Jump to content

TVC


Zoki

Preporučeni Komentari

Vidim da će potraga za nečim kvalitetnijim biti nemoguća misija.Prošli put nisam mogao ni poklopac trafoa da nadjem kod nas.Srećom postoje tavani.Pošto mi gabariti ne predstavljaju problem radićemo sa klasičnim limom.Donja frekvencija koju bi odabrali ? (zbog kvadrature)Cev br1 jedna po vašem izboru Cev br2 (moram probati moju pa kud puklo)Impedansa sekundara?Sendvičiranje?

Cev po mom izboru je 2A3 imate ovde http://www.diyaudio.rs/topic/183-zavrsen-preamp/page__st__20 , što se tiče proračuna trafoa i učešljavanja sekcija to prepustite motaču
Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Vidim da će potraga za nečim kvalitetnijim biti nemoguća misija.Prošli put nisam mogao ni poklopac trafoa da nadjem kod nas.Srećom postoje tavani.Pošto mi gabariti ne predstavljaju problem radićemo sa klasičnim limom.Donja frekvencija koju bi odabrali ? (zbog kvadrature)Cev br1 jedna po vašem izboru Cev br2 (moram probati moju pa kud puklo)Impedansa sekundara?Sendvičiranje?

Нешто квалитетно нам обично стоји пред очима,али ми то и не видимо.Квадратура језгра у овом случају није толико битна колико квалитет лимова,односно од чега су.Најбоље је наћи неки пермалој или нешто са никлом,а то је већ проблем.Обзиром да се не ради о излазном трафоу,тј. великим снагама биће довољно и 5cm^2, јер у супротном долази до назови инерције гвожђа што се зна одразити на звук. Мота се танком жицом,дакле сасвим друга прича у односу на излазни трафо.Али расипне индуктивности и паразитне капацитивности и даље су у игри и то богами доста више него код излазних трафоа."Сендвич" мотање обавезно, затим начин мотања у једном слоју па враћање жице на почетак и следећи слој у супротном смеру и контра крајеви на ред,слагање намотаја...Импенданса секундара, а богами и примара ,тј. индуктивитет у крајњем број намотаја зависе конкретно од избора цеви,њихове унутрашње отпорности и импендансе следећег степена.Нису овде без разлога потенциране цеви са веома малим унутрашњим отпором, мањи унутрашњи отпор мање намотаја за исту фреквенцију.6н1п је сјајна цев, али не у овом случају. То што је људи по свету свуда користе је друга прича,што не значи да је увек и оправдана.Генерално је проблем што се све копира са нета и од других а врло мало се размишља о целисходности пре свега употребљених елемената.То копирање иде до те мере да се користе појачавачи који за данашње нивое сигнала изгледају крајње нерационални.....Дуга је ово тема, и знам да ће бар десетак чланова скочити на ово са својим аргументима,али треба у сваком случају превазићи властите заблуде и понекад ако не послушати савете других ,оно ставити прст на чело и запитати се зашто је нешто баш тако ,а не онако.А ствари су проста физика и нема неке магије која свира.На крају избор је твој,али увек се може и боље.Од цеви 12в4,6н6,6н30,6с19,6аs7,6v6...пентоде обавезно у тиодном споју.За мотање трафоа најбоље као што су већ рекли,јер као неко ко се поиграо за сопствене потребе са мотањем не би ти препоручио да се сам упушташ у ту авантуру,јер она захтева поред знања и подоста воље,љубави а богами и нерава. Испадање очију од гледања цео дан у жицу да не помињем. :Viannen_loungelizard:
Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Da li je ovo dobra formula za proračun jezga: S(cm2)=20 x sqrt(P/fd)Ako ovo primenimo za cev npr. 6c19 kvadratura daleko prelazi 5cm^2

Ја написах да овде не важе принципи као код излазних трафоа.Овде игра улогу индуктивност, а сигнали тј, напони су врло мали.Забога треба да пренесеш највише 2-3 волта, мани се формула за излазне трафое.
Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Na koji način da računam, jer sve nekako vezano za snagu.

