Odakle krenuti u svet vrteški?

[gluv_i_udaren]

6 hours ago, Lemić said:

masa samo jednog kanala glave je uzemljena

Ovo mi nije jasno zašto neko uradi. Rega je isto tako radila, samo još dodatno bez ikakve dalje žice za uzemljenje mimo minusa jednog kanala.

Elem, nisam imao preterano mnogo vremena, pa sam probao na brzinu par kombinacija: sve tri mase redno (ručka, SUT, phono), zvezdu od phonoa, zvezdu od ručke, zvezdu od SUT-a, bez mase na SUT i bez mase na ručki. Brum je sve vreme bio potpuno isti. Htedoh da probam da prespojim ulaze na SUT (umesto zvučnice) da vidim da li sranje ulazi kroz gramofon ili kroz kabl, ali nije bilo tehničkih uslova da to uradim bez karabudženja. Nisam hteo da rizikujem da mi kabl odglumi antenu i poubija ko zna šta u lancu dalje, pa smo prešli na MCA. Nisam imao kod sebe ni muške ni ženske RCA kratkospojnike koji su sjajni za dijagnostiku bruma.

7 hours ago, Doktor said:

Jelicic ( i zice unutra )

Mislim da bi moglo biti, upravo je @Lemić objasnio grešku (ili feature, ne znam kako bi ga proizvođač okarakterisao).

12 hours ago, zerowaf said:

Masa ručke na phono, masa ručke na SUT, masa ručke na sut i na phono.....ma probaj i masu ručke u zraku pa spojene mase kučišta phonoa i SUT-a. Sve što ti padne na pamet.
Odmakni SUT od drugih uređaja. zakreni ga oko uzdužne osi za 180 stpnjeva. Zakreni ga oko poprečne osi za 180 stupnjeva.
Stavi ga na sam phono iznad njegovog trafoa i zakreni kako god (ovo je kod mene pomoglo kad sam koristio Haufe SUT).

Sve probano sem premeštanja, iako je SUT sve vreme bio najdalje moguće od bilo kog trafoa (iza same phono sekcije Luxmana, na skroz kontra strani od naponskog kabla i Luxmanovog trafoa) i nekih 40cm ispod gramofona i oko metar od napanjanja gramofona.

Poigraću se uskoro još sa ovim, samo ću sledeći put krenuti bolje opremljen. Sa MCA nema nikakvih smetnji kad se odvrne do daske u leeru, tako da kablovi (verovatno) nisu.

[zerowaf]

Uz informacije dobijene od Lemića se stvar dodatno zakomplicirala.
Ako imaš šansu, možda možeš probati na nekom drugom gramofonu, ili posuditi neki drugi phono, pa probati kod sebe gdje znaš kako je spojena ručka.

Eventualno, a za to ti treba tek malo mašte da ne otvaraš kutiju SUT-a, spoji nekako izvana mase primara s masama sekundara. Na isti način možeš spojiti i mase L i D sekundara. Sve govorim o audio masama.
Neće ti kontakti biti dobri, ali ako dođe do bilo kakve promjene znat ćeš više.

Ili, ako imaš uvjeta, nađi na nekoj livadi neku željeznu pločevinu, izreži i zavari da dobiješ kutiju.
Ostaviš tek rupe kroz koje će proći kabeli i onda još i tu željeznu kutiju....nazovimo ju Iron Maiden SUT, spojiš na masu Ortofonove kutije koja će ležati unutra kao da je u ladici, zaštićena od elektromagnetskih baji i hajvanića.

Mislim, niti je tvoj SUT niti je to čas posla, ali ako ti se igra radi zabave i stjecanja iskustva, zašto ne?
Što sam sve radio iz znatiželje, ovoga se ne bih ni sjetio dok prepričavamo zgode uz logorsku vatru.  

[gluv_i_udaren]

Znači nađem prvo stari sef i dobru burgiju...

[gluv_i_udaren]

Šalu na stranu, kada izuzmemo gorepomenuti brum (koji nije toliko strašan) više mi se dopada sirov pojačan zvuk koji se dobije uz headamp od reinkarnacije signala kroz SUT. MC20 me je i kupila tonom. Naravno, još ću se poigrati ovih dana sa loadom izlaza SUT-a (na Luxmanu imamo opcije 30, 50 i 100 KOhm, ja sam probao samo 50K). Istinitije mi zvuči sa headampom.

