velicko

Kako mi je potreban novac za komponente za nove igračke, odlučio sam da se odreknem jednog meni dragog CD playera, i da ga ustupim bilo kom ko je spreman da izdvoji dovoljno novca. Dakle: Prodajem CD Player Philips CD 692 sa 6111 cevnim izlazom. Izlaz CD playera je modifikovan od strane Elephantus Audio. Ugrađen je tube out zasnovan na cevi - sub mini twin trioda 6111. U pitanju je low noise cev sa military grade specifikacijama (deklarisana na preko 100.000 sati). Osnovna šema po kojoj je započeta modifikacija je u attachovanoj slici, ali je implementator uradio dodatne izmene i prilagođavanja (promenu nekih napona, vrednosti kondenzatora na katodnoj cevi...). Po istoj koncepciji je rađen i CD Audio Note UK CD-2.1x MkII, koji na zapadu košta preko 3.500 EUR. Sve komponente su pažljivo birane i uparene pa je kao rezultat dobijen izbalansiran i sonično veoma prijatan i prirodan zvuk. Cena na Kupujeprodajem je 180 EUR. https://www.kupujemprodajem.com/Philips-CD-692-sa-6111-cevnim-izlazom-37483891-oglas.htm?filter_id= Za članove foruma popust (ponudite) cenu. Može i zamena za komponente (uz moguće doplate...) (npr, 12 kvalitetnih RCA za kućište, grafički lcd displeji, dobri rottary encoderi... upareni 2SK170 i 2SJ74, Muses 72320...) Pozdrav,

Kako vidim: Idss GR= 2,6-6,5mABL= 6-12mAV= 10-20mA i ako dobro tumačim (a možda nisam u pravu), za upotrebu kod buffera (recimo BA-3) u samom ulaznom segmentu prednost ima GR, pa onda BL, pa tek onda V... Bitno je da su upareni 170/74.

I treba neko da se umeša, jer očigledno nisam znao da postoje razlike.. Da li se razlikuju po parametrima koji su značajni kod primene u ulaznom segmentu pretpojačala/buffera.. Hvala..

Kupujem uparene 2SK170/2SJ74. Treba mi makar 2 para. Potencijalno i više (do 8 para) zavisno od cene. Hvala

Definitivno je tako. Krajnji rezultat je dobar, ali ponekad za nešto što treba da traje pola sata uložiš (bukvalno) dane. osim hardverskih, tu su i gomile softverskih bubica... Jedno od najnezgodnijih podešavanja bio je da mogu dual boot-om da biram da li startujem RuneAudio ili XBMC (Kodi), i da mogu iz shutdown opcije jednog da podesim da se sledećom prilikom staruje isti ili onaj drugi OS... a da pri tom ne izgubim mogućnosti autoupdate-a... i slično...

Tek sad videh ovo... Nisam imao potrebe za pečovanjem. MPD u distribuciji RuneAudio je počeo da pušta DSD istog trenutka kada sam ga enablovao u podešavanjima. Tek sada vidim da se radi o softverskoj konverziji tj DSD over PCM... I dalje se ne snalazi sa ISO fajlovima grebovanih sa SACD.

Class 10, kupovao razne Kingstone i slično... potpuno nekritično...

Vinko, Kad pogledam malo detalje i tekstove na internetu, vidim da si potpuno u pravu. Softver kod sviranja DSD falova radi konverziju iz DSD u PCM. Koliko je to u praksi loše, za sada ne mogu da kažem. Albumi koje sam "nabavio" u DSD formatu (npr - Tsuyoshi Yamamoto - Autumn in Seatle, Modern Jazz Quartet nekoliko albuma, Stan Getz - Pure Getz... ) bolje zvuče kada ih uporedim sa FLAC-ovima koje sam imao a čiji je izvod CD. Može da se desi da je samo "grebovanje" tamo urađeno kvalitetnije.. ne znam. Možda neku ulogu ima i sama psiha... Problemi na koje se na internetu najčešće žale, kod konverzice DSD-PCM, - da čuju neka pucketanja ili čak i jake pikove na prelazima između pesama kod ove konfiguracije ne postoje... Doduše, neki HiRes albumi koji su stvarno kvalitetno digitalizovani sa gramofonskih ploča, ponekad donesu i po neko sitno puc... (koje se ponavlja u ritmu okretanja gramofonske ploče...) a to meni iz neke nostalgije prija... Kako god, platforma je otvorena... kad se pojavi neki novi Raspberry PI 4, Bananna PI xx... lako će se zameniti..

