Jump to content
NIXIE

Kablovsko - utikačka tema (220V kablovi, filteri, utikači , osigurači , LETVE, napajanja, trafoi )

Recommended Posts

12 minutes ago, vladd said:

Aaa ne, uvek je poslednji inch najbitniji.. :D pre toga su druge recepture unapredjenja...

Svi lepetroni dodju do njuma i krenu da brljaju zvuk...

Za zvucnicki kabal su najbitnije tacke izlazni prikljucak pojacala i ulazni prikljucci u zvucnik, ako je  biamping, dramaticno je bitan i kratkospojnik na kutiji, utice strahovito..., na pre i posle se zmuri, to je nevezano za pricu o zvucnickim kablovima i to je druga tematika, tu se prave druge price ozicenja.

 

Kako nisi naucio, svaki deo se parcijalno gleda, a onda sve kockice po sluhu uklapaju pa dokle se uspe(jerbo nema kraja kombinacijama), posto je previse kockica za slaganje, milina za razvoj bizuterije i divnih prica..

Pride se ceo zivot provede u probavaju i osluskivanju, taman stasaju novi pilici edukovani po casopisima i kritikama(ne moz se probati svaka svecka komponenta, samo one spomenute ili koje su platile oglas), i sa provedenim vremenom u osluskivanju za njih se prave novi bolji napredniji delici i gadgeti, da se ima za buduce probe i promene...

Premnogo faktora....Budimo realni i u pogledu otpora kablova. Električna struja struji u krugu (strujnom kolu) , zato pojačala (i zvučnici) imaju dva vezna terminala po kanalu, a ne jedan po kanalu, a utičnice za električnu mrežu imaju najmanje dva kontakta (trofazna tri) . Struja koja teče u crveni terminal zvučnika probija se kroz kolo unutar kućišta zvučnika kroz skretnicu (špulne, otpornike, kondezatore)  a zatim napušta zvučnik preko crnog terminala i vraća se nazad do pojačala. Nema strujne petlje, nema zvuka.

Što je veći otpor, to je više "zadavljen" strujni krug",  koji definiše trenutni tok u bilo kojoj tački u petlji. Nije bitno kada se pojavljuje davljenje u petlji. Moglo bi biti 100cm od crvenog izlaznog terminala ili 4m udaljeno ili 1mm od crnog terminala iznutra: u Špulni udavljen otporom... može biti  zadavljen negde duž cele žičane petlje zbog visokog otpora u bilo kojoj tački.

Kada razmišljamo o tome šta pojačalo vidi kao svoje opterećenje, moramo ispitati svaki mm  unutar zvučnika u strujnoj petlji, a ne samo razmišljati o tome šta se događa van kutija zvučnika. 

Isto je i sa baštenskim crevom: može biti debelo kao  ruka, ali ako ima ČEP u njemu, bez obzira na to koliko je vodene struje na raspolaganju, samo onoliko vode će teći koliko će ČEP dozvoliti da prođe.

Share this post


Link to post
Share on other sites
12 minutes ago, Mikorist said:

Premnogo faktora....Budimo realni i u pogledu otpora kablova. Električna struja struji u krugu (strujnom kolu) , zato pojačala (i zvučnici) imaju dva vezna terminala po kanalu, a ne jedan po kanalu, a utičnice za električnu mrežu imaju najmanje dva kontakta (trofazna tri) . Struja koja teče u crveni terminal zvučnika probija se kroz kolo unutar kućišta zvučnika kroz skretnicu (špulne, otpornike, kondezatore)  a zatim napušta zvučnik preko crnog terminala i vraća se nazad do pojačala. Nema strujne petlje, nema zvuka.

Što je veći otpor, to je više "zadavljen" strujni krug",  koji definiše trenutni tok u bilo kojoj tački u petlji. Nije bitno kada se pojavljuje davljenje u petlji. Moglo bi biti 100cm od crvenog izlaznog terminala ili 4m udaljeno ili 1mm od crnog terminala iznutra: u Špulni udavljen otporom... može biti  zadavljen negde duž cele žičane petlje zbog visokog otpora u bilo kojoj tački.

Kada razmišljamo o tome šta pojačalo vidi kao svoje opterećenje, moramo ispitati svaki mm  unutar zvučnika u strujnoj petlji, a ne samo razmišljati o tome šta se događa van kutija zvučnika. 

