zaotooran

Verovatno si već otvarao adrese na kojima je ovakav sadržaj ali za svaki slučaj pod nazivom '' Philips Luidspreker behuizingen voor Zelfbouw-mfbfreaks'' ima nekoliko stranica za samogranju kutija sa Philipsovim zvučnicima a potiču još iz 1966godine.

Ako si spreman da dodaš još malo zapremine svojoj budućoj zv.kutiji za AD12100 u časopisu Audio projekti-14 dali su nacrt za hiperboličnu bas hornu čija je fg= 20Hz.. To je takozvana leđna horna, mora da bude prislonjena zadnjom stranom uz zid a odmaknuta od bočnih zidova. U proračun horne koriste zid kao nastavak horne, slično kao kod čuvene Klipsh horne koja se međutim postavlja u ugao sobe.

Ja sam napravio ove horne i oduševljen sam zvukom koji Philips 12100 sa njima pruža ali imam utisak da nema dovoljno visokih tonova. Ne znam da li je to  posledica efikasnosti horne u niskotonskom pojasu ili ovom zvučniku treba pomoć visokotonca u svakom slučaju. 

 

Definitivno veće od 1"...

Poštovani STEIN možda postoji lakši način da uparim ovaj drajver od  metode ''prepoznvanja nepoznatog zvučnika''. Ako bih hteo da kupim zvučno indentičan drajver morala bi neka osnovna merenja da se urade na ovom koji imam. Pa osim otvora drajvera koje bi parametre trebalo da se odrede pa da drajveri budu zvučno indentični?

Hvala

Nema licitiranja sa dimenzijama, merni instrument u ruke, a palcomer, okomer i šacimetar u fioku... pa onda može da se definiše preciznije. Podaci o lokalitetu nabavke, prodavcu, nam nisu ovaj put merodavni

Fotografije na dnevnom svetlu mogu bolje da predstave predmet za čijim indetitetom tragamo.

Desno je jednoinčni drajver Paudio mod (valjda 34), a levo zagonetni srednje visokotonac od dva inča.

 

Što se tiče vrste magneta? ...sila. ...Idem do Elektroistoka da vidim šta će da mi kažu.???

Pozdrav

danas sam sa buvlje pijace doneo kući ovaj 2'' kompresioni drajver, naravno bez pripadajuće oznake na njemu. I posle nekoliko sati pretraživanja nisam našao indentičan model, jedino neke slične sa modelima iz Paudia ili 18saunda, ali nisam siguran.

U odnosu na postavljene fotografije drajver u ''prirodi'' izgleda odlično. Kao nov je, težak preko tri kilograma a čini mi se da je magnet neodimijumski.

Možda neko slučajno prepoznaje o kom drajveru je reč?

Pozdrav

postoji li nekakva metoda da standardnim instrumentom za merenje zvuka ( B&K 2225 ) izmerim fr. odziv zvučnika u prostoru koji ima određenu reverberaciju. Konkretno ovaj instrument nema nikave priključke a ima levi preklopnik kojim se bira područje nivoa buke koje se meri (20-60dB(A), 50-90dB, 80-120dB i 100-140dB). Sa desne strane ima preklopnik koji ima sledeća četiri biranja 

-60sLeg,  Slow, Fast i Peak. 

U pololožaju ''Fast'' pokazivač nivoa buke odmah nakon ''podizanja'' pada na početni položaj bez obzira što je buka još uvek prisutna.

Ne znam koliko dugo traje merenje u tom položaju, ali sam pomoslio da je možda dovoljno kratko da može da izmeri samo osnovni ton iz zvučnika pre nego stignu refleksije. 

Nemam nikakvo uputstvo o instrumentu.

Danas stigao materijal, iverica 18mm, radovi su poceli. Odlucio sam se za keksovanje. Sad jos samo da sutra odem po drajvere kod majstora. Sutra busim rupe za drajver, pa lepim kutije. Skretnice cu uzeti http://www.system.in.rs/component/virtuemart/?page=shop.product_details&flypage=flypage.tpl&product_id=177&category_id=31 za sad.

