Dragi Woland,
posle tvog hirurski preciznog "otvarajuceg" posta malo jos sta ja mogu dodati.
Ali, evo da i ja napisem koju.
Nakon zavrsenog ( kako kome ) radnog dana, deo beogradske ekipe ( Neca, Grozni i moja malenkost ) smo se uputili put Novog Sada na dogovoren susret sa Wolandom povodom novosadskog jazz festivala.
Da se odmah "vratim" na ono sa poslom "kako kome" - naime, ja kada napustim svoju ordinaciju i izadjem sa klinike ostajem i dalje pripravan, ali 99% toga mogu zavrsiti u par recenica jer imam vanserijski dobar, iskusan anestezioloski tim tako da moje prisustvo nije potrebno.
Medjutim, Grozni je tokom putovanja skoro u celosti sa kratkim stankama razgovarao o poslu sa saradnicima, kupcima, prenosio nervozu na nas u kabini, predpostavljam i sagovornike, te nekako dodjosmo do "Kafanica"-e.
Tu nas je cekao nas Domacin - Woland !
Vec su pristigli @mmilovan i G-sn Misa Blam, veliki umetnik, jazz basista, beogradski i svetski boem.
O "Kafanica"-i cu pokusati u najkracim crtama - restoran koji svaki grad mora da ima. Etno stil, izuzetna posluga, konobar koji vam preporucuje, prakticno vas "vodi" i dogovara oko jela.
Hrana izvrsna, ukusna, mozda malo slanija od medicinski odobrenog, ali i to je razumljivo ( povecano konzumiranje pica ). Meni licno highlight celokupne trpeze je bio juneca ragu corba koja je bila za najvisu mogucu ocenu. Preporucena od Woland-a i Groznog muckalica, u potpunosti drugacija od "juznjacke" u nekom svom originalnom "stimungu". Ima od satarasa ( paprika i paradajz ), pa razmuceno jaje, a komadi mesa su se "topili" u ustima. Da bi "zaokruzili" pricu posle Nishvill-e i uzivanja u hrani po niskim kafanama, narucena su i rebarca na kajmaku.
Takodje, drugacija od rebaraca u "Secer Mala"-i u Nisu, od rebaraca u "Trpezi", "Malo Korzo" u Beogradu. Opet neki svoj "pecat", isti sastojci, ali drugacije, originalno. Ne zelim ocenjujem gde je bolje, ukusnije, jer to potpuno irelevantno. Ono sto je juce popodne bilo najvaznije, bila je prica Mise Blama o muzici, smislu zivota, jazz velikanima, njihovim anegdotama, o Beogradu koga vise nema, komunizmu, socijalizmu, meni najdramaticnije - prodavanju ne JEDNE, vec TRI linije za pravljenje vinila, tj. long play ploca ( do juce sam mislio da je bila samo jedna linija, ali me Misa odmah ispravio, kao i Mmilovan, da su bile cak tri ! ). Tadasnja ministarka kulture Z.Brunclik je (naravno ) postavila ( a koga bi drugog' ) supruga Kemisa. Taj mogu slobodno sada ovde Vama reci - kriminalac je to prodao jednoj maloj, nezavisnoj diskografskoj kuci u UK te tri linije i za to nije nikada odgovarao. Naravno ni da nece. Britanci kol'ko cujem, i dan danas "trljaju" ruke kakav su posao napravili.
Licno da se pitam - bio bih nemilosrdan.
Druga slika - Misa B. kao radnik u Radio Beogradu nalazi po coskovima, hodnicima, ostavama, gomile magnetofonskih traka, ploca, kaseta. Pita da uzme sacuva, trazi revers, ali mu bahata tadasnja postava na radiju govori da to slobodno uzme, nosi, baci ......
Koje ludilo. Na svu srecu, to blago je i dan danas kod G-sn Blama.
Bilo je tu jos svega i svacega sto se tice price, ica i pica, ali je doslo vreme de se krene put srpskog narodnog pozorista gde se odrzava festival.
