Kako čujemo

[davor]

Ne znam da li sam pogodio pogodnu sobu za ovu temu (slobodno preselite ako treba) ali ajde da popričamo malo o teoriji.Gledajući dijagram praga čujnosti različitih frekvencija vidimo da je ljudsko uho najosetljivije oko 1 Khz.Clip3.bmpTakođe taj dijagram je daleko od linearnog, pa me zanima zbog čega se toliko teži linearnosti kod zvučnika?

[davor]

Odličan tekst koji bi valjalo pročitati:http://hificafe.audiohard.com/kolumne/Poslednja_karika_1.pdfhttp://hificafe.audiohard.com/dokumentacija/Poslednja%20karika%202.pdfhttp://hificafe.audiohard.com/dokumentacija/Poslednja%20karika%203.pdf

[Sipi]

....Gledajući dijagram praga čujnosti različitih frekvencija vidimo da je ljudsko uho najosetljivije oko 1 Khz.....

Cao Davore,autor te krive koju prilazes je dao sebi previse slobode u njenom crtanju - to nije kriva odziva cujnosti u frekventnom domenu koja odgovara stvarnosti (ili nije mereno kod dovoljno velikomg broja ljudi zdravog sluha da bi bilo verodostojno).Set krivih koji prilazem je u cirkulaciji vec 70-ak godina (opsezno dokumentovano merenje prvi put vrseno u RCA laboratorijama 30-ih godina proslog veka) i svaki cas neko uradi slicno istrazivanje i dobije skoro isti rezulat.Sustinska stvar je da ne samo da odziv ljudskog uha nije linearan u frekventnom domenu, vec to sto ta nelinearnost nije ista u zavisnosti od nivoa zvucnog pritiska (na osnovu toga je svojevremeno projektovan "loudness" filter u uredjajima).Ocigledno da to i nije preterano znacajno ako se ista kriva odziva u frekv. domenu koristi prilikom snimanja i reprodukcije muzike a najlakse je izabrati i meriti ravnu liniju i nju smatrati referencom ali i prilikom snimanja i prilikom reprodukcije - to je kljucno, imati istu referencu kako bi se obezbedilo da ono sto je snimano u studiju isto takvo izadje iz zvucnika kod slusaoca.

[Sipi]

Evo prvog seta krivih iz 1937 (Fletcher - Munson Equal Loudness curves):

[Sipi]

A evo i rezulata iz 1956 (Robinson - Dadson Equal Loudness Curves) koje su prakticno standard zbog vece preciznosti u merenju i dokazane pouzdanosti pa su usvojene i u ISO standardizaciji:Evo i jednog interesantnog link-a:http://www.audioholics.com/education/acoustics-principles/human-hearing-amplitude-sensitivity-part-1

[SHAVIJA]

[krvimozak]

...to je kljucno, imati istu referencu kako bi se obezbedilo da ono sto je snimano u studiju isto takvo izadje iz zvucnika kod slusaoca.

Da jos malo pojasnim ovo sto je Sipi rekao - poenta je da iz zvucnika snimak izadje obavezno ISTOM jacinom kako je snimljen u studiju. Razlog za to se vidi sa ovih grafikona. Ako snimak koji je u originalu na nivou 90dB utisamo na nekih 60dB primecujemo da se SUBJEKTIVNO gube niski i visoki tonovi. Ovaj problem vrli proizvodjaci hi-fi pojacala pokusavaju da rese preklopnikom laudnes koji na nizim nivoima zvuka NAMERNO pokvari linearnost tako sto izdigne niske i visoke tonove. Medjutim, to ipak nije konacno resenje jer su grafici cujnosti individualni za svaku osobu. Sa druge strane, dinamika je bitan deo muzickog dela i svako narusavanje dinamike je jednako sa "zbogom hi-fi".Ima jedna srecna okolnost u celoj prici koju malo ko zna. Radi se o tome da je nas slusni aparat u stanju da na osnovu rasporeda harmonika interpolacijom stvori osnovni najnizi ton. Zahvaljujuci tome mi imamo subjektivni utisak da i jako male kutije relativno dobro reprodukuju basove iako u stvarnosti ti najnizi basovi i ne postoje.

[stein]

Sreća, pa je meni sluh oštećen.

[Ја sam sam]

Све је то само теорија, у пракси је много друкчије!!стоН_Колд

[revox]

evo pa se testirajtehttp://www.phys.unsw.edu.au/jw/hearing.htmla mogli bi poslije ako hoćete da damo svi svoj test na uvidal da budemo iskreni

[Sipi]

Све је то само теорија, у пракси је много друкчије!!стоН_Колд

Malo upozorenje za mladje clanove:Citirani stav je tipican "srpsko-majstorski" odgovor ljudi koji vise vole cekic nego knjigu.Ne postoji (osim slucajno) dobro prakticno ostvarenje koje nije zasnovano na kvalitetnom teorijskom znanju.Mlade kolege, cuvajte se prezira prema "teoriji" jer iza njega stoji lenjost, nespremnost na ucenje i opravdavanje neznanja toboznjom razlikom izmedju "teorije" i "prakse".Deda, izvini, al' nemoj da trujes mlade generacije

[Ја sam sam]

Deda, izvini, al' nemoj da trujes mlade generacije.