Pozdrav

pošto je izbor materijala za zvučnu kutiju pao na sirovoj iverici evo jednog finiša koji sam sasvim slučajno ''otkrio''i koji mi se još uvek dopada iz više razloga. Prvo, veoma jednostavno se izvodi, ekstra je jeftin, neobičan i trajan. Ne znam kakav utisak može da se stekne sa ovih fotografija ali u prirodi stvarno deluje interesantno. Inspiracija za ovakav rad došla je od molerske tehnike za zidove koju nazivaju ''špatulato''. Znači izvodi se špaklama za kitovanje automobila a materijal koji sam koristio je potpuno ekološki. Tonirao sam lepak za tvrdo drvo  crnom farbom za beton, koja je na vodenoj bazi. Dobijena masa je nešto kao crni transparentni gel. Nanosi se u što tannjim slojevima ''japankom'' u raznim pravcima na ivericu. Potrebno je više puta da se pređe cela površina ali sve ide vrlo brzo jer su slojevi tanki i odmah se suše. Znači i kituje se i farba u isto vreme.

Hvala ''Alex''-a, dopada mi se kako me vodiš kroz ovu materiju, a nisam odmah odgovorio jer sam u isto vreme lutao kroz Borinu Amatersku Svaštaru. Meni je za sada najvažnija činjenica da si ocenio navedene hladnjake, sa već pomenutim tranzistorima, kao dobar materijal za ''dalju izradu''.

Hvala prijatelju ''Alex''-a, ova ''Borina Amaterska Svaštara'' čini mi se krije odgovore na masu pitanja kojima bih vas gnjavio, videću već. Znaš, hoću da iskoristim u celosti gabarite ovih hladnjaka koje imam. Postoje li nekakvi parametri koji određuju relaciju između snage pojačala odnosno upotrebljenih tranzistora i mase hladnjaka istih.

-------------------------------------

JLH

Hvala g. Admin ali ovde se teško mogu da snađem, verovatno imate nešto za moj nivo i  da je na maternjem jeziku. 

Pozdrav svima a posebno onoma koji danas, drugog avgusta, na bilo koji način slave Svetog Iliju.

 

Nekolicina nas smo još krajem sedamdesetih kovertirali nameru da savladamo osnove pravljenja pojačala nakon što su nam čuveni SAM-ovci poturili šeme sa namernim greškama. Doduše zaleteli smo se da na samom startu pravimo takozvano SAM-200 pojačalo koje po njima nije ni bilo namenjeno početnicima već iskusnim gradireljima koji će moći da uoče greške u šemi???

Obično bi u nekom od narednih  brojeva časopisa ''Uradi sam'' dali uz izvinjenje i ispravke na šemama za pripadajući el. uređaj ali posledice po etuzijazam mnogih od nas bile su značajne.

 

Očigledno je da sam ja jedan od tih koji niije mogao da preskoči prve prepreke na ulazu u svet elektronike, ali sam se danas na buvljaku drznuo da kupim ova dva velika hladnjaka sa još nešto malo elektronskih delova i ožičenja. Prodavac me je ubedio da je ovo dobra osnova za pravljenje pojačala.

Ja svakako ne bih pravio samostalno, ali bih mogao da nabavim ( kupim) potrebne delove, sve pripremim  a onda nekome da dam ( platim ) da uradi.

 

Hladnjaci su dimenzija , 215 x 165mm a debljina 45mm.

Na svakom su po tri tranzistora  2N 3055 H. po jedan tranzistor 2N 8338 i po jedna dioda.

 

Ima li osnove za ovakvu moju nameru, to jest vredi li ići ovim putem?  Mislim, ''kuća se ne gradi od krova'', jer valjda hladnjaci i tranzistori ne definišu izbor pojačala već se ide nekim drugim redosledom?  Ako je odgovor pozitivan, to jest da je ovo ipak moguća polazna tačka za jedan interesantan projekat, kako bi trbalo da se nastavi priča? 

 

 

Javite se Siromi sa foruma iz Nisa, mozda moze da pogleda

hvala, ali moram prvo zeta Goshu da  ispoštujem ....kad dođem do malo njegovog slobodnog vremena.

google service manual ili semu

 

postavi ovde

 

ne bi smetale ni slike

nisam umeo da nađem besplatno preuzimanje šeme ili ''service manual'' ali ovako izgleda SC-100 ispod poklopca. Slike su sa neta. Kako vam se čini unutrašnjost ovog uređaja? 

