Srle

Ima, ali sam pitao načelno da znam da li proizvođači ručica to računaju na gornji način ili nekako mere, ako je to uopšte moguće ?

Mislio sam prvo da postavim pitanje u "gramofonskoj temi" ali mislim da je bolje da bude odvojeno jer je više teoretsko, i nije vezano za određene modele i proizvođače gramofona. Dakle, pitanja su o efektivnoj masi ručke. 1. Da li je proizvođači mere ili izračunavaju ? Ako je mere, kako se to radi ? 2. Ako se izračunava, po kojoj formuli se računa i šta sve ulazi u račun ? 3. Ako postoji formula da li na internetu postoje kalkulatori za to ? Nešto poput kalkulatora za rezonantnu frekvenciju ručke i zvučnice. Pokušao sam da nađem na netu način računanja, ali izgleda da je to dosta komplikovano. Koliko se sećam, sem mase ručice i zvučnice, uzima se u obzir i udaljenost kontratega od osovine (pivota) ručice. Ta udaljenost varira, u zavisnosti od mase zvučnice. Teže zvučnice treba izbalansirati tako što će isti kontrateg biti dalji od centra rotacije ručke (pivota). To bi značilo da se i efektivna masa ručke menja u zavisnosti od težine zvučnice, a sa njom i rezonantna frekvencija ? Teža zvučnica menja efektivnu masu ručke pa to treba uračunati u formulu za rezonantnu frekvenciju ?

Stalna promena brzine od +/- 6 % znači promenu intonacije od jednog polutona. To školovani muzičari čuju, a kompozicije će trajati kraće ili duže. Pusti snimak solo klavira. Mnogo je gori wow i flutter.

Polomljen je deo antenskog ulaza na TV kartci pa ispada kabl. Nabavio sam neispravnu (sličnu) karticu koja ima isti takav antenski konektor ali ceo. Da li je moguće odlemiti polomljeni konektor, a sa ove druge uzeti isti takav i zalemiti ga na mesto izvađenog. Ne znam kakva je štampa i vrsta lemljenja. Slike obe kartice su u prilogu. Ja nemam veštinu da zalemim ovo, pa ako bi neko vičan hteo da mi pomogne, ima od mene kakvo hoće pivo

Valjda zbog ovog...

Zasto japanski uredjaji i kad koriste dvopinski kabl imaju posebnu zeleno-zutu zicicu sa papucicom za uzemlenje na strani utikaca koji ide u zidnu uticnicu ?

Ma znam da se to povezuje sa masom gramofona. Samo mislio sam da kad se povezu mase gramofona i kuciste (masa) pojacala da to sve onda ide na uzemljenje suko konektora. A nije mi ni sasvim jasno ni u samom gramofonu da li se zajedno vezuju masa motora i rucke ?

To sam i pitao. Ovo je pravi odgovor, kratak i jasan. Fabricki strujni kabl je dvopinski. Jedino mi nije onda jasno, koja je uloga uzemljenja za phono, ako sasija uredjaja na koju se ta masa gramofona spaja "pliva" i nije povezana sa uzemljenjem preko suko strujnog kabla.

Pitanje se odnosi na ona pojačala koja imaju IEC utičnicu sa 2 pina, znači bez uzemljenja. Takođe imaju na zadnjoj strani i onaj znak za dvostruko oklapanje (dva kvadrata, jedan u drugom) ?

https://www.hifido.co.jp/19-23110-41467-00.html?KW=&G=&P1=&P2=&A=10&N=&Y=&CT=0&M=0&LNG=E&OD=0&O=110&L=10&SD1=0&SD2=0&SD3=0

https://www.hifido.co.jp/19-67631-07125-00.html?KW=&G=&P1=&P2=&A=10&N=&Y=&CT=0&M=0&LNG=E&OD=0&O=60&L=10

