Jump to content

ARTA ABC ili elementarno poznavanje


Rade

Preporučeni Komentari

Овај текст представља неки мали увод у елементарна познавања технике акустичних мерења , или како да објаснимо оно шта видимо на разним графиконима која се добијају уз помоћ неког програма за акустична мерења или неког графикона објављеног у некој ревији , интернету . Важно је напоменути да сви графикони потичу од оног почетног , импулса којих има више врста али у сваком случају је само један и од њега креће све .Ово је важно за разумети јер тај почетни импулс представља скуп свих информација које су потребне и све након тог представља накнадно процесуирање. Практично програм тај импулс користи за нека наша накнадна посматрања нечег шта ми сматрамо да је корисно а програм допушта , у циљу бољег разумевања неког жељеног циља. Важно је такође напоменути да се само из неког одзива не може добити одговори на сва питања , али зато се са накнадним процесуирањем импулса може добити нека идеја шта се има као нешто реално . Ја бих почео са идеалним импулсом / скоро је идеалан / који генерише АРТА / у даљем тексту сва мерења и графикони су рађени са АРТА ако није другачије назначено / и који се добија ако се звучна картица укључи у LOOP , тј ако се излазни леви и десни канал споји са улазним левим и десним . АРТА као и сви други програми користи двоканалну технику мерења , где се један канал има као референтни а други као мерени . Дакле на једном каналу генерише сигнал , а на другом упоређује шта се десило у међувремену . Фотка бр1 је настала са оба канала у ‎LOOP-u и импулс се види на 6,25 мс . Види се такође да је импулс врло кратак у времену / престао је и пре него што је и почео / и по тој координати да нема више никаквих трагова . Сам принцип мерења са импулсом код АРТА се своди на пар једноставних ствари . Црвена линија /1/ spaja гледајући од врха где се налази команда Get / gate / i PreDelay у милисекундама , преко жутог почетног маркера , до ознаке 300 . 300 је по дефаулту почетна позиција првог маркера и представља репер на основу којег се програм ослања да би мерио време лета . У овој ситуацији маркер се налази на 300 што је исправно , али се такође налази и на центру импулса што је неуобичајено , али шта се такође може и очитати јер PreDelay износи 0.000мс . Ово је због тога јер је сигнал путовао брзином светлости / брзина струје кроз кабел / и нема никаквог кашњења мереног у односу на референтни сигнал . Други или црвени маркер /2/ се поставља на место , у зависности , колико у времену развијеног сигнала у односу на почетак мерења желимо да видимо . Овде је на неких 15 мс и тренутно није битно .Практично пустили смо сигнал , поставили први маркер на 300 по дефаулту , измерили време лета и означили време које желимо да посматрамо . Шта смо добили , ни више ни мање него фотку бр 2 , где црна линија представља ниво сигнала , а црвена акустичну фазу . Оно шта се одмах примети је и то да су линије скоро апсолутно равне . Мотив је врло једноставан , АРТА је једноставно утврдила да се мерени у односу на референтни канал не разликује ни по једној фрекфенцији и ни по једном нивоу и тако је направила графикон .....повучен лењиром . Одзив са фотке бр 2 је и тачан и није тачан , зависи како се посматра , у ствари то је и циљ , правилно посматрање графикона . Тачан је у смислу јер је АРТА проверила све фрекфенције и утврдила да нема никаквих разлика у нивоима по фрекфенцијама и то нацртала као равну линију . Нетачан је у смислу јер АРТА не зна на којем се реалном нивоу налазе поједине фрекфенције ....АРТА зна да на 100 хз између улазног и излазног канала нема разлике по нивоу , али не зна где се тај ниво на 100 хз налази .....може бити на 90 дб , а може бити и на 110 , као и на 40 . Једино АРТА зна да је њен генерисани сигнал на 100 хз био на 90 дб и да није нашла никакву разлику у односу на мерени и тако је и показала .....100 хз на 90 дб . Овакав графикон се може још сусрести код симулатора кад му затражите да исцрта флат или раван одзив . Фотка бр 3 представља у симулатору један такозвани идеални одзив . Сви који су макар једном видели неки реални одзив било где , могу схватити зашто се ови одзиви називају идеални , једноставно јер постоје само у симулаторима . Не постоји неки реалан звучник који има овакав одзив . Овакви одзиви су само интересантни за симулације . Са друге стране , све формуле које се налазе по интернету служе за рачунање скретница искључиво са оваквим одзивима , па онда и може бити јасно зашто је тај начин рачунања погрешан ........математички исправне формуле се користе за звучнике који не постоје . Наравно не постоји ништа реално што може да има раван опсег од 20 -20000 хз / црна линија / , да има акустични фазу нула по целом опсегу / црвена линија/ , да има равну импеданцу ро целом опсегу / плава линија / и електричну фазу нула / зелена боја .....боје одговарају скалама са стране / . Фотка бр 4 није од пикаса или неког наивног уметника , већ нешто сасвим друго . Од фотке бр 1 смо преузели само одзив / црна линија бр 2 / , док остале линије представљају неке реално могуће одзиве звучних картица у компјутеру , по мало су и ружне али су згодне да се схвати проблем . Сад треба замислити рецимо да имамо звучну картицу која реално има одзив као црвена линија /4/ , није немогуће да овако нешто стварно и постоји негде . Дакле са таквом звучном картицом АРТА ће показати апсолутно раван опсег / црна линија 2 / .....да ли је АРТА погрешила , није , да ли је картица погрешила , није , таква је и готово . Исто се дешава ако користимо картицу са одзивом боје циклама / 1 / .....АРТА опет показује раван опсег . Зашто , па зато што она само контролише референтни у односу на мерени сигнал , тако ако она пошаље преко кабела одређен сигнал , он ће се исти такав појавити на другом крају кабела и АРТА ће једино моћи да закључи да се ништа није десило , и црта равне линије као лењиром . А оно шта се зна је и то да реалне картице које се купују у продавници имају све само не равне као лењиром повучене опсеге .....дакле на фотки бр 5 се налази одзив аудио картице за компјутер са којом је рађено мерење и где имамо поприлично раван опсег . Ако се разуме ово до сада / наравно да прво треба да је добро написано / онда није тешко закључити да ће АРТА на 20 хз показати референтни ниво / 90 дб / али да ћемо ми у стварности на тој фрекфенцији имати пад од 0,66 дб ......јер га картица таквог генерише а АРТА не може да препозна .