Није уопште везано за снагу,него узми у обзир доњу фреквенцију и унутрашњу отпорност цеви,односно везано је за импендансе
Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Nabavljeno c jezgro.Jezgro je novo i na njemu je sa jedne strane oslikana zebrina šara koja pokazuje da li su polovine par,tj. fabrički su posle sečenja obeležavane.Dimenzije su u mm nadam se da se vide na slici.Da li će ovo odgovarati?

post-321-072088100 1274906180_thumb.jpg

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Nabavljeno c jezgro.Jezgro je novo i na njemu je sa jedne strane oslikana zebrina šara koja pokazuje da li su polovine par,tj. fabrički su posle sečenja obeležavane.Dimenzije su u mm nadam se da se vide na slici.Da li će ovo odgovarati?

Ako su zelenkasti onda je ISKRA
Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

  • 5 months later...

Malo da povratim temu, jer sam naišao na novi proizvod NAT-a.Line preamp koristi dve cevke 6n30p,a Izlazni trafo je "samo" 8kg.Nisam odustao od ove koncepcije,ali ovakav gabaritni trafo se daleko razlikuje od ovdašnjih stavova."Ja"Da li je ovo dobra formula za proračun jezga: S(cm2)=20 x sqrt(P/fd)Ako ovo primenimo za cev npr. 6c19 kvadratura daleko prelazi 5cm^2"daudio"Ја написах да овде не важе принципи као код излазних трафоа.Овде игра улогу индуктивност, а сигнали тј, напони су врло мали.Забога треба да пренесеш највише 2-3 волта, мани се формула за излазне трафое. :dubbio:

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

izbore raznih konstruktora u principu ne treba suprotstavljati , ako nisi u mogucnosti da ih proverisnet je pun knjiga koje obradjuju problematiku izrade signalnih i izlaznih transformatora ;ako imas dilemu - ko je sad tu u pravu ......... ili da li je moguce da postoji vise putica od izvora ........ procitaj koju knjigu i smotaj koji trafoDaudio ti je ponudio ono sto on zna ; tvoje je da razmisljas o tome da li mu verujes ili ne ...... a ne njegovo da ti dokazuje ispravnost svojih tvrdnji to sto je NAT trafo tezak 8kg uopste ne govori da je to trafo sposoban da prenese power , bar ne u smislu trafoa na koji je prikljucen niskoimpedantni potrosacta cinjenica vise govori o broju sekcija/velicini i kvalitetu jezgra /gubicima u bakru a odnos transformacije koji diktira zelljeni naponski nivo jednostavno ne dopusta razmisljanje o tom trafou kao izlaznom "power" transformatoru

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Генерално- задатак врло тежак!Могао би да се напише роман на ову тему,и да се положи испит из математике солидног нивоа.Види се то и по одговорима свих који су до сада писали,јер за прецизан одговор треба једно пола дана озбиљног писања и безброј формула,мада су генерално предложене добре смернице.Додао бих да треба горњу и доњу граничну фреквенцију при прорачуну узети далеку већу од потребних у пракси (доњу узети много нижу а горњу много вишу).јер код те две фрекенције настају највеће фазне ралике,код прорачуна индуктивности обавезно имати у виду унутрашње капацитете цеви прикључених на трафо које одређују где ће се (неизбежно) појавити резонансе,такође фреквенција расипне резонансе треба да буде довољно висока јер после ње фреквентна карактеристика трансформатора стрмо пада,(ово ће једино да задовољи мала расипна индуктивност).Код тог типа трансформатора,конструкција је озбиљан математички прорачун,који има за циљ да направи компромис између трансформације напона и подношљивих изобличења,а за конкретан случај још да додам да се импедансе односе као квадрати броја навоја... Уопште је то спој за избегавање,не толико због онога што спектрално са собом носи (мада и зато),већ највише што је конструкција тих трансформатроа изузетно сложен и замршен посао од идејног до практичног решења,само мотање је обавезно тајна коју нико неће да открије,а начини мотања пружају неограничен број могућности за чије изналажење градитељ у кућној варијанти није материјално а често ни технички спреман... Уз ризик да будем проглашен за јеретика,ово је пост на који се не треба јављати...изузетно сложено питање па се нико није са разлогом ни упуштао колико треба,заиста је то озбиљан инжењерски подухват,уколико се жели да трафо буде високог квалитета.Лично бих волео ако није проблем,кад буде трафо готов,објави овде резултате мерења.