Na povom mestu : https://www.vinylengine.com/turntable_forum/viewtopic.php?f=18&t=79810 nađoh ovu trvrdnju: I'd suggest to avoid cables with more than one inner conductor for phono use with regular, unbalanced amplification, cause that just causes extra capacity - and how much exactly will depend on the configuration. 1) For example, if you'd use the Mogami 2549 configured with one conductor plus shield for the signal ground and the other conductor for the signal, the capacity would be the sum of the conductor to conductor plus the conductor to shield capacity (and that regardless, whether the shield would be connected on both sides or on one side only). 2) In case you'd use both inner conductors together for the signal and the shield for the signal ground, the actual capacity would be twice the conductor to shield capacity. And the fun thing is, even if you'd just use one conductor for the signal and the other for the signal ground, while leaving the shield unconnected on either side, the total capacity would now be the conductor to conductor capacity plus half the conductor to shield capacity due to electrostatic induction. Well, and with the Mogami 2534 things would become even more complicated due to even more inner conductors and hence also even more possible configuration variants. Thus I'd rather suggest you to keep it simple, and for example consider 2964 or 2546 instead. Oba maju chracteristic impedance 75 Ohm, 2964 (57pF/m), 2546 (62pF/m).

Pa piše oznaka u šemi. Pored tih kondenzatora od 100 pF i 220 pF stoji slovo P, a legendi pri dnu piše P - Polypropylene film capacitor

Pa onda bi ukupna kapcitativnost MM preampa bi po shemi bila 420 pF po kanalu (C1052/53 i C1002/03) + (C1016/C1017) = 200 + 220. To mi izgleda malo preterano ?

Da li se iz sheme vidi koji otpornik za MM određuje load impedance od 47K. R1039/R1040 ?

Pa i nema tu otkrivanja tople vode. Sve je to u ovoj oblasti manje više poznato.

Misliš na Q1017/Q1018 ?

Evo u prilogu je cela stranica iz manuala koja se odnosi na phono karticu. Pogledaj da li se tu vidi takav kondenzator. Yamaha-AS-2100-Service-Manual(full permission) 79.pdf

Niste me razumeli ni ti ni ZM. Nisam hteo da skidam taj, nego sam pomislio da on zbog znatno većeg kapaciteta (100 nF, 16 V) u odnosu na (1052/53 1002/03) koji su po 100 pF, nije namenjen uklanjanju RF smetnji nego ukljanjanju DC komponente u ulaznom signalu ?

Malo sam pažljivije pogledao šemu. C1001 je 100 nF, 16 V. Da on nije možda predviđen da ukloni DC komponentu iz ulaznog signala ? Pošto je mnogo većeg kapaciteta od C1002, C1053 i C10071 koji su po 100 pF i filtriraju RF smetnje ?

Gde u phono preampu ili kraćim kablom ?

Znam za to. Samo po kalkulatoru sa Vinyl Engine sitea: http://www.vinylengine.com/cartridge_database_tools.php#CartridgeAmpElectricalLoading a za AT 440 (490 mH, recommended load 47 kOhm) mogu najviše 222 pF da imam da 47 kOhm bude optimal loading. A 200 pF imam samo na phono ulazu. Znači ostaje mi samo 22 pF za interkonekt + tonearm wiring, što je neralno. Za nekih realnijih 350 pF ukupno (200 pF na phono ulazu + 150 za dovodne kablove), morao bih da ulaznu otpornost spustim na 37,4 kOhm. Može i to pomoću Y adaptera, sa otpornikom u paraleli.

OK, hvala.

Znači ukupno 200 pF, ako su oba po 100 pF ?

Može li se na osnovu dela šeme na slici, reći kolika je kapacitativnost phono ulaza na ovoj kartici. Koliko ja vidim to određuju kondenzatori C1002/C1003. Njihova vrednost je po sevice manualu 100 pF, 630 V. Nije mi jasno koja je svrha kondenzatora C1071/C1053, i C1072/C1052 ?