Voltage Feedback vs Current Feedback

[BANAT]

Postovani Kolegioni !Zaintrigiran sa jednim teoretskim topikom na BIG DIY sajtu koja se bavi problemom Naponski uredjene negativne povratne sprege vs Strujno uredjene negativne povratne sprege primenjenih kod Audio Pojacala otvaram ovde slicnu temu sa pitanjem :Sta po vasem misljenju predstavlja jedno a sta drugo resenje ? , odnosno kakva su vasa iskustva , misljenja ili ideje o ta dva razlicita pristupa ?Banat

[Sipi]

Strujna povratna sprega ne postoji, sve su naponske.Termin "strujna povratna sprega" su smislila marketinska odeljenja kompanija koje proizvode poluprovodnike (mislim da je prvi bio National Semiconductor) kako bi stvorila marketinsku prednost (u pitanju je bila nova serija OpAmpova).U sustini, radi se o postupku koji je poznat jos iz "katodnih dana" - poenta je da se kao cvor za povratnu spregu koristi tacka niske impedanse (katoda, emitor, source) cime struja kroz kolo povratne sprege biva znacajno veca u odnosu na standarni, visoko-impedansni cvor (resetka, baza, gate) pa otud i naziv. Naravno i dalje je u pitanju razdelnik napona koji cini obe varijante povratne sprege samo su u jednom slucaju otpornosti manje i struja kroz kolo veca.Zavisno od cilja konstruktora oba nacina imaju svoje mesto kao alati koji se koriste pri razlicitm potrebama, ali generalno, siri propusni opseg odn. vecu brzinu (slew rate) je lakse postici tzv. strujnom spregom - primer je recimo F5 amp i SVAJA. Sa druge strane, u kolima koja ne barataju velikom strujom u izlaznom stepenu, opterecenje koje predstavlja takvo kolo, donosi vise problema nego prednosti. Dakle, koristice se onaj metod koji daje najbolji rezultat u odnosu na ciljeve projekta i koncepcijski pravac konkretne konstrukcije.

[BANAT]

OK Sipi !Neko moje vidjenje VFB vs CFB jeste sledece sto sam nacrtao na parcetu papira .Moje misljenje jeste da se na primeru a) uvek radi o naponskoj povratnoj toplogiji (VFB) , Bez obzira kakav je karakter impedanse cvora gde se negativna reakcija uvodi , jer se tu zaista uvek meri i uzima informacija samo o naponu na potrosacu R Load ali ne i stvarna informacija o struji koja prolazi kroz taj potrosac .Primer b jeste po mom misljenju primer metoda prave Strujne negativne povratne sprege (CFB) jer se na referentnom rednom shunt otporniku ( Rref ) uzima informacija o kolicini struje koja prolazi kroz potrosac generisanoj od strane pojacavaca .

[Sipi]

Primer b jeste ivicni slucaj ali je i dalje kljucna stvar napon u cvoru odredjenom razdelnikom napona RL i Rref, a struja je posledicna velicina, uzrokovana promenom razlike potencijala. Dakle, i dalje je u pitanju naponski odredjeno kolo.

[BANAT]

Primer b jeste ivicni slucaj ali je i dalje kljucna stvar napon u cvoru odredjenom razdelnikom napona RL i Rref, a struja je posledicna velicina, uzrokovana promenom razlike potencijala. Dakle, i dalje je u pitanju naponski odredjeno kolo.