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

  • 1 month later...

Генерално- задатак врло тежак!Могао би да се напише роман на ову тему,и да се положи испит из математике солидног нивоа.Види се то и по одговорима свих који су до сада писали,јер за прецизан одговор треба једно пола дана озбиљног писања и безброј формула,мада су генерално предложене добре смернице.Додао бих да треба горњу и доњу граничну фреквенцију при прорачуну узети далеку већу од потребних у пракси (доњу узети много нижу а горњу много вишу).јер код те две фрекенције настају највеће фазне ралике,код прорачуна индуктивности обавезно имати у виду унутрашње капацитете цеви прикључених на трафо које одређују где ће се (неизбежно) појавити резонансе,такође фреквенција расипне резонансе треба да буде довољно висока јер после ње фреквентна карактеристика трансформатора стрмо пада,(ово ће једино да задовољи мала расипна индуктивност).Код тог типа трансформатора,конструкција је озбиљан математички прорачун,који има за циљ да направи компромис између трансформације напона и подношљивих изобличења,а за конкретан случај још да додам да се импедансе односе као квадрати броја навоја... Уопште је то спој за избегавање,не толико због онога што спектрално са собом носи (мада и зато),већ највише што је конструкција тих трансформатроа изузетно сложен и замршен посао од идејног до практичног решења,само мотање је обавезно тајна коју нико неће да открије,а начини мотања пружају неограничен број могућности за чије изналажење градитељ у кућној варијанти није материјално а често ни технички спреман... Уз ризик да будем проглашен за јеретика,ово је пост на који се не треба јављати...изузетно сложено питање па се нико није са разлогом ни упуштао колико треба,заиста је то озбиљан инжењерски подухват,уколико се жели да трафо буде високог квалитета.Лично бих волео ако није проблем,кад буде трафо готов,објави овде резултате мерења.

