IEC panel

[Rade]

Panel IEC služi za merenje odziva zvučnika za potrebe simulatora i komercijalnih kataloga ...drugih bitnijih namena nema . Ovaj prikazan na slici je samo jedan od više standarnih panela koji se razlikuju po veličini . Ovaj je dobar za veličine zvučnika do 25 cm . Praktična upotreba se postiže sa više manjih pod panela kao što se i vidi na slikama , jer je jednostavno promeniti pod panel a i može da se pripremi više takvih sa promenjivim prečnicima . Prečnici su uglavnom standarni i jasno je da jednog trenutka izrađujući ove panele doćete do trenutka kad imate za sve tipove i prečnike . Pod panel je u ravni sa osnovnim panelom a zvučnik u ravni sa pod panelom , dakle sve je u ravni kao što se vidi i na drugoj slici . Neka detaljnija objašnjenja zašto ovoliki panel daću sutra kad budem pripremio neke simulacije sa idealnim odzivima koji na najbolji mogući način objašnjavaju ceo problem ......u desnom uglu se vidi klasičan stalak za mikrofon koji ima dobre mogućnosti što se tiče pozicioniranja mikrofona , blizu , daleko , gore dole , pod uglom itd ....sa leve strane gore na komodi se vidi držač za sečenje šunke , ništa bez njega .

[Nesic]

koji je ovo driver?

[Zare]

Lici na neki Dynaudio?

[Rade]

sutra tekst pošto imam problem sa formatima

[Rade]

sutra tekst

[Rade]

sutra tekst ...

[Rade]

Panel IEC je važan kako je vec napomenuto zbog simulacija a koje su važne da bi se dobila neka realna predstava šta se zbiva kad neki zvucnik namontiramo na realan panel tj neku kutiju tj da izbegnemo greške pogrešnog pozicioniranja zvučnika i ponovno pravljenje panela. Zvucni talas kao fizicka pojava ima tendenciju da se širi u više pravaca od kojih nas sada interesuju dva , prvi je po površini panela a drugi u prostoru . Zvucni talas koji se širi po panelu ima tendenciju da na ivicama tog istog panela stvara nove zvucne izvore i u zavisnosti od velicine panela zavisi i frekfencija na kojima se oni stvaraju , dakle nije isto ako je panel 20x30 cm ili 200x300 cm ili beskonacno veliki . Velicina i uticaj panela kao i frekfencija novog zvucnog talasa su povezane da dužinom talasa odredene frekfencije , gde imamo i primere , 3,4 metra kod 100 hz ili 34 cm kod 1000 hz . U momentu kad talasna dužina prede velicinu panela dolazi do promena odziva i sada je vec jasno koliki panel nam je potreban da bi merili pun audio opseg .

Dužina talasa kao i uključene frekfencije nisu problem toliko za bas ili mid bas već za srednjetonac i visokotonac gde imamo relatino visoke frekfencije i po dužini kratke talase koji svojom veličinom ulaze u dimenziju prednjeg panela kutija . Takođe i sama dimenzija tih zvučnika kod kojih je flandža relativno visoka pa stoga je obavezno dovoditi nivo zvučnika u nivo panela . A i male igre oko same pozicije na panelu nisu na odmet .