Pozdrav svima a posebno serviserima audio uređaja.

Od nedavno imam po meni prelepo Pioneer pretpojačalo sc-100. To je proizvod  iz sedamdesetih godina prošlog veka.  Nameravam da ga zadržim pre svega zbog izgleda a i prvi utisci o zvuku su meni bili vrlo dobri. Međutim, moraće verovatno kod majstora iz najmanje dva razloga. Jedan problem je što se prilikom uključivanja i isključivanja iz zvučnika čuje blagi prasak. Da napomenem da je bilo povezano sa cevnim pojačalom ako to ima ikakve veze. Drugi problem koji mi više smeta jeste niži nivo visokih tonova. Potrebno je da se potenciometri za regulaciju visokih tonova odvrnu skoro do kraja pa da se stekne utisak da ih ima dovoljno. U elektroniku se skoro ništa ne razumem. Osim zvučničkih skretnica i zvučnih kutija druge stvari iz diy audia su mi nepoznate ali bih hteo da ukoliko predpojačalo nosim u neki servis('???) imam predstavu o tome šta bi trebalo da se uradi, koji su delovi kvaliteni isl..

 

 

Pozdrav svima 

postoje li još uvek piezo visokotonci koji mogu da zadovolje nekakve "hifi norme" šta god pod tim mislili?

Zašto "još uvek"? Pa skoro da sam siguran, ali ne mogu da se setim ni kada ni gde sam gledao da su neke renomirane i posebno skupe HiFi kutije imale piezo visokotonce.

Do tada sam mislio  da su to jeftini "šuštavci" koji se koriste samo u razglasnim kutijama  da malo dodaju prezens u zvuku.

Zadnjih par godina se oduševljavamo zvukom širokopojasnih zvučnika bez upotrebe skretnice ( skoro je moj drugar kupio  Lowtere od jednog našeg člana sa foruma ) i taj trend bi da nastavimo još neko vreme.

Konkretno, na slici je širokopojasna dvanaestica Philips 12100/M8 koja izgleda ne može da dobaci najviše potrebne frekvencije pa bih dodao nekakav piezo super visokotonac samo iz razloga što bi time bla isklučena skretnica jer se piezo direktno vezuje na izlaz.

Na netu nisam našao odgovor.

Možda neko od vas ima informaciju ili predlog..

 

 

Mislio sam na neku vrstu pomoći pri kupovini opreme za merenje zvuka, nešto kao "vodič za kupovinu osnovne merne opreme". Verovatno su mnogi koji sada uživaju u merenjima imali na početku dileme šta i kako nabaviti i po kojoj ceni, a možda su pravili i po koji pogrešan potez koji je kasnije trebalo promeniti. Evo na primer član foruma "Željkor" prodaje merni mikrofon a realnu cenu treba da ponudi kupac. Nemam pojma koliko je dobra ta sprava kao instrument niti koliko vredi za nju da ponudim i koje su druge alternative. Lako bi bilo, da postoji ( a možda i ima ) diler ili radnja sa puno merne opreme gde bi sve to moglo na jednom mestu da se "opipa", ovako, mora da bude po onoj narodnoj "preko preče naokolo bliže.

Pozdrav

imam za poznavaoce problematike o akustičkim merenjima par pitanja i unapred sam zahvalan na eventualnim odgovorima.

Evo ovako, za koliko najniže može računar da se osposobi za neka dovoljno dobra osnovna merenja zvučnih kutija novom ili polovnom opremom?

Ako može jedno dve tri kombinacije ( i gore predstavljena ) sa okvirnim cenama.

 

I drugo, može li ta ista oprema da se koristi kod sređivanja akustike prostora ili je potrebo još mnogo toga?

antirost, ferosan

kolko ja znam posle antirosta se ne radi čiščenje vodom, samo se odpraši posle sušenja istog

 

 

Pre antirosta ukloniti rđu čeličnom četkom a par milimetara oko zarđalog mesta ukloniti šmirglom farbu do metala.

