berkut

Све се може људима рећи,али ако не иде на њихову воденицу-није добро примљено и ако је добронамерно!Ја бих прво да сумирам:НИСАМ рекао да је немогуће,већ да је изузетно ТЕШКО!Јесам рекао да је за просечног хоби мајстора можда и неизводљиво јер:нема моталицу,нема неограничен избор жице,изолације,језгара,лака, итд...Ко каже да нема језгара са поклопцома рецимо (то сам прочитао да је неко написао,са разлогом јер их у продаји нема,али има нас који имамо и језгра и поклопце,и пар тона жице у кући...али то није случај са хобистом)!Како није било одговора на питање шта се дешава са трансформатором ако није отпор у аноди цеви-то "дискусији"даје дисквалификантску ноту али без упоришта,јер треба дискутовати (по мени) моћима аргумената и чињеница,а никако аргументима моћи (вокабуларом )!Полазећи од премисе да се ручним радом треба да добије појачало изузетних карактеристика, трудио сам се да укажем на проблеме уколико сам их видео,или сам о њима учио па знам.Није ми била намера да никога обесхрабрим нити омаловажим,напротив! Једноставно мишљења сам да хобисти треба да почну са једноставнијим градњама,и (нормално) уче уз пут,али,знање да стичу од проверених и признатих аутора.Ниједном нисам рекао да сам изнете наводе покупио из малог мозга нити пак да су моји,већ да је то нешто што пише у озбиљним књигама,нешто што је дошло као плод академског бављења темом,што (још увек важећа наука) поштује и уважава.Поштујем начело да су закони у електротехници јединствени па и кад нешто кажем,то мишљење јесте моје на неки начин,али је лишено субјективног (оног на осећај), већ је засновано на чињеницама које су научно опште прихваћене.Дакле сви наводи,НИСУ моје виђење света,упутио сам чак и на литературу,тако да квалификација о "виђењу света" искључиво говори веома много о ономе ко ју је тако формулисао,а не о о ономе коме је упућена!Погледати:ТИХОМИЛ ЈЕЛАКОВИЋ," ТРАНСФОРМАТОРИ И ПРИГУШНИЦЕ" (пише на српском,можда сам нешто и испустио да додам,давно сам читао).Дакле,ако није у праву аутор чији се радови и данас уче на факултетима,онда сам и ја у заблуди, и у том се случају усрдно извињавам за речено.Дакле,желео сам да укажем на замке и проблематику везану за улазни трансформатор,али не и да било кога одвратим од градње,свестан пре свега тога,да многе ствари на шемама изгледају просто,мада у пракси нису,и такође свестан,да онај ко зна да га направи,неће доћи на Форум да пита како то да уради!Форум схватам као место на коме и почетници могу да науче понешто од свакога ко нешто зна,да прими неку добронамерну сугестију и/или савет,али никако као место где се воде бесконачне јалове расправе као сада!Нисам чуо ни један аргумент који би оспорио оно што сам написао,али такви и не постоје!Не ради се о МОМ виђењу света,већ о нечему што је признато и стручној јавности већ пола века познато! О себи не бих,не иде то уз мене,само ћу рећи да по стручним часописима има мојих градњи и текстова једно пар деценија ако не и дуже,не сећам се тачно...после овог поста нема потребе нико да одговара јер ћу обрисати свој профил!Сматрам себе озбиљним човеком,не мери метром од ластиша,нити имам своје виђење света,већ се у раду и размишљању увек држим онога што је наука проверила,показала и доказала,немам намеру да будем други Тесла,али ни воље да доказујем очигледно! Срдачан поздрав свима на Форуму,а почетници-више гледајте и верујте у књиге!Нико још није на интернету завршио факултет!