Iz razloga što je gotovo nemoguce u kucnim uslovima imati takve dimenzije da se snimi pun opseg , vremenom je razvijena tehnika snimanja iz dva dela koja je potpomognuta i nekim zakonima fizike . Kao prvo , gotovo svaki zvucnik se u odredenom opsegu ponaša kao teorijski klip ili cilindar gde je njegov opseg zasnovan iskljucivo na električnim i mehanickim svojstvima . Na srecu pa se taj deo opsega upravo poklapa sa problemima koji su povezani sa merenjem najnižih frekfencija .Na osnovu realnih i izmerenih parametara svaki simulator je u stanju da simulira prve oktave opsega . Tako simuliran opseg je apsolutno isti sa realno snimljenim opsegom tog istog zvucnika sa mikrofonom u blizini . Zašto mikrofon u blizini , pa zato što je standard 1 metar na panelu IEC koji je velicine 160x180 cm .....ako se ide logikom da ako stavimo mikrofon na 1 kilometar panel se nece videti , a ako ga stavimo na par cm , onda ce on za mikrofon imati dimenziju beskonacno velikog panela .....mikrofon ne može da vidi gde je ivica panela sa jedne strane a sa druge bilo koja refleksija kojih i dalje ima je potisnuta zbog visine osnovnog impulsa .To koliko daleko mikrofon i u koju tačku da stavi nekom drugom prilikom . Ako je tačna tvrdnja da su simulirani odziv na osnovu merenih parametara i realno izmereni odziv tog istog zvucnika isti , onda postaje logicno da se ne mora imati gluva komora za snimanje punog opsega . Sasvim je dovoljno sastaviti dva odziva koji svaki program za snimanje radi .....dakle jedan je odziv iz blizine na niskim frekfencijama a drugi deo odziva je onaj na panelu IEC . Na fotki IEC 9 se vidi gde je uradeno spajanje i otprilike je tamo gde se razdvajaju isprekidana i puna linija .Postoje neka pravila i standardi u vezi sa zavisnošcu samog precnika zvucnika i maksimalno korisne frekfencije , ali to ume da bude i beskorisno usled nedostatka prostora oko samog panela IEC , fale milisekunde do prve refleksije .

Ako je snimak iz blizine zanemario velicinu panela i uticaj refleksija , radi standarda da se snima na jedan metar od panela to ne važi za drugi deo snimka , koji se radi na IEC panelu na jedan metar mikrofon udaljen od ose zvucnika ,nivo panela .Praktično je da se uvek snima metar do panela a ne do centra samog zvučnika jer se zadržava geometrija radi snimanja akustične faze . Brzina zvuka je 344 metara u sekundi i malo varira usled temperature , dakle za 2,9 mili sekundi direktan zvuk dolazi do mikrofona i to je jedini zvuk koji nas interesuje ....odmah za njim u zavisnosti od velicine prostora dolaze i prve refleksije a zatim sve ostalo . Jasno je da kod normalnog slušanja muzike imamo mix svih mogucih refleksija i direktan zvuk zvucnika , ali se sada snima zvucnik a ne sluša se muzika. Jedino šta nas interesuje je direktan zvuk zvucnika i on se ostvaruje eliminisanjem svih mogucih refleksija koje dolaze do mikrofona nakon pocetnog impulsa . Vreme koje imamo od pocetnog impulsa do prve refleksije je direkno proporcionalno sa najnižom korisnom frekfencijim snimka na panelu .....što je vreme vece niža je i korisna frekfencija .....vreme potrebno da se razvije odredeni talas zahteva više vremena u procesu obrade signala i zato je potrebno par stotina mili sekundi da bi se dobile korektne i niske frekfencije a imamo svega nekoliko milisekundi.

Prednost da se prve oktave mogu snimati iz blizine a ostalo sa panela , po malo može da pokvari velicina prostorije gde se panel nalazi , ili preciznije bitka za milisekunde izmedu prvog impulsa i prve refleksije .

Principijelno , sasvim je dosta imati malo prostora oko panela da bi se mogle izvesti korektna snimanja bez vecih problema .

Za sledeci niz fotki koje po malo objašnjavaju šta ko radi i zašto , upotrebljen je jedan teorijski idealni zvucnik /IEC 4 /koji ima apsolutno ravan audio opseg , apsolutno ravnu akusticnu fazu , impedanciju od 8 oma apsolutno ravnu , i elektricnu fazu apsolutno ravnu ....jasno je svakom da ovakav zvucnik realno ne postoji i da je ovde upotrebljen u svrhu demonstarcije nekih negativnih promena koje se dešavaju inace realno .....dakle ako se ovo dešava kod apsolutno ravnog opsega , nije teško zamisliti šta se dešava kod realnih zvucnika .Inace kod demonstracije bilo kakvih odziva se podrazumeva da se naglasi pod kojim uslovima je snimano jer samo tako ima smisla a i drugi mogu da procene šta se dešava .