Ogradjeni plac parking sa cuvarem - 45 dinara sat ( duplo jeftinije nego u Bgd ).
Ulazimo u pozoriste. Svetlo, lepi ljudi, nasmejani, na nekoliko mesta tocilice piva - Amstel.
Sala odlicna. Stolice udobne. Na zalost, sala sablasno prazna. Stotinak svega posetilaca, da bi se neposredno pred pocetak koncerta skupilo tek par stotina dusa.
Mi u 11 redu, centar.. Najavljivani Hammond zvuk na svu srecu zahvaljujuci YT-u sam znao da nece biti pravi Hammond + Leslie sto je velika steta obzirom na repertoar, vec klavijatura Nord koja vazi za jednu od najboljih "like Hammond" zvucecih klavijatura. uy Nord klavijature, pojacalo ne znam koje, staro dobro Fender Twin Reverb pojacalo i komplet bubnjeva sa Ratkovim Cinelama (Sabian) i dobosem.
Par redova iza nas mikseta i nekoliko radnika.
Pocetak koncerta - "mutavo", mutno, do nepodnosenja za slusanje. Grozni ne biu bio Grozni kada se ne bi okrenuo i dao par korisnih saveta osoblju za miksetom ( tipa kako bi bilo dobro da odu na pice, jer ce sigurno biti bolji zvuk itd.... ). Prodjosmo bez incidenta na svu srecu.
Druga, pa u trecoj numeri se kol'ko-tol'ko popravio zvuk, ali ne da bi bio zadovoljavajuci.
Zasto ?
Zato sto nismo uspeli cuti Raletovu desnu nogu, tj. bas bubanj. Licno sam imao osecaj kao da svira sve vreme bez nogu ( drugim recima ni hi-hat cinela se nije cula kako bi trebalo ). Leva ruka klavijaturiste je mumlala, bila je totalno nerazgovetna, pojavljivala se na trenutke, nestajala.
O samim muzicarima - Ratko Divjak - bio je i razlog moga dolaska na ovaj festival. Ponovo sresti Legendu, poslusati ga ( za kafanskim stolom smo od Mise B. culi kako je Ratko prelezao mozdani udar, kako mu je bila oduzeta jedna strana, kako je ponovo sve uvezbavao, te je to sve jos vise doprinelo da imam jos veci respect i nakon prema ovakvom umetniku ). Udarci u dobos besprekorni, virble-ovi tacni, doterani i dinamicki vrhunski kontrolisani. Rad na cinelama vrhunski.
Bruno Micetic - extra talentovan gitarista. Meni licno pod velikim utiskom Alex Skolnik-a, ali to mu je za mene plus. Gibson gitara, dobro savladane i smisleno koriscene jazz skale, harme. Odlicna kontrola pot-ova na telu Gibson-a, sjajan tapping. Veliko "osvezenje" i ime koje ce jos siguran sam dugo sijati hrvatskom i evropskom jazz scenom.
Klavijaturista, Joe Kaplowitz, Amerikanac iz Wasington-a ( http://www.jazzin.rs/lela-joe-kaplowitz-dzezerska-ljubav/ ) - najslabija karika ovog trija. Moguce zbog toga sto sam i sam nekada bio kalvijaturista ? Nezainteresovan, nedovrsenih, rastrzanih fraza, kao da nije "bio tu". Znam da je imao izuzetno odgovornu ulogu da svira prakticno dva instrumenta : bas i ogran, ali za mene je bio daleko ispod prethodne dvojice. Zvezde koja jos uvek sija - R. Divjak i zvezde u usponu - B. Micetic.
Za bas i deonice ne mogu suditi jer se nicu cule. Medjutim, pored vec oposanih jazz fraza desnom rukom, moram dati i kritiku na izbore "boja". Grozni kao nekadasnji gitarista koji takodje zna sta je stage iliti scena mi dobaci u jednom trenutku da njemu vise Nord zvuci kao Farfisa.