Isto je i sa baštenskim crevom: može biti debelo kao  ruka, ali ako ima ČEP u njemu, bez obzira na to koliko je vodene struje na raspolaganju, samo onoliko vode će teći koliko će ČEP dozvoliti da prođe.

O ovome što pričaš, bavi se jedna od mnogobrojnih oblasti elektrotehnike koja se zove ''Teorija električnih kola'' ...  a i ona pokriva samo delić problematike, koja se međ' ''auidiofilskim pučanstvom'' popularno naziva ''sinergija''. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
21 minutes ago, Mikorist said:

Budimo realni

Puno ljudi je eksperimentisalo sa puno stvari, samo treba probrati od toga šta valja, čitati komentare, ako postoji opcija pozajmiti pa probati kako se to manifestuje u sopstvenom sistemu, ili napraviti ako nije skupo. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo ja sam eksperimentisao sa veličinama špulne.  

Recimo Špulna za Bass sa žicom od 2.0mmm ima 0.18  Rdc na 1.27 mH
Originalna ima 0.51 Rdc

Špulna za visoki sa žicom 1.0mm 0.19 Rdc  0.2mH 
i  0.20 Rdc za 0.8 mH  1.6mm

Originalne imaju 0.43 i 0.57 Rdc

Zbirno 1 OM manje u strujnom kolu

 

Kao da sam skinuo 100 metara kabla sa zvučnika. Toliko se bolje čuje.....A jeste preglomazno :smesna:

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, NIXIE said:

Puno ljudi je eksperimentisalo sa puno stvari, samo treba probrati od toga šta valja, čitati komentare, ako postoji opcija pozajmiti pa probati kako se to manifestuje u sopstvenom sistemu, ili napraviti ako nije skupo. 

Haha, ovo me podseti na anegdotu iz života kompozitora i vrsnog pijaniste Johanesa Bramsa ... parafraziraću po sećanju

Jednog ga, nakon koncerta, oduševljeni obožavalc ga upita :

- Maestro Brams, u čemu je tajna vašeg veličanstvenog muziciranja na klaviru?

- Ah, dragi gospodine, nije to ništa komplikovano. Treba samo pravu dirku, u pravom trenutku, pogoditi pravim intenzitetom. :Viannen_loungelizard:

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Mikorist said:

Evo ja sam eksperimentisao sa veličinama špulne.  

Recimo Špulna za Bass sa žicom od 2.0mmm ima 0.18  Rdc na 1.27 mH
Originalna ima 0.51 Rdc

Špulna za visoki sa žicom 1.0mm 0.19 Rdc  0.2mH 
i  0.20 Rdc za 0.8 mH  1.6mm

Originalne imaju 0.43 i 0.57 Rdc

Zbirno 1 OM manje u strujnom kolu

 

Kao da sam skinuo 100 metara kabla sa zvučnika. Toliko se bolje čuje.....A jeste preglomazno :smesna:

Vidi, spulna je..kalem, komponenta sa najdominantnijom samoinduktivnosti, i marginalnim parametrima otpornosti .

Ako krenemo od Faradeja, i definicije samoinduktivnosti, da je to osobina protivljenja promeni struje, i velicina samoinduktivnosti je mera velicini tog protilvjenja, onda lagano krecu da postaju neke pojave tehnicki logicnije, iako sama elektromagnetika ima neke slabointuitivne oblasti. 

Samoinduktivnost tu svoju otpornost manifestuje proizvodnjom magnetnog polja, srazmerng velicini osobine i karakteristici promene struje, raspon, brzina...

Sam uticaj na to magnetno polje, sve sto utice na njegovu idealnost, bilo da ga sputava, deformise ili apsorbuje, odrazava se na velicinu samoinduktivnosti, koja u nekim slucajevima treba da bude bas u odredjenom opsegu.

Pa u tom domenu su jezgra kalema, ispune, prepreke, druga polja...sve to ima uticaj

Veca otpornost, osim prostog otpornog dela impedanse, utice i na amplitudu i na nagib struja, i svaka promena u tom delu se odrazava na ponasanje samoinduktivnosti u toj situaciji...

Sa ovih polazista se moze otici gde se zeli...

Share this post


Link to post
Share on other sites
46 minutes ago, vladd said:

Sa ovih polazista se moze otici gde se zeli...

