Samo čovek. Kauč. Televizor. I beskrajna tišina Atlantika koja šušti kao stari CRT kad izgubi signal.

Možda je prvo nestao internet.

Pa struja.

Pa država.

I nekako. . . ima dostojanstva u tome.

Jer realno, ceo život su nas spremali za ovo.

Sedi.

Gledaj ekran.

Ćuti.

Ne talasaj.

Konzumiraj sadržaj dok svet polako tone.

Samo niko nije očekivao da će metafora jednog dana postati dokumentarac.

Najjezivije je što scena deluje mirno.

Kao da čovek nije stradao nego se konačno uklopio u sistem.

Kao da je evolucija rekla:

“E to. Sad više ne pravi probleme. Sad je optimalan korisnik.”

I televizor ćuti.

Nema signala.

Nema reklama.

Nema izbora između 400 kanala gde je svuda isti čovek u sakou koji objašnjava da dolaze bolja vremena.

Samo mulj.

Tišina.

I ona večna ljudska poza:

“Još samo ovo da odgledam pa ću da krenem da živim.”

A gore negde, kilometrima iznad vode, možda još uvek traje rasprava ko je kriv.

Levi. Desni. AI. NATO. Rusi. Vegani. 5G.

A dole brat sedi ko Buda tranzicije i gleda u ugašen ekran kao da je konačno razumeo sve.

Čovek postao fosil pre nego što je promenio kanal. . .

• da policija sarađuje sa kriminalcima
• da tender dobije kum koji “nema veze sa firmom”
• da se državna funkcija koristi kao porodična firma
• da se asfalt pere pred dolazak kamera
• da se mrtvi prijavljuju kao sigurni glasovi
• da se navijači vode kao sektor za logistiku
• da se prisluškuju novinari, opozicija i rođena tetka jer je lajkovala nešto pogrešno
• da se javni dug troši kao kafanski ceh u 4 ujutru
• da se diplome štampaju brže od fiskalnih računa
• da “privremene mere” traju duže od Vizantije i imaju bolji kontinuitet od Dušanovog carstva
• da se nesreće zovu “incidenti” dok se ne promeni vest
• da se institucije javljaju na telefon samo kad zove televizija
• da se po zakonu ne postupa po zakonu
• da se zakon tumači po horoskopu i partijskom sastanku
• da država glumi državu, a građani statistiku
• da “bugarski voz” konačno izađe iz saobraćajne infrastrukture demokratije
• da se javna preduzeća koriste kao azil za rođake, šurake i misteriozne savetnike
• da se nesreće prvo nazivaju “medijskim spinom”, pa tek onda tragedijom
• da se nadstrešnice renoviraju pre nego što postanu tema konferencije za štampu
• da se zvučni top više ne koristi kao argument u raspravi sa građanima
• da se zakon primenjuje selektivno, kao klima u autobusu
• da se prisluškuje svako ko je nešto rekao glasnije od šapata
• da se “borba protiv korupcije” svodi na konferenciju sa pametnom tablom i tri flomastera
• da građani služe kao statisti u rijalitiju budžetskog tipa

Lepo. . .

Znači do sad je očigledno bilo dozvoljeno.

Sledeće verovatno ide:
• zakon da doktori ne smeju da prodaju organe
• da vatrogasci ne smeju da podmeću požare
• da sudije ne smeju da sude po vibraciji i atmosferi
• da piloti ne parkiraju avion kod Ade Ciganlije
• da pošta ipak ne baca pakete sa trećeg sprata

Čisto da se zatvore rupe u sistemu.
Jer bez posebnog zakona čovek nikad ne zna.

Možda negde u fusnoti Ustava piše:
“Policija ne sme sa mafijom... osim ako su na zajedničkom team buildingu.”
Srbija je jedina zemlja gde kad ti kažu:
“donećemo zakon da se nešto normalno radi”
ti prvo proveriš koliko dugo se to već ne radi.

I najjače od svega je taj ton.

Ne:
“otkrili smo problem”.

Ne:
“odgovorni će odgovarati”.

Nego mrtav ladan update patch note:
“Od verzije 2.6 više nije podržana funkcija saradnje države i podzemlja.”
Bug fixed.
Known issue since 2012.
Nervni slom otišao u read-only mode. . . 

koji nisu spavali kako treba još od 2017.  Ovo je priča baš o tome. 
Ovo je Veritasium video o XZ Utils backdoor-u (CVE-2024-3094) jednom od najozbiljnijih napada na Linux ikad

Ne o AI-u koji će da nas pobije, niti o nuklearnom ratu, niti o onoj holivudskoj slici hakera koji sede u mračnoj sobi i lupaju po tastaturi dok po ekranu leti zeleni Matrix tekst. Mada je zanimljivo koliko ljudi i dalje zamišlja cyber napade upravo tako, kao da svaki ozbiljan incident mora da izgleda spektakularno da bi bio opasan.

A onda se ispostavi da možda najopasnija stvar koja se desila internetu poslednjih godina počinje sa jednim prilično dosadnim Linux alatom za kompresiju fajlova i čovekom koji je samo pokušavao da održi projekat u životu.

I drugim čovekom koji je primetio da mu SSH login traje možda pola sekunde duže nego inače.

Između te dve stvari nalazi se nešto što je vrlo lako moglo da preraste u najveći supply-chain kompromis koji je moderna infrastruktura videla. I nije ono standardno preuveličavanje tipa „ovo menja sve“ koje internet voli da lepi na svaki incident. Ljudi koji se stvarno bave bezbednošću bili su ozbiljno uznemireni kada je cela priča izašla napolje, upravo zato što je napad bio tih, strpljiv i neverovatno dobro osmišljen.

I najbolji deo je što većina ljudi nikada nije ni čula za XZ Utils.

Linux: sistem koji drže ljudi koje niko ne vidi

Ljudi zamišljaju Linux kao neku ogromnu organizaciju iza koje stoje milijarde dolara, beskrajni timovi inženjera i sterilni data centri

u kojima sve funkcioniše kao sat.

A realnost ume da bude mnogo čudnija i mnogo haotičnija.

Često je bliža situaciji:
„Brate, je l’ možeš ti ovo da održavaš neko vreme? Ja stvarno više ne mogu.“

Što je najgore, nije ni netačno. Dobar deo interneta zaista funkcioniše zahvaljujući ljudima koji rade praktično nevidljiv posao. Open source danas drži skoro celu infrastrukturu modernog sveta, samo što to većina korisnika nikad ne vidi direktno. Cloud platforme, banke, hosting firme, Android telefoni, Docker, Kubernetes, CI sistemi, mrežna infrastruktura, serveri po bolnicama, pola enterprise softvera , sve to sedi na ogromnoj gomili biblioteka i alata koje često održava nekoliko ljudi.

Nekad jedan.

Nekad čovek koji ima regularan posao preko dana pa noću odgovara na GitHub issue-jeve. Nekad neko ko je pregoreo pre četiri godine ali i dalje nastavlja jer zna da nema ko drugi. I onda internet razvije veoma čudan odnos prema tim ljudima: svi zavise od njih, ali ih praktično niko ne primećuje dok nešto ne pukne.

Tek tada nastaje panika.

Do tada postoji neka kolektivna pretpostavka da će „neko već održavati to“.

Stallman, idealizam i trenutak kada je nastao moderni svet

Da bi cela priča oko XZ backdoor-a imala smisla, moraš malo da se vratiš unazad, jer internet kakav danas postoji zapravo nije nastao iz ideje da se napravi mašina za štampanje novca. To dolazi kasnije.

U početku je sve to bilo mnogo idealističnije.

Osamdesetih godina Richard Stallman sedi u MIT-u i nervira se jer Xerox štampač baguje, a kompanija odbija da podeli source code drajvera kako bi mogao da ga popravi. Kada to prepričaš danas, zvuči skoro komično, kao neka anegdota iz IT folklora.

„Lik napravio filozofski pokret zbog štampača.“

Ali problem nikada nije bio samo štampač. Više je bilo pitanje kontrole i vlasništva nad tehnologijom koju koristiš svakog dana. Ako ne možeš da vidiš kako nešto radi i nemaš pravo da to menjaš, onda zapravo zavisiš od dobre volje kompanije koja ti je to prodala.

Iz toga nastaju GNU projekat, GPL licenca i cela ideja slobodnog softvera. Ne „besplatnog“, što ljudi često mešaju, nego slobodnog u smislu da možeš da ga proučavaš, menjaš, deliš, popravljaš.

Posle dolazi Linus Torvalds sa Linux kernelom i stvari eksplodiraju mnogo dalje nego što je iko tada mogao da zamisli. I to je zanimljivo: ceo moderni internet je velikim delom izrastao iz kulture poverenja i saradnje između ljudi koji se uglavnom nikada nisu ni upoznali.

Ispostavlja se da je poverenje možda i najveća rupa u celoj priči.

XZ Utils: najdosadniji projekat na planeti

XZ Utils nije projekat koji privlači pažnju.

Nije AI startup.
Nije blockchain.
Nema konferencije sa LED ekranima i keynote prezentacijama.

To je alat za kompresiju fajlova.

Bukvalno ona vrsta softvera o kojoj ne razmišljaš osim ako ti baš zatreba. Kao vodovodne cevi ili trafostanica. Nije glamurozno, ali kada nestane ili pukne, odjednom svi shvate koliko zavise od toga.

XZ i njegova biblioteka liblzma bili su prisutni u ogromnom broju Linux distribucija i server okruženja. Godinama ih je održavao Lasse Collin, praktično sam. I sad, kada čitaš to ovako izolovano, možda ne deluje dramatično, ali open source ekosistem je pun upravo takvih projekata: stvari koje koriste milioni sistema, a iza njih stoji jedna iscrpljena osoba.