Slazem se da je uvek samo neki Napon taj koji se kao povratna informacije salje nazad na ulaz pojacavaca , ali je moje misljenje da je rezultujuci napon dobijen metodom b na Rref otporniku ipak rezultat prolaska stvarne struje kroz sami potrosac ,tako da reakcija i ponasanje pojacavaca u odnosu na karakter Realnog potrosaca jeste savim drugacije prirode u odnosu na metod a .Moje misljenje jeste da bi metoda a i b bili potpuno istog tipa ponasanja i dali bi iste rezultate Samo u slucaju kada bi sam potrosac bio cisto Termogenog tipa i karaktera , odnosno bez posedovanja ikakve unutrasnje kapacitivnosti & induktivnosti .Ipak kada se radi o Realnom potrosacu , recimo tipa nekog realnog Zvucnika , onda je taj sample dobijenog napona na potrosacu sasvim razlicitog karaktera jer se mere dve razlicite vrednosti na potrosacu , a - napon , b- struja kroz potrosac .Vidjao sam Audio pojacavace koji su zaista radjeni iskljucivo sa upotrebom metoda b ( CFB ), i tako ih je i proizvodjac i imenovao Current Fedback Amplifier , ali i takve koji rade sa primenom odredjene srazmere kombinacije obe metode . a+b .Evo primera iz jedne stare seme od Fisher-a :PS : Sipi zamolio bih te obrises moj post # 3 jer se nekom greskom pojavio tu bez prilozene slicice , kao i ovu moju kratku molbu .

[Rade]

OK Sipi !Neko moje vidjenje VFB vs CFB jeste sledece sto sam nacrtao na parcetu papira .Moje misljenje jeste da se na primeru a) uvek radi o naponskoj povratnoj toplogiji (VFB) , Bez obzira kakav je karakter impedanse cvora gde se negativna reakcija uvodi , jer se tu zaista uvek meri i uzima informacija samo o naponu na potrosacu R Load ali ne i stvarna informacija o struji koja prolazi kroz taj potrosac .Primer b jeste po mom misljenju primer metoda prave Strujne negativne povratne sprege (CFB) jer se na referentnom rednom shunt otporniku ( Rref ) uzima informacija o kolicini struje koja prolazi kroz potrosac generisanoj od strane pojacavaca .

Pojačala na' struju ' imaju niz prednosti u odnosu na 'naponska pojačala . Kao što je i svugde inače , nešto je dobro za ovo a nešto za ono . Konkretno ta strujna pojačala imaju prdnost jer drže zvučnik stalno optimalno termički opterećeno , a samim tim i neka izobličenja su manja . U jubilarnom 200.tom broju AR je ponovo štampan tekst o tim pojačaloma , a otprilike negde krajem prošlog veka ,je bio u par nastavaka prestavljeno jedno čudovište od pojačala , koje su ljudi iz AR konstruisali . Nekih 2x 200w sa tim da je mogao raditi i u jednom i u drugom modu , sa obe vrste ulaza i radom u klasi A do nekih 50w . Dakle ima kako izgleda štampa , ima sve , samo nema pojedinih tranzistora .....u svoje vreme direkno poređen sa krelom , ML i ostalim iz svog doba . Sa druge strane ta pojačala izuzetno jednostavna , su korišćena i preoručivana od strane AR uz jedan korektor frekfencija , koji je mogao da , samo kod kompresionih kutija , ispegla odziv do fizičkih mogućnosti zvučnika .....radi praktično kao ogledalo .PS prepoznaju se iz aviona po onom otporniku na izlazuPSS svaki ozbiljniji simulator za zvučnike ima mogućnost napajanja zvučnika i sa jednim i sa drugim pojačalom .

[BANAT]

Pojačala na' struju ' imaju niz prednosti u odnosu na 'naponska pojačala . Kao što je i svugde inače , nešto je dobro za ovo a nešto za ono . Konkretno ta strujna pojačala imaju prdnost jer drže zvučnik stalno optimalno termički opterećeno , a samim tim i neka izobličenja su manja . U jubilarnom 200.tom broju AR je ponovo štampan tekst o tim pojačaloma , a otprilike negde krajem prošlog veka ,je bio u par nastavaka prestavljeno jedno čudovište od pojačala , koje su ljudi iz AR konstruisali . Nekih 2x 200w sa tim da je mogao raditi i u jednom i u drugom modu , sa obe vrste ulaza i radom u klasi A do nekih 50w . Dakle ima kako izgleda štampa , ima sve , samo nema pojedinih tranzistora .....u svoje vreme direkno poređen sa krelom , ML i ostalim iz svog doba . Sa druge strane ta pojačala izuzetno jednostavna , su korišćena i preoručivana od strane AR uz jedan korektor frekfencija , koji je mogao da , samo kod kompresionih kutija , ispegla odziv do fizičkih mogućnosti zvučnika .....radi praktično kao ogledalo .PS prepoznaju se iz aviona po onom otporniku na izlazuPSS svaki ozbiljniji simulator za zvučnike ima mogućnost napajanja zvučnika i sa jednim i sa drugim pojačalom .