[Lemić]

Samo sam protrčo kroz temu, pa šta sam zapamtio.

Pisao sam već, slušao sam oprane ploče na pravi način i kad sam čuo, mislio sam me zezaju, razlika ko između nekad domaće i strane ploče. Ali, pokojni Laza Fozgen je svoju vrednu kolekciju upropastio eksperimentišući sa raznim receptima, a on je bio inženjer.

Mat, od koncepta da nema ništa, samo podloška prelnika kolko je papir u centru, eksperimentalno se traži koja debljina je najbolja, odnosno, udaljenost od tanjira, do teškog olovnog, koji i zbog svoje težine čini boljitak, spušta rezonancu opruga i poboljšava obrtni moment. Imam takav, sendvičiran i u sebi ima i sloj olova. Nije ravan već blago konusan, jer ni vinili nisu ravni, gornja površina je akrilat koji je jednak vinilu, blago je brazdav i sa utrljanim grafitom. 

Thorens 160, tri koncepta modifikacije. Prvi, po uzoru na Bradačaev, kutija sa peskom, pa na vazdušni jastuk, subšasija sa 3 dodata orebrenja koja je krute, proseče se onaj zalepljeni kao ter papir i šapići medijapana se zalepe epoksijem. Čaura ležaje se osloji sa 3 reda olovnih dramlija, proširi malo i na subšasiju, lepi se neostikom i sve posle prelije nekim bitumenom, najbolje jednom trajno elestičnom masom, ne silikonom. Tanjir je bolji sve od liva, nego plasitanac, sa donje strane se nalepe olovne dramlije, neostik i kuglicu po kuglicu više dana, mada može i da se razlije na divlje. Meren namerni debalans od 20gr, nema uticaja jer brzina vrtnje mala. Opruge se premaži isto bitumenom, il nečim sličnim. Oracle ima umetak od tkanine ko klovnovska kapa i to prigušuje žicu. Rešenje kod Thorensa je manjkavo, jer se opruge sabijaju i uvek destabilišu subšasiju guranjem u neku stranu. Mislim i da su različite jačine, što je logički. Bolje je rešenje kad se subšasija veša, Oracle i Žirodek, postoji rešenje gde se svaka opruga zameni sa po 3 gumena prstena i može isto da se vrši nivelacija. Ovo je bolje rešenje jer su opruge uvek "nemirne".

Druga prepravka je bila estetska, sve je urađeno od oraha, gornja ploča isto, ukopana za tanjir.

Treći projekat je bio "kabriolet", nema kutije, već isečene ploče od akrila različitih debljina  i spregnute u sendvič. Između ploča se stavljao papir, filc,... Motor se odvoji nečim od šasije,ne smeta kaišu. Umesto gumenog belta, najbolje magnetofonska traka, nema istezanja i nije federasta, ali se malo teško pravi. Motori su većinom slabi, Maxon je jedini pravi. Čaura tanjira, ima naprednih rešenja, za ove klasične, gusto ulje sa dodatkom molibdena, tanjir mora da ima otpor i time obezbeđuje manje oscilovanje brzine, zabluda je da treba da se vrti ko da je u vazduhu. Ručka TP, uz dužno poštovanje, nije vredna pomena.

Posle Thorensa, sve je manje više poslično a skupo, na vrhu su Oracle, Gyrodec i to su primeri dobrih rešenja, verovatno ih danas ima više nego nekad, mada sada je dizajn prevashodan jer svi misle da je svaki gramofon vauu, što je zabluda i stereotip.

Iz rukava, s brda, s dola.

 

Izmenjeno Decembar 1, 2024 od Lemić

[Lemić]

Da dodam, taj Bradačev TD 160, urađen kako sam opisao, imao je rezonancu od Hz, Oracle 3Hz, mereno u kavezu u Vinči.

[Srecko]

10 hours ago, Lemić said:

Samo sam protrčo kroz temu, pa šta sam zapamtio.

Pisao sam već, slušao sam oprane ploče na pravi način i kad sam čuo, mislio sam me zezaju, razlika ko između nekad domaće i strane ploče. Ali, pokojni Laza Fozgen je svoju vrednu kolekciju upropastio eksperimentišući sa raznim receptima, a on je bio inženjer.