Burnout je verovatno jedan od najvećih problema open source sveta o kom niko ne priča dovoljno.

Jer ljudi često zamišljaju security kao kriptografiju, exploite i firewalle, a mnogo ređe kao psihološko stanje maintainer-a koji već mesecima otvara issue tracker sa osećajem fizičkog umora. A internet ume da bude neverovatno zahtevan prema open source developerima.

„Kad će fix?“
„Zašto ovo još nije rešeno?“
„Meni ovo hitno treba.“
„Je l’ može feature?“
„Zašto ne odgovaraš?“

I sve to često ide ka čoveku koji za taj rad nije plaćen dovoljno da bi od njega mogao normalno da živi.

Negde tu nastaje prostor za manipulaciju. Ne tehničku odmah, nego ljudsku.

Jer kada si iscrpljen dovoljno dugo, pomoć počinje da zvuči kao spas.

Jia Tan: čovek koji nije hakovao kod nego ljude

Tu priča postaje stvarno jeziva, mada ne na onaj filmski način. Više na onaj tihi način zbog kog ti kasnije bude neprijatno kada razmisliš koliko je sve delovalo normalno.

Tokom 2021. pojavljuje se nalog JiaT75, kasnije poznat kao Jia Tan.

U početku ništa alarmantno. Sitni patch-evi, korisni doprinosi, dobra komunikacija, sasvim razuman contributor. Takvih ljudi open source projekti vide stalno i uglavnom su dobrodošli jer maintaineri jedva čekaju nekoga ko može da preuzme deo posla.

Ali vremenom kreće nešto drugo.

Pritisak.

Pojavljuju se drugi nalozi koji počinju da kukaju kako projekat ide sporo, kako maintainer ne odgovara dovoljno brzo, kako treba više developera i aktivniji release ciklus. I danas postoji ozbiljna sumnja da su neki od tih naloga zapravo bili sockpuppeti — lažni identiteti korišćeni da se stvori osećaj pritiska i hitnosti.

To je deo koji je iskreno mnogo jeziviji od klasičnog hakovanja.

Nema brute force-a, nema spektakularnog probijanja zaštite. Samo neko ko godinama strpljivo glumi pouzdanog člana zajednice dok polako gura umornog maintainer-a ka tome da mu prepusti sve više kontrole.

I što duže razmišljaš o tome, sve više liči na obaveštajnu operaciju, a sve manje na tipičan cyber kriminal.

Na kraju je upalilo.

Trenutak kada je dobio ključeve

Mic po mic, Jia Tan dobija veće privilegije.

Dobijao je sve više pristupa i odgovornosti, malo po malo. U jednom trenutku i praktičnu kontrolu nad release procesom.

A release proces je ovde bio ključan detalj koji prosečnom korisniku verovatno ništa ne znači dok ne shvati implikacije.

Mnoge Linux distribucije ne uzimaju direktno Git repo kada prave pakete. Koriste release tarball — zvanično spakovano izdanje projekta.

I tu dolazi jedan od najgenijalnijih, ali i najjezivijih delova cele operacije.

Git repo je uglavnom izgledao čisto.

Ako pogledaš source kod površno, ne vidiš ništa naročito sumnjivo.

Ali release tarball koji maintainers distribucija skidaju i koriste za build? Tu je bio payload.

Što je najgore, veoma je pametno izvedeno. Kao da ti neko pokaže potpuno čist recept, a onda otrov sakrije tek u finalnom pakovanju proizvoda koje ide u prodaju. I problem je što ogromna većina ljudi nikada ne proverava detaljno razliku između repo sadržaja i release arhive jer postoji implicitno poverenje da je to praktično ista stvar.

U normalnim okolnostima to i jeste tačno.

Samo što ovo nisu bile normalne okolnosti.

Kako je backdoor zapravo radio

Ovde stvari postaju tehnički prilično lude.

I zanimljivo je što je napad bio toliko specifičan da mnogi sistemi nikada ne bi ni aktivirali payload. Nije to bio malware napravljen da divlja svuda redom. Naprotiv, ponašao se skoro paranoično oprezno.

Ciljani su konkretni sistemi:

• x86-64 Linux

• glibc

• GCC buildovi

• određeni build lanci preko dpkg/rpm

• systemd okruženja

Ako okruženje nije odgovaralo veoma preciznim uslovima, ništa se nije dešavalo. Što je zapravo pametno ako pokušavaš da ostaneš neprimećen što duže.

Payload je bio sakriven kroz „test“ fajlove, dodatno kompresovan i maskiran tako da build skripte tokom procesa izvlače i ubacuju zlonamerni kod u liblzma. Posebno modifikovan build-to-host.m4 igrao je veliku ulogu u tome.

A onda dolazi deo zbog kog ljudima iz bezbednosti postaje jasno koliko je stvar ozbiljna. 

Backdoor nije direktno napadao OpenSSH.

Koristio je činjenicu da sshd, preko određenih systemd integracija i lanca zavisnosti, indirektno učitava liblzma.

Ako nisi navikao na Linux internals, ovo zvuči potpuno suludo:
„Kako biblioteka za kompresiju ima veze sa SSH autentifikacijom?“

I upravo je poenta bila u tome da niko ne očekuje takvu vezu.

Korišćenjem glibc IFUNC mehanizma menjani su delovi toka povezanog sa RSA autentifikacijom. A onda, pod veoma specifičnim uslovima, specijalno oblikovan payload mogao je da omogući remote code execution pre autentifikacije.

Praktično root pristup.

I gotova priča.

Server više nije tvoj.

Kad se ovakve stvari objasne previše kratko, ljudi nekad pomisle da je u pitanju „samo još jedna ranjivost“, ali ovde je zastrašujući deo bio nivo planiranja. Neko je veoma dugo razmišljao kako da ostane nevidljiv unutar infrastrukture koju koriste milioni sistema.

I sad zamisli šta je moglo da se desi

Mislim da dosta ljudi i dalje ne kapira koliko je ovo bilo blizu ozbiljne katastrofe.

Jer kompromitovane verzije jesu završile u nekim rolling i testing distribucijama, ali nisu stigle dovoljno duboko u stabilna enterprise izdanja pre nego što je sve otkriveno. Da jesu, posledice bi bile veoma ružne.

Data centri.
Cloud provajderi.
CI/CD infrastrukture.
Hosting kompanije.
VPN mreže.
Korporativni Linux serveri.
Potencijalno i državni sistemi.

I sad, naravno, nije garantovano da bi svaki od tih sistema bio kompromitovan automatski. Važno je ne skliznuti u totalni apokaliptični narativ. Ali mogućnost da postoji tih i veoma sofisticiran pristup ogromnom delu globalne infrastrukture bila je dovoljno realna da ljudi ozbiljno paniče kada su shvatili šta gledaju.

Najgori malware nije onaj koji briše diskove i pali alarme.

Najgori je onaj koji ćuti.

Koji sedi unutra i čeka.

A onda se pojavio jedan čovek kome je SSH bio spor

Ovo je deo koji bi u filmu verovatno delovao nerealno napisano.

Andres Freund primećuje da mu SSH login traje malo duže nego inače. Ne drastično. Ne ono „server umire“. Govorimo o otprilike pola sekunde.

Većina ljudi bi to ignorisala bez razmišljanja. Krivili bi mrežu, systemd, random Linux haos, bilo šta.

Ali neki developeri imaju gotovo bolesnu sposobnost da primete kada performanse „mirišu pogrešno“. Posebno ljudi koji stalno gledaju perf metrike i niske nivoe sistema.

Andres počinje da debugguje problem.

Valgrind pokazuje čudna ponašanja.
CPU usage deluje neobično.
Neke stvari jednostavno ne deluju kako bi trebalo.

I malo po malo kreće da odmotava nešto što je na početku verovatno izgledalo kao bizaran performance bug, a završilo se otkrivanjem jednog od najsuptilnijih supply-chain napada koje je open source svet video.

Dana 29. marta 2024. objavljuje upozorenje na oss-security mailing listi.

I tada internet kolektivno shvata koliko je cela stvar ozbiljna.

Postoji još jedan skoro apsurdan detalj: izgleda da je sam backdoor imao određene bugove i nuspojave koje su dodatno pomogle da bude primećen. Što znači da postoji veoma realna mogućnost da je svet imao sreće ne zato što je sistem review-a bio savršen, nego zato što je malware pravio dovoljno čudno ponašanje da privuče pažnju pravoj osobi.

To je baš neprijatna misao kada malo zastaneš i razmisliš.

Najstrašnija lekcija cele priče

Ljudi često misle da je najveći problem cyber bezbednosti nedostatak dobre enkripcije ili lozinke koje su previše slabe.

Ali priča oko XZ backdoor-a mnogo više liči na problem ljudske iscrpljenosti nego na problem matematike.

Cela moderna infrastruktura oslanja se na emocionalni i mentalni rad ljudi koji su često već odavno pregoreli.

To je verovatno najneprijatniji deo cele priče.

Ne „Linux ima rupu“, nego činjenica da kritične komponente interneta održavaju ljudi koji ponekad nemaju ni dovoljno vremena ni energije da pravilno pregledaju sve što prolazi kroz projekat. A kompanije vredne milijarde dolara na tome grade sopstveni biznis.

Amazon.
Google.
Microsoft.
Oracle.

Svi koriste ogromne količine open source softvera da pokreću infrastrukturu od koje zarađuju ozbiljan novac. I opet se često dešava da ključni maintainer nekog projekta odgovara na bug report u dva ujutru potpuno besplatno.