RadeHvala ti za informaciju koja se tice AR !Primetio sam da su Audio pojacala koja koriste cisto CFB resenje dosta retka , prvi put sam video takvo resenje kod nekih starih cevnih EV ( Electro Voice ) pojacala koja datiraju negde iz sredine 50` prosloga veka.Tu je EV ustvari upotrebio varijabilni kombinovani pristup , odnosno tu je postojala mogucnost da se pomocu duplog jedno osovinskog potenciometra koji se nalazi na samom pojacavacu rucno podesi odnos CFB prema VFB sa osnovnim ciljem kako je EV tvrdio : da se nadje optimalan DF ( Damping Factor ) pojacala prikljucenog na razlicite ZV kutije razlicitih karakteristika ,tj EV jeste u tom svom textu tvrdi da je samo Optimalan DF faktor i zvucno i onaj pravi , ali ne i zvuk koji dolazi iz subdampirane ZV kutije ili suprotno , overdampirane ZV kutije .Eto i linka koji vodi do jednog texta koji se bavi DIY jednog jednostavnog SS pojacala koje koristi CFB pristup :http://www.circuitst...-back-amplifierPozdrav !

[BlueSky]

Postoje četiri klase povratnih sprega: paralelno-naponska, paralelno-strujna, redno-strujna i redno naponaska. Uslov da bi se povratna sprega klasifikovala kao strujna je da se sa izlaza pojačavača vraća na ulaz vrednost izlazne struje. Danas, skoro svi pojačavači, "osećaju" napon na potrošaču.

[BANAT]

Postoje četiri klase povratnih sprega: paralelno-naponska, paralelno-strujna, redno-strujna i redno naponaska. Uslov da bi se povratna sprega klasifikovala kao strujna je da se sa izlaza pojačavača vraća na ulaz vrednost izlazne struje. Danas, skoro svi pojačavači, "osećaju" napon na potrošaču.

BlueSkyNisMozes li da prilozis jednostavne blok seme za ta cetiri razlicita tipa klase FB !, nacrtanih nesto slicno mojim blok semama iz posta # 3 .Pozdrav !

[Rade]

RadeHvala ti za informaciju koja se tice AR !Primetio sam da su Audio pojacala koja koriste cisto CFB resenje dosta retka , prvi put sam video takvo resenje kod nekih starih cevnih EV ( Electro Voice ) pojacala koja datiraju negde iz sredine 50` prosloga veka.Tu je EV ustvari upotrebio varijabilni kombinovani pristup , odnosno tu je postojala mogucnost da se pomocu duplog jedno osovinskog potenciometra koji se nalazi na samom pojacavacu rucno podesi odnos CFB prema VFB sa osnovnim ciljem kako je EV tvrdio : da se nadje optimalan DF ( Damping Factor ) pojacala prikljucenog na razlicite ZV kutije razlicitih karakteristika ,tj EV jeste u tom svom textu tvrdi da je samo Optimalan DF faktor i zvucno i onaj pravi , ali ne i zvuk koji dolazi iz subdampirane ZV kutije ili suprotno , overdampirane ZV kutije .Eto i linka koji vodi do jednog texta koji se bavi DIY jednog jednostavnog SS pojacala koje koristi CFB pristup :http://www.circuitst...-back-amplifierPozdrav !