Да смо колеге нисам сигуран овако напамет,а по писаном, не могу да оценим.!Ако неко хоће да преради фићу,и да живи у уверењу да има Ролс-Ројс,то већ није питање тематике овог већ неког другог форума...нисам стручњак за стања свести! Све наведено о улазном трансформатору је писано и описано од озбиљних (и свакако признатих ) аутора још 195...и неке године.Али,ако неко докаже да је феритно језгро добро за ниске фреквенције,то је господо кандидат за Нобелову награду и то најозбиљнији!Окренула би се физика наопако!И да поновим,управо је ЛИТЕРАТУРА и то озбиљна ( не ова интернетска где свако ко залеми две жице и не одлеме се бар пар дана може ако има пара да направи сајт и свом "успеху" ,и тајне своје "умешности" објави васколиком човечанству) ,коју су писали тада и сада уважавани академци! Не спадам у оне који ће (нити имају шта) да науче од којекаквих писанија по интернету од људи који би да само своје промовишу за добро и најбоље,па сходно томе ( и комерцијалним потребама),за неуке и физику окрећу наопако!Свима које занима улазни трафо,најтоплије препоручујем на српском писане књиге од Јелаковић Тихомила , има шта да се научи. А савете типа " примар треба поделити тако и тако" качим мачку о реп , пре свега зато што нисам сигуран,да ме неко од ових "новомодних аутора" (који у лампи виде лепу прилику за зараду) ,намерно не одвлачи на погрешан пут (таквих страних аутора је пун интернет)! По њима,још мало па ће бити важно и којом руком мотају трансформатор,па остали јели,не треба ни да се муче,већ да они имају готов и "проверен" један који су спремни да за пристојни надокнаду уступе свакоме ко хоће да плати (ово се односи на стране "ауторе" који ничу брже него печурке)!Поновићу да сваки трафо ради,само је питање како!Поштујем приступ са стране струке,закона у физици који су важећи,одбрањиве математичке моделе ако хоћете,али приче како је то "слушно супер" сматрам неозбиљним,причом за разбибригу,рекла казала типа!Што је за моје уво одлично,то може некоме да ништа не ваља,зар не? Зато су (подсећам) људи сели, па су направили опште прихваћене критеријуме за лоше али и за добро,па се ја бар тога држим к'о пијан плота! ПСЈош нисмо ни дотакли питање шта кад је у аноди те цеви отпорник,а шта кад није?Није немогуће направити (таман посла),али јесте изузетно сложено и захтевно,трајаће,и никако неће бити јефтино!А једини "добитак" је прираст тежине у и онако тешком појачалу.

Никако не могу да се сложим да није спој за избегавање!По теорији он то и није (ако усвојимо да нас не интересује колико ће то све да мери на кило) и ако имамо све што нам треба...и ако усвојимо да кроз тај трафо не протиче струја,мислим на једносмерну струју!Ако се преко њега решетка напаја онда смо са лошег (у пракси) отишли на горе!Волео бих д анаучим,на који ће се начин (без пробног мотања неког одеређеног језгра) доћи до (врло важног) поддатка као што је серијска резонанса (одређена тим трансформатором и улазном капацитивношћу без улажења у разматрање динамичке капацитивности)!Неће ту бити проблема на ниским фреквенцијама уз било које језгро,уз услов да ја унутршњи отпор генератора већи у односу на инудуктивни отпор примарног намотаја.Слажем се да је код оваквог склопа математичка нализа крајње једноставна све док се отпор генератора и индуктивни отпор не изједначе.ово с тога што су тад напони на овим отпориа једнаки,а губитак напона износи око 30% (доња гранична фреквенција).Са порастом фреквенције постаје капацитивни отпор све мањи,али индуктивни све већи,а кад се изједначе-ето нам паралелне резонансе (зар не?)!Ако она падне негде у чујно подручје ( што не незнамо јер је много непознатих,пре свега у гвожђу,итд...) ето нама големог проблема!Треба се трудити да је што мања капацитивност на секундарној страни,али без неколико мотања не можемо знато и како.Други велики ризик су фазне разлике настале узајмним деловањем индуктивних и капацитивних својствима трансформатора (оне се смањују у пракси тако што се бира довољно ниска доња,и довољно висока горња гранична учестаност као што је познато).Задовољавање наведених услова је везано за малу расипну индуктивност (јер веће расипање спушта резонантн фреквенцију),те из свега реченог следи да код конструкције овог трансформатора треба компромисно решити однос између појачања напона и прихватљивих линеарних изобличења!Али свакако само и једино уз услов,да цев која на улазу има трансформатор,у својој аноди има отпорник,ако није тако - онда много тога "није свеједно",ствари се додатно компликују,број параметара за прорачун расте.... Свакако,не желим никога да обесхрабрим,сваки намотан трафо ће да свира,ту нема дилеме!Али је питање на шта ће да личи његова пропусна крива (ако усвојимо да је 1 Децибел толерисана таласност) .Мислим да ће ту бити много "брда и долина" па чак и оних заиста стрмих! Самоградњу схватам као подухват који ће резултирати безкомпромисним карактеристикама,хо, ако то није циљ-онда су ствари крајње једноставне... Код мотања трафоа није свеједно ни како је сендвичиран,а ту већ постоји заиста произвољан број комбинација и могућности,што је шлагворт на изнето и речено,а самом трафоу даје епитет мистичног,и колико знам,не постоје математички модели за разматрања по овом основу.Ту се у пракси,намота трафо,правилно оптерети (под обавезно) ,и онда се закачи на генератор па се мери,па ако нисмо задовољни,онда ново мотање,па опет....заиста напоран посао ако смо решени да направимо добар трафо.Поштујући речено,мотао сам и растурао више од двеста трансформатора,да бих дошао до доброг трафоа ,(циљ ми је био да добијем осцилограме какве имају првих десет трафоа у свету,да будем између њих-и успео сам),али сад кад све саберем,колико је то коштало и трајало,незнам дали ми се то исплатило,нити дали бих да то опет поновим...Ово писаније нема за циљ да градитеља обесхрабри,већ да му приближи искуства других,да га припреми на нимало лак задатак,који може бити испуњен и градња крунисана успехом свакако.Једино треба бити упоран и педантан,записивати мерне резултате и стрпљиво (уз учење на грешкама) ићи даље и даље,али све ближе заиста добром трансформатору!А то је све,али врло далеко од лаког!