Nije ni čudo što sistem počinje da puca po šavovima.

„Digitalni feudalizam“ možda zvuči kao previše dramatičan izraz, ali iskreno, ponekad nije toliko daleko od realnosti.

„Ali open source ima mnogo očiju“

Postoji ta stara open source mantra:

„Given enough eyeballs, all bugs are shallow.“

I ideja iza toga nije glupa. Ako dovoljno ljudi gleda kod, veća je šansa da će neko primetiti problem.

Samo što praksa ume da izgleda mnogo manje romantično.

Niko ne sedi dobrovoljno i čita build skripte od 800 linija u opskurnom compression projektu osim ako baš mora. Ogroman deo open source ekosistema funkcioniše na implicitnom poverenju, automatizovanim pipeline-ovima i pretpostavci da neko drugi proverava stvari dovoljno detaljno.

A često ih zapravo niko ne proverava.

Ljudi vole da zamišljaju open source kao savršenu demokratiju koda, ali realnost ume da bude mnogo haotičnija:

• maintainers koji su iscrpljeni

• gomila zavisnosti koje niko ne razume potpuno

• CI sistemi koji gutaju update-ove automatski

• trust-based modeli razvoja

• kompanije koje očekuju enterprise kvalitet za praktično nula dinara

XZ backdoor nije „razbio“ taj sistem.

Više ga je na trenutak osvetlio dovoljno jako da svi vide koliko je krhak.

Šta sada?

Posle incidenta krenuli su razgovori o svemu i svačemu:

• reproducible builds

• strožim review procesima

• verifikaciji release tarballova

• boljim funding modelima za maintainere

• nezavisnim auditima

• hardeningu build chaina

• smanjivanju nepotrebnih zavisnosti

I da, verovatno će deo toga stvarno poboljšati situaciju. Open source zajednica ume veoma brzo da reaguje kada shvati da je nešto ozbiljno.

Ali iskreno, teško je oteti se utisku da problem nije samo tehnički.

Možeš da zakrpiš biblioteku.
Možeš da promeniš pipeline.
Možeš da uvedeš još provera.

Mnogo je teže rešiti činjenicu da se ogromni delovi interneta i dalje oslanjaju na ljude koji rade na ivici burnout-a jer osećaju odgovornost prema projektima koje niko drugi neće održavati.

I to nije problem koji rešava jedan git commit.

Linux nije zamalo pao zbog koda

Nego zbog poverenja.

I mislim da je baš zato cela priča toliko uznemirujuća čak i ljudima koji nisu tehnički potkovani.

Nije probijen firewall nekim magičnim exploitom iz filma.
Nije razbijena enkripcija.
Nije neko „hakovao Linux“ u klasičnom smislu.

Nego je neko godinama strpljivo postajao deo zajednice.

To je mnogo opasniji model napada nego što ljudi vole da priznaju, jer pokazuje da budućnost cyber ratovanja verovatno neće izgledati kao direktan napad na tvrđavu.

Mnogo češće će neko jednostavno godinama graditi poverenje pa tek onda uraditi nešto ovako.

Problem je što ovde napad ne dolazi spolja na očigledan način. Ulazi kroz svakodnevne procese, održavanje, update-ove i ljudske odnose. Kao vodoinstalater koji godinama uredno dolazi na posao dok jednog dana ne odluči da zavrne pogrešan ventil.

I možda je najneprijatnije to što je ovaj napad bio toliko strpljiv. Nije jurio haos odmah. Delovalo je kao nešto napravljeno da sedi tiho veoma dugo.

I možda najvažnija stvar

Da nije bilo jednog čoveka koji je rekao:

„Hm, nešto mi je spor SSH.“

…moguće je da danas ne bismo pričali o incidentu koji je sprečen, nego o jednoj od najvećih kompromitacija infrastrukture u istoriji interneta.

I to je možda najbolji podsetnik koliko je moderna tehnologija istovremeno fascinantna i jezivo krhka.

Jer ispod svih tih cloud platformi, AI sistema, aplikacija i beskrajnih buzzword-a i dalje postoje mali, dosadni, nevidljivi delovi infrastrukture koje održavaju stvarni ljudi. Umorni ljudi. Ljudi koji nekad odgovaraju na bug report dok jedu hladnu večeru ili pokušavaju da završe još jedan release posle posla.

I možda bi cela industrija trebalo malo ozbiljnije da razmisli šta znači oslanjati se na takav sistem dok se istovremeno ponaša kao da je open source beskonačan resurs koji će sam sebe održavati zauvek.

Jer kada pukne nešto ovako, ne pada samo Linux.

Pada mnogo više od toga.

Cela priča se zapravo vrti oko jednog pitanja koje zvuči kao science fiction, ali se u modernoj fizici pojavljuje mnogo ozbiljnije nego što većina ljudi misli:

Da li budućnost već postoji?

I zanimljivo je koliko brzo takvo pitanje počne da ruši svakodnevnu intuiciju o vremenu. Dok slušaš razgovor, shvatiš da smo svi navikli da vreme zamišljamo veoma linearno i veoma ljudski:

• prošlost je prošla,

• sadašnjost traje,

• budućnost tek dolazi.

I deluje toliko očigledno da čovek retko kada uopšte pomisli da bi moglo drugačije.

Međutim, kada uđeš dublje u relativnost, kvantnu mehaniku, pitanje uzročnosti i samu prirodu prostora-vremena, počne da se pojavljuje jedna mnogo čudnija slika univerzuma. Ne nužno mistična, to je bitno naglasiti, nego jednostavno čudna na način na koji moderna fizika ume da bude čudna kada prestane da liči na svet koji svakodnevno doživljavamo.

Block Universe i ideja da budućnost možda već postoji

U modernoj fizici postoji koncept poznat kao:

Block Universe

Ideja je prilično radikalna, mada kada je prvi put čuješ zvuči skoro previše jednostavno da bi bila toliko uznemirujuća.

Umesto da vreme zamišljaš kao nešto što nastaje trenutak po trenutak, block universe pretpostavlja da su:

• prošlost,

• sadašnjost,

• i budućnost

se u relativističkom opisu posmatraju kao delovi jedne četvorodimenzionalne strukture prostora-vremena.

Možda vreme zapravo ne „teče“ onako kako ga mi doživljavamo. U tom okviru, cela vremenska linija može se opisati kao jedinstvena struktura prostora-vremena u kojoj su svi događaji smešteni.

Znam da ovo zvuči kao filozofija više nego fizika, ali problem je što relativnost zaista ozbiljno potkopava ideju univerzalnog „sada“. U specijalnoj relativnosti dva posmatrača koja se kreću različitim brzinama ne moraju da se slažu oko toga koji događaji se dešavaju u istom trenutku. To nije neka poetska metafora nego konkretna posledica teorije.

I tu eternalizam, filozofski pogled blizak block universe modelu, dobija težinu. Ako ne postoji jedno apsolutno sada koje važi za ceo kosmos, onda možda naše iskustvo prolaska vremena nije fundamentalna osobina univerzuma nego način na koji ga ljudski mozak organizuje.

To je jedan od onih trenutaka kada fizika počne da deluje gotovo neprijatno, jer se sudara sa nečim što doživljavamo kao neposredno i sigurno. Lakše je prihvatiti da ne razumemo crne rupe nego ideju da možda ni samo vreme ne funkcioniše onako kako osećamo.

Ako bi eternalizam bio tačan, onda bi:

• Napoleonov poraz kod Vaterloa,

• ovaj trenutak dok čitaš tekst,

• i neki događaj iz tvoje budućnosti

svi imali neku vrstu podjednake ontološke realnosti unutar prostora-vremena.

I da, kada to čovek prvi put ozbiljno pokuša da zamisli, deluje potpuno kontra intuitivno.

Čaša koja je možda već puna

U epizodi Chuck Nice koristi zanimljivu metaforu sa čašom vode i mislim da baš dobro pogađa problem jer je dovoljno jednostavna da odmah vizuelizuješ celu stvar.

• dno čaše = početak vremena,

• vrh čaše = kraj vremena.

Pitanje je sledeće:

da li se čaša postepeno puni kako vreme prolazi?

Ili je čitava već puna, a mi smo samo „površina“ koja prolazi kroz nju i zbog toga imamo osećaj kretanja kroz vreme?

Kada to čuješ, zvuči gotovo banalno. A onda nekoliko minuta kasnije shvatiš da zapravo razmišljaš o sopstvenom životu na potpuno drugačiji način.

Jer ako je block universe približno tačan, onda tvoj život nije niz događaja koji se tek stvaraju u realnom vremenu, nego kompletna struktura koja već postoji:

• rođenje,

• detinjstvo,

• starost,

• smrt.

Sve je deo iste vremenske celine.

U jednom trenutku u razgovoru pojavljuje se rečenica:

„Nisam se rodio.

Ja sam uvek u procesu rađanja.

I uvek u procesu umiranja.“

Iskreno, to je jedna od onih rečenica koje mogu lako da skliznu u pretencioznost kada ih pročitaš napisane na Instagram grafici sa zvezdanim nebom u pozadini, ali ovde nekako ne zvuči tako. Više zvuči kao pokušaj da se opiše nešto za šta možda ni nemamo dobar jezik.

Naš mozak svet doživljava sekvencijalno. To je verovatno neophodno da bismo uopšte funkcionisali. Ali fizika nema obavezu da prati ljudsku intuiciju.

Arrival, Vonnegut i ideja cele vremenske linije

Zanimljivo je koliko se ova ideja provlači kroz ozbiljnu književnost i film, čak i mnogo pre nego što je većina ljudi počela da sluša podkaste o kvantnoj mehanici.