DSD se čuje, i zvuči odlično. Bolje nego 44.1 KHz... (možda može da se kaže i da 44.1 KHz zvuči lošije zbog frakcionog delioca Po pitanju MCKL, master slave, reizgradnja MCKL ... čitao, nailazio na razne varijante i predloge... i birao da li da odustanem ili probam... Probao, i prezadovoljan zvukom.. Možda po pitanju jittera pomaže i: SABRE 9023p chip DAC sa nekom njihovom “Time Domain Jitter Eliminator“ A možda ovde pomaže i low-jitter oscillator(Xpreso Fox) Ko zna...

Cene su relativno lako dokučive... Raspberry PI - 55 do 65 EUR, zavisi gde se kupuje DAC - 80-90 EUR + troškovi poštarine... (postoje i jeftinije varijante, ali ih ne preporučujem..) Trafoi - 2x20 do 2x30 EUR, zavisi gde se kupuju... Ispravljač - pretpostavljam da može da se napravi za dvadesetak EUR Dobro aluminijumsko kućište 120 do 200 EUR Kabl za HDMI - 12-15 EUR Konektori, prekidači - od 20 do 100 EUR... (po volji i želji...) RAD (lemljenje/prepravke, sklapanje, instalacija i podešavanje linuxa) - ?? - puuno...

Da, ali to zahteva veoma precizno lemljenje. Jednostavnije je staviti aktivan USB HUB.

Ja sam odustao od pokušaja da USB koristim kao izlaz za DAC jer sam na internetu našao značajan broj postova gde su se ljudi žalili da USB "unosi smetnje"... ne sećam se detalja. Moja pretpostavka je da to ima veze i sa tim da USB deli magistralu sa Ethernet portom. Još jedan komentar, Ethernet veza sa ruterom zna da unese smetnje (verovatno zbog zajedničke mase) koje doduše nisam čuo, ali smo ih detektovali merenjem. Pozdrav,

Napisao: http://www.diyaudio.rs/topic/8237-raspberry-pi-mpd-player/?page=1

CENA/Troškovi Kad saberete sve troškove za RP, DAC, komponente za ispravljač, dobre konektore i dobru kutiju, puno izađe... Još kad na to dodate značajno vreme potrebno da se sve instalira i (kako treba) podesi na linuxu, Ovo je skup uređaj, ali vredi svakog evra i svakog uloženog vremena i truda. I na kraju da se zahvalim mojim prijateljima koji su mi pomogli da napravim ovaj uređaj, prvenstveno Laletu, na savetima, pedantnom SMD lemljenju, izradi linearnog napajanja, na strpljenju..., Barniju na veoma korisnim savetima i kompaniji AVM Mechanic na izuzetno dobrom kućištu... J

DALJA RAZMATRANJA/POBOLJŠANJA Kontrolni interfejs i Displej na kućištu. I dalje se dvoumim da li pored mobilnog telefona ili tableta koji odlično funkcionišu uz player (prikaz, playliste, kontrola...) da stavim neki displej i koji... tastere... RP3 može da kontroliše različite displeje (2x16, 4x20, grafičke, touch.. HDMI/touch)... Uslov da ovo uradite je dobro poznavanje linuxa i naravno kombinovano programiranje (web php, python...). Testa radi sam bez problema napravio da mi LCD displej prikazuje naziv pesme, preostalo vreme i slično.. da tasterima zasutavljam i premotavam pesme u okviru liste... ali sve to na kraju ne upotpunjava funkcionalnost koju imate upotrebom telefona ili još bolje tableta. Opcija sa ugradnjom touch hdmi dispeja na sam player, od makar 5“... preporučljivo 7“ je jednostavnija za implementaciju, uglavnom inicijalno podržana od strane OS... ali i toliko skupa za implementaciju, da se postavlja pitanje zašto za iste pare na kupiti i dedicated tablet J