IEC 1 .... isprekidana linija / u daljem tekstu I.L. / BESKONACNO VELIKI PANEL , mala membrana 2.6 cm , zvucnik u centru panela i na jedan metar od zvucnika .....nema promene ni na jednom delu opsega , sve idealno i ne promenjeno .

Puna linija / u daljem tekstu P.l. / taj isti zvucnik sa beskonacno velikog panela prebacen na konacan panel , tj na kutiju koju pravimo i koja je posmatrajući IEC 4 26x40 cm , iskljucena komanda koja nadoknaduje gubitak niskih frekfencija usled malog panela .

Ovde je jasno da i kad bi imali idealan zvucnik kao što ga nemamo , na nekoj realnoj kutiji koju bi pravili bi ipak došlo do promene odziva usled velicine panela .

IEC 2 je pomocni panel simulatora na kojem izmedu ostalog možemo da promenimo i parametre koje su oznacene strelicom .

Disco rigido su pannelo asegnato , znaci da imamo teorijski klip na nama odabranom panelu za koji imamo neke dimenzije a koje odgovaraju nekoj buducoj kutiji . Ovo se razlikuje od komande Disco rigido su pannelo infinito , gde Infinito predstavlja neograniceno veliki panel . Dakle kod simulacija se jednostavno mogu uporediti ova dva odziva a koristan je jer nam pokazuje sa velikom preciznošcu šta ce biti kad odziv sa panela ili nekog deplijana premestimo i namontiramo na naš panel iz garaže .

Compensa calo a bassa freqfenca , je i bez prevoda jasna , i pomaže da se mogu simulirati realni odzivi na gotovim kutijama .....dakle vec smo objasnili da kod snimanja usled nedostatka slobodnih i cistih milisekundi imamo ogranicenje po opsegu i da odziv onog momenta kad izgubi oslonac panela pocinje da pada . Sa iskljucenom ovom komandom imamo porilicno realnu simulaciju onoga što možemo i da realno snimimo .

IEC 3 sve isto kao i IEC 2 samo je ukljucena komanda za kompezaciju niskih frekfencija .....dakle imali smo problem sa milisekundama ali to ne znaci da niskih frekfencija nema u prostoru .....ima ih i te kako i taman onoliko koliko ih je bilo svo vreme samo nismo uspeli da ih snimimo .....pomaže da se jasnije procene promene koje izaziva mali panel .

IEC 4 je pod panel simulatora gde vidimo naš idealni zvucnik i kutija na koju je namontiran ....2.6 cm precnik membrane , kutija 26x40 cm nema nikakvih inklinacija .....odziv ravan sve idealno ..previše idealno .

IEC 5 .....sa beskonacno velikog panela naš idealni zvucnik je konacno došao na IEC panel 180x160 / jedna od više velicina iec panela / . I.L.predstavlja iec panel sa idealnim zvucnikom u centru panela sa mikrofonom na jedan metar .

P.l. je sve isto osim male promene od 10 cm po vertikali udesno , dakle pomeren je mikrofon i zvucnik u desno i odziv se popravio poprilicno . Dve stvari se mogu izvuci iz ovoga , kao prvo da zvucnik nije i ne može biti na centru nego je pomeren u stranu i kao drugo do koje maksimalno niske frekfencije možemo da idemo sa ovakvom velicinom panela .....ako ima onih milisekundi izmedu osnovnog impulsa i prve refleksije .

IEC 6 I.L. je prakticno P.L sa prethodnog snimka dok je sad P.L. na ovom snimku predstavlja mikrofon na 50 cm i smanjen nivo radi usaglašavanja . Jedna od prednosti koja se dobija približavanjem mikrofona je da imamo mogucnost snimanja nešto veceg opsega .....neka druga prednost se ogleda u tome da se može dobiti na taj nacin one dragocene mili sekunde , tj usporiti dolazak prve refleksije .....uz dva problema , mora da se skalira nivo i da se drugacije hvata akusticna faza ....sa smanjenjem daljine mikrofona povecava se mogucnost greške , nije isto procentualno milimetar na metar i na pola metra .