Da, bio je potpuno u pravu. Kao Farfisa, sa odlicnim top modelom Professional, ali na nekim izvedenim numerama bi , siguran sam, pristajao autenticni zvuk Hammond B-3.
No, kako bilo da bilo, zavrsi se Bruno Micetic Trio i mi izadjosko na pauzu.
Dragi domacin woland nas napusti iz objektivnoh razloga, pusaci obavise svoju nuzdu i nazad u salu.
Sebastian Gramms Fossile 3 - nemacki trio u postavi : kontrabas, bubanj, bas klarinet.
Ljudi moji. Sa tim duvackim instrumentom se nikada nisam slagao. Mozda samo po nekad u kvartetu klarineta "Nevski" pod vodjstvom moga dragog prijatelja Ljubise Jovanovica gde formacijski on mora da postoji, u izvodjenju namenski pisanih dela klasicne muzike. Da, bas i tu ponekad.
Ali..... ovako u jazz postavama, slobodnim formama, nikako. Pristeih se nastupe jedne nase grupe na Ring Ring festivalu koja jhe svirala pre cuvenog Fred Fritt-a. Majko moja, jedva sam izdrzao to "mucenje".
Ponadah se da ce ovde biti bolje, medjutim, napustih nastup posle druge numere sa saznanjem da nije ni trebalo da proveravam i iskusavam po pitanju bas klarineta. Ostavljam Groznom da na svoj prepoznatljiv nacin docara i opise nemacki trio.
Preselivsi se u foaje, uzeh jednu casu hladnog, svez natocenog Amstel piva i prodjoh da nadjem neku slobodnu stolicu uz par stolova. Zapitah za slobodno coveka koji je sam zamisljeno sedeo za stolom, on mi koimnu potvrdno glavom, i sedajuci shvatih da je to Joe Kaplowitz. Odmah dodjose neke dve devojke iz NS i dadose mu neki svoj demo CD da to on poslusa. Jedna od njih je bila veoma "naporna" objasnjavajuci kako je bubanjbio prejak ( a uopste nije ), kako nije bio u pocetku dobar ton ( sto jeste ), a kako je on svirao maestralno ( sto po meni naravno nije ).
Ubrzo dodje i Ratko Divjak sa svojim Sabian cinelama i dobosem. Sedosmo. Upita me onako spontano ( mislivsi verovatno da cim sedim za tim stolom da sam neko iz organizacije ) - kako je bilo, a ja mu rekoh da je mio je bila cast videti ga i cuti ga. Ubrzo se oni prebacise za drugi sto sa organizatorima, novinarima, a ja zamisljen nastavih da uzivam u hladom Amstel pivu.
Zavrsi se i drugi band. Dodje Grozni, kada je ugledao Ratka, uhvati ga za ruku onako iznanada, suptilno na njegov prepoznatljiv nacin, da videh da Ratku ne bese sve jedno, jer je na dodir poskocio i otvorio usta na pola. Posle videh da se smeju obojica.
Upitah Groznog : "Sta uradi covece Ratku ?"
Grozni : " Morao sam. Samo sam ga pipnuo za ruku i rekao mu da zleim da proverim da li si to zaista ti ? ". Neverovatno.
Treci band nismo sacekali. Umesto da krenemo put Bgd, Grozni nas po ko zna koji put obrlati da tu na nekih 100-150 m ima fenonalnalna poslasicarnica i da vodi na sladoled. Krenusmo. Tih 150 m od Groznog se napravi na nekih 350-400 m do poslasticarnice sa fenomenalnom limunadom.
Kolace nisam jeo, jer su mi Woland i Grozni kao neljubitelju slatkisa dali pod obavezno da u "Kafanica"-i probam neki krem sa vocem. Originalan, ne pretezak, odlican desert.
Vratismo se u Bgd. u 0:30, prespavah do 06:20, te dodjoh na posao gde jos boravim.