ZVUK Kako uređaj aktivno koristim nešto više od mesec dana, prvi utisci su se slegli. Uređaj po kavlitetu zvuka lako nadmašuje CD playere ranga 500-600 EUR i više, a po komforu nema upoređenja. Uređaj sam slušao u nekoliko veoma različitih setup-a, od modernijih sistema do starih cevnih varijanti, na Dynaudio kutijama, ali i na dobrim starim hornama..., i nije bilo slušatelja a da ne podeli komentare od veoma pohvalnih do odluka da hitnu uđu u nabavku istog. Na prvo slušanje, player osvaja veoma preciznom i širokom stereo slikom. Dobra dinamika se u ovoj klasi već podrazumeva. Basovi su veoma jasni i prirodni (Brian Bromberg Wood može iznova da se sluša i sluša..), slika frekvencijski ravna, srednji i visoki prirodni... DSD 24/96, 24/192 zvuči izvanredno prirodno. Stari albumi Modern Jazz Quarteta, jednom oživljeni kroz CD izdanja su sada dobili sasvim novu dimenziju. Ono što takođe možemo zaključiti, kako smo značajan broj komponenti sistema kombinovali, ovaj player nije bio izbirljiv, ali je isto tako veoma jasno ukazao na nedostatke pojedinih komponenti (nekih kutija, mog trenutnog pretpojačala... te nas naterao da shvatimo da nam sada sledi upgrade i ostatka sistema J

„AUDIOFILSKE“ distribucije Linuxa Najveća prednost RP3 je to što za njega postoje namenski pravljene „audiofilske“ distribucije linuxa. Pojednostavljeno rečene, to u praksi znači da su iz neke minimalne distribucije (Debian, Arch...) uklonili sve nepotrebne procese i podesili OS tako da samo emitovanje muzike ima najveći prioritet. Najpoznatije audiofilske distribucije su: Volumio, Moode Audio, Rune Audio... Ja sam se odlučio za Rune Audio, ali ću naravno nastaviti sa eksperimentisanjem i sa ostalim distribucijama. Srce playera je softver MPD, konfigurisan da reprodukuje muziku bez ikakvih modifikacija ili obrada, dakle – bitperfect. Na samom RP3 stalno je aktivan i WEB server koji služi da vam prikaže šta se trenutno svira, i da vam omogući da sa svakog uređaja koji ima web browser (PC, telefon).. možete da upravljate playerom, da pravite playliste, podešavate parametre playera... Pored WEB pristupa, postoje i mobilne aplikacije koje odično funkcionišu, ali i razne drugačije metode... (da ne razglabam previše)... Postoji i drugi tip distribucija linuxa, namenjen filmofilima – tzv Kodi u nekoliko različitih distribucija (OSMC.. ), tako da player može da se koristi i za veoma kvalitetno puštanje filmova, ali to je druga tema...

