Dva basa za dublji bas?

[Pigy]

Negde sam čitao da kad se upotrebe dva bas zvučnika u adekvatnoj zvučnoj kutiji može se postići reprodukcija nižih tonova nego kad svira samo jedan bas? Kako ako sam drajver ima mehanički limit do koje frekvencije ima upotrebljivu reprodukciju? Jedino ako se misli ako su dva drajvera imaće 3decibela više na istom frekventnom opsegu kao i jedan drajver ali zbog većeg pojačanja od tih 3db bolje će se čuti one frekvencije koje je jedan drajver slabije pojačavao?

[Mikorist]

U osnovi kutija će biti 2 puta veća. Uzmi Vas i udvostruči.

Ne mora da znači da će da bude dublji. Ali sigurno ćeš dobiti od 3-6db.

Ako su dva paralelno od 8 oma dobiješ 4 oma. Zavisi od skretnice i od drajvera....

 

Ovde ne može da se gata - šta bi bilo kad bi bilo. Trebaju ti tačni TS parametri.

Gledanje u pasulj i u plećku ne pomaže kod ovih kompleksnih radnji.

[чика-Брка]

boje jedan ali vredan.

[Mikorist]

31 minutes ago, sax.hifi said:

boje jedan ali vredan.

Bolje.

Ali ima tu mnogo faktora. Skretnica, soba , pojačalo...

U poslednjih mesec dana -shvatio sam da glasnoća - broj decibela - buka - nije isto što i dubina.

Buku sam imao sa starim pojačalom. Sad imam dubinu....na bilo kojoj jačini.

[mrcelavi]

Jedan ali vredan ako ide u kutiju. Dva ali vredna ako idu na OB, i tu je zakon fizike jasan, soba mu dođe kao kutija a pošto je povelika apetit za površinom membrane se povećava.

Slušao sam prošle godina Audio Project sa Voxativ fullranger-om. Veoma zanimljiv zvuk, relaksiran ni trunke boomy bassa jednostavno bas je samo ono što membrana može da proizvede. Aj na stranu Voxativ dobar zvučnik ali cena za ludake jeb. da svira svira nema šta. 

4 petnestice u sobi - ideja koja me dugo proganja, često poželim opet da čujem samo titraje membrane bez brundanja iz kutije.

[Pigy]

Ovde sam mislio na identične zvučnike,prvi slučaj jedan bas,drugi dva basa.Hocu da kažem da broj baseva ne bi trebalo da utiče na dubinu tonova jer su svi isti,samo se glasnoća povećava.Za OB ne razmišljam jer mi uslovi u 16 kvadrata dnevne sobe ne dozvoljavaju to,a i pristalica sam close box,sa bas reflexom u sobi imam izraženi bomy efekat.Slažem se i za to jedan ali vredan al....košta. Po vama kad su dva identična basa u kutiji,jel bolje da svaki ima svoju komoru ili kad dele zajedničku komoru.Pričamo o zatvorenim kutijama,iskustva? I još nešto može li taj jedan vredan da ide nisko a da je 16cm? 

[Zen Mod]

eve ga jos jedna Piggyjeva tema

 

[BANAT]

35 minutes ago, Pigy said:

Ovde sam mislio na identične zvučnike,prvi slučaj jedan bas,drugi dva basa.Hocu da kažem da broj baseva ne bi trebalo da utiče na dubinu tonova jer su svi isti,samo se glasnoća povećava.Za OB ne razmišljam jer mi uslovi u 16 kvadrata dnevne sobe ne dozvoljavaju to,a i pristalica sam close box,sa bas reflexom u sobi imam izraženi bomy efekat.Slažem se i za to jedan ali vredan al....košta. Po vama kad su dva identična basa u kutiji,jel bolje da svaki ima svoju komoru ili kad dele zajedničku komoru.Pričamo o zatvorenim kutijama,iskustva? I još nešto može li taj jedan vredan da ide nisko a da je 16cm? 

Kad se stavljaju 2 bass zvucnika u istu zv. kutiju montirani na istu prednju plocu zvucnici trebaju biti sto je moguce blize postavljeni jedan do drugog radi dobijanja max. sabiranja i pojacanja zvuka , odnosno bass spektra ,

isto je bitno da ta dva ista zvucnika imaju sto je moguce vise identicne karakteristike .

[Pigy]

Zen,pa nije me bilo odavno...? Dobiva li se sta na dubini ili ostaje isti donji spektar,ako su dva basa uporedjeno sa jednim?

[Zen Mod]

aman , ostaje isti odziv , menja se SPL

ako imas jedan driver X u Y litara , poredeci sa dva X drivera u 2Y litara

imas i tzv Isobaric princip , al' to je vec druga prica

[Mikorist]

6 hours ago, Pigy said:

16 kvadrata dnevne sobe

Toliko ja imam kvadrata dnevne sobe....71 litar ima Dorset -10 inča. (42Hz-18khz 92db)

Nalaze se na stalcima od 80 cm - gornji i donji šiljci - bez obzira što je kutija 67cm visine 

Ja ne znam šta ta je to Boomy bass....nije ni Punchy ... niti je Tight ....

