Woland

Rekao si. Ja sam zato ćutao i nabavio ovo

Znaš, i ja sam primetio da me gledaju.... Gde god sednem oni gledaju... I prate me. Sviraju zamnom Policu sam planirao da napravim odavno, ali sada je pravo vreme - to će biti sledeća prinova. A sweetspot im je širok. Poprilično.

Uff brate... Lepo nema šta

Goniće ih stalno Babelfish J2. AA kao preamp je privremen. Zvuk... Drugačiji. Ni bolji ni lošiji od Đurđevaka, samo nešto drugačiji. Preširoko su postavljeni, ali i ovako je OK, znam da nemam problem sa akustikom prostorije, dakle kada dođe nova (uža) polica može biti samo bolje. Moram da kažem da zvuče bolje nego kod FFL-a, verovatno zbog postolja. Nešto su osetljiviji nego Đurđevki. Za sada.

Pa kod mene (preširoko postavljeni, znam, treba policu da pravim ) Sluša se (danas stiglo) :

Bio na poslu. Robija. Pa kod Sava po zvučnjake. Slušali ih tamo (mogao bi da živi sa njima, reče on). Pa strečovali, uneli, odvezo, izneo, uneo, sastavio, povezao... Malo li je za danas? Slike... Prvo kod Sava:

Kad zagusti navabim ga novim žicama (Come in here, dear boy have a new strings, You're gonna go far...) To je Savo slikao, pustio MMS-om, sutra kad ih donesem, još nisu kod mene.

Đurđevki su promenili sobu i ampiflikaciju. Postoji opasnost da ih Gitarista neće dati natrag U kući su i ne mrdaju nikuda iz nje.

Ti si jedini shvatio da je to i bila rezervna ideja A možda na kraju i bude TL, ja sam Ateista

Tek od sutra, ali sa kraćom amplitudom izveštavanja Ma jok: napravio ih Savo još lepšim i starijim

Zvučnjaci su sređeni. Sutra preuzimam. Tralalililiiili

Take it easy amigo, just take it easy and veeery slowly Polako, ke vidime Uostalom, otvori novu temu, šta troluješ ovu moju

Plen sa Niških ulica: NM prijatno iznenađen NM Još prijatnije iznenađen, nekoć (negdar) su Joni Mitchell kupovali da se pufkaju a Električni Orgazam da slušaju (na Toskama), ova je skoro pa neslušana

Uff lineup je impresivan i bez Roscoa Sad si me bacio u duboko razmišljanje, a to nije dobro: zamorim se i ostanem bez love

Naredne godine se uzmi u pamet, pa lepo u Nišku Banju da zaposliš familiju dok ludujemo po Nišu

TG Collective sam propustio. Ali nisam Mariusa Neseta. Mlad, svež predstavnik Skandinavske škole, ubedljiv, ima izraženu volju da se dopadne publici te stoga povremeno podleže prenaglašenom fraziranju. Band mu odličan, pravi fini Evropski Jazz. Tek su počeli, najbolje od njih se očekuje. Peter Ugrin je za mene bio razočarenje. Previše elektronike i bez ideje, na momente čak i iritantno. Nije ga izvadila ni efektna parafraza Bolinovih deonica sa Spectruma, koju je izveo na violini, dobivši na momente sličan zvuk. Sve je to bilo dobro odsvirano, ali beskrvno i dooosadno. Ron Carter. Legenda. Zbog njega sam i došao na Nišville. Trio - bez udaraljki. Za klavirom Čiko (Donald Vega), gitara klinac (vremešan ipak), kao da je sad stigao iz Alabame - Russel Malone. Nekoliko sopstvenih kompozicija i nekoliko standarda. Kratko, ali veoma dobro, nadahnuto, uzbudljivo. Ron je svirao, bio neophodan član tria, dakle pratio svo vreme, usmeravao i vodio. Russel je, što volim crnca sa jazz gitarom, sve ono kao da neće, ali stalno je gradio, osvajao prostor, pogotovu u sopstvenoj Candle Light. Ali Vega je prosto pokidao. Mislili smo je da je sa Kube, ali sad vidim da je iz Nikaragve. Sjajan pijanista. Doktor će o tnjemu, siguran sam, nešto kvalitetnije napisati. Carter je povremeno komunicirao sa publikom najavljujuči kompozicije. Bio je žamora u publici. Smetalo je to povremeno. Dugo će trajati dok se iznedri prava jazz publika. Organizator nije pomogao stavljajući Nouvelle Vague odmah posle Cartera. Nouvelle Vague ... otslušao jednu i drugu do pola i otišao. Nisam hteo da kvarim P.S. Hvala Sire, bio si sjajan, pravi domaćin.

Pa da, danas su mašino glodačke i slične usluge precenjene. Teško da mrežica može da se napravi da izgleda lepo. Šta je tu je: buši, kad Ti je Bog dao

A neka mašinska obrada umesto bušenja rupa?

Eh, zakasnio si Insides, kafanu smo obavili, verujem da si se snašao. Za one koji se snašli nisu, samo par slika da vide šta su propustili danas. Mislim do sad Predjelo Predjelo no2 (crevca, pohovan mozak, pohovani škembići, teleća glava u škembetu) Mesište Uz preporučenu dozu šljivovice i piva. Bilo posle i palačinki i orasnica i još nečeg fancy.

I kakvi su bili Jazzanova?

Jašta neg' sujmiva vid' im samo njuške Svirali neki Bugari - Akaga. Bili su puni entuzijazma. Duvačka sekcija uvežbala i korake. Dizale se trube uvis, zaplitalo nogama. James Brown wannabe.. Prošlo i to nekako. Potom Duško Gojković i Belgrade Summit Octet... E, zbog ovog se ide na Nišville. Lepo opušteno, nepretenciozno, veoma kvalitetna svirka celog banda i naravno Duška. Pokloniše mu nekakvu fotografiju - stoički ju primio. Nije se usudio da se požali na buku, gužvu & ostalo. Ipak nije on u rangu veeelikog jazz muzičara Sergeja Trifunovića Adam Nussbaum ZZ Quartet su do trećine performansa bili žrtve lenjih tonaca. Čuli smo bas - uvredljivo glasno, harmoniku nikako, bubanj u tragovima... Kasnije su se probudili, pa smo ponešto i čuli. A imalo je šta i da se čuje. Bilo bi to ubedljivije u nekom klubu, ali se ipak videla virtuoznost, pogotovu harmonikaša - Simona Zanchini-ja, kog lako mogu da zamislim na trgu neke od Felinijevih scenografija, kako svira Gitarista i basista sa prostora SFRJ - sasvim korektni, sa sjajnim povremenim izletima. Adam - loše ozvučen, ali ono što se čulo je bilo odlično. Deluje posvećeno i simpatično. Odličan koncert. Posle sam otišao, oni ostali, ne znam šta je bilo kasnije

To be FAK indeed Ma naš čo'ek. Sloba

Vaistinu fak

Oni koji nisu na Nišville-u su danas propustili: goveđe repove. rebarca u kajmaku, sir, salatu (s' ljutu papriku), propisanu količinu rakije i vina (bilo i poneko pivo). Na kraju palačinci s' pekmez. Kafanče se vika 'bemliga nešto u naziv imagu sos Zucker (ovo ide u prilog tezi da sam Austro-Bugarin ) Posle smo bili Sir-ovi gosti, na slušanju lampi (KT90) i Scott zvučnjaka (fine kompresione petnaeskinje). Lepo to svira. Eve i:

Nisam ga gledao. Imao pametnija posla Ali sam ga čitao. Na žalost.