Do Fletcher–Munson kriva

https://en.wikipedia.org/wiki/Fletcher–Munson_curves

 

Ove krive pokazuju da je frekventni odziv naših ušiju nelinearan i varira sa nivoom zvučnog pritiska.

Prema tome, kod različitih podešavanja jačine zvuka uočićemo različit balans frekvencije reprodukovanog zvuka.:rofl:

Share this post


Link to post
Share on other sites
9 minutes ago, Mikorist said:

Do Fletcher–Munson kriva

https://en.wikipedia.org/wiki/Fletcher–Munson_curves

 

Ove krive pokazuju da je frekventni odziv naših ušiju nelinearan i varira sa nivoom zvučnog pritiska.

Prema tome, kod različitih podešavanja jačine zvuka uočićemo različit balans frekvencije reprodukovanog zvuka.:rofl:

Jeste, kako pojačavaš zvuči sve bolje i bolje dok se u nekom trenutku ne pojave izobličenja, ili gospođa, ili komšija sa profesionalnim upravnikom.:D

Share this post


Link to post
Share on other sites
26 minutes ago, Mikorist said:

Do Fletcher–Munson kriva

https://en.wikipedia.org/wiki/Fletcher–Munson_curves

 

Ove krive pokazuju da je frekventni odziv naših ušiju nelinearan i varira sa nivoom zvučnog pritiska.

Prema tome, kod različitih podešavanja jačine zvuka uočićemo različit balans frekvencije reprodukovanog zvuka.:rofl:

Ne, to je drugi deo modelovanja. :)  Prvo moramo da napravimo glinu, a onda pravimo figuru po zelji.

Vise sam mislio na modelovanje samih komponenti, lejauta, minimiziranja medjuuticaja, jedan korektan, svajserki rad.

 

Da li cemo da podilazimo Flecer Munsonu, kao statistickoj krivoj vrlo vrludavih nizova tacaka, posto je to ipak deo licnog miljea, a krive su samo pokazni oblik, svako nosi svoju krstacu i razlicitost krive, ili cemo da modelujeno linearan sistem umesto laudnes krive.

Po meni je linearan sistem tehnicki korektnija prica, bar u domenu mogucih linearnosti.

Ne mozemo da imamo linearan odziv prostora, ne mozemo da imamo linearnu efikasnost zvucnika, ali mozemo da linearno pojacamo signal sa snimljenog materijala.

Ne postoji Flecer Munson u biasu na koncertu, postoji izvor akusticne energije, velike snage, velikog broja instrumenata u velikoj zapremini vazduha. Mi samo mozemo da prenesemo blagu kopiju, modelovanu i zapamcenu na nekom mediju, i da pokusamo da ukrademo delic utiska, uz pomoc naravno zapamcenih elemenata utiska. Sa koncerta, naravno..

Ili da sa nekim zapisom zamislimo ambijent, takodje koristeci iskustvene korektive modelovanja utiska.

Zato sam za tehnicki korektan svajseraj, tamo dokle svajseraj  moze da dobaci, a modelovanje utiska je licna stvar svakog pojedinca. Vise vredi jedna poseta koncertu, nego svi probani kablovi...drugacije sklepanog zakljucka.

Ukratko, uzivati u muzici, a svajseraj odraditi po svajserskim "zakonima". Nema magicnog praha, ima magicnih iskustava.

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 hours ago, Mikorist said:

Do Fletcher–Munson kriva

https://en.wikipedia.org/wiki/Fletcher–Munson_curves

 

Ove krive pokazuju da je frekventni odziv naših ušiju nelinearan i varira sa nivoom zvučnog pritiska.

Prema tome, kod različitih podešavanja jačine zvuka uočićemo različit balans frekvencije reprodukovanog zvuka.:rofl:

Odlično! Eto dokaza da IPAK čujemo razlike u zvuku! Oni koji ne čuju su gluvi ko topovi i samo melju pa melju... To je sve, pored "teoretskog znanja" kojim su nabijeni , SVE što im je preostalo!:buehehe:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Taman počnem da verujem "teroretičarima" da ne postoje razlike u zvuku i da se ne mogu čuti kad ono eto novih "kriva"i koje dokazuju da ipak čujemo! Tačno mi ove Flečer-Munson krive pročistile sluh! :buehehe:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×