Dilema – interni USB SSD, Interni HDD, Externi USB HDD, Netowork Share, NAS U naslovu su navedene (skoro) sve opcije za pristup fajlovima sa vašom muzikom. Problem sa kojim ćete se susresti je da USB portovi imaju značajno ograničenje po pitanju napajanja eksternih uređaja preko USB portova (Ukoliko su vam potrebni precizni podaci potražite na internetu). U praktičnom smislu ovo znači da i ako uspete da povežete USB hard disk direktno na RP3, ako i proradi neće raditi stabilno. Kad god RPI3 ostane bez dovoljno struje za svoj rad, on diskonektuje USB uređaje, pa samim tim i vaš HDD. Postoji opcija da se u podešavanjima RP3 (različito kod različitih Linux distribucija), promenom parametara delom ukloni ograničenje, ali ne preporučujem da to uradite jer je ograničenje i postavljeno da se ne optereti sam RP3 time što bi neki USB uređaj povukao preveliku struju. Rešenje za ovo je: - dovesti dodatno napajanje na pinove USB portova RPI3 (ne preporučujem) - koristiti USB HUB-a sa sopstvenim napajanjem - RP3 zna da bude probirljiv po pitanju USB HUB-ova sa kojima besprekorno radi. (lista proverenih kompatibilnih HUB-ova može da se nađe na internetu). Ja sam u projektiovanju izvora izdvojio posebnu granu za napajanje usb-hub-a, ali sam na kraju odustao od ugradnje HDD u samo kućište playera. - Opciju ugradnje internog diska ne preporučujem iz sledećih razoga: Teža je manipulacija sa fajlovima. Morate preko mreže da dosnimavate muziku na HDD. Opcije za to su: o FTP – funkcioniše korektno o SSH – samo za napredne korisnike o Podizanje Samba servera na RPI3, i sharovanje foldera da bi bio dostupan iz mreže – komplikovano. Obratite pažnju i na to da kod RP3 USB portovi i Ethernet port dele istu magistralu, te ukoliko se sharuje interni disk, nije preporučljivo kopiranje velike količine podataka preko mreže. - Ne sviđa mi se ideja da imam pokretne komponente i motor na HDD-u u samom playeru. Znam da ovo može da se reši dodatnom izolacijom, ali sam odustato od opcije. - Komplikacija sa internim napajanjem USB-HUB-a i unutrašnjeg HDD. (Obratite pažnju da u praksi i SSD troši skoro isto struje kao i HDD). Reprodukcija muzike iz sharovanih foldera drugih računara besprekorno funkcioniše (recimo onih koji se nalaze u drugoj sobi, te njihov šum ne smeta u sobi za slušanje muzike), ili eksternog USB diska (sa napajanjem na usb hub-u), ali ja sam se ipak odlučio za zaseban NAS (Network Access Storage). NAS pruža mogućnost da u malom, obično bešumnom kućištu koje je zakačeno na lokalnu mrežu imate velike hard diskove sa puno TB muzike, nesmetano kopiranje novih fajlova bez usporenja RP3....

IZBOR DAC-a. Zvuk koji RP3 daje na svojim audio izlazima kao i na HDMI portu je neprihvatljivo loš. Rešenje je povezivanje na DAC, a najjednostavnije rešenje koje RP3 pruža je povezivanje I2S signala sa GPIO portova direktno na I2S DAC. Ovo je značajno bolje rešenje od raznih USB-DAC varijanti. Dakle, potreban vam je što kvalitetnije urađen DAC sa I2S ulazom. Ja sam izabrao Mamboberry DAC (http://www.collybia.com/product/mamboberry-hifi-dac-192khz-24bit/) jer sam hteo da čujem Sabre čip (sva dosadašnja rešenja su mi bila TI varijante), bio mi je dostupan u pravom trenutku, i sviđalo mi se što na samoj pločici ima kvalitetan niskošumni ispravljač/stabilizator. Jedina zamerka je to što je stigao je sa veoma lošim konektorima, ali i to se dalo rešiti (razlemljeno i bačeno). Ono što je najbitnije - zvuk je Odličan. Na tržištu postoje i znatno jeftinije varijante, HifiBery Dac, RaspPlay... neka od njih sam čuo, neka još uvek nisam, ali mi se ovo rešenje inicijalno više sviđalo. Videćemo, biće vremena za dalje eksperimente.

