Impuls

Mnogo pitanja odjednom.Iz dosadasnjeg iskustva cisto simetricne topologije su mi bile suvise precizne i bez muzike. Po ovoj izjavi me vec svrstavate u audiofile. Ako bih rekao da zelim precizan ton ne znaci da to ne moze biti audiofilski. Razliciti su pogledi na audio tehniku. Ja licno ne volim zvuk shunt napajanja, dvostrukih strujnih izvora u istoj vertikali (sto je slucaj u vecini simetricnih topologija).Ne volim ni da idem na maksimalan napon elektrolita. zato bih se sa ovim elektrolitima odlucio za balansirani pojacavac a to bi znacilo 4 odvojena kanala. Ovi tranzistori su u tom slucaju nepotrebni jer mogu da i gurnem u neki amp sa vecim naponom a umesto njih bi koristio 2SA1186 i 3SC2837 (jer ih imam). Po meni je 4 para sasvim dovoljno a i za njih treba strujno dobar drajverski deo.Kolika izoblicenja? Nemam pojma. nikad nisam pokrenuo ni jedan simulator i ne znam da ih koristim. Otkad znam za sebe koristim protobordove i delove bockam u njih. Mozda jeste zastarelo ali mi crta na osciloskopu pokaze skoro sve a uvo izabere sta ostaje. Simulatori ne vide raspored vodova, mase, napajanja... Tako da simulacije ne smatram za pravi pravac u kom bih trebao ici. A i kad radite simulaciju da li Vam je i napajanje ucrtano u simulator ili posmatrate idealan naponski izvor. Sem toga svaki element ima svoj karakteristican zvuk a to ne mozete opisati u simulatoru.Bavim se razvojem uredjaja za industrijske namene i tu nesme biti greski ni u izboru delova ni u rasporedu. Tu moze da pomogne simulacija ali konacan cilj audio pojacavaca je slusno uzivanje pa glavni merni instrument u tom slucaju mora biti uvo.Da se vratim na temu. moja zamisao za amp je: nesimetrican ulazni deo, strujno sposoban drajverski, i izlazni kao trostruki darlington ili sa mosfet drajverom. Kondenzator na putu signala mi ne smeta cak bih sa njim birao obojenost ampa. Sikoreli su navedeni jer vec dugo stoj eiako imam i drugih manjih varijanti elektrolita koji bi mogli ici direktno na plocicu sa izlaznim tranzistorima. U tom slucaju bi svaka grana imala svoj grec a mase bi se spajale na samoj plocici. Ovako ne moze doci ni do najmanje greske u razvodjenju masa a time i uticaja na zvuk.Vise sam zeleo da cujem sledece: slusao sam taj amp, u tom podrucju je savrsena ali mu to i to ne valja. Pa da vidimo sta je to lose u njegovoj semi i da pokusamo to da izbegnemo. Koliko sam upoznat Borko je mnogo eksperimentisao sa svojim pojacavacem i mislim da je cak stavio kond na put signala. Zvuk je konacan cilj i to ne treba zaboraviti.

Pokusacu haoticno da odgovorim na par pitanja. Gledajuci testove pojacavaca po casopisima kada se radi o slabijem i jacem modelu istog proizvodjaca obicno je bolje ocenjen onaj sa vecom snagom. Pretpostavljam da zbog veceg napona napajanja signali veceg intenziteta ne budu odseceni i da to donosi konacnu ocenu.Posto su moji kondovi malog napona a i kondovi manjeg napona su obicno jeftiniji mislim da bi trebalo raditi potpuno balansirani amp. Kazu da zbog intenziteta harmonika balansirani amp bolje zvuci od nebalansiranog. Losa strana balansiranog je sto izlazni tranzistori vide duplo manju impedansu nego sto je impedansa zvucnika pa treba staviti i veci broj izlaznih tranzistora. Ako uporedimo cenu ulozenu u vise tranzistora i cenu ulozenu u elektrolite veceg napona, mislim da je jeftinija varijanta sa manjim naponom i vise tranzistora jeftinija jedino sto povecava velicinu plocice. Ako se uzme da je i cena plocice oko 3-4 evra po kvadratnom decimetru, mislim da se moze uzeti u razmatranje potpuno balansirani amp.Snaga moze da bude i 50 i 150 ali ja licno ne volim velike napone na izlazu za zvucnike.Bipolarni tranzistori kada dolaze blizu saturacije vuku mnogo vise bazne struje od redovnog rada. Ova struja se povlaci iz naponskog dela ampa sa drajvera pa ako povuce previse struje poremetice radnu tacnu tog dela i jako povecati izoblicenja. Ovo je moje licno misljenje ali mislim da je tacno. Probajte da merite struju baze tranzistora u linearnom rezimu u odnosu na saturaciju. Povecava se i po 50 puta.Sto se tice 100 ljudi i dvesta misljenja, i treba tako. Kako bi dosli do ispravnog zakljucka za vecinu ako ne razgovaramo.Neki su misljenja da ova tema treba da zavrsi sa komponentama koje su i sada lako dostupne tako da bi svako mogao da ga sklopi bez angazovanja rodbine iz Kine i Amerike. Moja rodjena sestra zivi u Sangaju od jula ove godine pa opet delove kupujem preko domacih dobavljaca jer na vece kolicine to i nije tako skupo. Na primer 2SC5200 i 2SA1943 se mogu dobiti ovde oko 1€ a manji brat 2SA1941 i 2SC5198 za 0.7€. Da stavite 16 parova u ceo amp to ne izadje ni 30 evra.