Najednostavnija mogućnost da se vidi šta ko radi je to da se u simulator umesto naponskog pojačala stavi strujno . Nije bez razloga što ih ima malo i nije bez razloga što se preporučuju samo uz kompresione sa frekfencijskim korektorom . Praktično strujno pojačalo priključeno na kompresionu kutiju na rezonantnoj frekfenciji zvučnika pravi grbu , koja se uz pomoć korektora pegla, tako da se dobija odziv koji je apsolutno ravan i ograničenja idu u smeru samih mehaničkih svojstava zvučnika . Korektor radi kao kompleksna ekvalizacija , i efekat nije moguće postići klasičnim metodama . . Dakle umesto klasičnog pada od 12 db oko reonantne frekfencije / zvučnika i kutije / strujno pojačalo pravi grbu kao da se radi o zvučniku sa ekstavisokim Qts-om ....koja se zatim pegla i dobija se odziv ravan do nula herca ......pošto mi je ključić u garage , a mrzi me sad da idem po njega , dakle po podne ću postaviti relevantne fotke o tome šta ko radi . PS u zadnjih par brojeva CHF-a je izašao projekat hibridne kutije , gde su elektrostatike vijali sa jednim pojačalom , dok je opseg za niže frekfencije bio poveren Ciare HW202 u kompresiji sa strujnim pojačalom i korektorom frekfencija uz neizbežan visoki prolaz da bi se zvučnik mehanički zaštitio .PSSS ne znam engleski / po deseti put / i nemoj da mi više poturate takve testove

[BANAT]

Najednostavnija mogućnost da se vidi šta ko radi je to da se u simulator umesto naponskog pojačala stavi strujno . Nije bez razloga što ih ima malo i nije bez razloga što se preporučuju samo uz kompresione sa frekfencijskim korektorom . Praktično strujno pojačalo priključeno na kompresionu kutiju na rezonantnoj frekfenciji zvučnika pravi grbu , koja se uz pomoć korektora pegla, tako da se dobija odziv koji je apsolutno ravan i ograničenja idu u smeru samih mehaničkih svojstava zvučnika . Korektor radi kao kompleksna ekvalizacija , i efekat nije moguće postići klasičnim metodama . . Dakle umesto klasičnog pada od 12 db oko reonantne frekfencije / zvučnika i kutije / strujno pojačalo pravi grbu kao da se radi o zvučniku sa ekstavisokim Qts-om ....koja se zatim pegla i dobija se odziv ravan do nula herca ......pošto mi je ključić u garage , a mrzi me sad da idem po njega , dakle po podne ću postaviti relevantne fotke o tome šta ko radi . PS u zadnjih par brojeva CHF-a je izašao projekat hibridne kutije , gde su elektrostatike vijali sa jednim pojačalom , dok je opseg za niže frekfencije bio poveren Ciare HW202 u kompresiji sa strujnim pojačalom i korektorom frekfencija uz neizbežan visoki prolaz da bi se zvučnik mehanički zaštitio .PSSS ne znam engleski / po deseti put / i nemoj da mi više poturate takve testove

Slicne efekte kod reprodukcije bas spektra postigao sam prikljucivsi jedno omanje experimentalno cevno SE pojacalce na totalno neadekvatne ( niskoefikasne ) kompresione ZV kutije , kod tog SE upotrebio sam cisti CFB postignutog sa prikljucivanjem tipicnog rednog referentnog otpornika manje vrednosti vezanim na red sa ZV kutijom prema zajednickoj masi pojacala .Po mojem zapazanju reprodukcija bas spektra se dosta poboljsala u odnosu na VFB pristup .Ps . Kad budes bio u mogucnosti prilozi te fotke .

[Rade]

Fotka A ......dva odziva jednog te istog zvučnika u kompresionoj kutiji , gde je gornji odziv klasičnog pojačala , dok je donji odziv strujnog pojačala . Vidljiv je pik na rezonantnoj frekfenciji kod strujnog pojačala i očigledno da to ne može dobro sa radi samo po sebi .Fotka B je od gore prema dole ......dakle odziv zvučnika priključenog na strujno pojačalo sa sve pikom .Ispod je odziv korektora frekfencije gde se vidi da radi kao ogledalo , stim da sve frekfencije koje fale do ravnog odziva dodaje a one koje su preko oduzima ....donji odziv predstavlja zbir korektora i strujnog pojačala .Sasvim je jasno da ni ovo ne može da funkcioniše jer bi se zvučnik raspao , pa stoga obavezno ide i filter koji štiti zvučnik od oštećenja . Jedan od primera kako se to radi ......visoki prolaz , korektor + strujno pojačalo .....inače deo šeme gde niske tonove radi klasičan bas dok srednje i visoke odrađuju elektrostatični paneli u samogradnji ......