RAČUNAR „Srce“ playera je mini računar - Raspberry PI 3. RP3 sam izabrao prvenstveno iz sledećih razloga: I2S digitalni izlaz na (GPIO) pinovima mini računara. Pasivno hlađenje (bešumni mini PC bi koštao puuno) Niska cena (40 do 65 EUR zavisno gde ga kupujete) Veliki izbor „audiofilskih“ distribucija Linuxa. Nedostaci RP3 sa kojima sam se susreo su: Nesrećno izabrano rešenje - konektor za napajanje je mini USB (kao za mobilne telefone). RP3, zavisno od konfiguracije i uređaja koje zakačite na njega zna da „povuče“ i preko 2A. Koliko god kvalitetan izvor napajanja napravili, veoma je teško naći dovoljno kvalitetan USB kabl koji u kombinaciji sa mini USB konektorom neće prouzrokovati pad napona. RPI3 zahteva napajanje od 5V +-5%, te čim napon napajanja padne ispod 4.75, on prelazi u štedljivi režim, usporava procesor... Rešenje je relativno jednostavno ali zahteva precizno i pedantno lemljenje - zalemiti kvalitetan kabl direktno na pločicu, na pinove ispod mini USB porta za napajanje. Ne proporučujem eksperimente tipa dovođenja napona direktno na GPIO pinove RP3, jer na taj način zaobilazite osigurač koji je na ploči... Puno rizikujete. Wifi antena je zalemljena na samoj ploči. Ukoliko uređaj stavite u dobro kućište (što se podrazumeva), ostaćete bez WiFi konekcije. Rešenje je – razlemiti antenu, zarotirati jedan SMD otpornik i na ploču direktno zalemiti kvalitetan antenski kabl, i naravno postaviti antenski konektor za eksternu antenu na samom kućištu. Konektrori na RP3 se nalaze sa svih strana, tako da ukoliko recimo stranu na kojoj su USB i Ethernet portovi postavite na zadnju stranu kućišta, HDMI port vam ostaje unutar kućišta. Rešenje je zaseban HDMI konektor na šasiji kućišta i lemljenje (komplikovano)... ili kupovina produžnog HDMI kabla gde se ženska strana ušrafi u zadnju stranu kućišta... USB portovi ne daju dovoljno struje za napajanje eksternih diskova, i USB i Ethernet dele istu magistralu (rešenje u daljem tekstu).

A na prethodnim slikama je potpuno funkcionalan uređaj, u završnoj fazi. A na sledećoj imate raspored komponenti u kutiji. Levo su trafoi, veći za raspberry pi manji za DAC, U srednjem delu, nazad je raspberry PI, napred ispravljač U desnom delu DAC.

Ovo je izgled playera u toku inicijalne faze razvoja.

Na molbu nekoliko članova foruma, spremio sam tekst o izgradnji vrhunskog digitalnog playera zasnovanog na Raspberry PI 3 računaru. Cilj projekta bio je izrada playera/media centra koji bi ispunio sledeće zahteve: - Da ima zvuk visokog kvaliteta, dakle ili digital out (optical, spdif, i2s) ili da u istom kućištu objedini player i kvalitetan DAC. - Da može da reprodukuje audiofilske digitalne formate (FLAC, DSD...) uključijući i HD (24bit, 192KHz) i to bitperfect bilo o sa lokalnog diska koji se nalazi u playeru o sa diska koji se zakači na USB port o sa bilo kog diska iz lokalnog intranet-a (samba shares, NAS shares...) o streamove sa interneta, prvenstveno Internet radio stanice - Da ima pasivno hlađenje (bešumno - bez ventilatora) - Da ima kvalitetno linearno napajanje sa zasebnim transformatorima i ispravljačima za RPI i zasebnim za DAC. - Da se nalazi u kvalitetnoj aluminijumskoj kutiji - Da može da se kontroliše mobilnim telefonom ili bilo kojim računarom iz intraneta - Da može da radi samostalno (bez intraneta i interneta) - Da se u praksi ponaša kao black box, u smislu da nije potrebno poznavanje linuxa niti računara za komforno slušanje muzike.. Nakon N meseci istraživanja, proba, ispitivanja, podešavanja.. došao sam do rešenja koje ću predstaviti u narednim postovima.

Narednih dana ću (nekako) izmeriti output, da nekako procenim da li mi je uopšte potrebno pojačanje, tj da li mi je nakon atenuatora dovoljan samo buffer. Da li ima iskustva sa 2SJ74 i 2SK17? Iskustva sa Pass Labs / Firstwatt pretpojačalima? Pozdrav,