А зашто је скупљи осцилоскоп од телевизора? Зато што осцилоскоп служи да се праве паре!Зашто пектралац почиње са 9 килохерца? Јер не желе да вам у једном иснтрументу продају два!А овај одговор у вези YIG осцилатора је нешто због чега би требало да престанем да пишем!Немам речи а ни времена да одговорим...Уз дужно поштовање господине,постоје фазни (и остали шумови),СПЕКТРАЛНА ЧИСТОЋА коју дигитално генерисани сигнали (због степенице) никад неће постићи по дефиницији (то је неспорно само ако се сетите графичког приказа четвртке....)...итд,итд...Недавно је фотографисан радио талас,пронађен је нов начин за генерисање осцилација (погледајте мало нове стручне радове,да је ДДС знање над знањима неби се ово радило)...Милион разлога за аналогни осцилатор али не управљан напоном (јер код њега петља за локовање уноси шум,а и шум напона управљања се додаје на шум генерисан у осцилатору,итд...), већ капацитетом или пермеабилитетом...Најквалитетнији пријемници (а спектралци то јесу),имају данас VCO али у последњем степену где је процес узорковања већ гоотов,даклле у МФ али НИКАКО и НИКАД на улазу,где би ДДС онако "чист" направио ршум....Нисам човек из те приче за полемику која почиње словом А,да се ммало спустимо по азбучном реду бар до пола азбуке то би био посао...А XP је у спректралац угуран да глуми прекидаче ,управља дисплејом,да рачуна и пише,али НИКАКО не учествује у обради сигнала,мада је ту и MICROSOFT узео неку лепу парицу,без очигледног разлога да је то баш тако морало да буде,мада може и тако...И АГИЛЕНТ је баш лепо име,мада је срушило сан амера да су једини,најбољи,и све нај нај.... Али вратимо се на спектралац!Један наш човек је направио аудио спектралац и то је публиковано,после недеље ћу да наведем часопис а потрудићу се и да скенирам,ваљда неће бити проблема са ауторским правима,чини ми се без провере по часописима да је аутор Карољ Палушек ако се сећам.Више детља следи!