Neki konstruktori pojacavaca stavljaju dosta veci napon izlaznih tranzistora nego drajverskog da ne bi izlazni ulazili u kliping. Da li neko zna zbog cega? Da li se time povecavaju izoblicenja pri granicnim slucajevima? Revox ima takva resenja.

Tema malo krece pogresnim tokom. Zeleo sam da se razmene utisci i iskustva i da se na osnovu njih definise polazna tacka. Nisam zeleo kopiju nekog ampa vec da se navede ovaj amp je izuzetan u tom a onaj u necem drugom i da pokusamo izvuci zakljucak sta bi bilo bolje.I molio bih moderatore da ono sto nije vezano za temu izbace.Tandberg TPA3003 sam slusao i mislim da nije na visini zadatka. Mnogo je bolja varijanta 3016 koja je zasnovana na Hawksfordovoj error correction topologiji ali ona vazi samo za mosfet. Zbog velike struje drajverskog dela koji zahtevaju bipolarci ova topologija ne radi kako bi trebalo.Haflera imam skoro zavrsenog. Malo sam potonuo u entuzijazmu sa Haflerom jer sam kupio mali napon elektrolita (80V) a sad mi se ne istresa 200€ za 8 100V komada tako da cu verovatno odmotati trafo na manji napon pa nece biti punih 250 po kanalu. u zvuku je stvarno odlican. Bar ovaj pravljeni primerakLica, Ayre, Beta nisam slusao pa bi bilo lepo da neko ko je slusao navede poredjenje sa nekim drugim ampom.Dartzel sam gledao. Cini mi se da mu je ulazni stepen uradjen kao i AVM Evolution serija sa uzemljenim kolektorom. Nisam jos cuo nijednu takvu topologiju pa cu morati da se vratim na Pajin opis AVM-a

Jos nesto: kod Doxe je napajanje uradjeno drukcije nego kod ostalih pojacavaca. Doxa ima dva trafoa, jedan trafo sluzi za pozitivno napajanje a drugi za negativno. Ima li logike u ovakvom koristenju? Po tom bi jedan stereo amp morao imati 4 trafoa.I jos jednom da napomenem: sta bi vi napravili da nemate ogranicenja u delovima a da nije u pravoj A klasi? Bolje da potrosim zalihe na jedan posten uredjaj nego da stoje jos 20 godina. Sve elemente mogu da uparim jer ih imam u dovoljnim kolicinama.Amp bi bio javan. Komsije su pokrenule forumski amp pa ne vidim zasto i ovo ne bi moglo biti nesto tako ako vec nudim gomilu delova za isprobavanje. Konkretne akcije bi pocele tek posle Nove godine a do tad samo prijateljsko razmenjivanje razmisljanja

Monoblokovi sviraju. Ovo je da pocnem da koristim nesto sto stoji godinama. Ni za Marantza tranzistori nisu problem, ni za Classe-a, ni Electrocompanieta ali ne bih da kopiram nesto postojece vec da napravim nesto po svom i vasem predlogu. One mosfetove sto se jos uvek cekaju iz GB-a sam planirao kao drajvere za izlazne bipolarce, ako bi bio bipolarac.Vise bih voleo da cujem vase utiske kako vam lezi zvucno koji amp i sta je kod jednog prednost a kod drugog mana. a posle na osnovu seme da izdvajam u kom smeru bi trebalo ici.Primer 1: Electrocompaniet je zamisljen sa minimalnim izoblicenjima ali zato ulazni diskretni balansirani deo nema povratnu spregu i jako je zavistan od temperature pa mu seta ofset.Primer 2. Revox B242 koristi odlicne izlazne tranzistore ali mu je drajver hexfet i nije se pokazao u srednjim i visokim na nivou pojacavaca vrhunske klase. Classe koristi identican izlazni deo ali sa vfetomPrimer 3: Balansirani ampovi sviraju llepse ili losije od nebalansiranih...Ima jos mnogo pitanja za razmisljanje. Ovo su samo nekaedit: posto sam po ceo dan na poslu da se ne zabrinete sto se ukljucujem samo u vreme rucka oko 17 i uvece kad se vratim oko 1

