Reformiranje starih elektrolita

[Sipi]

Svi smo culi/citali/probali pricu o sporom punjenju (preko otpornika velike vrednosti) starih elektrolitskih kondenzatora kako bi im se povratio kapacitet i zadovoljavajuce radne osobine. Misljenja/iskustva su oprecna, neki ljudi (kojima je verovati) tvrde da to radi bez greske, od starog se dobije skoro k'o novo, neki drugi ljudi (takodje iskusni/kredibilni) tvrde da su to gluposti i gubljenje vremena, ali niko od njih nema neku ozbiljnu spravu kojom bi se to moglo izmeriti (manje vise kapacitet, nego leakege, ESR i sl.)Meni pade na pamet da nas drug Impuls ima mocnu spravu za testiranje kondova, pa bi mogao da napravi eksperiment koji bi ovu dilemu razresio, jer je puna Srbija starih Sprague-ova i Sikorela iz sretnih vremena od kojih mnogi nikad nisu ni korisceni. Da resimo jednom jel' su za bacanje ili reformiranje?Impulse, jel' bi mogao da uzmes neke stare a solidne kondove, izmeris pre i posle reformiranja pa da se uporede rezultati, da se vise ne lome koplja oko toga ?

[Zen Mod]

moraju da se formiraju i novi a kamoli stari .pitaj cika Impulsa koliko su bili ovi Pana iz GB daleko od datasheet-a ; dodjose na svoje posle malo rada .

[Sipi]

...pitaj cika Impulsa...

Pa Impulsa i pitam, on ima najjacu spravu na kondenzatori (onu Baltazarevu sa kisobranom i retortama )

[Zen Mod]

Pa Impulsa i pitam, on ima najjacu spravu na kondenzatori (onu Baltazarevu sa kisobranom i retortama )

s obzirom da imam moc ...... sad ce mu promenim avatar u Kalimera .......

[Ја sam sam]

Да испитамо старе, ОК, а шта рећи да сам у новом појачавачу снаге марке Ротел нашао електролите који нису имали ни 75% декларисаног капацитета!стоН_Колд

[Sipi]

To ti kazem, iskustva su najrazlicitija :character13:Zato bi bilo dobro da se ustanovi kod druga Impulsa jel' reformiranje daje rezultate, i koja bi struja reformiranja (preporuke su od mikroampera do par miliampera) bila optimalna za razne vrste elektrolita - ne mora razne, eto dve vrste: 1. visokonaponski (manji kapacitet, veci napon - za cevke) i 2. niskonaponski (do 63V al' veci kapacitet)

[Ја sam sam]

To ti kazem, iskustva su najrazlicitija.

Моја искуства су да електролити који имају завртњеве за прикључке никад нису оманули.А вала ја сам их претурио преко руку, охо.Чак ми се дешавало да електролити који су за лемљење, буду у кратком споју.Код ових других се то никад није десило.У производњи електролита је чудна ситуација:Електролит са завртњевима је у 90% случајева габаритно већи од електролита за лемљењење, иако су у питању исти макс. напон као и капацитет.стоН_Колд 

[Impuls]