Без да започињем било какву расправу типа које у праву а ко није,ево овде је све што имам рећи на ту темуhttp://www.diyaudio.rs/topic/2920-putem-beznada-do-tvc-a/Није роман,али и није спој за избегавање ако се испоштују основни принципи које оваква справа захтева.Свети грал, тј. тајну мотања сам више пута објављивао овде на форуму и није то ништа страно и толико тајновито.Материјално је смешно колико је то јефтино за извести,па чак и у кућној радиности.Уосталом ,објавих резултате и мислим да сам успео одговорити и другу З. што се тиче језгра за трафо. :hi:
Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Никако не могу да се сложим да није спој за избегавање!По теорији он то и није (ако усвојимо да нас не интересује колико ће то све да мери на кило) и ако имамо све што нам треба...и ако усвојимо да кроз тај трафо не протиче струја,мислим на једносмерну струју!Ако се преко њега решетка напаја онда смо са лошег (у пракси) отишли на горе!Волео бих д анаучим,на који ће се начин (без пробног мотања неког одеређеног језгра) доћи до (врло важног) поддатка као што је серијска резонанса (одређена тим трансформатором и улазном капацитивношћу без улажења у разматрање динамичке капацитивности)!Неће ту бити проблема на ниским фреквенцијама уз било које језгро,уз услов да ја унутршњи отпор генератора већи у односу на инудуктивни отпор примарног намотаја.Слажем се да је код оваквог склопа математичка нализа крајње једноставна све док се отпор генератора и индуктивни отпор не изједначе.ово с тога што су тад напони на овим отпориа једнаки,а губитак напона износи око 30% (доња гранична фреквенција).Са порастом фреквенције постаје капацитивни отпор све мањи,али индуктивни све већи,а кад се изједначе-ето нам паралелне резонансе (зар не?)!Ако она падне негде у чујно подручје ( што не незнамо јер је много непознатих,пре свега у гвожђу,итд...) ето нама големог проблема!Треба се трудити да је што мања капацитивност на секундарној страни,али без неколико мотања не можемо знато и како.Други велики ризик су фазне разлике настале узајмним деловањем индуктивних и капацитивних својствима трансформатора (оне се смањују у пракси тако што се бира довољно ниска доња,и довољно висока горња гранична учестаност као што је познато).Задовољавање наведених услова је везано за малу расипну индуктивност (јер веће расипање спушта резонантн фреквенцију),те из свега реченог следи да код конструкције овог трансформатора треба компромисно решити однос између појачања напона и прихватљивих линеарних изобличења!Али свакако само и једино уз услов,да цев која на улазу има трансформатор,у својој аноди има отпорник,ако није тако - онда много тога "није свеједно",ствари се додатно компликују,број параметара за прорачун расте.... Свакако,не желим никога да обесхрабрим,сваки намотан трафо ће да свира,ту нема дилеме!Али је питање на шта ће да личи његова пропусна крива (ако усвојимо да је 1 Децибел толерисана таласност) .Мислим да ће ту бити много "брда и долина" па чак и оних заиста стрмих! Самоградњу схватам као подухват који ће резултирати безкомпромисним карактеристикама,хо, ако то није циљ-онда су ствари крајње једноставне... Код мотања трафоа није свеједно ни како је сендвичиран,а ту већ постоји заиста произвољан број комбинација и могућности,што је шлагворт на изнето и речено,а самом трафоу даје епитет мистичног,и колико знам,не постоје математички модели за разматрања по овом основу.Ту се у пракси,намота трафо,правилно оптерети (под обавезно) ,и онда се закачи на генератор па се мери,па ако нисмо задовољни,онда ново мотање,па опет....заиста напоран посао ако смо решени да направимо добар трафо.Поштујући речено,мотао сам и растурао више од двеста трансформатора,да бих дошао до доброг трафоа ,(циљ ми је био да добијем осцилограме какве имају првих десет трафоа у свету,да будем између њих-и успео сам),али сад кад све саберем,колико је то коштало и трајало,незнам дали ми се то исплатило,нити дали бих да то опет поновим...Ово писаније нема за циљ да градитеља обесхрабри,већ да му приближи искуства других,да га припреми на нимало лак задатак,који може бити испуњен и градња крунисана успехом свакако.Једино треба бити упоран и педантан,записивати мерне резултате и стрпљиво (уз учење на грешкама) ићи даље и даље,али све ближе заиста добром трансформатору!А то је све,али врло далеко од лаког!

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Никако не могу да се сложим...........................................