[BANAT]

Rade hvala ti za prilozene grafikone & schemu !Kapiram o cemu se tu radi kada je u pitanju jedan ili drugi pristup ( curent vs voltage feedback ) ,ujedno prilazem jednu semicu skinutu sa BIG DIY foruma koja prezentuje primer gde su primenjene obe vrste GNFB u srazmeri koju primarno odredjuju otpori R12/R13 ,Tako da se finalno ta cela GNFB `mesavina` vraca nazad u niskoimpedantno cvoriste kod emitera ulaznih tranzistora .Cenim da su cista SS current feedback pojacala dosta retka i ocigledno je da ona mogu raditi korektno ali samo uz aktivne filtere za peglanje odziva, tako da se u praxi ipak najcesce upotrebljavaju i nalaze pojacala kombinovanog GNFB pristupa .Pozdrav !

[Rade]

Treba krenuti od prepostake da je to pojačalo sa pripadajućim filterima namenjen isključivo niskim ftrekfencijama / do 500 hz / i sa tog aspekta ima mnogo više prednosti nego mana . Aktivno upravljanje zvučnikom , gde se može laganom promenom parametara filtera uticati na odnos prema prostoriji je daleko superiorniji u odnosu na skoro sve poznate sisteme .....iznad je samo horna .....i opet sa tim istim pojačalom i filterima . Recimo od tipa muzike se jednostavno može odrediti rez prema gore .....promenom Q faktora tog istog filtera se može uticati na odnos odziva prostorije . Neka moja razmišljanja idu u smeru da bi to trebalo biti definitivno rešenje po pitanju prvih par stotina herca ...... Po testovima AR od pre desetak godima Seas 17 rcy u kompresiji od 12 litara išao je do 25 hz , naravno uz sva moguća ograničenja po pitanju maksimalnog pritiska .......u principu jedna 12-tica ili još bolje 15-tica rešavaju sve probleme . Jedan više namenski filter uz strujno pojačalo rešava niz problema Funkcija promenljivog visokog prolaza koja je i obavezna jer štiti zvučnik i pojačalo , obezbeđuje da promenom tipa muzike dođe i do promene u percepciji Funkcija promenljivog niskog prolaza rešava problem impedancijskih pikova , skupih bobina i kondezatora i pri tom obezbeđuje savršen rez . Funkcija promene Q faktora obezbeđuje rešavanje velikog broja , mada ne svih , sa prostorijom ...dakle nema veze kolika je prostorija i gde pumpa ili gubi frekfencije Funkcija kontuirane promene faze donosi savršeno uklapanje sa gornjim delom spektra Korektor frekfencije donosi toliko potrebnih 10-20 -30 hz prema dole koje klasične kompresije ne mogu da dostignu . U tri reči , DSP + korektor + strujno pojačalo i prvih par stotina herca je dfinitivno rešeno .PS probaću još jednom da fotokopiram šemu iz AR od pre desetak godina kad su uradili pojačalo sa obe vrste ulaza , oba načina rada , prvih 50w u A klasi i za svog vremena je poređem sa mark levinsonom krelom i trešholdom .....neki tranzitori nisu dostupni ali možda nije problem da se zamene ....možda . PSS Jasno je da ne može da bude dve vie kao ni jedna / fr / , dakle tri vie i dva sistema ...gde je jedan u kompresiji 12 ili 15 inča , zatim jedan dobar srednjetonac od 8 inča i horna za visoke ......dok bi drugi trebao biti sve u horni .....oba sistema su relativno visoke efikasnosti sa bi-amplifikacijom . Prvi sistem i ne mora biti toliko zapreminski velik , 100-tinak litara za bas i 10-20 za srednjetonac .....