Jeste li mislili na ovakvo reformiranje elektrolita?Sto se tice formiranja elektrolita ima velike razlike u novom elku i uradjenom. Zen je bio kod mene kad smo ispitivali Panasonike 33000uF/25V kad su bili novi. Nakon ispitivanja odmah sam hteo da ih stavim u oglas. onda sam sa par punjenja i praznjenja tipa srafciger ( samo je 5V bilo na njima) posle 4-5 pokusaja dobio ono sto je na sajtu receno a to je 10 puta manji ESR. Koliko sam negde procitao prilikom usviravanja ili formiranja kondova elektrolit formira dipole koji su potrebni za provodjenje struje. Kada je elektrolit nov nije sve polarizovano do kraja. To je kao kad u olovni akumulator sipate malo Sumporne kiseline pa nema dovoljno jona da se stvori maksimalna struja izmedju ploca. Situacija kod kondenzatora je slicna.Sto se tice kapaciteta elka kako je naveo Zeon, elektrolit moze imati dobar kapacitet ali da bude los. Sencore koji imam meri 4 razlicita parametra na elkovima: kapacitet, ESR, dielektricnu apsorpciju i curenje. pokusacu polako da objasnim sta je sta.Kapacitet je najcesce jedini parametar po kom se bira kondenzator. U zavisnosti od prenosne karakteristike kola odredjuje se kapacitet. Pokusacu da dam primer svima shvatljiv. Ako kondenzator posmatramo kao rezervoar vode, sto je veci rezervoar to je njegov kapacitet veci.ESR je redni otpor kondenzatora. neko ce reci da je otpor kondenzatora za jednosmernu struju beskonacan. ESR je redni otpor za naizmenicnu struju. On je parazit i usporava brzinu punjenja i praznjenja kondenzatora. To bi u primeru za rezervoarom rekli ovako: imamo slavinu za punjenje i praznjenje. sto je veci precnik cevi slavine to ce punjenje i praznjenje biti brze pa je i ESR manji.Dielektricna apsorpcija je parametar koji kaze koliko energije iz kondenzatora uzima elektrolit odnosno izolator kod blokova. ovo se manifestuje tako sto deo energije koju ste uneli u kond punjenjem ode u elektrolit i pri praznjenju ga nemate. U takvom kondenzatoru uvek zaostane napona nakon praznjenja. To bi mogli uporediti sa histerezisom magnecenja kod trafoa ili ponovo na nas rezervoar: zamislite da su u rezervoaru sa vodom zidovi od sundjera. kad sipate vodu deo vode izgubite u sundjeru ali zato kad ispraznite vodu jos uvek pomalo curka iz rezervoara.Curenje u kondenzatoru je paralelni otpor. Sto je curenje vece elektrolit se brze prazni. u praksi se elektroliti sa velikim naponima obicno prave da imaju vece curenje da bi se vremenom ispraznili. Kada se kondenzator koristi kao prenosni (vezni) curenje je losa stvar jer vam na ulaznom otporu sledeceg stepena pravi napon i pomera radnu tacku celog sklopa. Na Harmanu sam imao Elne koje su sve parametre imale dobre ali je curio i kvario zvuk. kada to uporedimo sa rezervoarom to je bukvalno kao da imate rupe u rezervoaru i gubite vodu i sto je jos gore ona vam se proliva gde ne zelite i pravi vam problem.nisam probao razne nacine formiranja kondova ali neki brzi zakljucak je da ce se kondovi jako sporo uraditi ako stoje stalno na naponu bez brujanja. Mnogo brze se uradi ako ima punjenja i praznjenja brza i sa vecim strujama. naravno to ne znaci da treba da napunite vase elektrolite do kraja i onda ih zavarite na srafciger. na primer Silmic2 kojima treba 200 sati da bi se usvirali prijatelj je uradio za dva dana. Kako? Cd na koji sam namontirao nije imao zupcanik za fioku i on je svako menjanje diska gasio cd i ponovo palio da mu se ne bi cd zaglupljivao a fioku otvara kanapom vezanim za nju. skoro kao Naim cd zar ne?

[Ја sam sam]

Моја искуства су да електролити који имају завртњеве за прикључке никад нису оманули.Електролит са завртњевима је у 90% случајева габаритно већи од електролита за лемљењење, иако су у питању исти макс. напон као и капацитет.

Г. Импус, не рекосте на очигледну разлику између она два типа електролита из мог поста.Мислио сам на мишљење!стоН_Колд

[Impuls]

Ono sto sam iz iskustva zakljucio da elektroliti sa zavrtnjima imaju deblju izolaciju i vise folije. Ovo im povecava gabarite ali i smanjuje otpor (ESR). Podnose veci napon ali imaju i losu stranu a to je malo veca induktivnost nego elektrolita sa lemnim izvodima. Ovo navodim za iste vrednosti samo razlicit nacin montaze. I jos jedna losa strana je kontaktni otpor na prikljuccima. Mora dobro da se ocisti stopica i izvod i da se stegne bez mogucnosti samostalnog odvrtanja (nazubljena platna ispod glave srafa)

[Ја sam sam]

