Објасните ми функцију DC-Servo кола у СС појачалу?

[Дане]

Чему служи и како ради? Које су компоненте кола?Хвала.

[Zen Mod]

sluzi da odrzava zeljeni ofset izlaza , obicno na 0Vdcuglavnom je napravljen kao komparatoreto vidis - kratak i jasan odgovor , ali nista neces shvatiti ako se ne uhvatis knjige

[ManicP]

Eto, reče čovek čemu služi.Zapravo, koliko sam ja skontao, DC servo je zapravo integrator (ili integralni regulator) sa low pass filterom ispred (obično do 3Hz) koji prati DC napon na izlazu (pred)pojačala i na osnovu razlke/greške u odnosu na 0V DC na izlazu generiše signal koji se vraća u kolo povratne sprege kako bi DC ofset održavao na 0V ili što bliže tome.EDIT: Nisam se nešto bavio dizajnom DC serva ali usnimijo na HDD neki papirić pa ako može da pomogne:

34726d1099980190-preamp-dc-servo-amplifier-servo-calculation.pdf

[Дане]

ОК, хвала.Зашто онда моје појачало има и ДЦ Серво али и тримере за сетовање ДЦ офсета?

[Zen Mod]

prvo šema , onda pričanezahvalno je baviti se generalisanjem

[Дане]

да поставим шему овде?

[Zen Mod]

pa ovde si pitao

[Дане]

прво оутлајн а испод су шеме.

1a.pdf

1/2:

http://dl.dropbox.co...58749962/20.pdf

2/2:

http://dl.dropbox.co...58749962/21.pdf

3/4:

http://dl.dropbox.co...58749962/24.pdf

4/4:

http://dl.dropbox.co...58749962/25.pdf

Повлачим реч, нема Серво, већ има 3 (три) Серва!

[dvv]

ОК, хвала.Зашто онда моје појачало има и ДЦ Серво али и тримере за сетовање ДЦ офсета?

To se ponekada radi u industriji ako koristiš ne baš dobro uparene ulazne tranzistore, usled čega očekuješ da će offset biti veći od recimo 100 mV. Da se tvoj servo ne bi previše mučio, ugradiš i trimer da početni ofset njime smanjiš na recimo 50 mV, pa onda servo odradi ostatak.Više servoa isto tako nije neko čudo. Teorijski, da budeš baš siguran, SVAKI blok na putanji signala, od ulaska do izlaza, bi trebao da ude nulovan servoom. Time postižeš veoma visok nivo pouzdanosti da ćeš na izlazu imati ukupni (kompozitni) ofset manji od 1 mV.Oko one formule za izračunavanje vrednosti otpornika - VEOMA je sumnjivo da pretpostaviš bilo šta, a ponajmanje inicijalni ofset od 100 mV. Što je pojačavač kompleksniji po konstrukciji, to je ta pretpostavka manje tačna. Istina, ona može da se pokaće i kao bolesno preterana - na primer, jedan moj drugar je napravio klasičan potpuno komplementarni pojačavač snage sa prirodnim ofsetom od nekih 2 ili 3 mV, ali je to potigao tako što je merio i uaprivao komponente kao lud, a očigledno je imao dovojno veliku populaciju svih komponenata da je mogao da istera bezmalo savršenstvo. Njemu DC servo realno služi samo da kontroliše tranzijente.Sa praktične strane, moraš još voditi računa o toploti koja se razvija unutar uređaja. Naime, servo će biti utoliko manje efikasan što se njegova radna tačka više pomera sa grejanjem. To se rešava na nekoliko načina - neki, kao recimo Luxman, to rešavaju tako što koriste dvostruki op amp, gde jedna polovina kontroliše drugu, da kažemo servo servoa. Drugo, po meni inteligentnije rešenje, je da na samom početku uzmeš op amp koji sam za sebe prirodno ima smešan drift, recimo 3 uV na godinu dana, kao što su recimo National Semiconductor LF411 (single) ili 412 (dual). Ima ih po našim radnjama kao pleve.John Curl u njegovim Parasound pojačavačima koristi AD711, pola britanske industrije koristi obični TLO81 ili 71, itd. U svakom slučaju, ja bih ti savetovao da za svaki slučaj na op amp montiraš odgovarajući hladnjak - hleba ne jede, ali radi posao.

[diyend]

To se ponekada radi u industriji ako koristiš ne baš dobro uparene ulazne tranzistore, usled čega očekuješ da će offset biti veći od recimo 100 mV. Da se tvoj servo ne bi previše mučio, ugradiš i trimer da početni ofset njime smanjiš na recimo 50 mV, pa onda servo odradi ostatak.