Дефинитивно далеко од тога да неко вреди онолико колико има или нема опреме,по томе се свакако не одређује ништа посебно...Она тврдња да је картица боља од направљеног спектралца већ говори нешто друго!Ако будем ове зиме имао мало посла као што је обично ( на моју жалост и штету) ,има да направим ја спектралац односно додатак за осцилоскоп који га "претвара" у спектралац! Иначе није ми намера да се спорим и "мерим" било чију "вредност" , таман посла...само сам предложио нешто што људи за ВФ давно раде кад немају или не желе да инвестирају велике паре у хоби са једне стране,али са друге стране-не желе метар од ластиша!Осећам се дужним да кажем,да треба само мало времена потрошити на развој склопа,иначе такав спектралац уз услов да имате осцилоскоп,не може да кошта педесетак евра,што је по мом мишљењу изванредна цена за такву алаткицу!Дакле,извињавам се ако сам некоме стао на жуљ,ја то не продајем и немам,намера ми је само била да предложим пут до лепе справице која је много тачнија од звучне карте,и која се за потребе ВФ-а често практикује,ништа више од тога!

Иоле писменији ДИЈ-ер би требало да то направи,е сад,тврдња одозго ми говори много.....полуписмени аматери са ТВ тјунером имају спектралце,али по реченом ми је јасно да је "звучна карта закон" ! Бадава је рећи да је и профи звучна картица по линеарности иста као ова од хиљаду динара.Па видите,има ко је и то пробао,на вама је да верујете или не,али ако изражавате сумњу,или (не дај Боже) поругу на речено,онда би било храбро и технички коректно поткрепити то нечим конкретним . Ко није провозао фићу нема право ни Трабанта да куди! А ако то чинио,онда то више говори о њему него о колима!Има нас који смо пробали професионалне картице и нису линеарне,а уз двадесет први век,не иду тврдње типа "мислим,сматрам" , то је још у двадесетом напуштено код озбиљних техничара...Но свако има право да величину од једног метра прогласи за осамдесет сантиметара.Моје писање овде полази од тога да смо озбиљни и стручни људи,те да се трудимо да кад кажемо да је ТХД 1% да то не буде рецимо 2,5%. Е сад,следећи мало пре речено,недавно дошла код мене два познаника,па испаде да "врхунско" појачало за које се сматра да је испод 0,2% ТХД , кад је измерено, уствари је близу 3% , е онда је испало д аипак "...можда не ваља опрема за мерење...." па "...дали је то баш тачно..." ...Ја нисам човек из те приче,кад нешто мерим желим да то буде тачно,а оно "...око...ваљда...близу..." то није за технику,то је за пијац,кафану,чаршију,јер давно су направљена мерила и критеријуми шта је метар и колики је!И нико не користи метар од ластиша,а то је звучна картица! И за крај,површне симулације са СИМ програмом показују да са миксером коме треба пола вата за мешање,таласност је боља од један децибел!Ко то постигне са звучном картицом је озбиљан кандидат за Нобела!Није немогуће,али ће та мерна картица да кошта више него спектралац,и сигурно није серијски прављена да буде звучна картица већ је прављена баш за мерење!

Нисмо се разумели очигледно!Рекао сам да ДДС конкретно,нема шансе да стигне стандардни осцилатор,ни у погледу фазног шума,а о спектралној чистоћи смешно је поредити ДДС са класичним осцилатором,сувишно и као такво непотребно!Па код ДДС и свих серијских и паралелних синтеза већа је мука да се дигитално добијен сигнал очисти да буде употребљив!Што се то комерцијално користи то су неке друге приче,јефтино је и једноставно па цена оправдава средства!Ако некада будете имали прилику,ставите сигнал генератор на улаз пријемника који је управљан са ДДС,изненадићете се шта се све он "чује,проверено,Међутим,за професионалне комуникације високих захтева се не користи ДДС већ се жртвује стабилност да би се користио јефтин ДРО....СДР је друга прича,развијен за потребе мобилне телефонији и/или разних ЛАН,ВИФИ и ко зна каквим кратицама описаних комуникација,остаје још да се види шта ће развој те технологије да понуди,маада тренутно се произвођачи не одричу суперхетеродина још увек,као проверене варијанте,и кад и ако се реши "звоњава" кварцних филтера на високим фреквенцијама питање да ли ће СДР бити супериоран.Коначно,Агилент ,Анрицу и остали,се не одричу YIG осцилатора и дан данас и ако би ДДС био далеко јефтинији,поједноставио би уређај и знатно га смањио и по габариту и тежини!Али то није тема.... Ја лично нисам заинтересован,немам времена.но сигуран сам да има људи којима је јасно како спектралац ради,и лично бих волео да неки наш момак седне ,узме чак и неки диодни миксер и направи додатак осцилоскопу којим ће га претворити у спектралацИма на нету доста пројеката за ВФ спектралце,применити исти принцип али га направити до стотинак килохерца и то је права ствар и уз то и јефтина.Радо бих ако нешто значи и лично помогао такав пројекат саветима колико знам.То сам намеравао да урадим али сам дошао јефтино до једног Пакарда,(није ме ништа коштао) и то је разлог,а задњих година ми је живот сувише компликован и немам заиста времена,но тврдоглаво ћу да истрајем (и верујем да сам у праву) да имамо ми паметних и стручних људи,јер заиста кад се погледа евентуални задатак,свакоме ко се иоле разуме у електронику није проблем да то урадиУ принципу један улаз широкопојасан и један осцилатор који свипује-грубо речено. Дакле,полемика ми није циљ,али бих волео да неко од наших људи седне и уради то , јер кад бих такав пројекат после видео на нету било би ми драго као да сам га сам направио!

