Najbolji članovi

To ste vi boljestojeći imali ekvilajzere, mi, sirotinja i danaske koristimo obične, jeftine bakarne žice. I opet, za divno čudo (i ovako) dobro svira... samo treba pošteno konstruisano i sagrađeno pojačalo...

Stara je stvar da cevke isticu parne harmonike koji su ljudskom uhu prijatniji od neparnih. Sto se tice zvuka kod engleskih kutija, tu postoji caka. Interesantno, za to malo ljudi zna. Nadam se da se svi slazu sa cinjenicom da engleske kutije po pravilu imaju neku umerenost u srednjim i nemanje agresivnosti. Da budem iskren, i ja sa sam za to saznao tek pre cetiri godine kad sam nabavio nove 26-inch-ne ribbon-e za moje zvucnike (rade od 700Hz navise). Po montazi, zvuk je bio prilicno ostar. Mada, licno volim ostriji zvuk, ovo je bilo malo previse. Ta ostrina kod novog ribona, smanjuje se vremenom dok se ribbon ne usvira, sto je minimum stotinjak radnih sati. Nesto mi se nije dalo da cekam toliko dugo i ceprkajuci po netu naletim na izraz BBC dip. Naime, jos krajem pedesetih i pocetkom sezdesetih godina, tipovi iz BBC-a su provalili da blago smanjenje inteziteta zvuka u opsegu 2KHz do 4KHz doprinosi prijatnijem zvuku, smanjenju harsh-a itd, dakle onome sto karakterise vecinu engleskih kutija a i elektronike. Postoje razlicite definicije, uglavnom koliko sam primetio, taj opseg se krece od 1,5KHz pa max do 5KHz, centralna freq. oko 2,5KHz. Ulegnuce u ovom opsegu isto varira, nailazio sam na podatke od minus 2 pa cak do minus 8dB. Elem, da se vratim na moj slucaj, posle malo eksperimentisanja, izabrao sam kao najoptimalniji opseg od 1,5KHz do 5KHz, sa centralnom freq, od 2,3KHz, negativni gain od 5dB-a i ona doza harsha je nestala. Posle proteklog perioda usviravanja ribona, smanjio sam negativni gain na minus 3dB, tako stoji i danas. Naravno, koristim aktivnu skretnicu-dsp. Inace, ova vrsta filtera lako je izvodljiva sa pasivnim komponentama, za one koji slusaju klasicne pasivne sisteme, samo je pronalazenje prave mere korekcije nesto dugotrajnije nego ako se koristi dsp. BBC dip korekcija je na neki nacin postala standard i ukorporirana je u vecinu engleske elektronike. Koga interesuje, nek baci na google: BBC dip Gundry http://www.hydrogenaud.io/forums/index.php?showtopic=75195

Moje zapazanje vezano za zice u zvuku nije toliko drasticno. Ono sto sam cuo su kontakti na relejima ( mozda zbog loseg kontakta ili male kontaktne povrsine) , poneki interkonekt i to je to. Zvucnicki kablovi, ukoliko su dovoljno debeli i nisu predugacki prave male razlike. Takodje sam primjetio da se u mnogim sistemima zicama pokusavaju sakriti mane pojacala, daka ili zvucnika. Odnosno da tu kablovi glume neku vrstu ekvilajzera i da ih namjerno prave da guse ili isticu neke frekvencije, zbog karaktera zvuka. I to se bogami papreno naplacuje. Alepha sam zicio obicnim punim bakrom od 4 mm2 i kablovi su mi 2 komada licnastog bakra od 6 mm2, duzine oko metar. I to svira odlicno. Nema potrebe bilo sta maskirati ili isticati. Ako mi nesto vristi ili je muljavo trazim krivca u komponenti i tu popravljam stvar. Ovo vazi za vecinu komponenti: ako je napajanje dobro odradjeno, nema potrebe za kondicionerima, skupim napojnim kablovima ili necim trecim. Apsurd je to sto neki napojni kablovi kostaju VISE nego komplet napajanje pojacala...

Slažem se. Pošto se u solid state tehniku/tehnologiju baš i ne razumem mnogo (još malo pa skoro ništa), mogu da navedem primer na cevnim sklopovima, banalna stvar - otpornik rešetke (grid stopper) koji se stavlja najbliže što može izvodu rešetke na podnožju se uglavnom "dimenzionira" tako da bude dovoljno male/velike vrednosti da saseče parazitne oscilacije koje mogu nastati unutar same cevi a da u isto vreme ne dovede do ograničavanja frekventnog odziva sklopa. (ref: http://www.aikenamps.com/index.php/grid-resistors-why-are-they-used ) Dakle, iz teksta se može videti da se raznim uređajima/cevima pred rešetku može dodati otpornik velikog dijapazona vrednosti - od navedenih 1k5 pa do nekih 470k što zavisi od slučaja do slučaja i tipa cevi, pozicije itd. Poenta priče je da se to na kraju u nekoj blagoj meri može ispoljiti na sveukupni karakter zvuka uređaja - promenom sa 1 na 2k se to neće uopšte čuti, ali kada se ta vrednost poveća za sto puta ili čak 300, 400 puta, itekako se može čuti. Namerno ili slučajno, može se čak i na ovakvom banalnom deliću sklopa manipulisati konačnim zvučnim rezultatom. Neće to biti neka promena koja već s ćoška nagoveštava nešto drastično, ali može se čuti. Provereno...