post-884-0-73335900-1332931710_thumb.jpg

post-884-0-43665800-1332931735_thumb.jpg

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

  • Odgovora 19
  • Kreirano pre
  • Zadnji odgovor pre

Aktivni članovi u ovoj temi

Aktivni članovi u ovoj temi

Postovane slike

Ова сличица је скинута са интернета , али исту такву имам и ја , али у компу где ми је АРТА немам програм рмаа . За сада прича о идеалним одзивима није готова и наставиће се са неким другим корисним могућностима АРТА као што је STEP , ETC , CS , BD i još ponekim stvarima

post-884-0-95241200-1332932241_thumb.jpg

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Као што сам и напоменуо у наслову теме , циљ је да се схвате основи функционисања овог програма у циљу неког лакшег тумачења графикона које он може да произведе . Такође је напоменуто да све креће од почетног импулса и да су сви други графикони само неки други начин интерпретирања почетног импулса . Правилно интерпретирање појединачних графикона , води ка правилно изведеном закључку добијеном на основу правилног посматрања више графикона . Правилно изведени закључци на основу посматрања више графикона уз помоћ и неког слушног искуства , могу омогућити да се на један веома брз и ефикасан начин сузбија сва глупост и глупани на овом форуму , до те мере да у Уједињеним Нацијама траже заштиту као угрожена врста . Једна је ствар кад неко уради кутије и звук " на уши " и каже да је то добро за њега , а друга је ствар кад покушава да убеди и друге да је то исправан начин . Дакле идемо .....и даље смо на теоријском терену , стим што ће накнадно за сваки теоријски графикон бити приказан и графикон са реалним одзивом уз мале напомене како се могу користити. Сл 6 представља Step respons који по дефиницији помаже да се види колико су временски усклађени звучници у некој вишестазној кутији . Мала напомена ....постоје нека мишљења да је правилно и довољно поставити звучнике тако да су им центри емисије у једној равни . Са друге стране сама природа звучника као и сама природа како теоријског тумачења тако и неке реалне примене филтера доводи до тога да није баш све тако једноставно , јер и филтери уносе неко кашњење , тако да се тај проблем може тумачити на више начина , чак и преко акустичних фаза , али се на крају све своди на време . Правилно , по мени , би требало да иде , да сви звучници у једну раван али са пажљиво бираним филтером .Оно шта може за сада да буде интересантно да је први жути маркер и даље на 300 , значи почетак арте / и даље је лооп / док црвени само потврђује са којом се брзином импулс развио. Сл бр 6А представља збир два идеална имулса / АРТА са функцијом File - Load and sum може да сабере два импулса / где може бити интересантно видети како изгледа овај графикон кад се саберу , рецимо два идеална звучника који постоје само на нивоу теоријског разматрања .....црна линија је збир два зелена .За овај графикон такође може бити интересантно ako se посматра и са становишта неких коаксијалних звучника као рецимо Tanoy .Арта је генерисала импулс који представља одзив неког имагинарног звучника са идеалним одзивом као онај са фотке бр 2 , затим је генерисала апсолутно исти импулс на апсолутно истом месту као и први ....дакле имамо принцип оба звучника у истој равни и додатно да су на истом месту ....једна тачка из које крећу оба ....имамо пун аудио опсег за оба звучника и што је још интересантније , немамо никакав филтер .....нема скретнице ...... а одзив је као са фотке бр 2 , само увећан по нивоу јер имамо два извора .ETC ili Energy Time Curve је управо обрнут оној народој , боље да љуља него да жуља . У некој од форми овај графикон се стално појављује у АР као доказ колико кутији треба времена да се смири након прекида сигнала . Ако превише љуља може бити знак којекавких резонација или рецимо присуства великих мембрана на кутији ....дакле циљ је да се сигнал након максимума што пре заустави .....електрични сигнал је у сваком случају стао веома брзо , али неки механички делови настављају да се крећу и производе нека кашњења у односу на оригинални сигнал .Cumulative Spectral Decay i Burst Decay као што је више пута назначено представљају појединачно различите интерпретације почетног импулса ......где смо имали рецимо опадање сигнала по времену у ETC , док код ова два наведена имамо два следећа случаја .CSD прави графикон где се може посматрати по фрекфенцијама , колико одређениј фрекфенцији треба да заврши на дну скале и са којим временом . Обично је дно скале -40 дб , ако је мање онда неко нешто сакрива . На фотки бр 8 се има CSD у форми Waterfalla или такозваног водопада . Пошто и даље имамо идеални импулс , за препоставити је да ће тако и да заврши ....свео је ниво на -40дб одмах на почетку скале . CSD као Sonogram је други начин приказивања истог графикона , као да се графикон водопада посматра од горе па се због немогућности праћења линија ради у боји , тако да се плава боја која означава дно скале/ десна страна графикона / или - 40 дб налази на мање од 0.25 мс / лева страна графикона / ....br 8 AБр 9 и 9А су два графикона BD-а , warefall i Sonogram .I opet je to samo jedna interpretacija poчetnog signala koji za razliku od CSD уместо времена у милисекундама , показује опадање по нивоу у периодима ..... где периоди представљају циклусе завршене у неком временском периоду .....није исто време развијања ниских и високих фрекфенција , тако да све те дијаграме треба посматрати са одређеном логиком / како се коме свиђа / .Ово би за сада требало да буде доста и као увод у посматрање правих импулса , импулса који су мерени са микрофоном и неким реалним звучницима .....уз неко стално упоређивање са свим графиконима који су за сада приказани .