Опет не бих да будем већи католик од Папе,али кад се дигитално прави синосида има ту степеница исувише,чак и за 64-битне машине!Уз ризик да будем проглашен за јеретикарећи ћу да сматрам,да ови што збају софтвер мисле да је С++ рецимо крај света и да може све,а у пракси је врло далеко од тога!Осим наравно за неке математичке и/или векторске алгоритме.Рецимо за ВФ,где се улаже огроман новац у истраживања,још нису серијске синтезе ни близу онога што може православни ЛЦ осцилатор.Тамо је компликованији луп детектор од самог ВЦО и да не идем у детаље!Поизвођачима мерне опреме би живот био врло једноставан кад би могле да се направе дигитални генератори!Они међутим и даље користе старе добре YIG oscilatore!Треба се запитати зашто и то са разлогом!Што се тиче звучне картице,подвлачим да то нису ни оријентациони резултати под одређеним условима које је тешко за сваку карту идентификовати!ЛИНЕАРНОСТ!Ту су оне лоше код мерења!Јер и ако је фреквенција која се анализира веома ниска,ипак не треба заборавити да је однос доње и горње фреквенције 1:100 , "мало ли је" ...а за серијски прављен уређај потрошачке електронике (што звучна картица јесте),тешко да ће свуда бити линеарна!Другарски савет и обсервација,без намере да полемишем!

На једном Британском форуму сам окарактерисан као непоправљиви Србин,јер сам енглески језик описао дословце као "...language with limited communication abilities ..." , па то изјављујем и овде! А за спектралце не мог да се сложим са једним постом овде по коме и компјутер има шта да понуди и чак можда буде и бољи!Одвано већ спектралци имају више него што компјутер може да понуди,међутим, цене су им шест цифара у доларима. Тога нема у аудио спектралцима јер их нико и не прави,доказ да је аудио неозбиљно тржиште за праве произвођаче,мада је Анрицу скоро пустио један за аудио али заиста скроман у поређењу са спектралцима за микроталасе.Ови за високе фреквенције давно већ дигитализују слику,памте шта су све видели па то после репродукују,аналзирају,мере,прерачунавају односе рецимо микроволта у децибелима по микроволту,раде Фуријеа комплетно,једном речју све што може да се веже за једна сигнал,било каква анализа,они то одраде притиском на тастер! За аудио тога нема , верујем зато јер озбиљно тржиште не постоји.