Mat, od koncepta da nema ništa, samo podloška prelnika kolko je papir u centru, eksperimentalno se traži koja debljina je najbolja, odnosno, udaljenost od tanjira, do teškog olovnog, koji i zbog svoje težine čini boljitak, spušta rezonancu opruga i poboljšava obrtni moment. Imam takav, sendvičiran i u sebi ima i sloj olova. Nije ravan već blago konusan, jer ni vinili nisu ravni, gornja površina je akrilat koji je jednak vinilu, blago je brazdav i sa utrljanim grafitom. 

Thorens 160, tri koncepta modifikacije. Prvi, po uzoru na Bradačaev, kutija sa peskom, pa na vazdušni jastuk, subšasija sa 3 dodata orebrenja koja je krute, proseče se onaj zalepljeni kao ter papir i šapići medijapana se zalepe epoksijem. Čaura ležaje se osloji sa 3 reda olovnih dramlija, proširi malo i na subšasiju, lepi se neostikom i sve posle prelije nekim bitumenom, najbolje jednom trajno elestičnom masom, ne silikonom. Tanjir je bolji sve od liva, nego plasitanac, sa donje strane se nalepe olovne dramlije, neostik i kuglicu po kuglicu više dana, mada može i da se razlije na divlje. Meren namerni debalans od 20gr, nema uticaja jer brzina vrtnje mala. Opruge se premaži isto bitumenom, il nečim sličnim. Oracle ima umetak od tkanine ko klovnovska kapa i to prigušuje žicu. Rešenje kod Thorensa je manjkavo, jer se opruge sabijaju i uvek destabilišu subšasiju guranjem u neku stranu. Mislim i da su različite jačine, što je logički. Bolje je rešenje kad se subšasija veša, Oracle i Žirodek, postoji rešenje gde se svaka opruga zameni sa po 3 gumena prstena i može isto da se vrši nivelacija. Ovo je bolje rešenje jer su opruge uvek "nemirne".

Druga prepravka je bila estetska, sve je urađeno od oraha, gornja ploča isto, ukopana za tanjir.

Treći projekat je bio "kabriolet", nema kutije, već isečene ploče od akrila različitih debljina  i spregnute u sendvič. Između ploča se stavljao papir, filc,... Motor se odvoji nečim od šasije,ne smeta kaišu. Umesto gumenog belta, najbolje magnetofonska traka, nema istezanja i nije federasta, ali se malo teško pravi. Motori su većinom slabi, Maxon je jedini pravi. Čaura tanjira, ima naprednih rešenja, za ove klasične, gusto ulje sa dodatkom molibdena, tanjir mora da ima otpor i time obezbeđuje manje oscilovanje brzine, zabluda je da treba da se vrti ko da je u vazduhu. Ručka TP, uz dužno poštovanje, nije vredna pomena.

Posle Thorensa, sve je manje više poslično a skupo, na vrhu su Oracle, Gyrodec i to su primeri dobrih rešenja, verovatno ih danas ima više nego nekad, mada sada je dizajn prevashodan jer svi misle da je svaki gramofon vauu, što je zabluda i stereotip.

Iz rukava, s brda, s dola.

 

Fenomenalan post.

Instant, neverovatno znanje-razumevanje-iskustvo!

Hvala što ste ovo podelili sa nama.

[Mikorist]

pre 14 časa, Lemić reče

Da dodam, taj Bradačev TD 160, urađen kako sam opisao, imao je rezonancu od Hz, Oracle 3Hz, mereno u kavezu u Vinči.

Kakvome kavezu u Vinči? Fardejev kavez ? U Vinči si mogao da meriš radijaciju. 

Koliko se sećam bila je neka gluva soba u Svilanjcu ili Svrljigu za merenje rezonanci ?

[Lemić]

Ne znam, tako sam nekako upamtio šta mi je Bradač kazivao. A jeste postojala gluva soba u Ei pogonu.

12 hours ago, Srecko said:

Instant, neverovatno znanje-razumevanje-iskustvo!

Hvala, imao sam sreće da sam poznavao i prijateljevao sa  ondašnjim pravim ljudima, a takođe su mi svi tadašnji gramofoni od značaja prošli kroz i šake i uši, a njihova rešenja su suština. Takođe sam bio upoznat sa projektom Ivana Jeličića, verovatno bi se taj gramofon zvao isto Mocart i kroz to sam jako puno naučio o vrteškama uopšte, meni je san bio da uradim jedan sebi i primenim sve što je bilo dobro od svih. Zato nisam svoj Gyrodec nikad poboljšao, a imam sve idejno razrađeno.