zaotooran

Verovatno si već otvarao adrese na kojima je ovakav sadržaj ali za svaki slučaj pod nazivom '' Philips Luidspreker behuizingen voor Zelfbouw-mfbfreaks'' ima nekoliko stranica za samogranju kutija sa Philipsovim zvučnicima a potiču još iz 1966godine.

Ako si spreman da dodaš još malo zapremine svojoj budućoj zv.kutiji za AD12100 u časopisu Audio projekti-14 dali su nacrt za hiperboličnu bas hornu čija je fg= 20Hz.. To je takozvana leđna horna, mora da bude prislonjena zadnjom stranom uz zid a odmaknuta od bočnih zidova. U proračun horne koriste zid kao nastavak horne, slično kao kod čuvene Klipsh horne koja se međutim postavlja u ugao sobe. Ja sam napravio ove horne i oduševljen sam zvukom koji Philips 12100 sa njima pruža ali imam utisak da nema dovoljno visokih tonova. Ne znam da li je to posledica efikasnosti horne u niskotonskom pojasu ili ovom zvučniku treba pomoć visokotonca u svakom slučaju.

Poštovani STEIN možda postoji lakši način da uparim ovaj drajver od metode ''prepoznvanja nepoznatog zvučnika''. Ako bih hteo da kupim zvučno indentičan drajver morala bi neka osnovna merenja da se urade na ovom koji imam. Pa osim otvora drajvera koje bi parametre trebalo da se odrede pa da drajveri budu zvučno indentični? Hvala

Fotografije na dnevnom svetlu mogu bolje da predstave predmet za čijim indetitetom tragamo. Desno je jednoinčni drajver Paudio mod (valjda 34), a levo zagonetni srednje visokotonac od dva inča. Što se tiče vrste magneta? ...sila. ...Idem do Elektroistoka da vidim šta će da mi kažu.???

Pozdrav danas sam sa buvlje pijace doneo kući ovaj 2'' kompresioni drajver, naravno bez pripadajuće oznake na njemu. I posle nekoliko sati pretraživanja nisam našao indentičan model, jedino neke slične sa modelima iz Paudia ili 18saunda, ali nisam siguran. U odnosu na postavljene fotografije drajver u ''prirodi'' izgleda odlično. Kao nov je, težak preko tri kilograma a čini mi se da je magnet neodimijumski. Možda neko slučajno prepoznaje o kom drajveru je reč?

Pozdrav postoji li nekakva metoda da standardnim instrumentom za merenje zvuka ( B&K 2225 ) izmerim fr. odziv zvučnika u prostoru koji ima određenu reverberaciju. Konkretno ovaj instrument nema nikave priključke a ima levi preklopnik kojim se bira područje nivoa buke koje se meri (20-60dB(A), 50-90dB, 80-120dB i 100-140dB). Sa desne strane ima preklopnik koji ima sledeća četiri biranja -60sLeg, Slow, Fast i Peak. U pololožaju ''Fast'' pokazivač nivoa buke odmah nakon ''podizanja'' pada na početni položaj bez obzira što je buka još uvek prisutna. Ne znam koliko dugo traje merenje u tom položaju, ali sam pomoslio da je možda dovoljno kratko da može da izmeri samo osnovni ton iz zvučnika pre nego stignu refleksije. Nemam nikakvo uputstvo o instrumentu.

Pozdrav pošto je izbor materijala za zvučnu kutiju pao na sirovoj iverici evo jednog finiša koji sam sasvim slučajno ''otkrio''i koji mi se još uvek dopada iz više razloga. Prvo, veoma jednostavno se izvodi, ekstra je jeftin, neobičan i trajan. Ne znam kakav utisak može da se stekne sa ovih fotografija ali u prirodi stvarno deluje interesantno. Inspiracija za ovakav rad došla je od molerske tehnike za zidove koju nazivaju ''špatulato''. Znači izvodi se špaklama za kitovanje automobila a materijal koji sam koristio je potpuno ekološki. Tonirao sam lepak za tvrdo drvo crnom farbom za beton, koja je na vodenoj bazi. Dobijena masa je nešto kao crni transparentni gel. Nanosi se u što tannjim slojevima ''japankom'' u raznim pravcima na ivericu. Potrebno je više puta da se pređe cela površina ali sve ide vrlo brzo jer su slojevi tanki i odmah se suše. Znači i kituje se i farba u isto vreme.

Hvala ''Alex''-a, dopada mi se kako me vodiš kroz ovu materiju, a nisam odmah odgovorio jer sam u isto vreme lutao kroz Borinu Amatersku Svaštaru. Meni je za sada najvažnija činjenica da si ocenio navedene hladnjake, sa već pomenutim tranzistorima, kao dobar materijal za ''dalju izradu''.

Hvala prijatelju ''Alex''-a, ova ''Borina Amaterska Svaštara'' čini mi se krije odgovore na masu pitanja kojima bih vas gnjavio, videću već. Znaš, hoću da iskoristim u celosti gabarite ovih hladnjaka koje imam. Postoje li nekakvi parametri koji određuju relaciju između snage pojačala odnosno upotrebljenih tranzistora i mase hladnjaka istih. ------------------------------------- JLH Hvala g. Admin ali ovde se teško mogu da snađem, verovatno imate nešto za moj nivo i da je na maternjem jeziku.

