Како је текла акција? Пуно страха, ентузијазма, наде.. све то за почетак..стависмо у канту до 70% вреле воде и у њу скоро две шаке каустичне соде, запаковану у виду листића, мало дебљих. Промуљасмо мотком минут, два, па кад је почело да шушти и ври, побегосмо на сигурно одстојање. Обрни, окрени, мора да се жртвујемо..као бесни и гладни мачићи које страх не може довољно да нахрани, одважисмо се после пар мин и неких сулудих, нерационалних припремних радњи (стављање заштитне папирнате маске за уста и нос, цвикера за сунце у сумрак и томе слично) да убацимо један велики, пробни хладњак. Јаоо, кад је почело да кува!!!! Скачемо около као индијанци око ватре, са све оним "мерама предострожности у случају нуклеарне експлозије", комшије и пролазници све нешто погледавају са страхом и неверицом, најпре великом радозналошћу - шта се то дешава?! Нико још ништа не сме да пита..После 10так минута, следи опасан корак, опаснији од првог - узети велики хладњак за крајеве (који је при хем реакцији постао прилично топао), па га окренути и ставити на другу страну, да би цео прошао кроз чишћење. Лупа срце, ал` је у јунака! Урадисмо то и оно што смо на кратко видели нас је окуражило. Обзиром на то да је Г Звучнијак доста каснио, почели смо да радимо у сумрак. Јако слабо смо видели на шта хладњаци личе, одн шта заправо радимо. Овај први се и нешто видео. Када га извукосмо, бљеснула је површина која је била у канти. Јако нас је порадовало. Иначе, акценат је био на томе да се случајно не деси да се обогаљимо дошавши у контакт са течношћу у канти..