Драги колега,нећу да те убеђујем у супротно од твог мишљења и става.Твоје је право да мислиш оно што мислиш,и то поздрављам.Тражио си да се објаве резултати намотаног трафоа,ја сам то објавио.Рекао си да у кућној радиности нема се материјалних средствава за играње и мотање-ја постовах намотан трафо који ме коштао ништа.Језгро из компјутерског напајања и жица за електромагнета из Искриног телефона.Начини мотања могу бити само тајна за оне које мрзи да мало загреју столицу и проуче литературу које има на све стране.Но можда сам ја будала коју хоће мотање трафоа,или се дружим са будалама који својим очима и ушима виде исто што и ја.Немојмо тровати вољу људима који желе нешто да науче. :hi:
Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Да смо колеге нисам сигуран овако напамет,а по писаном, не могу да оценим.!Ако неко хоће да преради фићу,и да живи у уверењу да има Ролс-Ројс,то већ није питање тематике овог већ неког другог форума...нисам стручњак за стања свести! Све наведено о улазном трансформатору је писано и описано од озбиљних (и свакако признатих ) аутора још 195...и неке године.Али,ако неко докаже да је феритно језгро добро за ниске фреквенције,то је господо кандидат за Нобелову награду и то најозбиљнији!Окренула би се физика наопако!И да поновим,управо је ЛИТЕРАТУРА и то озбиљна ( не ова интернетска где свако ко залеми две жице и не одлеме се бар пар дана може ако има пара да направи сајт и свом "успеху" ,и тајне своје "умешности" објави васколиком човечанству) ,коју су писали тада и сада уважавани академци! Не спадам у оне који ће (нити имају шта) да науче од којекаквих писанија по интернету од људи који би да само своје промовишу за добро и најбоље,па сходно томе ( и комерцијалним потребама),за неуке и физику окрећу наопако!Свима које занима улазни трафо,најтоплије препоручујем на српском писане књиге од Јелаковић Тихомила , има шта да се научи. А савете типа " примар треба поделити тако и тако" качим мачку о реп , пре свега зато што нисам сигуран,да ме неко од ових "новомодних аутора" (који у лампи виде лепу прилику за зараду) ,намерно не одвлачи на погрешан пут (таквих страних аутора је пун интернет)! По њима,још мало па ће бити важно и којом руком мотају трансформатор,па остали јели,не треба ни да се муче,већ да они имају готов и "проверен" један који су спремни да за пристојни надокнаду уступе свакоме ко хоће да плати (ово се односи на стране "ауторе" који ничу брже него печурке)!Поновићу да сваки трафо ради,само је питање како!Поштујем приступ са стране струке,закона у физици који су важећи,одбрањиве математичке моделе ако хоћете,али приче како је то "слушно супер" сматрам неозбиљним,причом за разбибригу,рекла казала типа!Што је за моје уво одлично,то може некоме да ништа не ваља,зар не? Зато су (подсећам) људи сели, па су направили опште прихваћене критеријуме за лоше али и за добро,па се ја бар тога држим к'о пијан плота! ПСЈош нисмо ни дотакли питање шта кад је у аноди те цеви отпорник,а шта кад није?Није немогуће направити (таман посла),али јесте изузетно сложено и захтевно,трајаће,и никако неће бити јефтино!А једини "добитак" је прираст тежине у и онако тешком појачалу.

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Pošto vidim da se diskusija zahuktava, molim vas da rasprava ostane u granicama pristojnog ponašanja pre nego izmakne kontroli i neko napiše nešto što i ne misli ozbiljno pa mu posle bude žao zbog preoštrog tona koji je upotrebio.
Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Pošto vidim da se diskusija zahuktava, molim vas da rasprava ostane u granicama pristojnog ponašanja pre nego izmakne kontroli i neko napiše nešto što i ne misli ozbiljno pa mu posle bude žao zbog preoštrog tona koji je upotrebio.

У то име ја сам рекао шта сам имао.

Моји радови говоре о томе шта тврдим,резултате сам објавио јавно.

То што неко жели да наметне своје виђење света иако му нико не оспорава право на властите ставове није мој проблем.

Беркуте,за разлику од тебе моје писање поткрепљују презентовани пројекти и обављена мерења.

Од кад си се појавио на овом форуму само пљујеш по нечијој вољи и жељи и паметујеш,

ајде дај нешто конкретно што си ти урадио па да ти се извинем што имам другачије мишљење од тебе.

Link to comment
Podeli na ovim sajtovima

Kreiraj nalog ili se prijavi da daš komentar

Potrebno je da budeš član DiyAudio.rs-a da bi ostavio komentar

Kreiraj nalog

Prijavite se za novi nalog na DiyAudio.rs zajednici. Jednostavno je!

Registruj novi nalog

Prijavi se

Već imaš nalog? Prijavi se ovde

Prijavi se odmah
  • Članovi koji sada čitaju   0 članova

    • Nema registrovanih članova koji gledaju ovu stranicu
×
×
  • Kreiraj novo...