Da li je moguce dobiti kontakt coveka koji je voljan da radi Yuichi horne. Probavao sam na par mesta i nista nisam uradio. Sto se jedinica tice kazu da je Beyma CP380M isto jako dobar.

 

Hvala,

Zeljko

Pozdrav

svaka bolja  " modelara " može bez problema da napravi takvu hornu. To su uslovno rečeno stolarske radionice koje su pord osnovnih stolarskih mašina opremljene pantograf glodalicama ili CNC glodalicama. Ako Vam je problem da nađete takvu radionicu ili je skupo ili bilo šta... javite mi na mail.

Pozdrav

kad je reč o specijalnim premazima zvučničkih membrana veliki je problem što su uglavnom trajno lepljive. Ove na slici su fabrički premazane nečim vrlo lepljivim i sad kad mi se desio maler da jedan zvučnik " počastim " piljevinom od iverice za glavu se hvatam kako da ga očistim od iste. Satima već pokušavam pincetom da odvajam opiljke drveta sa vešanja membrane i ovo je rezultat. Ne smem da upotrebim nikakvu hemikaliju-razređivač ili slično da ne napravim još veću štetu. Možda bih lakše uklonio prašinu piljevine ( krupniji delovi  pijevine su nekako ukllonjeni ) kada bi se zvučnik rastavio, ali obzirom da nikada nije čačkan, pokušao bih bez rastavljanja da očistim lepljivu membranu. Ukoliko neko zna kako bi to moglo da se izvede ( da izgleda kao ovaj drugi ) ...vodim u Nišlijsku Mehanu.

stvarno ne 

..izvinjavam se.. greška..Kad sam pre odprilike godinu dana dao burazeru koji živi u Minhenu da proda jedne moje hornice preko Ebeya insistirao sam da ne dozvoli da odu ispod 200 evra. Realno, ispalo je da nisam mogao da dobijem više od 60 evra a ako bih ti sada pronašao tu licitaciju svakako bi zaključio da je neko to kupio za nešto manje od 200evra. Međutim, te horne su još uvek kod njega u garaži. I još nešto, živo me interesuje, koliko bi ti dao za ovu bazu gramofona?

heh, ja ti kažem da je prodato a ti zapeo da teoretišeš.

745 je postavio svoj maksimalni iznos u vreme koje si ti naveo a 150 je pokušao da ga prebiduje u ono drugo vreme i nije uspeo.

razlika koju vidiš nije nekoliko već tačno 5 evra koliki je step pri ovolikom iznosu ponuda (preko 500€).

pogledaj i prethodni pokušaj od 150 , nije uspeo, i opet je razlika tačno 5€.

stvarno ne 

uredno je prodat, pogledaj malo bolje.

Erfolgreiches Gebot= winning bid.

656€ kako rekoh

 

uredno je prodat, pogledaj malo bolje.

Erfolgreiches Gebot= winning bid.

656€ kako rekoh

Nema veze šta piše, (745) je samo jednom ponudio 656eur u 14:24:19 i  proglašen pobednikom a predhodna ponuda (150) ima vreme od 16:24:58 . Čak i da je vreme pogrešno upisano zašto bi (150) propustio za par evra nekome ko je samo jednom dao ponudu, a bilo je još dosta vremena za bidovanje. 

i tako je čudesni vrtuljak upadom par fanatika padobranaca otišao za 656€.

 

ima gi raznih

Taj gramofon uopšte nije prodat, pogledaj vremena ponuda sa desne strane.

vrtuljak

http://www.ebay.de/itm/261230444997

Kad se pogleda kako teče licitacija ( Gebote ) pada u oči da neko pod  brojem...(  428 )  ima niz od tri ponude i to: 327eur, 355eur i 375eur. Zašto neko hoće da plati više nego što treba?

Najvažnije je da ploča ne rezonira. Verovatno postoji više načina da se to spreči ali je meni ovako  bilo najjednostavnije da to izvedem. Možda meko vešanje zvučnika ima nedostatke u najdubljem "spektru"  ali je ukupan utisak o zvuku neuporodivo bolji nego dok  je zvučnik bio kruto vezan za ploču.