Arrival je praktično zasnovan na ideji da biće koje vidi celu vremensku liniju odjednom više ne razmišlja kroz kategorije „pre“ i „posle“ kao čovek.

Ted Chiang u priči Story of Your Life zapravo istražuje nešto mnogo emotivnije nego što ljudi često primete — šta znači živeti ako unapred znaš svoju budućnost, a ipak nastavljaš da ideš kroz nju.

I to je možda najteži deo cele ideje block universe modela. Ne sama fizika, nego pitanje slobodne volje, smisla odluka i osećaja izbora. Čovek odmah instinktivno pita:

„Dobro, ali ako budućnost već postoji, da li onda išta biramo?“

Na to fizika za sada nema čist odgovor. Zapravo nema ni konsenzus da li block universe uopšte treba tumačiti deterministički u svakom smislu. Ljudi često prebrzo pređu preko toga i odmah krenu ka mistici ili fatalizmu, a stvari su komplikovanije.

Slično je i kod Vonnegutovog Slaughterhouse-Five, gde je glavni lik „unstuck in time“, rasut kroz sopstveni život umesto da ga doživljava linearno.

Kada danas čitaš takve stvari posle upoznavanja sa modernom fizikom, dobiješ čudan osećaj da umetnost ponekad intuitivno dotakne probleme koje matematika tek kasnije formalizuje na ozbiljan način.

Gde fizika postaje zaista čudna

U epizodi se kasnije pojavljuje pitanje koje postavlja Andrew Deck iz Mineapolisa i tu razgovor odlazi u dosta ozbiljnijem pravcu. Pominju se:

• Fajnmanovi putni integrali,

• path integral formulation,

• i two-state vector formalism Aharonova i Vaidmana.

I sad, ovo je deo gde internet obično potpuno poludi i počne da priča o „manifestovanju budućnosti“, „kvantnoj svesti“ i ostalim stvarima koje sa stvarnom fizikom uglavnom nemaju mnogo veze.

Ali sama matematika jeste fascinantna.

Neki formalizmi kvantne mehanike dopuštaju opis sistema koji uključuje ne samo početne uslove iz prošlosti nego i granične uslove iz budućnosti. Tu se pojavljuje ideja:

Retrocausality

Odnosno mogućnost da budući uslovi učestvuju u određivanju ponašanja sistema.

Ne u smislu klasičnog „putovanja kroz vreme“. Važno je to razdvojiti jer ljudi odmah zamišljaju paradokse sa dedama i vremenskim mašinama.

Ovde je priča mnogo suptilnija i mnogo matematičkija.

Kao da kompletan matematički opis sistema između dva merenja zavisi i od početnog i od završnog uslova. Važno je, međutim, da to ne znači nužno fizički „uticaj budućnosti na prošlost“ u klasičnom smislu uzročnosti. U mnogim interpretacijama više je reč o načinu opisivanja kvantnog sistema nego o stvarnoj retroaktivnoj promeni prošlih događaja.

I to je jedan od onih trenutaka kada čovek shvati koliko je moderna fizika udaljena od intuitivnog mehaničkog univerzuma XIX veka.

Aharonov-Vaidman formalizam i „budući uslovi“

U standardnoj kvantnoj mehanici sistem se obično opisuje talasnom funkcijom koja evoluira unapred kroz vreme. Međutim, u Aharonov-Vaidman formalizmu pojavljuje se mnogo simetričnija slika.

Kompletan opis sistema može uključivati:

• stanje koje dolazi iz prošlosti,

• i stanje koje dolazi iz budućnosti.

To se naziva:

Two-State Vector Formalism

Sistem između dva merenja nije opisan samo jednim vektorom stanja nego kombinacijom:

• „forward-evolving“ stanja,

• i „backward-evolving“ stanja.

Drugim rečima, buduće merenje ulazi u kompletan matematički opis sistema.

Ono što je zanimljivo jeste da ovo ne znači da čovek može da šalje poruke u prošlost ili da menja istoriju kao u filmu. Ponekad imam utisak da ljudi čim čuju „budućnost utiče na sadašnjost“ odmah zamišljaju naučnu fantastiku, a zapravo je problem mnogo dublji i mnogo apstraktniji.

U osnovi, neke fundamentalne jednačine fizike već jesu gotovo vremenski simetrične. Na mikroskopskom nivou priroda često ne pravi jasnu razliku između:

• smera unapred,

• i smera unazad kroz vreme.

Naš osećaj „protoka“ vremena uglavnom dolazi iz termodinamike i rasta entropije. To je važan detalj koji ljudi često preskoče kada pričaju o vremenu filozofski, jer fizički osećaj strele vremena nije isto što i fundamentalna struktura jednačina.

U relativnosti ne postoji univerzalno „sada“ koje važi za ceo kosmos, pa pitanje možda nije da li je sadašnjost fundamentalna, nego da li je sam osećaj prolaska vremena nešto fundamentalno ili emergentno.

Fajnmanovi putni integrali i svi mogući putevi

Fajnmanova formulacija kvantne mehanike dodatno komplikuje celu sliku jer u njoj kretanje čestice se opisuje kao suma doprinosa svih mogućih klasičnih putanja između dve tačke.

Matematički posmatrano, sistem „uzima u obzir“ sve moguće puteve.

Svaka moguća istorija doprinosi konačnom rezultatu kroz kvantne amplitude.

Naravno, ovde treba biti pažljiv sa jezikom, jer popularna kultura često ovo pretvori u ideju da čestica doslovno fizički prolazi beskonačno mnogo univerzuma istovremeno, što nije baš precizan način da se razume matematika formalizma.

Ali sama činjenica da teorija funkcioniše kroz sumiranje svih mogućih istorija govori koliko je kvantna mehanika udaljena od svakodnevnog iskustva.

Kada spojiš:

• vremensku simetriju,

• kvantne amplitude,

• granične uslove iz budućnosti,

• i problem merenja,

dobijaš sliku realnosti koja više nema mnogo veze sa starim mehaničkim univerzumom gde se sve ponaša kao savršeno predvidiv satni mehanizam.

I možda je baš to razlog zašto ljudi često pokušavaju da od moderne fizike naprave neku novu metafiziku. Problem je samo što fizika sama po sebi ne daje takve zaključke automatski.

Najvažnija stvar koju Tyson stalno ponavlja

Zapravo mi je možda najvažniji deo cele epizode upravo Tysonov oprez. Stalno vraća razgovor na istu poentu:

Samo zato što matematika dozvoljava nešto, ne znači da je priroda zaista takva.

To je ogromna razlika između ozbiljne fizike i internet „kvantne mistike“ koja pokušava da izvuče metafizičke zaključke iz svake čudne jednačine.

Matematika može opisati mnogo mogućih modela realnosti.

Eksperiment odlučuje šta je fizički stvarno.

Za sada:

• block universe nije dokazan,

• retrokauzalnost nije potvrđena,

• i ne postoji eksperimentalni dokaz da je budućnost „već zapisana“.

I mislim da baš taj oprez daje ozbiljnost celoj temi. Da su krenuli da pričaju kao gurui, cela stvar bi odmah izgubila težinu.

Kvantna sprega i kraj mehaničkog univerzuma

Kasnije razgovor prelazi na:

Quantum Entanglement

kvantnu spregu.

Dve čestice mogu ostati povezane bez obzira na udaljenost između njih, tako da merenje jedne trenutno koreliše sa drugom.

I ovo je jedna od stvari koja je ozbiljno razorila staru intuitivnu sliku univerzuma kao skupa potpuno odvojenih objekata.

U jednom trenutku pojavljuje se ideja koja se danas često javlja u teorijskoj fizici da prostor možda nije fundamentalna stvarnost nego emergentna struktura. Tu se ponekad koriste analogije sa dodatnim dimenzijama ili „presavijanjem“ prostora, mada to samo po sebi ne objašnjava kvantnu spregu.

Entanglement nije klasična prostorna povezanost između čestica, kao da su „tajno blizu“, nego mnogo dublja korelacija opisana samom strukturom kvantnog stanja.

Ali time misterija nije rešena.

Samo je premeštena jedan nivo dublje.

Jer onda moraš objasniti:

• šta je ta dimenzija,

• kako funkcioniše,

• i zašto je ne opažamo direktno.

Što je zapravo čest obrazac u fundamentalnoj fizici — rešiš jedan problem i otvoriš tri nova.

Problem sa modernim materijalizmom

I tu moderna fizika postaje filozofski veoma zanimljiva, mada mislim da ljudi ponekad preteraju kada tvrde da je „nauka dokazala duhovnost“ ili nešto slično tome. Nije.

Ali jeste istina da je klasična mehanička slika sveta ozbiljno poljuljana tokom XX veka.

Univerzum XIX veka bio je zamišljen kao:

• tvrda materija,

• apsolutni prostor,

• linearno vreme,

• i lokalni uzroci.

A onda dolazi fizika XX veka i odjednom:

• vreme zavisi od posmatrača,

• prostor nije apsolutan,

• vakuum nije prazan,

• interakcija sa mernim aparatom menja stanje sistema,

• a informacije možda imaju fundamentalniji status nego što smo mislili.

I univerzum više ne izgleda baš kao jednostavna mašina.

Ne znači automatski da je „svestan“, „mističan“ ili „duhovan“. Ali definitivno izgleda dublje i manje intuitivno nego što je izgledao pre sto pedeset godina.

Gde fizika počinje da zvuči kao metafizika

Postoji zanimljiv trenutak kada pitanja fizike počnu veoma da se približavaju starim metafizičkim pitanjima, ne zato što fizika postaje religija nego zato što dodiruje samu strukturu realnosti.

