implementira kao na prethodnoj slici, znači sa radnim kontaktom, koji uključi visoki napon posle xx sekundi, ili sa mirnim kontaktom, koji kad dobije upravljački napon isključi napajanje (zategne mirni kontakt), a posle xx sekundi uključi (otpusti mirni kontakt) napon?

[stein]

Još nešto, da li je bolje da se upravljanje implementira kao na prethodnoj slici, znači sa radnim kontaktom, koji uključi visoki napon posle xx sekundi, ili sa mirnim kontaktom, koji kad dobije upravljački napon isključi napajanje (zategne mirni kontakt), a posle xx sekundi uključi (otpusti mirni kontakt) napon?

Uradi kako je Zen predložio, umesto na pozitivni potencijal, stavi prekidački deo relea na masu. Ako imaš tri kontakta (spoj na isključen i spoj na uključen relej), neka ti relej sprovodi anodno napajanje kada je špulna pod naponom. Kada nestane napona na špulni, nestaje i napon na anodi/anodama uređaja, ostaje samo grejanje koje gasiš paralelno jer i napajanju grejanja sečeš napon u primaru. Pojačala za muzičare su često a pogotovo pre ere digitalije imala dva prekidača: glavim bi prekidačem uključivali primar trafoa i sekundari za grejanje (AC) bi bili neprekinuti a anodni napon bi se uključivao drugim prekidačem posle nekoliko minuta. U pauzama svirke, grejanje ostaje da radi a ukine se napajanje za anode tako da nema rada pojačala (za slučajeve da gitara padne ili neko crvcne po mikrofonu) a pojačalo je uvek spremno za nastavak rada jer su katode zagrejane i lampe uvek spremne za nastavak svirke. Da ne spominjem koliko bolje zvuči kada napržiš lampe desetak minuta pre nego krene anodni napon...

[Zen Mod]

.

[sir Oliver]

Zar ovde nije ispravljacica ta koja usporava dizanje HVa? Dok se ona zagreje i postigne HV, za to vreme se i anoda triode zagreje.

[Ја sam sam]

Zar ovde nije ispravljacica ta koja usporava dizanje HVa? Dok se ona zagreje i postigne HV, za to vreme se i anoda  triode zagreje.

Баш тако, зато се и користи исправљачица а не грец!Али у питању је Анодни напон.стоН_Колд

[stein]

Zar ovde nije ispravljacica ta koja usporava dizanje HVa? Dok se ona zagreje i postigne HV, za to vreme se i anoda triode zagreje.

U suštini, ispravljačica je samo jedna lampa, a ova šema je verovatno samo primer, Walter nije rekao da planira da sagradi identičan ispravljač. Sa poluprovodničkim diodama nema problema, a mislim da priča o čiodi zabodenoj u stiropor više ne pije vodu... Ima konstrukcija gde se razlika čuje ali je sporno koje je bolje.

[sir Oliver]

Баш тако, зато се и користи исправљачица а не грец!Али у питању је Анодни напон.стоН_Колд

Pa istovremeno se greju i ispravljacica i trioda. Struja kroz ispravljacicu je u pocetku 0 jer joj je katoda hladna. Kako se polako greje tako raste i ispravljeni napon i nema na triodi naglog ukljucivanja HVa. Meni je visak delay kolo kod cevnog ispravljanja. Da je ( gretz) ispravljanje onda bi bilo razlozno staviti rele. Ako ide rele treba i dioda na njega zbog samoindukcije u kalemu relea.A ko stiti ispravljacicu ? Gde je njoj delay?

[Zen Mod]

majstori moji - ovo je direktno grejana ispravljacica ;ona se ugreje u roku od 3-5 sec , dakle 3-5 puta brze od indirektno grejanih koje su u pitanju ....... nije da se ja nesto mnogo sekiram za upustanje anodnog napon a- al' kad covek hoce .....

[Ја sam sam]

Još nešto, da li je bolje da se upravljanje implementira kao na prethodnoj slici, znači sa radnim kontaktom, koji uključi visoki napon posle xx sekundi, ili sa mirnim kontaktom, koji kad dobije upravljački napon isključi napajanje (zategne mirni kontakt), a posle xx sekundi uključi (otpusti mirni kontakt) napon?

Како год, по мени без напајања отворен контакт!

стоН_Колд

[Daudio]

Pa istovremeno se greju i ispravljacica i trioda. Struja kroz ispravljacicu je u pocetku 0 jer joj je katoda hladna. Kako se polako greje tako raste i ispravljeni napon i nema  na triodi naglog ukljucivanja HVa. Meni je  visak delay kolo  kod cevnog ispravljanja. Da je  ( gretz) ispravljanje onda bi bilo razlozno staviti rele. Ako ide rele treba i dioda na njega zbog samoindukcije u kalemu relea.A ko stiti ispravljacicu ? Gde je njoj delay?

Можда је тако на слици и у увом случају.Шта ћемо када је дефинисано да се анодни напон на тиоди укључи рецимо за 120сек?Постоје и такве лампе,чак шта више свака лампа воли да буде добро угрејана пре напајања,исправљачицама то није неопходно-зато и није чудо да оне брже напуштају појачала од осталих лампи.Слажеш се да ће се катода исправљачице угрејати знатно пре и да ћеш такође имати анодни напон знатно пре.Због таквих случајева се и ставља допунско коло за временску задршку укључења анодних напона.Тотална перверзија би била када би дали грејање на остале цеви сем исправљачице и након одређеног времена укључили и грејање и анодни напон истовремено,добијамо такође полагано дизање анодног,али смо овог пута загрејали катоде цеви.Ово је тотална перверзија и важи само за цевно исправљање,али није неопходна.У сваком случају гласам за укључење анодног релејем. 

[Ја sam sam]

У сваком гласам за укључење анодног релејем.

Такође, као што су радили пре 30 + гонина.стоН_Колд

[sir Oliver]

Moram da potrazim, zagubio sam shemu ali imao sam jedno paljenje u tri koraka. Realizovano tranzistorima. Vrlo clever.Za ono od prethodnog posta mislim da nije prverzija. Sto da ne.

[Walter]

Ok, sad mi je jasno. Gledaću da nacrtam malu pločicu i elementima sa podesivim vremenom npr. 0-120s. Ako bude još zainteresovanih, daću negde da se napravi profi pločice. Trebalo bi samo odrediti konkretan rele, koji se lako nalazi, zbog tačnog rasporeda.