IEC 7 Dva po velicini razlicita panela od kojih je jedan IEC dok je drugi dvostruko manji , mikrofoni 1 metar u odnosu na IEC I POLA METRA U ODNOSU na drugi . Recimo i to da se uz neka ogranicenja može koristiti i dvostruko manji panel u odnosu na standarni ....nisu velike razlike .....koja linija pripada kojem panelu je otprilike jasno .

IEC 8 e sad malo realnih zvucnika .....I.L. Focal u basrefleks kutiji na beskonacnom panelu , dok je P.L.taj isti zvucnik ali na svojoj kutiji od 20x30 cm bez ukljucenje kompezacije niskih frekfencija . Vidljiva je i promena koja je izazvana promenom panela .

IEC 9 ....sve isto kao prethodno samo što je sada kompezovan pad na niskim frekfencijama i malo je ociglednija promena nastala promenom panela .

Ove promene su važne u postupku izrade skretnice jer se mora na njih racunati . ne postoje formule koje mogu da izracunaju filter za ovakve odzive i kao takve definitivno su beskorisne u postupku izrade skretnice .

Panel IEC nije neophodan , pomaže ali nije neophodan zato što na kraju krajeva ipak radimo sa odzivima koji zvučnik pravi na panelu realne kutije jer su oni jedino merodavni .

Treba ponoviti da je ovo samo jedan snimak u nizu koji se radi , ovde konkretno je bilo reči o panelu i snimcima u osi . Kod pravljenja zvučnih sistema potrebno je upotrebiti čitav niz snimaka koji pomažu da se korektno uradi posao . Ako bi izveli analogiju sa slikarstvom gde imamo dva umetnika koji rade sa nizom boja i nijansi / kod zvučnih sistema se radi o nizu raznih snimaka / uvek ćemo moći da razlikujemo Gogena i Leonarda u odnosu na recimo Peru i Miku , svi oni rade sa bojama i jedni umeju da iskoriste potencijal boja drugi ne....tako je i kod audija , sposobnost onoga što snima da pravilno protumači šta je snimio i da intiligentno poveže sa ostalim snimcima ….slika koja se dobija je virtualna ,neka slika scene između kutija,

ako je umetnik dobar ta slika će se videti u svim svojim bojama i nijansama ...a ako je loš ta slika će izgledati kao da je pionirski crtež ...i tako

[Nesic]