Kada moderna fizika govori:

• o prostoru-vremenu kao jedinstvenoj celini,

• o nelokalnosti,

• o granicama uzročnosti,

• o fundamentalnoj povezanosti sistema,

onda nije čudno što ljudi počinju da prave filozofske paralele.

I tu mi je postalo zanimljivo povezivanje sa Svetim Maksimom Ispovednikom, mada iskreno mislim da treba biti pažljiv da se ne napravi ona popularna greška „crkveni otac je predvideo kvantnu mehaniku“. Nije.

Ali jeste fascinantno koliko neka njegova pitanja o Logosu, smislu i strukturi bića zvuče iznenađujuće savremeno kada se stave pored modernih pitanja o prirodi vremena i kosmosa.

Logos kod Svetog Maksima

Kod Maksima Logos nije samo religijski simbol ili poetska metafora.

Logos je inteligibilna struktura realnosti.

Unutrašnji princip smisla svega što postoji.

Za njega:

• svaka stvar ima svoj logos,

• svoj unutrašnji princip,

• svoj razlog postojanja.

I svi ti logosi postoje unutar jednog Logosa.

Hrista.

To kod Maksima nije sentimentalna religiozna priča nego ozbiljna ontološka vizija kosmosa.

Ponekad imam utisak da savremeni čovek teško razume koliko su antički i srednjovekovni mislioci ozbiljno shvatali pitanje smisla samog postojanja, ne samo pitanje fizičkog funkcionisanja sveta.

Ambigve i dovršeni kosmos

U Maksimovim Ambigvama kosmos nije haotičan skup slučajnih događaja.

On ima:

• smer,

• telos,

• punoću,

• ispunjenje.

I tu se pojavljuje zanimljiva, ali veoma ograničena paralela sa block universe modelom. Ne zato što Maksim govori o istom konceptu prostora-vremena, nego zato što oba pristupa razmatraju realnost na način koji prevazilazi intuitivno linearno iskustvo vremena, ali iz potpuno različitih epistemoloških okvira.

Međutim, razlika je možda čak važnija od sličnosti. Block universe u svojoj strogo fizičkoj formi nema telos ni unutrašnji smisao; on pre opisuje statičnu geometriju prostora-vremena. Kod Maksima je kosmos duboko dinamičan i usmeren ka ispunjenju u Logosu.

Moderna fizika govori o mogućnosti dovršenog prostora-vremena.

A Maksim govori o kosmosu koji punoću već nosi u Logosu.

Ali te dve ideje ipak nisu iste, čak i kada na prvi pogled zvuče slično.

Ključna razlika između Block Universe i Maksima

U savremenoj filozofiji fizike, block universe model (eternalizam) opisuje prostor-vreme kao četvorodimenzionalnu celinu u kojoj su svi događaji. prošli, sadašnji i budući. jednako ontološki “prisutni” unutar jedne strukture. U tom okviru, ono što doživljavamo kao protok vremena ne predstavlja fundamentalnu osobinu realnosti, već način na koji svest sekvencijalno pristupa već datoj vremenskoj strukturi. Block universe je, u tom smislu, ontološki neutralan: on ne sadrži unutrašnju usmerenost, svrhu ili teleološki princip, već samo geometrijski raspored događaja u prostoru-vremenu.

Nasuprot tome, u patrističkoj misli Svetog Maksima Ispovednika, kosmos se razume kao realnost koja je ontološki utemeljena u Logosu, gde svaka stvar poseduje svoj logos kao princip smisla i bivstvovanja. Ukupnost stvarnosti nije shvaćena kao statična konfiguracija, već kao usmereno kretanje ka eshatološkom ispunjenju u Logosu. Vreme, u tom okviru, nije samo dimenzija poretka događaja, već izraz dinamičkog odnosa stvorenog bića prema njegovom krajnjem smislu.

Paralela između ova dva pristupa može se opravdati samo na ograničenom strukturnom nivou: u oba slučaja, celina realnosti se ne razume kao puki niz diskretnih trenutaka koji nastaju jedan za drugim, već kao totalitet koji se može sagledati u svojoj celovitosti.
Ove dve koncepcije koriste sličan intuitivni motiv ‘celovitosti’, ali taj motiv u fizici ima strukturalno-geometrijski smisao, dok u Maksimovoj misli ima ontološko-teleološki karakter.
Međutim, ta strukturna sličnost ne implicira ontološku ili interpretativnu ekvivalenciju.

Zbog toga, svaki pokušaj neposrednog izjednačavanja ova dva koncepta mora biti ograničen na nivo analogije u pojmu “dovršenosti celine”, uz jasno razdvajanje činjenice da isti formalni opis (celina vremena ili bića) ne povlači isto ontološko ili teleološko značenje.

Kosmos kao liturgija

To je možda jedna od najdubljih ideja istočne hrišćanske misli — da kosmos nije samo fizički sistem nego pokret ka sjedinjenju.

Sve postoji kroz Logos.

Sve ide ka Logosu.

Sve u njemu nalazi smisao.

I tada vreme više nije samo niz sekundi nego ontološko kretanje bića ka svom ispunjenju.

Zanimljivo je koliko ovo ponekad zvuči blizu savremenim pitanjima o teleologiji i smeru kosmosa, mada opet treba biti oprezan sa direktnim poređenjima. Maksim ne govori jezikom fizike.

On govori jezikom ontologije i teologije.

Ali pitanja koja postavlja jesu duboko povezana sa pitanjem smisla vremena i postojanja.

„Ja sam Alfa i Omega“

Kada Hristos govori:

„Ja sam Alfa i Omega“

to se danas često čita veoma površno, gotovo kao simbolična religijska fraza.

A u patrističkoj kosmologiji to zapravo nosi ogromne metafizičke posledice.

Znači da:

• izvor svega,

• smisao svega,

• i konačno ispunjenje svega

nisu odvojene stvari.

Logos nije samo početak univerzuma.

On je i njegova konačna forma.

Njegovo eshatološko ispunjenje.

I tu se ponovo pojavljuje ona zanimljiva ideja da budućnost nije samo prazna tačka koja još nije stigla, nego nešto što već na neki način učestvuje u smislu postojanja.

Naravno, to više nije fizika u strogom smislu reči.

Ali možda ni najdublja pitanja nikada nisu bila potpuno zatvorena unutar jedne discipline.

Problem savremenog čoveka

Savremeni čovek je navikao da veoma strogo odvaja:

• nauku,

• filozofiju,

• i teologiju.

Ali stare civilizacije uglavnom nisu tako razmišljale.

Za njih pitanje:

„Kako funkcioniše kosmos?“

nikada nije bilo potpuno odvojeno od pitanja:

„Šta kosmos znači?“

I možda zato danas postoji taj čudan osećaj da što fizika dublje ulazi u fundamentalnu strukturu realnosti, univerzum manje izgleda kao mrtva mašina sastavljena od potpuno odvojenih delova.

Ne znači da nauka automatski potvrđuje religiju.

Ali znači da je stvarnost verovatno mnogo dublja i konceptualno čudnija nego što je klasični materijalizam XIX veka pretpostavljao.

Gde se fizika zaustavlja

Ipak, postoji granica koju fizika sama po sebi verovatno ne može da pređe.

Može da opisuje strukture.

Može da napiše jednačine.

Može da modeluje prostor-vreme i kvantna polja.

Može da meri entanglement i pravi neverovatno precizna predviđanja.

Ali ne može sama da odgovori:

Zašto postoji smisao?

Niti zašto univerzum uopšte poseduje inteligibilnost takvu da matematika funkcioniše.

A to je već filozofsko pitanje.

Možda i teološko.

Kod Maksima univerzum nije samo činjenica.

On je objava smisla.

I bez obzira da li se čovek sa tim slaže ili ne, teško je poreći da su to pitanja koja moderna fizika ponovo otvara na veoma neobičan način.

Možda je to najdublje pitanje svega

Na kraju se pitanje:

„Da li budućnost već postoji?“

polako pretvara u mnogo šire pitanje od same fizike.

U pitanje o prirodi vremena.

O smislu.

O tome da li je realnost samo mehanički sled događaja ili postoji neka dublja unutrašnja struktura koja nije iscrpljena pukim matematičkim opisom.

Tu sam negde shvatio da mi intuicija više uopšte ne pomaže. Ne zato što daje konačne odgovore, nego zato što tera čoveka da shvati koliko su naše najosnovnije pretpostavke o stvarnosti možda privremene.

Možda budućnost nije samo ono što još nije došlo.

Možda je i nešto što već učestvuje u samoj strukturi postojanja.

A možda mi jednostavno još nemamo ni dovoljno dobru fiziku ni dovoljno dobar jezik da bismo razumeli šta je vreme.

Iskreno, moguće je i to.

Nego, šta ste lepo radili danas?
Jeste li ručkali kelerabu i spanać da porastu veliki mišići?
Ili makar jedan mišić. Čisto da imate čime da otvorite tiket.

Jer, deco moja, ko je sa Kockicom odrastao. . .taj se kocki(ci) vraća.

Nekad nas učili da brojimo jabuke i kruške, danas brojimo kvote, prelaze i “sigurice” iz Mozzarta koje padaju u 93. minutu jer golman iz Surdulice odlučio da postane Nejmar.

Ima nešto poetski jezivo u tome što je cela država odrasla uz Branka Kockicu, a završila uz aparat koji svetli ko novogodišnja rasveta u kineskom tržnom centru.

A onda izađe ona mapa Srbije sa kladionicama.

