Opet hrpa projekata, otvorenih i rasutih okolo. A taman sam mislio da sam tamo gde sam mislio da sam krenuo... Još kada bih mogao da se setim gde... Podsetiše me danas na današnji dan pre dvadeset godina. Ljudi na ulici, a ja razmišljam o svom hajfaju... Nešto je valjda kasnije bilo kada sam se drznuo da pitam dragu da onaj siroti Crown zamenimo nečim što neće preskakati... Nanese me put životni na ukrštanje sa tuđim i sretoh čoveka kome sam nešto petljao oko zvučnika pa mu se jako dopalo i počesmo se družiti. Tad, iznenada, njegov put poče da se nešto pretvara u nizbrdicu i ponudi mi, u tadašnje vreme, za moje domete i predstave o odnosima vrednosti, basnoslovno skupi Philipsov Cd plejer... Srebrni... Skoro nov... CD614... 350 maraka, nemačkih, nezamislivih... Ne znam kako sam to izveo i koga sam koliko morao da slažem, ali nekako se našlo nešto para, nešto sam odradio u zvučnicima, prodao Crown i sastavio za Philipsa... Mislim da je presudila količina bala i sline po otvorenom Stereoplay-u gde je u mene, onako neukog i naivnog, zavodljivo namigivala slika istog tog Philipsa u testu plejera u klasi od 500 do 800 maraka... Sa 600 maraka cenom, obišao je svoje protivkandidate na testu i iskezio im se, pokazao svoj mali srednji prstić i namignuo, kako samo pobednici umeju... Valjda tada... celih celcatih sedam CD ploča, nestrpljivo je čekalo na red da se slušaju u novom plejeru koji sam eto, sačuvao do današnjeg dana... Inače ne delimo stvari na "moje" i "tvoje", ali kada sam ga mnogo godina kasnije hteo prodati, žena je rekla da taj Cd plejer, bogami, ne ide nigde. Tako je stavljena velika crna tačka na priču o sudbini mog prvog ozbiljnog CD plejera... Sada je "njen", bar tako izgleda jer više uopšte ne razmišljam o tome kako svira i da li može, ili ne može bolje nego kako može... Nekoliko godina kasnije, u katalogu "Conrad Electronic", pojavili su se neki sa istim imenom i brojem, ali crni, i za razliku od mog, koji je vrckavo mahao natpisom "Made in Belgium", bili plastikaneri sklepani u Singapuru, i tada koštali tričavih 250DM... Nadživeo ovaj moj Belgijanac sve te dođoše, nagledao se istih kako lete u kontejnere... I još uvek svira...Sećam se da mi đavo nije dao mira pa sam nešto čačkao, menjao neke kondenzatore u izlaznom delu, isti za isti po vrednosti, ali drugi tip, sve sam styroflex do styroflexa... Tantal namesto elektrolita... Uf, kako je tek onda prosvirao... I još uvek... Moja ga žena baš voli...