mmilovan

Armiraj ti to onda, blago meni - bez armiranja cementni malter maksimalno debljine 2.5 do 3 santimetara!!!I još jedared, pre konačnog izlivanja pogledaj ovo: http://www.kerrock.com/materials.htmlVele da je sa kvarc punilom čvršći nego granit...

Ovo poslednje je uvek tako i tako i treba da bude u Hi-Fiju.Što reče Duško Dragović: "U mojoj kući, moja muzika"...BTW, nije to loše sa kompozitnim materijalima i slaganjem više vrsta mermera... sviđa mi se kao ideja.A ako se "slaže" više vrsta mermera uvek "žile" (ako ih ima) unaksrt. Čvršće je i bolje. Princip šperploče ili bilo kakvih spregnutih konstrukcija.

Ajmo sa konkretnim podacima - u jednoj reviziji naše WTA silikonsko ulje bilo je gustine 5000. Ne znam da li ulje iste gustine pogodno za konstrukciju sa golf lopticom, odnosno da li bi za ovu konstrukciju možda moralo da bude ređe. Ulje se moglo pre tri godine nabaviti u Bariču.

Razumeo.Mada sam tada i sam bio poprilično isfrustriran konstatacijama tog "velikana".Posle sam naučio da se takvih velikana klonim.

Bravo. Razumeo sve. Nema garda... Upoznajemo se. Biće bolje docnije.Doduše, da budem iskren, to sa betonskim pločama za plinth - tada sam razmišljao tako. Danas razmišljam drugačije. Danas je 2010., tada je bila 2002 ili 2003.A i boli me nešto kičma, razvaljuje. Lep poklon dobih od onog odozgo za Novu godinu.I još nešto: i mene očekuje plinth za SP15, pa eto, želim da nekako usvojim nova iskustva.

Vidim da meni, kada je o lupanju glave reč, ostaje samo Ja sam pričao i o onome što je serijski proizvođeno i probano i o onome što je u domenu pretpostavki. Ne razumem - zašto smatraš da pričanje ne valja? Pogledaj (a već verovatno jesi) gomilu DIY stranih foruma: tone i tone priča, pretpostavki, teksta, crteža, loših i dobrih ideja... propasti, ali i solidnih uspeha... Šta će se desiti od priče? Hoće li tome koji priča ili pričanje sluša i upija kruna pasti s glave? Hoćemo li "potrošiti" tastaturu, "internet" ili "forum"? Hoćemo li biti lošiji ako podelimo među sobom iskustva i razmišljanja? Ne razumem...

Pričam svima ono o čemu razmišljam, a posebno kad su tu još vredne ruke i entuzijazam. Ne smatram moja mozganja to za nešto posebno epohalno, više su to mrmljanja sebi u bradu, ali me je čitava ideja DIY gramofona zainteresovala i naravno da držim palčeve da ceo gramofon koji pravite proradi kako valja.Opservacije o pogodnosti ili nepogodnosti betona za plinth sam izveo na osnovu "seljačke logike" (izvinjavam se ukoliko je izraz pretežak) koja glasi ovako - uzmite jedan monolitan materijal, recimo neka bude to puna opeka. Obesite je o neku čvrstu sajlu. Kvrcnite u opeku nekim gvožđem i čućete jasno izražen ton. Što je marka opeke bolja (cigla čvršća) taj "ton" će biti viši. Ukoliko cigla u sebi ima određenih prskotina ili neravnina, ona neće "odavati" rezonantni ton kada se čukne čekićem.O tome sam razmišljao. Možda su porozni a čvrsti materijali pogodniji od monolitnih materijala koji bi se dobili izlivanjem betonskog plintha iz jednog komada u celini (sećam se da je Technics svojevremeno nudio šasiju za svoje pogone SP15, 25 i SP10 izrađene od vulkanskog tufa, što jeste porozan materijal). Možda je plinth izrađen iz delova (pa sastavljen i "pritegnut" sa strana) bolji od monolitizovanog plintha, utegnutog i čvrstog. Možda bi agregat od nekog lakšeg kamena, za betonsku smesu bio dobar?Najzad, nije toliko suludo razmišljanje o ploči koja je okačena ili na neki drugi način položena na gumenu ili opružnu konstrukciju. Od jednog našeg poznatog inženjera koji je dobar deo života posvetio gramofonima, čuo sam za opciju vešanja gramofonskog plintha o niz "vešala" sa oprugama. Meni je još zanimljivija opcija guma. Najzad i SME modeli imaju takav princip vešanja svojih skupocenih skalamerija.