I ljudi krenu da se sprdaju:
“HAHA vidi brate više kladionica nego apoteka.”
“HAHA više slotova nego drveća.”
“HAHAHAHA brat otvorio kladžu između dve kladže.”

Ali problem je što posle nekog vremena prestane da bude smešno.

Jer taj kontrast ljudima bode oči:
sa jedne strane svetleći izlozi, bonus dobrodošlice, “uzmi 500 dinara free beta”, džinglovi, poznati glumci i fudbaleri;
a sa druge strane raspale škole, bolnice koje se raspadaju, ljudi koji kradu po Maksiju paštetu i pavlaku da preguraju nedelju.

Danas sam bio u običnom Maksiju srednje veličine.
Za petnaest minuta ono na izlazu pišti četiri puta.

Ne kradu više samo klinci i narkomani kako ljudi vole da zamišljaju.
Video sam i penzionere.

I to je možda najjeziviji deo cele priče:
što smo se na sve navikli.

Zvanično, prema podacima Uprave za igre na sreću, početkom 2026. godine u Srbiji postoji 2.836 aktivnih kladionica i kockarnica.

I to je samo ono što je prijavljeno i legalno.

Slika koja kruži internetom možda jeste AI, ali osećaj nije.

Kad bi ih ravnomerno rasporedio po teritoriji Srbije, praktično bi na svakih nekoliko kilometara imao mesto gde možeš da popiješ kafu, odigraš “siguricu”, izgubiš platu i usput uzmeš hemoroide od sedenja na slotu.

Ako nešto izgleda jednostavno, onda jeste jednostavno.

U toj rečenici krije se čitava istorija javnih projekata. Sat nije problem. Sat je samo posledica. Problem počinje onog trenutka kada neko pogleda Tender i samouvereno kaže:

„Ovo možemo mi da napravimo.“

Tu inženjering završava, a počinje urbana metafizika samopouzdanja. Disciplina koja ne proverava realnost, nego pretpostavlja da će se ona prilagoditi.

Tri scene koje obično ne izgledaju kao početak problema

Prva. Soba puna tendera koji blistaju.
„Ovo je jednostavan projekat.“

Na ekranu sat izgleda kao nešto što je već završeno, samo još nije preneto u svet u kojem vetar i vreme postoje kao fizičke sile.

Niko ne otvara tehničku dokumentaciju. Niko ne pita za zamor materijala, opterećenja ili ponašanje konstrukcije kroz vreme.

Umesto toga se kaže:
„Ovo je više urbana instalacija nego tehnički sistem.“

Prevod je jednostavan: ako nastane problem, biće tumačen, ne rešen.

Druga. Sastanak, telefon, kratka tišina.
„Isti ovakav sat na Alibabi, 9000 dolara.“

Tu se ne sudaraju mišljenja, nego dve logike stvarnosti. Jedna vidi projekat kao simbol. Druga vidi predmet kao funkciju.

I obe postoje paralelno, bez mogućnosti da se pomire.

Posle toga ide rečenica koja zatvara diskusiju:
„Naš kvalitet.“

Ne kao opis, nego kao odbrana od poređenja koje se ne želi otvoriti.

Glas sa ulice

„Nisam ni znao da je novi sat dok nisam video ljude da gledaju gore.

Podignem pogled, nema kazaljki.

Prvo sam mislio da je neki moderni dizajn.

Onda shvatim da nije dizajn nego stanje.

I svi prolaze kao da je to potpuno normalno.

Kao da sat postoji, ali je izgubio razlog zbog kojeg postoji.“

Treća. Trenutak kada funkcija nestane, ali objekat ostane.

Kazaljke su nakon postavljanja otpale. Ne kao metafora, nego kao jednostavna fizička činjenica, brza i bez ceremonije.

Sat i dalje stoji. Ali ne funkcioniše kao sat. Postao je stub sa namerom koja više nema mehanizam.

Neko kaže:
„Samo ga dotegnemo.“

Ali nema šta da se dotegne. Jer ono što je trebalo da pokazuje vreme više nije deo sistema.

Glas radnika sa montaže

„Tri dana smo ga dizali. Kažu: ‘ovo je reprezentativno, stoji u samom centru.’ I stoji, tu gde svi prolaze, nema gde dalje.

Kazaljke su bile teške već na montaži. Rekao sam: ‘ovo neće držati’. Kažu: ‘to je rešeno u projektu’.

Posle nekoliko dana otpale. Ne odmah, nego kao da je materijal sam odlučio da prekine saradnju.

I onda zovu nas da ‘rešimo’. A ja ne znam šta da rešim kad je sve urađeno tačno po crtežu. To nije kvar. To je ishod.“

Pauza.

„I još nešto…

Kažu mi da niko nije umeo da namesti kazaljke na ovome. Niko.

I onda vidim da su majstori pre mene već menjali neke delove. Paketi, nešto sa Temua, ne znam ni ja. Kažu: ‘ovo je stiglo kao sat’. A izgleda kao svetionik.“

„Ja gledam gore i ne pitam više ništa.“

„Samo radim šta mi kažu.“

„I posle mi donesu drugu sliku, kažu: ‘ovako treba da izgleda kad se završi’.

Na slici... sat. Ali kao Kvisko.....

Ja sam tad prestao da komentarišem dizajn.“

„Jer ako je ovo Kvisko, a ono svetionik, ja sam onda verovatno došao da popravljam vreme koje je već pobeglo iz projekta.“

Sistem bez kazaljki

Ono što se obično opisuje kao Dunning–Kruger u praksi izgleda mnogo jednostavnije: ako se kompleksnost ne vidi, ona ne ulazi u odluku. Ako ne ulazi u odluku, sistem ostaje uredan. Dok se ne sudari sa realnošću.

Internet kao paralelna činjenica

Internet uvek ima loš tajming.

Negde postoji isti takav sat koji radi, meri vreme i ne zahteva dodatna objašnjenja, a košta manje nego ceo sloj narativa oko njega.

Ali to nije argument. To je samo paralelna činjenica koja se ignoriše bez rasprave.

Sat kao stabilna praznina funkcije

Na trgu stoji objekat koji nije pao, nije se raspao i nije se promenio. Sve je ostalo na mestu, osim funkcije.

Čelik drži konstrukciju.
Mesing drži formu.
Ideja drži priču.
Kazaljke ne postoje.

I tu nastaje čudan obrt: nešto može biti potpuno stabilno kao objekat, a potpuno prazno kao sistem.

U nekom naivnom klasičnom svetu, to bi bio kvar. U stvarnosti koja se pravi da je jednostavna, to je samo “stanje”.

A ako bi ga posmatrao neko sa strane kvantne fizike, rekao bi da problem nije u materijalu, nego u posmatranju.

Kao da sat postoji u superpoziciji: istovremeno je i sat i nije sat, sve dok neko ne pokuša da iz njega pročita vreme. Tada se stanje urušava, ali ne u merenje, nego u prazninu.

Ne postoji kazaljka koja je stala.
Postoji samo verovatnoća da je ikada bila na svom mestu.

I što je posmatrač uporniji, sistem je manje definisan.

Na kraju ostaje paradoks koji ne pripada fizici, nego administraciji:

objekat je realan,
funkcija nije.

Završna misao

Ako je vreme objektivno, meri se.
Ako je vreme subjektivno, tumači se.
Ako je sistem previše siguran u sebe, ostaje.

A ako u prvim danima nestane ono što je trebalo da ga čini satom, ne ostaje drama.

Samo predmet koji stoji.

I ljudi koji ga više ne gledaju kao pitanje.

Prema rečima brata meteorologa iz RHMZ-a, nad Srbiju se spušta „Superćelijska oluja – Božja metla“, koja će počistiti sve što smo zgrešili. Neki krive klimu na 16 stepeni, neki bacanje hleba, neki što su flaše vraćali tek kad je kaucija poskupela. Jedno je sigurno: atmosfera je odlučila da nam uzvrati. Lično.

„Ovo nije obična oluja“, poručio je meteorolog dok je klečao ispred mape u šoku. „Ovo je superćelijska neman koja jede druge oluje,  gutač svih oluja koja planira da proguta pola Srbije. A uz nju idu i komarci sa puškomitraljezima , da dovrše posao ako vetar malo zakaže.“

Vetar će čupati drveće iz korena kao čačkalice. Bandere na Novom Beogradu savijaće kao slamčice iz Next soka, jer smo zaboravili post i bližnjega svoga. Na Dorćolu će kontejneri leteti jer smo se predali materijalnom. Na Vračaru će se veš sam skidati sa konopca jer ni on više nije bez greha.

Simulacije pokazuju da centar oluje neće proći „blizu“. Proći će tačno preko nas. Jer zaslužujemo. A komarci sa puškomitraljezima će, naravno, patrolirati dok traje  vanredno stanje da niko ne propusti zabavu.

Šta nas čeka, grešnici:
Temperatura će skakati kao naša savest. Čas nas čas pakao, čas ledeni pakao. . . 
Kiša će padati horizontalno, kao prst Božji koji pokazuje direktno u svakoga od nas.
Vetar će ulaziti u kosti, pritiskati sva zvona i izvikivati naše grehe naglas.
Frižideri će se sami pomerati. Ne od vetra. Od stida.
Mobilni signal će nestati, da ne stignemo ni da se poslednji put posvađamo u grupnom četu

Građani već osećaju dolazak:
„Lift mi je jutros sam otišao u minus prvi i tamo stajao deset minuta. Kao da razmišlja o životu“, kaže stanar iz Bloka 70.
Sa Zvezdare javljaju da su golubovi krenuli peške.
Sa Karaburme poručuju: „Zamrzivač se pomerio. Polako. Kao da ide na ispovest.“

FATALISTIČKI PROTOKOL (ALI PARADOKSALNO)

Telefon ostavi na 10% – neka umre dostojanstveno
Ne zatvaraj prozore. Neka uđe. Zaslužili smo.
Ako vetar počne da zviždi „Bože pravde“ – klekni
Ne beži. Kud ćeš? Svuda je isto.
Poslednju poruku pošalji majci ili bivšoj. Biraj po savesti.