Ма у реду је само дао пример, јер је сушта супротност била кад се радило Народно позориште аудио део!

Наравно у питању је била и просторија.

стоН_Колд

[Ја sam sam]

Ма у реду је само дао пример, јер је сушта супротност била кад се радило Народно позориште аудио део!Наравно у питању је била и просторија.стоН_Колд

[Zen Mod]

Malo upozorenje za mladje clanove:Citirani stav je tipican "srpsko-majstorski" odgovor ljudi koji vise vole cekic nego knjigu.Ne postoji (osim slucajno) dobro prakticno ostvarenje koje nije zasnovano na kvalitetnom teorijskom znanju.Mlade kolege, cuvajte se prezira prema "teoriji" jer iza njega stoji lenjost, nespremnost na ucenje i opravdavanje neznanja toboznjom razlikom izmedju "teorije" i "prakse".Deda, izvini, al' nemoj da trujes mlade generacije

ma znas da deda nije sproću teorije , nego je samo sproću svega .... poslovično:buehehe:

[Ја sam sam]

ma znas da deda nije sproću teorije , nego je samo sproću svega .... poslovično:tongue10:

Ма нисам против!Књиге су једно Пракса је 40% књига а пракса је нешто сасвим друго стоН_Колд

[beatgoeson]

Ima jedna srecna okolnost u celoj prici koju malo ko zna. Radi se o tome da je nas slusni aparat u stanju da na osnovu rasporeda harmonika interpolacijom stvori osnovni najnizi ton. Zahvaljujuci tome mi imamo subjektivni utisak da i jako male kutije relativno dobro reprodukuju basove iako u stvarnosti ti najnizi basovi i ne postoje.

Ali, kada se, odjednom, zaista pojave pravi basovi, onda se vidi da naša mašta, ipak, ne može da radi baš svašta. A kod elektronske muzike obično koriste čiste, generisane basove - džaba nam interpolacija...

[krvimozak]

Ali, kada se, odjednom, zaista pojave pravi basovi, onda se vidi da naša mašta, ipak, ne može da radi baš svašta. A kod elektronske muzike obično koriste čiste, generisane basove - džaba nam interpolacija...

Sve si u pravu.

[krvimozak]

evo pa se testirajtehttp://www.phys.unsw.edu.au/jw/hearing.htmla mogli bi poslije ako hoćete da damo svi svoj test na uvidal da budemo iskreni

Testirao se. Oprema - slusalice Sennheiser HD450 stare 20 i kusur godina, par usiju stare 49 godina (sa odredjenim zujanjem u njima, nuspojava upravo obrusenih 6 zuba bez anestezije), nivo zvuka srednje jak na 1kHz, ne znam koja je zvucna kartica.Results:fre 30 45 60 90 125 187 250 375 500 750 1 1.5 2 3 4 6 8 12 16 -dB 12 21 27 30 33 36 39 42 45 45 48 48 45 51 54 48 45 42 3 Ajde sad vi, krenite od -48dB na 1kHz pa da uporedjujemo kol'ko smo razliciti.

[zika]

Testirao se. Oprema - slusalice Sennheiser HD450 stare 20 i kusur godina, par usiju stare 49 godina (sa odredjenim zujanjem u njima, nuspojava upravo obrusenih 6 zuba bez anestezije), nivo zvuka srednje jak na 1kHz, ne znam koja je zvucna kartica.Results:fre 30 45 60 90 125 187 250 375 500 750 1 1.5 2 3 4 6 8 12 16 -dB 12 21 27 30 33 36 39 42 45 45 48 48 45 51 54 48 45 42 3 Ajde sad vi, krenite od -48dB na 1kHz pa da uporedjujemo kol'ko smo razliciti.

Mrzelo me je da se kalibrišem:18, 42, 48, 64, 68, 66, 68, 68, 64, 75, 75, 75, 78, 75, 72, 60, 38, 36Kalibrisaću se, kada smislim kako da organizujem slušalice.Taman se smirim i krenem na nekoj učestanosti, kada prođe neko bez auspuha, krene lift, ...

[revox]

kartica SoundMAX integrisana sony vaio laptopslušalice bayerdinamic dt990progodina 5230hz /-24db45hz /-4260hz /-4890hz /-54125hz /-60187hz /-63250hz /-66375hz /-69500hz /-721Khz /-721.5Khz /-782Khz /-813Khz /-814Khz /-786Khz /-668Khz /-5712Khz /-616Khz /nič ne čujem

[Impuls]

Sa AKG K24P. Asus A7V880 integrisana zvucna. Godine sledece godine prelaze broj cipela.

[revox]

kako slika tabelu bez svakoga