Kako smo svi u nekoj zurbi i problemu, da nam nije nekog hobija verovatno bi izludeli. Elektronikom se aktivno bavim od 1989 godine i od tad se nakupilo stosta planirano za razne namene. Na zalost brzina danasnjeg zivota ne dozvoljava mnogo vremena za sebe. To sam odlucio da promenim od Nove godine i polako pocnem da zavrsavam po jednu zamisao, ne ulazuci snagu na vise paralelnih. Kao prvo sam odabrao pojacavac (engl. amplifier).Neke osnovne zamisli su mi da ne mora biti velike snage, mora da tera bilo koji zvucnik sa lakocom, ne sme da greje kao termika. Sto se tice komponenti nemam ogranicenja. Potrebni su mi predlozi, ideje...Moze da bude i sa kondom na putu signala, moze da bude i balansiran, moze da bude i bipolarni i mosfet. Sta bi vi pravili da ste na mom mestu i da nemate ogranicenja u komponentama. Nista nije hitno jer jos uvek nemam vremena da se posvetim tome ali tim bolje jer ce vise misli da se razmeni.Za pocetak evo dve komponente koje vec dugo stoje. Kondovi su planirani nekad 6 po monobloku

Evo da pomognem http://www.drhifihousecalls.com.au/Used%20Equipment/ASR%20Emitter%20II/ASR%20Emitter%20II.htm

Napravili ste ogromnu povrsinu sa masom koja prima smetnje. To Vam je naznaceno na fotografiji zutim. Da bi to izbegli signalne kablove provucite uz zvucnicke do centralne tacke mase a zatim uz masu prema plocici. mozete ih i vezati vezicom da prave minimalno povrsinu za indukciju magnetnog polja.Ovo bi znali jos prosle nedelje da ste imali izolovane chincheve od sasije a izvukli jedan interkonekt iz ulaza

u Dayens po blok od 2,7 ako moze da stane na to mesto

Zvao i kupio sto je bilo ali nije bilo mnogo

Probajte amo da izvucete jedan chinch iz ulaza i da vidite da li i tad bruji. Ako ne, stavite okljopljeni mrezni kabel

Da ali proporcionalno manje namotaja koliko je manji napon. 220/28 daje odnos namotaja primara i sekundara pa takav odnos zadrzite i pri domotavanju trafoa.

drzi vodu samo ce tada napon na sekundaru biti manji

uputite ih da to objasne Brystonu jer su svi njihovi uredjaji sa ovakvim sklopom. Verovatno u brystonu ne znaju pa ce sve uredjaje da vrate na servis

Malo mi preskupo. Mislio sam po 100 komada od svakog ali po povoljnijoj ceni.

Da li znate gde mogu da se nabave ovi tranzistori Toshiba original, veca kolicina. 2SA1358 i 2SC3423 sam nabavio ali njihove parove sam dobio kopije sa mnogo vecim pojacanjem.

Kupujem 20 komada MJ15024 ili Mj21193 ON Semiconductor proizvodjaca. Planirao sam da ih porucim ali mozda nekom stoje zarobljene pare u fioci bez plana za ugradnju. Iskljucivo On i novi

Kupujem RG62A/U kabel za racunarske mreze domaceg proizvodjaca Fabrike Kablova Svetozarevo. Naravno ako je nekom ostao na zalihama.ili ga je neko iscupao iz starih IBM racunarskih sistema. treba mi veca kolicina (>20m). kao smernicu postavljam fotografiju kabla.

DVV jel moze samo par informacija: gde ste radili sertifikat za CE znak, koja je cifra u pitanju, koje sve testove rade i koliko je potrebno vremena da se zavrsi?

U pravu ste, sad sam pogledao detaljnije i nece dati maksimalan signal. Da bi i ostalima bilo jasnije ucrtao sam crvenom linijom redni otpornik a zelenom paralelni ulazu pojacala. Kada ni jedan rele nije ukljucen izlaz je preko svih 7 releja spojen na masu. Kako koji rele ukljucuje tako ukljucuje i paralelni otpor (shunt) i time povecava signal na izlazu.Ostaje i dalje problem sa jako mnogo spojeva i odlazimo od Radetove price o najboljem Shunt attenuatoru koji ima jedan redni otpornik a shunt otporima menja izlazni signal

Ta varijanta atenuatora nije dobra: suvise kontakata na red kroz koji prolazi signal i ako jedan rele izgubi kontakt dobije se maksimalan signal na izlazu sto nije bas lepo za zvucnike

ovom coveku nikad dosta

Pot mnogo utice na zvuk i treba izabrati dobar. Alps ima dobar pot ali mu je cena previsoka (RK50). Popularni, precenjeni, plavi alps (RK27) ima razliku izmedju kanala u otpornosti i po 15%. Sem RK50 Alps-a predlozio bih TKD 2508 ili 2511. 2508 ima sild mase izmedju kanala ali koliko se secam vise se ne proizvode vec imaju losiju zamenu bez silda. http://www.acoustic-dimension.com/tkd/TKD-main.htm Step atenuatori su odlicni i ima vec pokrenuta tema http://www.diyaudio....step-atenuator/ ali su tesko nabavljivi. Kinezi imaju jeftine varijante koje se mogu lepo iskoristiti.

To je isti covek