Ма ипак мислим да у целој причи благо речено неко лаже!Мислим на произвођаче!A и цене саме говоре.стоН_Колд

[Sipi]

U aluminijumskim elektrolitima nema folije vec hemijski stvoren sloj aluminijum oksida koji sluzi kao dielektrik. Dugim stajanjem/rabljenjem se taj sloj negde toliko otanji ili nestane da se kond ponasa kao kratak spoj.Dugotrajnim punjenjem (vise sati) malom strujom se sloj oksida ponovo stvara/reformira.To kazu ljudi na sajtu harvardskog sveucilista, ali ne daju rezultate merenja parametara kondova pre i posle takve operacije.Zato sam molio Impulsa da izvrsi par merenja pre i posle sto je on vec uradio sa Panasonicovim kondovima koji su bili novi, ali malo uzegli.Zanimljivo bi bilo videti ucinak reformiranja (primer u prilogu) na stari kond koji je odlezao vise godina van upotrebe.

[Impuls]

Na sta konkretno mislite kada kazete da neko laze? Cenu formira ulozeni materijal i utroseno vreme za rad. Pretpostavljam da dobar deo cene nosi matica koja se nalazi na kondu u odnosu na klincic dobijem na presi. Sem toga vise folije i izolacije, vece kuciste i jos trgovacke marze urade svoje. Na primer prijatelj je uvezao ferite koje je prethodno kupovao u Burklinu. izaslo ga je 10x jeftinije. Logicno tome mislim da i cena elka u proizvodnji nije velika a da se samo reklamom i trgovackim marzama digne cena. Uostalom zar nije svuda tako? U audiju je cak ekstremna situacija. Zasto integrisano pojacalo koje se pre par godina moglo kupiti za 800€ kod proizvodjaca u Srbiji nakon reklama u stranim casopisima se prodaje za 5500€. Koliki je tu trgovacki deo?

[Impuls]

U aluminijumskim elektrolitima nema folije vec hemijski stvoren sloj aluminijum oksida koji sluzi kao dielektrik. Dugim stajanjem/rabljenjem se taj sloj negde toliko otanji ili nestane da se kond ponasa kao kratak spoj.Dugotrajnim punjenjem (vise sati) malom strujom se sloj oksida ponovo stvara/reformira.To kazu ljudi na sajtu harvardskog sveucilista, ali ne daju rezultate merenja parametara kondova pre i posle takve operacije.Zato sam molio Impulsa da izvrsi par merenja pre i posle sto je on vec uradio sa Panasonicovim kondovima koji su bili novi, ali malo uzegli.Zanimljivo bi bilo videti ucinak reformiranja (primer u prilogu) na stari kond koji je odlezao vise godina van upotrebe.

nisam imao vremena da se pozabavim sa starim elkovima a Panasonici su bili novi iz GB

[Ја sam sam]

Не, нисам на то мислио!Мислио сам на електролит који је за лемљење, јапанске или кинеске производње је ем мањи, ем лакши, а електролит произведен у Америци или пак у Немачкој далеко већи ( габаритно ) са завртњевима као прикључцима.Говорим о истом пробојном напону и истом капацитету, аналогно томе је и разлика у цени!стоН_Колд

[Sipi]

nisam imao vremena da se pozabavim sa starim elkovima a Panasonici su bili novi iz GB

'Ajde nadji malo vremena molim te (ti si jedini koga znam da ima taj Sencore) jer je pitanje (dal' da reformiram stare il' kupujem nove) interesantno za celu DIY populaciju.

[Impuls]