I onda dolazi onaj najbolniji, najsarkastičniji deo ovoga BLJUC-a. 

Dok nas plaše apokalipsom, isti meteorolog na kraju dana mirno saopštava:
„U subotu pretežno sunčano, maksimalna temperatura 24 stepena.“

Dakle, ili će nas komarci sa puškomitraljezima dokrajčiti do petka uveče…
ili ćemo u subotu izaći napolje, naručiti ćevape i reći:
„Ma nije bilo ništa, što ste se uspaničili.“

PARADOKSALNI RASPLET

I naravno, nije ni jedno ni drugo.

U petak uveče oluja dolazi, ali se u poslednjem trenutku ispostavlja da je to samo “lokalni vetar pojačanog karaktera” koji se izvinjava i skreće ka Rumuniji jer “nije imao dozvolu za ulazak”.

Komarci sa puškomitraljezima se povlače jer im je nestala municija. 

Superćelijska neman, umesto da proguta Srbiju, završava u atmosferi kao običan oblak koji se zbunio i zaboravio šta je hteo.

A mi?
Mi u subotu ipak ne izlazimo da jedemo ćevape.
Jer je subota sunčana – ali samo u prognozi za četvrtak.

U stvarnosti, pada sitna kiša koja “nije vredna pominjanja”, ali traje tri dana.

I na kraju – niko nije pogrešio.
Samo su svi bili… istovremeno u pravu i potpuno u krivu.

Neka nam je Bog u pomoći.
Ili bar aplikacija za prognozu – ako preživi update.  

I više ne verujem da je reč o slučajnosti.

Ovo je sistem.

Ne haos, ne pad standarda, niti „loš dan u redakciji“. Sistem koji funkcioniše tačno onako kako je zamišljen , da proizvodi reakciju, a ne istinu.

Fabrika hiperdrame

Otvorite bilo koji domaći portal u bilo koje doba dana.

Naslovi ne informišu = oni napadaju.

CAPS LOCK, uskličnici, reči koje ne ostavljaju prostor za razmišljanje, već traže uslovni refleks:

„ŠOK!“
„HOROR!“
„DRVENI PREDMET MUŽU ZARILA U SRCE!“
„PRONAĐENO TELO U LOKVI KRVII!“

To više nije jezik novinarstva. To je jezik alarmnog sistema.
Svaki naslov deluje kao lažna sirena za požar, a kad sirene neprestano zavijaju, prestajete da verujete da negde stvarno gori.

Struktura tekstova je uvek ista:

• eksplozivan naslov
• nedorečen, senzacionalistički uvod
• „duhovni“ ili patetični citati bez konteksta
• generičke rečenice o sudbini, veri, čudu ili paklu
• „filmski“ dijalozi koje niko u realnom životu ne izgovara tako precizno

To nije slučajnost. To je šablon.

Emocionalni tempo je potpuno fabrički. Svaka priča prati isti dramski luk: šokantna najava → nejasni „duboki“ citati → generičke fraze o sudbini → lažno filmski dijalozi.

Čitaš deset članaka i stičeš utisak da čitaš varijacije istog teksta, samo sa drugim imenima.

Ubaci emociju → ubaci patnju → ubaci misterioznost → završi polu-moralom.

Posle nekog vremena više ne čitaš vesti. Čitaš ponavljanje iste priče.

Iluzija spontanosti

Najopasnije nije to što je sadržaj loš, već što deluje spontano. Kao da se nešto „desilo“, pa je neko to samo zabeležio.

U stvarnosti, to je industrijski proizvod.
Isto kao reklama. Samo što se ovde prodaje emocija — strah, tuga, bes, voajerizam.

Nekada je urednik pitao: „Da li je ovo tačno?“
Danas pita: „Da li ovo klikće?“

Pravi poraz: broj lajkova

Najgori trenutak nastupa kada pogledate reakcije.

Pažljivo napisan tekst sa merom, ironijom i analizom, dvadesetak lajkova.

A onda:
„ZAPALIO JE ŽIVU…“
„KRVAVI PIR…“
„HOROR NA SAHRANI…“

Hiljade reakcija.

Tu prestaje priča o „krivim medijima“. Algoritam ne radi sam. Publika ga trenira.

nisu to „oni“.
To smo mi.

Kolektivna anestezija

Izbliza sam video kako to izgleda. Ljudi u redakcijama nisu naivni. Tačno znaju šta „kida“. Google Analytics im je stalno otvoren. Kada vest „razbije“, u grupnim ćaskanjima vlada euforija — ne zbog važnosti događaja, već zbog metrike.

Vest više nije vest. Postala je roba.

Većina sebe ne doživljava kao štetočine.
„Samo radimo svoj posao.“
„Ljudi to vole.“
„Tržište je takvo.“

Klasična profesionalna anestezija. Nekrofilija prerušena u „slobodu izražavanja“ i „odgovornost prema čitaocima“.

Vreme je da prestanemo sa eufemizmima. Ovo nije „žuta štampa“. Ovo je nasilje, sistematsko, profitabilno i svakodnevno. Nasilje nad javnim mnjenjem, nad empatijom, nad decom koja slučajno vide telefon roditelja, nad porodicama žrtava koje ponovo proživljavaju traumu.

Setite se samo naslova posle ubistva u Ribnikaru. Umesto suzdržanosti i poštovanja tuge — dobili smo cirkus. To nije greška. To je poslovna strategija. Marketinški trik. . .

Nasilje koje ne prepoznajemo kao nasilje

Ovo je nasilje.
Ne fizičko, ali duboko psihološko, kulturno i moralno:

• nasilje nad porodicama žrtava
• nasilje nad decom
• nasilje nad jezikom
• nasilje nad empatijom

Kad tragedija postane sadržaj, a bol roba, društvo počinje da trune iznutra. Tiho. Kao rđa.

Granica koja je nestala

Nekada su postojale granice. Nije se sve objavljivalo, sve govorilo, sve prikazivalo. To nije bila cenzura. To je bila kultura.

Danas je granica pomerena toliko daleko da više ne znamo ni gde je nekada bila. A kad nema granice  sve je dozvoljeno. A kad je sve dozvoljeno, ništa više nema težinu.

Danas je crveni alarm za nevreme. Naslov glasi: „Spasavanje će možda biti nemoguće!“

Spasavanje će možda biti nemoguće, vele — grešni smo!

Dnevna doza kortizola i adrenalina za omamljenu naciju.

Rešenja koja niko ne želi da čuje

• Porez na šund. Kao akciza na cigarete i alkohol, treba uvesti ozbiljan porez na medijski kič i rijaliti pornografiju nasilja. Neka finansijski boli ono što truje društvo.
• Odgovornost oglašivača. Telekom, Telenor, Coca-Cola, Imlek, Bambi, pivare… Dok njihove reklame stoje pored tekstova u kojima se „krv sliva niz bradu“, oni su saučesnici. Prestajte da finansirate otrov.
• Primena postojećih zakona. Član 343 Krivičnog zakonika o izazivanju panike i nereda nije mrtvo slovo na papiru. Svesno i ponavljano izazivanje histerije mora imati posledice.

Zašto zakon nije dovoljan

Jer naslov može biti tehnički tačan, a emocionalno izvitoperen do neprepoznatljivosti. Zakon tu često nema zube.

Jedino što ovaj sistem zaista razume jeste novac. Zato je ključ kod oglašivača. Kada velike kompanije povuku reklame sa takvih portala, promena će biti brza, ne iz morala, već iz računice.

Šta zapravo gubimo

Ovo nije samo priča o lošem novinarstvu. Ovo je priča o poverenju.

Kad mediji izgube meru, ljudi gube poverenje.
Kad ljudi izgube poverenje, počinju da veruju bilo čemu.
I tu se otvara prostor za mnogo opasnije stvari od klikbejta.

Tišina kao saučesništvo

Najlakše je reći: „Takvo je vreme.“
Nije. Vreme ne nastaje samo od sebe. . .prave ga ljudi.

Svaki klik je glas.
Svaki share je podrška.
Svaki ignorisan kvalitetan tekst je poruka.

Završna misao

Danas je crveni alarm za nevreme.
Sutra će biti crveni alarm za društvo.

Ali taj alarm nećemo videti na naslovnoj strani.

Ovaj tekst je nastao slučajno.

U tri ujutro, lutajući kroz stare stranice Wikipedije o Beogradu, naišao sam na ime Perside Milenković. Iskreno, očekivao sam još jednu zaboravljenu biografiju iz stare Srbije koju danas niko više ne čita.

Umesto toga, nekoliko minuta sam samo sedeo i gledao spisak stvari koje je jedna žena ostavila iza sebe:
škole, fondove, crkve, pomoć sirotinji, zgrade Univerziteta, pomoć đacima, dobrotvorne organizacije.

I onda dolazi neprijatni deo.

Shvatiš da danas u Srbiji postoje hiljade ljudi neuporedivo bogatijih od cele tadašnje građanske klase zajedno  a iza ogromnog dela tog bogatstva neće ostati ništa.

Ni škola.
Ni biblioteka.
Ni bolnica.
Ni stipendija.
Ni fondacija.
Ni dom kulture.

Samo kvadrati.

Samo zatvorene roletne.