Ја не желим да кажем да је оно што напишем-закон!Далеко од тога!Међутим,указао сам само на неке практичне слабости компјутера које доведу градитеља у заблуду а можда и у нешто теже.Ево једног линка где има лепе опреме која јесте половна,али је сревисирана и доведена на фабричке спецификације а по цени прихватљива свакоме ко је озбиљан:http://www.test-italy.com/StrumentiByCategoria.aspxИма на ову тему још нешто-ако људи узму ТВ тјунер и од осцилоскопа направе спектралац,исто би се могло урадити и за аудио,чак и лакше јер је фреквенција још нижа.Таквих пројеката на нету за сад нема и мислим да је то зато што аудио ретко ко схвата озбиљно,иначе би "пројектни задатак" био баш релативно једноставан,а добијена би направа била много тачнија од рачунара,а уз баждарење и апсолутно тачна.Можете видети на нету пројекте са ТВ или сателитским тјунером па употребити исту идеју,није уопште тешко,треба само направити један мешач а фреквенцију локалног осцилатора "дићи" горе да је скоп не види и завршен посао.Остаје дакако питање фазног шума (ово би перфекционисти могли да кажу),али одговор је да се као локални осцилатор може користити осцилатор са променљивим кондезатором па и та "сметња" отпада!Коначно,за такав склоп који би коштао (претпостављам) пар хиљада динара,кога је брига за све што је испод стотинак децибела,осим ако неко не жели да буде институт.Неки симетрични миксер са два фета или чак пробати и неке јефтине Gilbert cells миксере за које произвођачи наводе да иду од DC па до неколико стотина мегахрца (NE612) верујем да би добро радили у тој апликацију,нисам га пробао за аудио али Филипс каже да ради!За овако нешто свакако треба времена интузијазма и воље.ЕВо још неких линкова где се у Италији може наћи разне мерне опреме и половне и нове,па можда ће некоме д акористи,ако не-модератор је слободан да обрише!CARLO BIANCONI strumenti ( www.carlobianconi.it )ELETTROSURPLUS ( www.elettrosurplus.com )ENNEDI ( www.ennedi-instr.com )ESCO ( www.esco.it )INSTRUMEX ( www.instrumex.de )MAGISTRI & C. SURPLUS ( www.surplus.it )NUOVA FONTE DEL SURPLUS ( www.nuovafontedelsurplus.com )RADIO SURPLUS ( www.radiosurplus.it )SG LABS ( www.sglabs.it )SPIN ELECTRONICS ( www.spin-it.com )TELES ( www.telesitalia.com )TEST ( www.test-italy.com )

Свакако да је цена на страни картице!Међутим тачност нажалост није!Присуствовао сам једној презентација преко нета скоро где је компјутер надмашио спектралац али по брзини,нажалост није поменуто која је звучна картица коришћена.И додао бих нешто о резултатима,ако имамо основну F,и сад посматрамо продукте,уколико показивање није линеарно ми смо у огромном проблему,јер треба видети F на неколико хармоника,па онда интермодулацију са хармоницима , алгебарски збир свих продуката мешање основне са хармоницима и продукте хармоника помешаних међу собом,тако да ако нисмо сигурни и нивое,шта ми меримо у ствари?Како на тај начин имати представи о изобличењима свеједно дали линеарним или нелинеарним? Осим-ако се не упореди нека стварно квалитетна картица са неким спектралцем и по спектру и нивоу,па се уочене грешке узимају у обзир код реалних мерења.Лично мислим,да цена једног таквог система који је поуздан и тачан,није много (ако је уопште и мања) од одговарајућег мерача дисторзије или половног спектралца.Јер тешко је (ако и јесте) могуће начи звучну картицу која је пре свега линеарна,и то не само фреквентно линеарна,већ (што је теже) да буде и по динамици линеарна,бадава софтвер који има добру динамику ако је картица ушла у засићење зар не? Додуше,одговор на ово би могао бити атенуатор испред картице,но то и даље оставља простор за грешку у линеарности по фреквенцији,и обавезно нас води у менталну гимнастику са прерачунавањем атенуације и очитаног.

Основна ствар о коју се "картице"саплићу је линеарност ,па то девалвира софтвер као "орган" за интерпретацију.У то сам се уверио уз компјутер и традиционални спекрални анализатор.

Све је јасно по мени...Тајмер стави обавезно,а ово смо мало дискутовали о једном или дугом приступу!Најбоље конструкције имају два тајмера,па се прво пар секудни грејање држи на око половине напона напајања,,јер хладно грејно влакно има мали отпор па је у тренутку укључења сруја грејања превелика,то се и види,кад се укључи уређај цеви у тренутку јако засветле па се сјај грејања брзо смањи на нормалан.То је тај удар на хладно влакно.То се у правилу изводи тако што се у тренутку укључења,у примар трансформатора укључује отпорник.Значи,у тренутку укључења је у серији са примаром спојен отпорник чија се вредноста експериментом бира тако да је са отпорником напон грејања око половине номиналног,после пар секунди се отпорник кратко спаја и трафо добија пун напон па самим тим и грејање,а посебан тајмер за анодни напон како је већ речено!