Više servoa isto tako nije neko čudo. Teorijski, da budeš baš siguran, SVAKI blok na putanji signala, od ulaska do izlaza, bi trebao da ude nulovan servoom. Time postižeš veoma visok nivo pouzdanosti da ćeš na izlazu imati ukupni (kompozitni) ofset manji od 1 mV.

Oko one formule za izračunavanje vrednosti otpornika - VEOMA je sumnjivo da pretpostaviš bilo šta, a ponajmanje inicijalni ofset od 100 mV. Što je pojačavač kompleksniji po konstrukciji, to je ta pretpostavka manje tačna. Istina, ona može da se pokaće i kao bolesno preterana - na primer, jedan moj drugar je napravio klasičan potpuno komplementarni pojačavač snage sa prirodnim ofsetom od nekih 2 ili 3 mV, ali je to potigao tako što je merio i uaprivao komponente kao lud, a očigledno je imao dovojno veliku populaciju svih komponenata da je mogao da istera bezmalo savršenstvo. Njemu DC servo realno služi samo da kontroliše tranzijente.

Sa praktične strane, moraš još voditi računa o toploti koja se razvija unutar uređaja. Naime, servo će biti utoliko manje efikasan što se njegova radna tačka više pomera sa grejanjem. To se rešava na nekoliko načina - neki, kao recimo Luxman, to rešavaju tako što koriste dvostruki op amp, gde jedna polovina kontroliše drugu, da kažemo servo servoa. Drugo, po meni inteligentnije rešenje, je da na samom početku uzmeš op amp koji sam za sebe prirodno ima smešan drift, recimo 3 uV na godinu dana, kao što su recimo National Semiconductor LF411 (single) ili 412 (dual). Ima ih po našim radnjama kao pleve.

John Curl u njegovim Parasound pojačavačima koristi AD711, pola britanske industrije koristi obični TLO81 ili 71, itd. U svakom slučaju, ja bih ti savetovao da za svaki slučaj na op amp montiraš odgovarajući hladnjak - hleba ne jede, ali radi posao.

Napravljen je ovaj DC servo , i ima dosta veliki drift , više od 100 mV . O čemu treba voditi računa da bi najbolje radio svoj posao.

[Zen Mod]

ne mozes razmatrati servo odvojeno od kola koje treba da kontroliseinace - rokati 2SK170 u servo je van pameti , kad bjts rade posao bolje , imajuci tempco na umuC95 - koja mu je uloga ?

[diyend]

ne mozes razmatrati servo odvojeno od kola koje treba da kontroliseinace - rokati 2SK170 u servo je van pameti , kad bjts rade posao bolje , imajuci tempco na umuC95 - koja mu je uloga ?

J85 and J86 form a differential pair, while J89 forms a current source. R90 determines the current in the differential pair. Q83 and Q84 is a current mirror, while Q92 is an ordinary common emitter gain stage. R79/C80 and R94/C95 determine the lower cut-off frequency. Via the resistor R96, the DC current in the Voltage Amplifier is adjusted. C97 is used to ensure amplifier stability and is soldered directly on base-collector of Q92, on the solder side of the printed circuit board.

[Sipi]

Zero tempco za k170 je na oko 70-80% Idss a u toj semi su k170 daleko od tog rezima. Inace, zbog vrlo visoke ulazne otpornosti JFETovi su odlicno resenje za DC servo. BJT, sa svojom strujom baze i termickom nedeterminisanoscu u rezimu malih struja, bi mnogo vise driftovao. Dakle BJT bi mogao da bude CCS JFET dif. paru k170, setovanom u zero tempco rezim...

[dvv]

Priznajem da mi je ovo prvi put u životu da vidim diskretni DC servo. Pošto ga nisam probao, ne znam kako radi.Međutim, nikako da shvatim čemu sve to? Tehnologija DC serva je sada već stara, to kolo je prvi izmislio James Bongiorno još sredinom 70-ih, a serijski se koriste još od starih legendi, kao recimo Tomlinson-Holman pojačavač snage, itd.Sa današnjim izborom op ampova, jednostavno ne vidim smisao mučiti se sa diskretnim, iako sam ja freak baš na diskretnu tehniku. LF 411, da uzmem samo jedan primer, takođe ima FET ulaz, a njegovo sopstveno termičko klizanje u odnosu na radnu tačku je manje od 3 uV na godinu dana. Teško da će iko to postići diskretnim pristupom, bez jako mnogo muke i maltretiranja, pa i cene.Obzirom na polje dejstva, a to je od 3 Hz nadole, ne važi ni priča o boljem zvuku diskretnih u odnosu na integrisana kola. Budimo iskreni, DC servo na bazi op ampa je danas čist šablon, tu stvarno nema više bilo kakve posebne pameti.