Panel IEC je važan kako je vec napomenuto zbog simulacija a koje su važne da bi se dobila neka realna predstava šta se zbiva kad neki zvucnik namontiramo na realan panel tj neku kutiju tj da izbegnemo greške pogrešnog pozicioniranja zvučnika i ponovno pravljenje panela. Zvucni talas kao fizicka pojava ima tendenciju da se širi u više pravaca od kojih nas sada interesuju dva , prvi je po površini panela a drugi u prostoru . Zvucni talas koji se širi po panelu ima tendenciju da na ivicama tog istog panela stvara nove zvucne izvore i u zavisnosti od velicine panela zavisi i frekfencija na kojima se oni stvaraju , dakle nije isto ako je panel 20x30 cm ili 200x300 cm ili beskonacno veliki . Velicina i uticaj panela kao i frekfencija novog zvucnog talasa su povezane da dužinom talasa odredene frekfencije , gde imamo i primere , 3,4 metra kod 100 hz ili 34 cm kod 1000 hz . U momentu kad talasna dužina prede velicinu panela dolazi do promena odziva i sada je vec jasno koliki panel nam je potreban da bi merili pun audio opseg .Dužina talasa kao i uključene frekfencije nisu problem toliko za bas ili mid bas već za srednjetonac i visokotonac gde imamo relatino visoke frekfencije i po dužini kratke talase koji svojom veličinom ulaze u dimenziju prednjeg panela kutija . Takođe i sama dimenzija tih zvučnika kod kojih je flandža relativno visoka pa stoga je obavezno dovoditi nivo zvučnika u nivo panela . A i male igre oko same pozicije na panelu nisu na odmet .Iz razloga što je gotovo nemoguce u kucnim uslovima imati takve dimenzije da se snimi pun opseg , vremenom je razvijena tehnika snimanja iz dva dela koja je potpomognuta i nekim zakonima fizike . Kao prvo , gotovo svaki zvucnik se u odredenom opsegu ponaša kao teorijski klip ili cilindar gde je njegov opseg zasnovan iskljucivo na električnim i mehanickim svojstvima . Na srecu pa se taj deo opsega upravo poklapa sa problemima koji su povezani sa merenjem najnižih frekfencija .Na osnovu realnih i izmerenih parametara svaki simulator je u stanju da simulira prve oktave opsega . Tako simuliran opseg je apsolutno isti sa realno snimljenim opsegom tog istog zvucnika sa mikrofonom u blizini . Zašto mikrofon u blizini , pa zato što je standard 1 metar na panelu IEC koji je velicine 160x180 cm .....ako se ide logikom da ako stavimo mikrofon na 1 kilometar panel se nece videti , a ako ga stavimo na par cm , onda ce on za mikrofon imati dimenziju beskonacno velikog panela .....mikrofon ne može da vidi gde je ivica panela sa jedne strane a sa druge bilo koja refleksija kojih i dalje ima je potisnuta zbog visine osnovnog impulsa .To koliko daleko mikrofon i u koju tačku da stavi nekom drugom prilikom . Ako je tačna tvrdnja da su simulirani odziv na osnovu merenih parametara i realno izmereni odziv tog istog zvucnika isti , onda postaje logicno da se ne mora imati gluva komora za snimanje punog opsega . Sasvim je dovoljno sastaviti dva odziva koji svaki program za snimanje radi .....dakle jedan je odziv iz blizine na niskim frekfencijama a drugi deo odziva je onaj na panelu IEC . Na fotki IEC 9 se vidi gde je uradeno spajanje i otprilike je tamo gde se razdvajaju isprekidana i puna linija .Postoje neka pravila i standardi u vezi sa zavisnošcu samog precnika zvucnika i maksimalno korisne frekfencije , ali to ume da bude i beskorisno usled nedostatka prostora oko samog panela IEC , fale milisekunde do prve refleksije .Ako je snimak iz blizine zanemario velicinu panela i uticaj refleksija , radi standarda da se snima na jedan metar od panela to ne važi za drugi deo snimka , koji se radi na IEC panelu na jedan metar mikrofon udaljen od ose zvucnika ,nivo panela .Praktično je da se uvek snima metar do panela a ne do centra samog zvučnika jer se zadržava geometrija radi snimanja akustične faze . Brzina zvuka je 344 metara u sekundi i malo varira usled temperature , dakle za 2,9 mili