Fluidan je (neusiljen, neizveštačen. ) , dubok , strahovite brzine ....

Duboko bi značilo dobar, obično kontrolisan frekventni odziv koji se proteže dobro u niže frekvencije. Ne bih rekao 20hz, zato što se oseća taj tip basa više nego što čujete da je dubok. Ali je od 50-80hz je dobar raspon. Pod uslovom da na bilo kojem volume-nivou podjednako čujan.

To su termini koje koriste ljudi koji verovatno imaju užasan frekventni odziv u sobi, nikada nisu merili i nemaju pojma šta uzrokuje da njihov bass zvuči na određeni način.

To su donekle subjektivni pojmovi, ali ovako bih ih opisao:

Punch = Istaknutiji sub-bas koji  omogućava da ga "osetiš" više nego da ga čuješ. Brzo se rasipa na višim frekfencijama. 

Po  meni bi rekao da je to bučan bas i malo više naglašen nego neutralan.  Svadbarski zvuk.

Tight = Ne rasipa se na druge frekvencije. Čvrsto,  kontrolisano. Lepo zvuči ali sa malo 50hz u sobi, 80hz će zvučati čistije.....

Boomy = Istaknuta niska frekvencijska grba na izmerenom grafiku. 

Neuredan bas koji je pojačan iznad neutralnog. Glasan i neprecizan.Bass note su glasne, ali imaju mali uticaj bez obzira na dubinu.

Ovo su generički pojmovi . Oni se samo odnose na frekventni odziv (nedostatke) koji ljudi dobijaju u svojoj sobi i ima vrlo malo veze sa stvarnim performansama i veličinom drajvera. 

[Vix]

6 hours ago, Pigy said:

 I još nešto može li taj jedan vredan da ide nisko a da je 16cm? 

Mislis da je mali, ali tehnicar?

Pa dobro, moze da je mali i da ide nisko, ali onda ima malu osetljivost...

Zna se sta vecina mislimo ovde, vecina volimo velike, sa par izuzetaka koji vole male, ali oni su pobegli odavde, ono valjda ih bilo sramota al nisu hteli da priznaju

[Mikorist]

Od dva basa za dublji bas - jedino su bolja tri basa za dublji bas 

[NIXIE]

8 hours ago, Pigy said:

da broj baseva ne bi trebalo da utiče na dubinu tonova jer su svi isti,samo se glasnoća povećava

Tako je, usput ako se donji bas seče niže od gornjeg, može se korigovati baffle step na račun duplo manje impedanse, a usput dobija se malo i na efikasnosti kad dva drivera rade zajedno isti deo opsega.

Pogledaj malo po netu Array speakers i biće ti jasno.

[mrcelavi]

Velike dubine su za ronioce, blagodet je precizan i definisan bass. J..beš brundanje i mumlanje kada instrumenti to ne proizvode. To je za film.

Zamajavamo se koje čime a stvar je prosta. Ko hoće, a većina bi trebalo, da ima referencu koji je cilj sistema koji treba da dostigne, lepo otići na koncert akustične muzike i slušati i analizirati.  Za instrumente na struju manje bitno jer kod njih mnogo drugih parametara utiče pa je pitanje da li je referentno slušanje rock koncerta.

Ja imam svoj neki stav ( ne mora da je ispravan ali je moj), ne koristim bass drivere sa gumenim vešanjem. Ne kažem da su loši ali mi većina zvuči jeftino hifističarski. Pro driveri i kršten pojačivač, lutanju kraj.

[Mikorist]

Zavisi od kojih polimera je vešanje. Ovo moje ne zvuči kao guma i nije guma. Ne truli kao guma. Zapravo ne truli uopšte - niti menja svojstva vremenom - može samo mehanički da se ošteti.

Membrane su radijalno presovane - isto kao i Harbeeth - tečni Butyl a se ubrizgava u kalup iz centra i teče prema van - otuda i ime Radial cone.

Butyl je molekularno dampiran. Ne zvuči ni kao plastika a ni kao papir. Zvuči bolje od papira. 

 

Poster iz 1975 

Isto ovako izgleda i sad. 

[hifista]

Mehanicka izoblicenja se smanjuju sa smanjivanjem hoda membrane za reprodukovanje iste optimalne glasnosce u frekventnom opsegu od interesa.

U slucaju basa, jedan od nacina je povecanje povrsine radijacije, pomocu vecih drajvera ili  vise drajvera. U slucaju vise drajvera JBL preporuka je da svaki bude u svom odvojenom kabinetu. Ukoliko basovi pokrivaju veci frekventni opseg, postoji problem uklapanja dva pomerena izvora pa je tu lakse koristiti jedan drajver. 