post-884-0-12471000-1333019381_thumb.jpg

post-884-0-00707200-1333019392_thumb.jpg

post-884-0-22737800-1333019422_thumb.jpg

post-884-0-91171700-1333019432_thumb.jpg

post-884-0-79581500-1333019448_thumb.jpg

post-884-0-12741800-1333019463_thumb.jpg

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Ja cenim to što piše.....mislim, to o ARTA. :lol:Nisam ništa pisao jer sam tek krenuo da proučavam manual koji je na 169 strana (i na engleskom).Rade, jel' postoji manual na hrvatskom? Nekako mi logično da mora da postoji. Mada, ako je u textu provučeno mnogo novorjeka, lakše mi je na engleskom. :lol:Nakon što više puta prođem manual, i upoznam se sa mogućnostima programa, a ima ih mnogo, onda ću više da se igram u praksi, a zatim ću pokušati da protumačim šta je Rade napisao. :lol:Treba malo strpljenja, a Rade se uzbunio posle samo 7 sati. Većini nas je ovo hobi, tako da se ne možemo odmah i stalno baviti sa ARTA. Ja imam nameru da u sledećem (neodređenom) periodu uđem max u mogućnosti programa....koliko se to već može.

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

To je kod odnosa snaga. Ali, snaga kod zvučnika je napon na kvadrat kroz otpor, a u tabeli su dati odnosi napona.

Jeste, snaga je i struja na kvadrat puta otpor. A odnosi struja se takodje racunaju sa 10Log x I1/I2... :buehehe:Hocu da kazem da je ta tabela validna iskljucivo za napon (naponsko pojacanje), ne i za polje (snagu), sto u pratecem tekstu na izvestan nacin i pise, al' eto, da bude jasno ;)
Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

To je kod odnosa snaga. Ali, snaga kod zvučnika je napon na kvadrat kroz otpor, a u tabeli su dati odnosi napona.

Ма важе ти односи и за децибеле спл .....референтна вреност је 0,00002 Па .....АРТА као вредност за микрофон узима миливолте / паскал ......где се често као референца узима колико миливолти за један паскал .....често се спомиње и 94 дб где је рецимо 100 дб веће за 6 дб или два пута .....100 дб одговара 100000 пута мањој вредности која је за притисак референтна и узета је као најмање чујна промена притиска
Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

94 децибела споменута у претходној поруци се односе на .........94 дб је један паскал и у великој већини случајева калибратори за микрофон имају управо ову вредност на фрекфенцији од 1000 хз ....имаче и АРТА у својој конфигурацији користи управо ову вредност и колико микрофон има миливолти на излазу кад је под притиском од једног паскала или 94 децибела .....игра бројева и речи

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Kreiraj nalog ili se prijavi da daš komentar

Potrebno je da budeš član DiyAudio.rs-a da bi ostavio komentar

Kreiraj nalog

Prijavite se za novi nalog na DiyAudio.rs zajednici. Jednostavno je!

Registruj novi nalog

Prijavi se

Već imaš nalog? Prijavi se ovde

Prijavi se odmah
  • Članovi koji sada čitaju   0 članova

    • Nema registrovanih članova koji gledaju ovu stranicu
×
×
  • Kreiraj novo...