sekundi direktan zvuk dolazi do mikrofona i to je jedini zvuk koji nas interesuje ....odmah za njim u zavisnosti od velicine prostora dolaze i prve refleksije a zatim sve ostalo . Jasno je da kod normalnog slušanja muzike imamo mix svih mogucih refleksija i direktan zvuk zvucnika , ali se sada snima zvucnik a ne sluša se muzika. Jedino šta nas interesuje je direktan zvuk zvucnika i on se ostvaruje eliminisanjem svih mogucih refleksija koje dolaze do mikrofona nakon pocetnog impulsa . Vreme koje imamo od pocetnog impulsa do prve refleksije je direkno proporcionalno sa najnižom korisnom frekfencijim snimka na panelu .....što je vreme vece niža je i korisna frekfencija .....vreme potrebno da se razvije odredeni talas zahteva više vremena u procesu obrade signala i zato je potrebno par stotina mili sekundi da bi se dobile korektne i niske frekfencije a imamo svega nekoliko milisekundi.Prednost da se prve oktave mogu snimati iz blizine a ostalo sa panela , po malo može da pokvari velicina prostorije gde se panel nalazi , ili preciznije bitka za milisekunde izmedu prvog impulsa i prve refleksije .Principijelno , sasvim je dosta imati malo prostora oko panela da bi se mogle izvesti korektna snimanja bez vecih problema .Za sledeci niz fotki koje po malo objašnjavaju šta ko radi i zašto , upotrebljen je jedan teorijski idealni zvucnik /IEC 4 /koji ima apsolutno ravan audio opseg , apsolutno ravnu akusticnu fazu , impedanciju od 8 oma apsolutno ravnu , i elektricnu fazu apsolutno ravnu ....jasno je svakom da ovakav zvucnik realno ne postoji i da je ovde upotrebljen u svrhu demonstarcije nekih negativnih promena koje se dešavaju inace realno .....dakle ako se ovo dešava kod apsolutno ravnog opsega , nije teško zamisliti šta se dešava kod realnih zvucnika .Inace kod demonstracije bilo kakvih odziva se podrazumeva da se naglasi pod kojim uslovima je snimano jer samo tako ima smisla a i drugi mogu da procene šta se dešava .IEC 1 .... isprekidana linija / u daljem tekstu I.L. / BESKONACNO VELIKI PANEL , mala membrana 2.6 cm , zvucnik u centru panela i na jedan metar od zvucnika .....nema promene ni na jednom delu opsega , sve idealno i ne promenjeno .Puna linija / u daljem tekstu P.l. / taj isti zvucnik sa beskonacno velikog panela prebacen na konacan panel , tj na kutiju koju pravimo i koja je posmatrajući IEC 4 26x40 cm , iskljucena komanda koja nadoknaduje gubitak niskih frekfencija usled malog panela .Ovde je jasno da i kad bi imali idealan zvucnik kao što ga nemamo , na nekoj realnoj kutiji koju bi pravili bi ipak došlo do promene odziva usled velicine panela .IEC 2 je pomocni panel simulatora na kojem izmedu ostalog možemo da promenimo i parametre koje su oznacene strelicom .Disco rigido su pannelo asegnato , znaci da imamo teorijski klip na nama odabranom panelu za koji imamo neke dimenzije a koje odgovaraju nekoj buducoj kutiji . Ovo se razlikuje od komande Disco rigido su pannelo infinito , gde Infinito predstavlja neograniceno veliki panel . Dakle kod simulacija se jednostavno mogu uporediti ova dva odziva a koristan je jer nam pokazuje sa velikom preciznošcu šta ce biti kad odziv sa panela ili nekog deplijana premestimo i namontiramo na naš panel iz garaže .Compensa calo a bassa freqfenca , je i bez prevoda jasna , i pomaže da se mogu simulirati realni odzivi na gotovim kutijama .....dakle vec smo objasnili da kod snimanja usled nedostatka slobodnih i cistih milisekundi imamo ogranicenje po opsegu i da odziv onog momenta kad izgubi oslonac panela pocinje da pada . Sa iskljucenom ovom komandom imamo porilicno realnu simulaciju onoga što možemo i da realno snimimo .IEC 3 sve isto kao i IEC 2 samo je ukljucena komanda za kompezaciju niskih frekfencija .....dakle imali smo problem sa milisekundama ali to ne znaci da niskih frekfencija nema u prostoru .....ima ih i te kako i taman onoliko koliko ih je bilo svo