Samo garaže.  

I odmah posle toga dolazi drugo pitanje, možda još neprijatnije:

Kako je moguće da o ovome gotovo niko ne govori?

Jer kada jednom vidiš razliku između stare kulture zadužbinarstva i današnje kulture potrošnje, više je nemoguće ne primećivati je po gradu.

Beograd je pun novih bogataša.
Ali sve manje liči na grad koji iza sebe ostavlja civilizacijski trag.

Postoji stari Beograd koji se više ne vidi golim okom. Ne nalazi se u novim kulama od stakla, ni u garažama punim SUV vozila, ni u reklamama za luksuzne komplekse sa engleskim imenima. Taj Beograd živi u fasadama gimnazija, u zgradama univerziteta, u bolničkim fondovima, čitaonicama i zadužbinama koje su podizali ljudi koji su bogatstvo doživljavali kao dug, a ne kao plen.

Jedna od njih bila je Persida Milenković.

Žena iz Šapca podigla je dve gimnazije u Beogradu, među njima i zgradu današnje Matematičke gimnazije, osnovnu školu, crkvu na Torlaku, manastir Vavedenje, pomagala sirotinju, Kolo srpskih sestara, Crveni krst Srbije, zaveštala zgrade Univerzitetu i osnovala fondove za obrazovanje. Njena kuća u Knez Mihailovoj sravnjena je u bombardovanju 1941. godine. Ali njene zadužbine stoje i danas.

Tu počinje neprijatno poređenje sa savremenom Srbijom.

Danas Srbija broji desetine hiljada milionera a prema nekim procenama i navodima (Forbes Srbija)i preko 30.000 ljudi sa imovinom koja prelazi milone eura.

 Nikada više privatnog kapitala, luksuznih nekretnina, kvadrata, automobila, satova i apartmana. Nikada više ljudi koji „imaju“. A ipak, iza ogromnog dela tog bogatstva neće ostati ni biblioteka, ni fondacija, ni stipendija, ni dom kulture, ni studentski fond.

Ostaće parking mesto u podzemnoj garaži, ugašen Instagram nalog naslednika i sef čiju će šifru porodica zaboraviti posle druge generacije.

Ovo nije sentimentalna priča o tome kako je „nekad bilo bolje“. Ovo je priča o civilizacijskoj promeni: kako je Srbija od društva u kome je bogatstvo podrazumevalo obavezu prema zajednici postala društvo u kome bogatstvo služi kao bunker od zajednice.

Zadužbinarstvo kao filozofija

Danas se često pogrešno misli da su zadužbine bile neka vrsta ranog marketinga za bogate trgovce. Kao: davali su da bi ostali upamćeni.

Istina je mnogo dublja.

Zadužbinarstvo je bilo filozofija života. Čovek je sebe video kao prolaznu kariku u dugom lancu. Bogatstvo nije bilo apsolutno privatna stvar, nego nešto što nosi odgovornost. Smatralo se prirodnim da deo stečenog mora biti vraćen narodu, gradu, veri ili obrazovanju.

Zato su nastajali ljudi poput Ilija Kolarac, Nikola Spasić, Luka Ćelović, Kapetan Miša Anastasijević ili Mihajlo Pupin.

Ti ljudi nisu ostavljali „višak“. Oni su kroz davanje oblikovali sopstveni identitet.

Stari trgovac nije želeo samo da bude bogat. Želeo je da njegovo ime traje. Ne na haubi automobila, nego na fasadi škole. Ne kroz luksuz, nego kroz trag.

To je ogromna razlika.

Jer čovek koji podigne gimnaziju zapravo govori:
„Verujem da će ovaj narod postojati i posle mene.“

Psihologija novog bogatstva

Moderni bogataš često ne živi sa tim osećajem kontinuiteta. Naprotiv, on živi sa osećajem privremenosti.

Veliki deo novog kapitala u Srbiji nastao je u vremenu:

sankcija,
ratova,
privatizacionog haosa,
političkih (re)kombinacija,
sive ekonomije,
korupcije,
kocke i špekulacije......

Takvo bogatstvo retko proizvodi unutrašnju sigurnost. Ono proizvodi strah od gubitka.

Zato novi bogataš ne gradi instituciju on gradi tvrđavu.

Kupuje stanove, gomila kvadrate, sklanja novac, zatvara se iza kapija i kamera. Ne veruje državi, ne veruje institucijama, ne veruje budućnosti, često ni sopstvenoj deci. I zato ne razmišlja o tome šta će ostaviti društvu, nego šta će sačuvati od društva.

To nije samo pitanje pohlepe. To je pitanje psihologije civilizacije.

Samo čovek koji veruje da svet ima budućnost želi da gradi nešto što će ga nadživeti.

Društva koja veruju u sutra podižu zadužbine. Društva koja očekuju pljačku podižu sefove.

Od ugleda do demonstracije

Nekada je ugled bio povezan sa karakterom i doprinosom zajednici. Bio si „gospodin“ ako si pomagao školovanje siromašnih đaka, finansirao biblioteku ili podigao bolnicu.

Danas je status sve više postao vizuelna demonstracija uspeha.

Auto mora da bude glasan. Sat prepoznatljiv. Ručak fotografisan. Putovanje javno prikazano. Savremeni status ne traži poštovanje on traži pažnju.

Stari bogataš želeo je da ga grad pamti. Novi često želi samo da mu grad zavidi.

To je prelaz iz kulture stvaranja u kulturu prikazivanja.

Nekada si postajao neko kroz delo. Danas se često postaje „neko“ kroz projekciju životnog stila.

I zato danas imamo više luksuza nego ikada, a manje civilizacijskog traga nego u mnogo siromašnijim epohama.

Kapitalizam bez građanske klase

Tu dolazimo do možda najvažnije tačke.

Srbija posle komunizma nije obnovila staru građansku klasu. Ona je dobila novu klasu bogatih ljudi, ali bez tradicije građanske odgovornosti.

Komunizam je sistematski razarao privatno vlasništvo, porodične tradicije i kontinuitet građanskog sloja. Posle toga su došli ratovi, kriminal, sankcije i divlja tranzicija. U takvom sistemu nisu opstajali najodgovorniji, nego najagresivniji i najprilagodljiviji.

Rezultat je društvo koje ima kapital, ali nema mecenstvo. Ima investitore, ali nema ktitore. Ima luksuzne komplekse, ali nema zadužbine.

Drugim rečima: dobili smo bogate ljude, ali ne i elitu.

Jer elita nije količina novca. Elita je osećaj odgovornosti prema zajednici iz koje si izrastao.

I upravo tu dolazimo do najteže slike savremene Srbije.

Dok roditelji prodaju jedini stan da bi lečili dete, a dobri ljudi šalju SMS poruke, mediji sa nacionalnom frekvencijom često ćute ili okreću glavu od takvih tema, kao da je nečiji život sporedna vest.

Izgubili smo i poslednje dostojanstvo: lečimo decu SMS-om, dok oni koji bi mogli da pokrenu društvo biraju da proizvode buku umesto smisla.

Dok su se nekada bogataši takmičili ko će podići veću zadužbinu, danas se mnogi takmiče ko će uspešnije prikriti pukotine sistema u kome živimo.

To je možda i najtačnija slika naše „elite“: ne samo da ne grade ništa za zajednicu, nego često ne uspevaju ni da podrže ono što zajednica sama pokušava da izgradi.

Grad bez tragova

Zato danas kroz Beograd niču kule od stakla i betona, ali retko niču institucije koje će postojati za sto godina.

Kvadrati rastu brže od škola. Fasade su skuplje od biblioteka. Nikada više luksuza po glavi stanovnika, a nikada manje osećaja da neko gradi nešto što nadilazi njegov privatni interes.

Nisu podignute nove velike zadužbine. Nema fondova za talentovanu decu iz provincije. Nema ozbiljnih stipendijskih sistema. Nema nove kulture davanja.

Samo kvadrati i spuštene roletne.

Stari zadužbinari ostavljali su narodu škole i fondove. Novi često ostavljaju naslednicima šifre za sef.

I možda je upravo to najtačnija slika našeg vremena.

Ne propada društvo onda kada nema bogate ljude. Propada onda kada bogati ljudi više ne osećaju nikakvu obavezu prema društvu iz kog su nastali.

Pitanje zato nije samo: „Gde su novi zadužbinari?“

Pitanje je mnogo neprijatnije:

Kakav tip čoveka proizvodi današnji sistem  i može li takav čovek uopšte ostaviti iza sebe nešto trajnije od betona, potrošnje i zatvorenih roletni?

Tada grad prestaje da bude civilizacija.

Postaje parking između investicionih kvadrata.

I možda najbolji simbol našeg vremena nije moderni biznismen sa Instagrama, nego deda Pantelija iz Maratonci trče počasni krug.

Cela porodica živi oko novca koji trune zajedno sa njim. Niko ništa ne stvara, niko ništa ne gradi, niko nema ideju šta bi uradio korisno sa bogatstvom. Svi samo čekaju da mrtva ruka konačno pusti sef.

Maratonci trče počasni krug zapravo jeste gotovo metafizička slika balkanskog odnosa prema bogatstvu: gomilanje bez svrhe, paranoja oko nasledstva, porodica koja postoji samo oko plena, novac koji nikome ne služi osim da bude zaključan.

Zato je masakr na kraju Maratonaca zapravo tragedija, a ne samo crni humor.

Onog trenutka kada sef konačno ostane bez čuvara, porodica se raspada u nasilju. Ne nastaje sloboda, ne nastaje novi početak, ne nastaje stvaranje. Nastaje haos. To je potpuni moralni i civilizacijski slom.