Ako budete u prilici nabavite album "Barney Kessell Plays Standards" OJCCD-238-2 To je kraj sveta! 1954. snimljeno setovima Telefunken U-47 mikrofona na Ampex mašinama, sve u jednom dahu. Toliko o tome. Smrt za razne nasnimavače, montažere, mastering "inženjere", multitreking dilbere, razne miksere od 128 kanala, milion mikrofona što za bubnjeve, što za gitare, što za glas, što za pozadinu da se čuje kada prdne (pa se prdež kasnije pažljivo izbriše u spektralnom editoru da bi bilo što upeglanije i da se ne bi slušaoci plašili čudnim zvukovima, a na čitav proces brisanja se upotrebi jedno trista godina). A i muzika je - pokloni se i počni (ako nemaš šta da kažeš, bolje nikad nemoj ni da počinješ). Snimak je neopisiv. I ne tiče me se što je mono. Nijedne greške, nema overloadovanih distorziranih pasaža kao kod gospodina Rudi Van Gelendera. Hi-Fi pre Hi-Fija. Da pomenem i ton majstora: John Palladino iz Los Anđelesa. Te ljude treba ubeležiti zlatnim slovima u istoriju kvalitetnog zvuka.

I još jedna ideja za bazu koju sam predložio pre jedno dva ili kusur meseca Ston Koldu: Izvarene kutije od čeličnog lima (sa unutrašnjim rebrima) ispunjene neekspandirajućom purpenom??? Takav kostur (jezgro) se može oblagati čim god se hoće, pa i drvetom. Ta me ideja za bazu opseda... Treba razmisliti u vezi sa gramofonom od cementnog maltera - i "beton" ima neku svoju poprlično nezgodnu rezonansu. Monolitni materijali nisu niizdaleka idealni. Primer: slučaj sa katastrofalnim monolitnim aluminijumskim cevima za ručicu, koje redovno zvone. Vrlo neprijatno.Sendvič od komada dva betonske šasije sa prekidom mi se čini verovatnijim. Problem? Prekid bi trebao biti čvrstiji od gornjeg i donjeg betonskog dela. Bedak.E da, rekoh "kerok". Ta stvar je poprilično kruta, čvrsta i ne zvoni. Opet neka kamena piljevina sa smolom, pa sve to ispresovano pod visokim pritiskom. Obrađuje se rezanjem. Koliko se raspitah, Slovenci to valjaju ovdi.Betonski tanjir, čujem, da je radio i ing. Ivan Jeličić.P.S. Slavni dani Produkcije gramAfonskih ploha - sa cigarama u rukama nad lakmasterima gde bi, jeli, trebali da budu sterilni uslovi?

Sretjna Nova godina!!!Evo i moje dve lepte. Bez namere da lamentiram, pre jedno pet do sedam godina obratio sam se istom idejom jednom "eminentnom" domaćem vrlom znalcu (priča se po "čaršiji") gramofona sa idejom o betonskoj šasiji. Naravno, "gospodin" je sa gnušanjem odbio bilo kakvu pomisao o ovakvoj opciji, ističući svoju "neverovatnu upućenost" i gledajući me kao smrdljiv sir. Na neki način pokušaj sa ovim materijalom je i moja satisfakcija da su mi inicijalna razmišljanja bila ispravna.Savetovao bih da, ukoliko imate živaca probate sa "kerok" materijalom. To je materijal od kojeg se izrađuju kuhinjske ploče i mislim da ima svojih prednosti.Isto tako, možda bi se moglo pokušati sa armiranjem smese koja je ovde pomenuta. Nije nerealno. Možda bi se mogao spregnuti i kakav lim.Inače, Stein, ono što si pisao u prvom postu u vezi matrica i tehnologije je sasvim tačno. Raspolažem podatkom da je RTB bio "šampion" uštede: u vinilnu smesu unosio je i deo sa nalepnicama, potom takav reciklirani otpad je morao da se prvo isecka a oni su "ubacivali" sve (procenat recikliranog materijala ne bi smeo da prelazi 6%), matrice su koristili i po par hiljada komada otisaka više... Majstori...

Мени један EP (екстендед плеј) од 2л

И њој се фућкало...

Кад смо већ код тема језивих мастера, пре једно две године добио сам ЦД Душка Гојковића "East Of Montenegro" (издање Cosmic Sounds). Преслушавам ја и не могу да верујем: од песме до песме, а и између најаве мења се звучна слика - као да су неке ствари семпловане са диктафона.Помислим да нисам ја луд, узмем другу копију и исто.Толико о квалитету онога што се издаје код нас или нашег материјала издатог у иностранству што је случај са овим диском.Нико ништа не слуша, само се шибне у производњу да се намакне кинта.Ко те пита још за звук...