vreme samo nismo uspeli da ih snimimo .....pomaže da se jasnije procene promene koje izaziva mali panel .IEC 4 je pod panel simulatora gde vidimo naš idealni zvucnik i kutija na koju je namontiran ....2.6 cm precnik membrane , kutija 26x40 cm nema nikakvih inklinacija .....odziv ravan sve idealno ..previše idealno .IEC 5 .....sa beskonacno velikog panela naš idealni zvucnik je konacno došao na IEC panel 180x160 / jedna od više velicina iec panela / . I.L.predstavlja iec panel sa idealnim zvucnikom u centru panela sa mikrofonom na jedan metar .P.l. je sve isto osim male promene od 10 cm po vertikali udesno , dakle pomeren je mikrofon i zvucnik u desno i odziv se popravio poprilicno . Dve stvari se mogu izvuci iz ovoga , kao prvo da zvucnik nije i ne može biti na centru nego je pomeren u stranu i kao drugo do koje maksimalno niske frekfencije možemo da idemo sa ovakvom velicinom panela .....ako ima onih milisekundi izmedu osnovnog impulsa i prve refleksije .IEC 6 I.L. je prakticno P.L sa prethodnog snimka dok je sad P.L. na ovom snimku predstavlja mikrofon na 50 cm i smanjen nivo radi usaglašavanja . Jedna od prednosti koja se dobija približavanjem mikrofona je da imamo mogucnost snimanja nešto veceg opsega .....neka druga prednost se ogleda u tome da se može dobiti na taj nacin one dragocene mili sekunde , tj usporiti dolazak prve refleksije .....uz dva problema , mora da se skalira nivo i da se drugacije hvata akusticna faza ....sa smanjenjem daljine mikrofona povecava se mogucnost greške , nije isto procentualno milimetar na metar i na pola metra .IEC 7 Dva po velicini razlicita panela od kojih je jedan IEC dok je drugi dvostruko manji , mikrofoni 1 metar u odnosu na IEC I POLA METRA U ODNOSU na drugi . Recimo i to da se uz neka ogranicenja može koristiti i dvostruko manji panel u odnosu na standarni ....nisu velike razlike .....koja linija pripada kojem panelu je otprilike jasno .IEC 8 e sad malo realnih zvucnika .....I.L. Focal u basrefleks kutiji na beskonacnom panelu , dok je P.L.taj isti zvucnik ali na svojoj kutiji od 20x30 cm bez ukljucenje kompezacije niskih frekfencija . Vidljiva je i promena koja je izazvana promenom panela .IEC 9 ....sve isto kao prethodno samo što je sada kompezovan pad na niskim frekfencijama i malo je ociglednija promena nastala promenom panela .Ove promene su važne u postupku izrade skretnice jer se mora na njih racunati . ne postoje formule koje mogu da izracunaju filter za ovakve odzive i kao takve definitivno su beskorisne u postupku izrade skretnice .Panel IEC nije neophodan , pomaže ali nije neophodan zato što na kraju krajeva ipak radimo sa odzivima koji zvučnik pravi na panelu realne kutije jer su oni jedino merodavni .Treba ponoviti da je ovo samo jedan snimak u nizu koji se radi , ovde konkretno je bilo reči o panelu i snimcima u osi . Kod pravljenja zvučnih sistema potrebno je upotrebiti čitav niz snimaka koji pomažu da se korektno uradi posao . Ako bi izveli analogiju sa slikarstvom gde imamo dva umetnika koji rade sa nizom boja i nijansi / kod zvučnih sistema se radi o nizu raznih snimaka / uvek ćemo moći da razlikujemo Gogena i Leonarda u odnosu na recimo Peru i Miku , svi oni rade sa bojama i jedni umeju da iskoriste potencijal boja drugi ne....tako je i kod audija , sposobnost onoga što snima da pravilno protumači šta je snimio i da intiligentno poveže sa ostalim snimcima ….slika koja se dobija je virtualna ,neka slika scene između kutija,ako je umetnik dobar ta slika će se videti u svim svojim bojama i nijansama ...a ako je loš ta slika će izgledati kao da je pionirski crtež ...i tako

[Rade]

Sve jasno u vezi panela ili ništa nije jasno ?

[shonne]

Polako Rade, ovo se ostampalo, pa se cita pred spavanje. Ujutru je malo bistrije zar ne, a i ako ima manjak IQ onda je potebno nekoliko dana.

[boban 85]

, a i ako ima manjak IQ

taj sam, ali nije da ne treba