Pretpostavljam da mislite na elektrolite koje posedujete i koji su proizvedeni davno. tada je bila takva tehnologija izrade. Danas je sve napredovalo. Ja sam za haflera porucio iz Amerike Cornell Dubilier i iste su velicine kao i japanski Panasonic Nichicon i Elna. I Mundorf kondovi nisu velikih gabarita. Danas su izolacije mnogo tanje za isti napon i to automatski smanjuje i kolicinu folije. NPR Siemens sikorel je nekad bio ogroman a danasnji Epcosi sa istim karakteristikama su mnogo manji. Stari elkovi su bili dugotrajni ali samo zbog debljine izolacije i velikog kucista koje im je sluzilo kao hladnjak a time i produzavalo vek. Ja sam sebi za buduci amp spremio Sikorele iako zauzimaju mnogo mesta, samo zbog dugotrajnosti iako ima boljih kondova za audio manjih dimenzija, boljih karakteristika i kraceg zivotnog veka. Necu da kazem da su Sprague losi, cak naprotiv iako su stari 15-estak godina ako se polako formira oksidni sloj kako je Sipi naveo mogu jos dugo da rade. Ne znam tacno kao funkcionise hemija unutar elka ali mogu reci kako funkcionise olovniakumulator jer sam to dobro proucio. kod olovnih akumulatora ploce se prave od mrezice na koju se nanosi olovo. Od tehnologije nanosa olova zavisi kapacitet akumulatora. Pozeljno je da olovna ploca bude sto poroznija (kao spuzva) jer tako ima veliku povrsinu koja ce ucestvovati u elektrolizi. Ako se akumulator dugo ne koristi, zbog njegovog samopraznjenja ili da uporedimo sa kondom struje curenja, dolazi do stvaranja oksida na povrsini ploce i time se zatvore unutrasnje pore ploce. To se manifestuje tako sto akumulator ne moze da da struju. Punjenjem i praznjenjem akumulatora oksid se razbija i unutrasnjost ploca postaje dostupna. Provereno znam da takav akumulator nikad nece biti kao nov i da ce imati smanjen kapacitet. Da li se to desava sa kondovima ne nzam jer nisam jos testirao dva ista konda da je jedan radio a drugi stajao. Ukoliko se zeli da akumulator stoji dugo a ne izgubi svoja svojstva onda se isporucuje neformiran i puni u servisu pre prodaje.

[Impuls]

'Ajde nadji malo vremena molim te (ti si jedini koga znam da ima taj Sencore) jer je pitanje (dal' da reformiram stare il' kupujem nove) interesantno za celu DIY populaciju.

Ako imate jedan stari i jedan novi posaljite i provericu. Nakon testiranja moracu ih gurati na povecani napon da vidim na koliko ce koji probiti da bi videli da li stvarno dolazi do promene unutar elka stajanjem tako da ce se morati ta dva primerka unistiti. zato nadjite neke male vrednosti kojih nece biti zao.

[Ја sam sam]

Pretpostavljam da mislite na elektrolite koje posedujete i koji su proizvedeni davno. tada je bila takva tehnologija izrade.

Е то сам хтео да чујем! Три кутије електролита који су стигли директно из Америке, нови наравно били су формирани.Случајно сам спојио кратко контакте и севнула је варница, да ми баш и није било пријатно.Мислим да ти електролити старог кова ипак имају нешто.стоН_Колд

[Sipi]

Ako imate jedan stari i jedan novi posaljite i provericu. Nakon testiranja moracu ih gurati na povecani napon da vidim na koliko ce koji probiti da bi videli da li stvarno dolazi do promene unutar elka stajanjem tako da ce se morati ta dva primerka unistiti. zato nadjite neke male vrednosti kojih nece biti zao.

Evo jedan stari iz dobre kuce, pa ga premeri pre i posle reformiranja - ovakvih novih ionako nema P.S. - molim adresu na PP, saljem kol'ko sutra

[Ја sam sam]

Ево и један од мене, куд коза ту и уже!

Тако бар кажу.

стоН_Колд

[Impuls]

Ne treba slati. Imam ga samo sa 40V. Testiracu moj. Nikad nije prikljucen a imam ga viseod 10 godina.Testirao sam Steinove 4700uF na 450V koji su radili. Svi su imali prva tri parametra dobra: kapacitet, esr, dielektricna apsorpcija, dok je leakage bio malo losiji ali to nije toliko bitno jer se radi o ispravljackim kondovima. da su na putu signala ne bi se mogli koristiti.kada sam radio onaj Pointe sima preamp, vezni blok je toliko curio da je na izlaznom otporu prema masi pravio 30V. Vlasnik se odlucio za zamenu tih kondova ali za koji mesec dok se pronadje finansijka inekcija.