Pozdrav svima a posebno onoma koji danas, drugog avgusta, na bilo koji način slave Svetog Iliju. Nekolicina nas smo još krajem sedamdesetih kovertirali nameru da savladamo osnove pravljenja pojačala nakon što su nam čuveni SAM-ovci poturili šeme sa namernim greškama. Doduše zaleteli smo se da na samom startu pravimo takozvano SAM-200 pojačalo koje po njima nije ni bilo namenjeno početnicima već iskusnim gradireljima koji će moći da uoče greške u šemi??? Obično bi u nekom od narednih brojeva časopisa ''Uradi sam'' dali uz izvinjenje i ispravke na šemama za pripadajući el. uređaj ali posledice po etuzijazam mnogih od nas bile su značajne. Očigledno je da sam ja jedan od tih koji niije mogao da preskoči prve prepreke na ulazu u svet elektronike, ali sam se danas na buvljaku drznuo da kupim ova dva velika hladnjaka sa još nešto malo elektronskih delova i ožičenja. Prodavac me je ubedio da je ovo dobra osnova za pravljenje pojačala. Ja svakako ne bih pravio samostalno, ali bih mogao da nabavim ( kupim) potrebne delove, sve pripremim a onda nekome da dam ( platim ) da uradi. Hladnjaci su dimenzija , 215 x 165mm a debljina 45mm. Na svakom su po tri tranzistora 2N 3055 H. po jedan tranzistor 2N 8338 i po jedna dioda. Ima li osnove za ovakvu moju nameru, to jest vredi li ići ovim putem? Mislim, ''kuća se ne gradi od krova'', jer valjda hladnjaci i tranzistori ne definišu izbor pojačala već se ide nekim drugim redosledom? Ako je odgovor pozitivan, to jest da je ovo ipak moguća polazna tačka za jedan interesantan projekat, kako bi trbalo da se nastavi priča?

hvala, ali moram prvo zeta Goshu da ispoštujem ....kad dođem do malo njegovog slobodnog vremena.

nisam umeo da nađem besplatno preuzimanje šeme ili ''service manual'' ali ovako izgleda SC-100 ispod poklopca. Slike su sa neta. Kako vam se čini unutrašnjost ovog uređaja?

Pozdrav svima a posebno serviserima audio uređaja. Od nedavno imam po meni prelepo Pioneer pretpojačalo sc-100. To je proizvod iz sedamdesetih godina prošlog veka. Nameravam da ga zadržim pre svega zbog izgleda a i prvi utisci o zvuku su meni bili vrlo dobri. Međutim, moraće verovatno kod majstora iz najmanje dva razloga. Jedan problem je što se prilikom uključivanja i isključivanja iz zvučnika čuje blagi prasak. Da napomenem da je bilo povezano sa cevnim pojačalom ako to ima ikakve veze. Drugi problem koji mi više smeta jeste niži nivo visokih tonova. Potrebno je da se potenciometri za regulaciju visokih tonova odvrnu skoro do kraja pa da se stekne utisak da ih ima dovoljno. U elektroniku se skoro ništa ne razumem. Osim zvučničkih skretnica i zvučnih kutija druge stvari iz diy audia su mi nepoznate ali bih hteo da ukoliko predpojačalo nosim u neki servis('???) imam predstavu o tome šta bi trebalo da se uradi, koji su delovi kvaliteni isl..

Pozdrav svima postoje li još uvek piezo visokotonci koji mogu da zadovolje nekakve "hifi norme" šta god pod tim mislili? Zašto "još uvek"? Pa skoro da sam siguran, ali ne mogu da se setim ni kada ni gde sam gledao da su neke renomirane i posebno skupe HiFi kutije imale piezo visokotonce. Do tada sam mislio da su to jeftini "šuštavci" koji se koriste samo u razglasnim kutijama da malo dodaju prezens u zvuku. Zadnjih par godina se oduševljavamo zvukom širokopojasnih zvučnika bez upotrebe skretnice ( skoro je moj drugar kupio Lowtere od jednog našeg člana sa foruma ) i taj trend bi da nastavimo još neko vreme. Konkretno, na slici je širokopojasna dvanaestica Philips 12100/M8 koja izgleda ne može da dobaci najviše potrebne frekvencije pa bih dodao nekakav piezo super visokotonac samo iz razloga što bi time bla isklučena skretnica jer se piezo direktno vezuje na izlaz. Na netu nisam našao odgovor. Možda neko od vas ima informaciju ili predlog..

Mislio sam na neku vrstu pomoći pri kupovini opreme za merenje zvuka, nešto kao "vodič za kupovinu osnovne merne opreme". Verovatno su mnogi koji sada uživaju u merenjima imali na početku dileme šta i kako nabaviti i po kojoj ceni, a možda su pravili i po koji pogrešan potez koji je kasnije trebalo promeniti. Evo na primer član foruma "Željkor" prodaje merni mikrofon a realnu cenu treba da ponudi kupac. Nemam pojma koliko je dobra ta sprava kao instrument niti koliko vredi za nju da ponudim i koje su druge alternative. Lako bi bilo, da postoji ( a možda i ima ) diler ili radnja sa puno merne opreme gde bi sve to moglo na jednom mestu da se "opipa", ovako, mora da bude po onoj narodnoj "preko preče naokolo bliže.