Ако смем две паре да додам овој дискусији (мада вероватно нећу много шта паметнога казати): мотање ХајФај излазних трафоа, колико сам претурио по литератури из периода 1950-1960., је била нека посебна уметност: сендвичирање, изводи, намотаји за повратну спрегу, лимови лаком изоловани, а за А класу и ваздушни процеп (код класичног ЕИ језгра са лимовима слаганим не унакрст него Е лимови један на други и И лимови исто тако).Ако неко има старе бројеве Радиоаматера и сличних часописа, тамо ће пронаћи мноштво чланака на задату тему са све принципима прорачуна и начином сендвичирања.

Врло занимљиво, хвала.

Боме, лудило. И да нико то не примети, него да одштампају толико и толико примерака, и да оде у дистрибуцију. Невероватно.На неким историјским филмовима о прозиводњи винила (са краја шездесетих) сам видео да су постојале упослене особе у RCA којима је једини посао био да преслушају сваку од плоча која се одштампа, да оцене квалитет штампе, да ли има неких аномалија у коначном производу и ако се установи да има, онда се серија уништава па - поново, мастеринг, резање, електролиза, матрице и патрице и штампа изнова.

Право да кажем, собзиром да сам свирао кларинет, ебонос је занимљив материјал. Ди га нађосте толко, није јефтин, хух...

Ебонуса? Кућиште? Или?

Пронашао на цијеви, поглије:http://www.youtube.com/watch?v=37pLkQQjQwQЗамисли, исто КОРВЕТ Лудо, буразере, лудооо... тј:

Колико сам успео да видим, све заштите аудио ЦД-ова су напуштене. Они који су их понајвише користили, Sony или EMI, уклонили су их са нових дискова/издања.Мулти ЦД мора да буде читљив у свим аудио плејерима (аудио део), а мултимедијални садржај је читљив већ према типу плејера.Постоји могућност грешке у производњи, али то је онда поприличан издавачки промашај.

Три опције су могуће:- заштићен диск ("Кактус" и остали системи ЦД аудио протекције)- тзв. мулти ЦД (диск који осим аудио садржаја има и остале мултимедијалне садржаје)- уопште није ЦД, а и као такав - заштићенЗа први и други случај треба да узмеш ЕАЦ и да пробаш да видиш шта ти пријављује и да ли "жели" да учини екстракцију.Ако је ЦД (па и заштићен) треба да ти покаже низ аудио трекова и један дата трек.Заштићен не можеш да екстракујеш уколико ти је ЦД ром старије генерације, треба да пронађеш неки најновије који успешно прогута све те намерно направљене заштите.Мулти ЦД би требао да можеш да екстракујеш са ЕАЦ-ом, само не чекираш дата део.Уколико уопште није ЦД (и то је могуће) онда је ДВД и не можеш да га свираш у регуларним ЦД аудио плејерима.

Фала много на укључењу. Јесте, о КОРВЕТ глави сам само слушао и читао из неких прастарих часописа. Веома је и тада била хваљена (то тада је оквирно почетак осамдесетих). Главна тајна, колико сам схватио, лежала је у посебно прецизној техници резања и полирања дијаманта (за које се често каже да су Руси посебно привржени и да јој приступају веома озбиљно).Некако сам склон веровању да то нису празне приче и мишљења сам да врх игле уме да буде веома важан како у свеукупном звучању саме главе, тако и посебно у детаљима. Геометрија бразде има своје посебне услове, тако да овде не важи правило: што ситнија и прецизнија игла то боља. Не, јер уколико игла пређе неке геометријске лимите деси се да дрља по дну бразде што је погубно. Морам рећи да сам овај проблем (претерано ситне сонде или игле) сусрео на једној презентацији нечега што би се могла звати замена за механички грамофон. Неки лик из Швајцарске, метеролог по струци конструисао је сонду на бази оптичких влакана за ишчитавање информација из плоче. Веома занимљив приступ, силна средства уложена у то, резултати постављени ја YouTube. Ја се ухватио за главу када сам чуо репродукицју једне винил плоче - на снимку се јасно чује карактеристична сметња настала од лоше претпоставке о геометрији новог оптичког "читача". Ипак, мора се швајцарцу одати признање за огроман ентузијазам, то је несумњиво. Ако неко буде желео, могу да пронађем и окачим линкове (надам се да нисам негде затурио на хард диску).

stoN Kold, беше ли то она руска ручица са лоптом у виду лежаја који лежи опет у неком уљу или нешто друго??? Ову прву видех негде на југословенској цијеви (YouTube), али се не могу да опсетим где.Ово друго виђам сваки дан ("друго").

Шта рећи него свака част на овој самоградњи. Сјајно, сјајно, само напред!