Šta ima Tatatatirci?
Jeste li legli da nunate? Niste još?
Ajde mlekce pa u krevetac.
Nego, šta ste lepo radili danas?
Jeste li ručkali kelerabu i spanać da porastu veliki mišići?
Ili makar jedan mišić. Čisto da imate čime da otvorite tiket.
Jer, deco moja, ko je sa Kockicom odrastao. . .taj se kocki(ci) vraća.
Nekad nas učili da brojimo jabuke i kruške, danas brojimo kvote, prelaze i “sigurice” iz Mozzarta koje padaju u 93. minutu jer golman iz Surdulice odlučio da postane Nej
02:56 posle ponoći.
Stan u polumraku.
Na stolu otvoren DAC od 2400 evra.
Oko njega stoje trojica muškaraca od po 40+ godina i gledaju u ploču kao hirurzi oko otvorenog grudnog koša.
Jedan drži lemilicu.
Drugi lampu.
Treći ćuti i povremeno govori:
“Ne sviđa mi se napon ovde.”
Na stolu pored:
hladna kafa,
Kutija “Wurth” kontakta,
kesice iz Mouser-a,
četiri Sparkos opampa,
dva mrtva OPA2134,
i jedna kesica šrafova za koju više niko ne zna odakle je ispa
Od kulture nasleđa do kulture sefa i roletni
Ovaj tekst je nastao slučajno.
U tri ujutro, lutajući kroz stare stranice Wikipedije o Beogradu, naišao sam na ime Perside Milenković. Iskreno, očekivao sam još jednu zaboravljenu biografiju iz stare Srbije koju danas niko više ne čita.
Umesto toga, nekoliko minuta sam samo sedeo i gledao spisak stvari koje je jedna žena ostavila iza sebe:
škole, fondove, crkve, pomoć sirotinji, zgrade Univerziteta, pomoć đacima, dobrotvorne org
Pišem ovo dok mi je portal otvoren u drugom tabu. Ne prvi put. Ne ni stoti.
I više ne verujem da je reč o slučajnosti.
Ovo je sistem.
Ne haos, ne pad standarda, niti „loš dan u redakciji“. Sistem koji funkcioniše tačno onako kako je zamišljen , da proizvodi reakciju, a ne istinu.
Fabrika hiperdrame
Otvorite bilo koji domaći portal u bilo koje doba dana.
Naslovi ne informišu = oni napadaju.
CAPS LOCK, uskličnici, reči koje ne ostavljaju prostor za razmišljanje,
U Srbiji će uskoro zakonom biti zabranjeno :
• da policija sarađuje sa kriminalcima
• da tender dobije kum koji “nema veze sa firmom”
• da se državna funkcija koristi kao porodična firma
• da se asfalt pere pred dolazak kamera
• da se mrtvi prijavljuju kao sigurni glasovi
• da se navijači vode kao sektor za logistiku
• da se prisluškuju novinari, opozicija i rođena tetka jer je lajkovala nešto pogrešno
• da se javni dug troši kao kafanski ceh u 4 ujutru
• da se diplome štamp
Samo čovek. Kauč. Televizor. I beskrajna tišina Atlantika koja šušti kao stari CRT kad izgubi signal.
Možda je prvo nestao internet.
Pa struja.
Pa država.
I nekako. . . ima dostojanstva u tome.
Jer realno, ceo život su nas spremali za ovo.
Sedi.
Gledaj ekran.
Ćuti.
Ne talasaj.
Konzumiraj sadržaj dok svet polako tone.
Samo niko nije očekivao da će metafora jednog dana postati dokumentarac.
Najjezivije je što scena deluje mirno.
Kao
Beograd. Ovo nije nevreme. Ovo je kazna.
Braćo i sestre, vreme je da priznamo: nećemo preživeti. Nema spasavanja. Nema skloništa. Nema „malo će da duva pa će proći“. Došao je kraj, jer smo grešni. Svi. I to duboko. Apokalipsa, ako-ko-lipsa.
Prema rečima brata meteorologa iz RHMZ-a, nad Srbiju se spušta „Superćelijska oluja – Božja metla“, koja će počistiti sve što smo zgrešili. Neki krive klimu na 16 stepeni, neki bacanje hleba, neki što su flaše vraćali tek kad je kaucija poskupela. Jed
Postoji jedna tiha zabluda koja se vraća kao bumerang svaki put kad stvari krenu lako:
Ako nešto izgleda jednostavno, onda jeste jednostavno.
U toj rečenici krije se čitava istorija javnih projekata. Sat nije problem. Sat je samo posledica. Problem počinje onog trenutka kada neko pogleda Tender i samouvereno kaže:
„Ovo možemo mi da napravimo.“
Tu inženjering završava, a počinje urbana metafizika samopouzdanja. Disciplina koja ne proverava realnost, nego pretpostavlja da će se
Naleteo sam na epizodu StarTalk Plus pod nazivom Does The Future Exist? i iskreno, ostala mi je u glavi mnogo duže nego što sam očekivao. Nije to bio onaj klasični YouTube osećaj gde neko baca bombastične tvrdnje o „skrivenim tajnama univerzuma“, nego baš suprotno. Neil deGrasse Tyson i Chuck Nice pričaju potpuno normalno, gotovo opušteno, a tema je takva da te posle natera da neko vreme samo sediš i razmišljaš o tome koliko je naš intuitivni osećaj stvarnosti možda ograničen.
Cela pr
Postoje trenuci kada shvatiš da je ceo moderni svet zapravo zalepljen selotejpom, kafom i živcima nekoliko ljudi
koji nisu spavali kako treba još od 2017. Ovo je priča baš o tome.
Ovo je Veritasium video o XZ Utils backdoor-u (CVE-2024-3094) jednom od najozbiljnijih napada na Linux ikad
Ne o AI-u koji će da nas pobije, niti o nuklearnom ratu, niti o onoj holivudskoj slici hakera koji sede u mračnoj sobi i lupaju po tastaturi dok po ekranu leti zeleni Matrix tekst. Mada je zan