Drugi nacin je pomocu kabineta koji "podizu odziv" u odredjenom frekventom opsegu (bas refleks, pasiv radijator, TL, horna) sto ima i svoje side efekte (fazne neuskladjenosti, koloracije i sl..).

Treci je pomocu prostorije (tzv. room lift). U slucaju dizajna koji ima veliko slabljenje u bas odzivu (npr open baffle) moze dosta da pomogne. 

  

[Mikorist]

Ja na Dorsetu imam pasivni radijator i ne pada mi na pamet da pravim drugu kutiju.
Jer se odlično ponaša u mom prostoru i na stalcima. I ima jako veliku kontrolu niskih frekfencija.
Zvučnički sistem sa pasivnim radijatorom ima dva zračeća elementa. Zvučnik i membranu bez magneta i kalema.Pasivni radijator zamenjuje potpuno bas-refleks kanal, i za razliku od njega pored akustičke mase ima i akustičku kapacitivnost.Sistemi sa pasivnim radijatorom ne proizvode šumove (ja ga zovemefekat duvanja u pivsku flašu) i izobličenja koja mogu nastati kod bas-refleks sistema usled rezonanci ili velike brzine čestica, u nepravilno proračunatom bas-refleks kanalu. Takođe, pasivni radijator sprečava prolazak zvuka, na niskim frekvencijama, iz kutije u prostoriju, što kod bas-refleks sistema može biti uzrok određenih izobličenja. Zvučnik sa pasivnim radijatorom je manje osetljiv na prostiranje subsoničnih frekvencija nego što je to bas-refleks.Treba imati dosta i teorijskog i praktičnog znanja za uspešnu realizaciju zvučnika sa pasivnim radijatorom. I najveći stručnjaci ga zaobilaze zbog složenosti. Pogotovo što mora da se gađa elastičnost vešanja pasivne membrane sa njegovim faktorom kako bi se izbeglo pogoršanje tranzijentne karakteristike i smanjenje stepena iskorišćenja. Priroda prostiranja niskih frekfencija se generalno slabo poznaje i ljudi najčešće imaju pogrešno tumačenje definicije dobrog basa.  Dobar bas mora da bude što je moguće više ravnomeran - od 50-80hz - što je jako teško - skoro pa nemoguće u kućnim uslovima - našim kvadraturama - i rasporedom nameštaja u istom… Ako počnu da zaosciluju vrata, prozori, luster, komoda, klozetska daska - to nije dobar bas. Kao što oscilacija u grudnom košu nije manifestacija dobrog basa. Kao što to nije zapušeno uvo, zujanje u ušima i pomeranje organa. Jer to što se ne čuje a osciluje - nije merodavno za kvalitet niskih frekfencija. Niti treba da bude pozetivan zvučni opis.

Sad sam smorio samog sebe. 

[чика-Брка]

5 hours ago, Mikorist said:

Zavisi od kojih polimera je vešanje. Ovo moje ne zvuči kao guma i nije guma. Ne truli kao guma. Zapravo ne truli uopšte - niti menja svojstva vremenom - može samo mehanički da se ošteti.

Membrane su radijalno presovane - isto kao i Harbeeth - tečni Butyl a se ubrizgava u kalup iz centra i teče prema van - otuda i ime Radial cone.

Butyl je molekularno dampiran. Ne zvuči ni kao plastika a ni kao papir. Zvuči bolje od papira. 

 

Poster iz 1975 

Isto ovako izgleda i sad. 

Zvuči bolje od papira 

nista ne zvuci bolje od papira.

bez ljutnje.

[Mikorist]

Preciznije -----> Meni zvuči bolje od papira.

Nema koloraciju papira. Nema zapravo nikakvu koloraciju u srednjim. Ja je ne čujem

A ne čujem ni metalni prizvuk pepperpota - jer je ukrštanje na 4580Hz.  

[hifista]

Tannoy Dorset ima moj kum, pa mi je poznata ta kutija.

Pasiv radijator sam uglavnom sretao na kutijama manje zapremine. Ako je mala zapremina tjunovana nisko onda je taj efekat "zvizdanja" porta izrazeniji, pa je dobro projektovan pasiv radijator unapredjenje koncepta. Primer je recimo Sonus Faber Electa Amator 2, mala kutija sa pozadinskim direkt radijatorom, sa solidnim basom za velicinu drajvera i zapreminu kabineta. 

Za DIY je laksi put napraviti krstenu vecu kutiju i dobro dimenzionisane portove, nego se igrati sa pasivnim radijatorima.

[Pigy]

A može li da se postave basovi jedan naspram drugog ,da se gadjaju magnetima u kutiji al da su u kontra vezi,tako da se poništavaju u kutiji jer su u kontra fazi.Znači jedan bas spreda a drugi otpozadi?Tada maltene je najmanji uticaj kutije na zvuk?