Jump to content
sir Oliver

Bitcoin

Recommended Posts

Ima li ovdena neko da mi objasni famu oko Bitcoina?

Kako se to rudari, gde su zakopani,...? Ili je to prepuštanje procesorske snage nekom na korišćenje a za uvrat dobijati ponekad neku mrvicu virtuelne valute? Ili je to dobra zamisao za pranje para? Ne verujem da iko može da objasni trend rasta vrednosti Bitcoina ali ima jedno interesantno poređenje.

BITCOIN CHART (2017) VS GENERIC CHART OF A FINANCIAL BUBBLE

 

a4GD05Z_460s.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ćuti, još me boli što 2012-e nisam pazario 10 bitkoina za 50 dolara... Ono, ma daaj, kuppujem *ebenu kriptovalutu, ko zna kakva je prevara u pitanju, bolje da uzmem štap za pecanje za te pare.

Sad taj štap vredi 30 evra, a 10 bitkoina 150k :wacko:

Stabilizovaće se njegova vrednost, baš kao ta kriva, ali svakako dugoročno ide na gore, jer mu je količina ograničena na 20 miliona (ili beše milijardi) komada, za razliku od dolara, koji se štampa 24/7 u neograničenim količinama :buehehe:

https://en.wikipedia.org/wiki/History_of_bitcoin

https://en.wikipedia.org/wiki/Bitcoin

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, Ati Radeon je bolja od nVidie.

Sada za rudarenje treba odprilike uložiti u opremu vrednost jednog stana, i još vrednost jednog stana uložiti u potrošenu struju, da bi se za 5-6 godina sve povratilo.

Do pre samo recimo godinu ili dve nije bilo tako, jer zbog ograničenog broja BTCa sve je teže izrudariti jedan deo, a kamoli ceo bitkoin. Plus oscilacije.

Ali generalno vrednost će se stabilizovati, kad tad, i biće valuta budućnosti.

Sada može već da se pogleda u pravcu Litecoina, Ethereum-a, Zcash-ea, itd.

Share this post


Link to post
Share on other sites

nije do toga da li je bolja od nvidia vec je jeftinija a dobijas isto. Neki modeli uopste ne mogu da se nadju na trzistu jer ih rudari vec kupili. Bilo je nekih primera da su cak avione iznajmljivali kako bi graficke do njih dosle. Ludilo.

da, do pre neku godinu je bilo moguce, sad je sve naucna fantastika, oprema, struja i sve sto ide uz to...

Share this post


Link to post
Share on other sites

A bre al mi objasniste.

Pa i ja žalim štio nisam kupio kuću u Rose za 13 000 DEMa (koje sam imao). Sad vredi 2ipo meleona € a neki kažu i 5. Kuća sa terasom u moru košta kolko kažeš. Al prošo voz.

Zmam da grafičke karte imaju najjače procesore. Bio sam u jednoj kući  gde klinac napravio NASA centar u potkrovlju. Još i preskočio strujomer.

Ali šta je suština rudarenja. I ko je to "sakrio". To mi nema logiku.

Jedino što sam iskonstruisao pretpostavku da se ta silna procesorska snaga stavlja na raspolaganje nekom ko nema ili ne želi da je kupi(plati) pa je rentira . Ali ne plaća po flopsu nego u nekim fiktivnim parama. Koje i nisu fiksne nego se javljaju smene na uštap.

Još jedna pogodnost je da mafija može da legalno kupuje kripto valutu sa crne pare.

Al nikako da sastavim suvislu konstrukciju. Još i ovo oscilovanje poslednjih dana mnogo liči na ozloglačene ekonomske  mehure. Na berzi se kupuje i prodaje nešto što ne postoji. Vrhunac tržišne fiktivne ekonomije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ljudi su svašta radili kroz istoriju, mnoge glupe i neistražene stvari. Da li su kripto valute jedno od tih? Pa rekao pa da tu ima svega, i glupo i nešto novo, i genijalno.... Po čemu smo mi bolji od naših predaka?

On će vredeti dokle god postoji neko tržište gde se sa njim može nešto kupit, pa makar bilo to samo oružje ili droga. Svet je veliki i danas ima jedinstvenu mrežu za trgovinu. Ako u toj mreži ima dovoljan broj igrača koji će prihvatiti bitcoin kao medium u razmeni - on će trajati. Čitajući dosta o monetarnoj istoriji mislim da je ova nova ideja prekretnica u svetskoj ekonomiji. Pitanje vrednosti ovih valuta je drugorazredna stvar, mnogo je bitnija ideja i posledice.

Interesantno niko ne postavlja pitanje vrednosti zvaničnih valuta. Recimo ECB svakog meseca u digitalnoj formi napravi 60 milijardi eura i to uđe u ekonomiju.

Grafičke se biraju jer se traži mnogo jednostavnih matematičkih operacija u sekundi. Njihovi čipovi to rade dosta brže u odnosu na CPU koji je bolji za kompleksne operacija. Grafičke imaju dosta više malih procesora (thread) u sebi za jednostavnije operacije, dok CPU ima 2, 4 ili 8 glave.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pokušaću "prostim rečima" da objasnim kako sistem funkcioniše i šta je rudarenje. Cela tehnologija je bazirana na matematici i kriptografiji.

Da bi se ceo proces razumeo potrebno je prvo znati šta je heš (heširanje). Zamislimo heširanje kao proces (funkciju) kojom se niz znakova proizvoljne dužine transformiše u niz znakova fiksne dužine (npr. 16, 20). Naravno obrnut proces nije moguć: iz heša dobiti ulaznu vrednost. Drugo bitno svojstvo procesa je da ako se na ulazu promeni jedan bit heš na izlazu će biti totalno drugačiji. Iako većina nije toga svesna sa hešom se srećemo često kod download-ovanja fajlova - obično pored linka stoji nešto kao MD5 ili SHA1 iza kojih je neki niz naizgled slučajnih karaktera. Izračunavanjem heša dowload-ovanog fajla i upoređivanjem sa vrednošću heša na sajtu može se utvrditi da li download-van fajl odgovara originalnom - integritet. 

Sledeća bitna stvar je block chain tehnologija koja je razvijena sa bitcoinom. Block chain predstavlja niz (lanac) transakcija. Formira se tako što se praznom block chain-u dodaje početno stanje na koje se posle nadovezuju transakcije. Postupak se sastoji u tome da se na osnovu podataka koje se nalaze u transakciji i heša prethodne transakcije izračuna nov heš. Da bi se nova transakcija osigurala i da bi se znalo ko je vlasnik vrši se digitalno potpisivanje privatnim ključem vlasnika transakcije. Pomoću javnog ključa vlasnika transakcije može se verifikovati vlasnik transakcije a praktično preračunavanjem od početnog stanja može se utvrditi verodostojnost lanca, tj. da niko nije menjao podatke u prošlosti.

Sad dolazimo do rudarenja. Samo po sebi izračunavanje heša nije zahtevna operacija. Da bi stvar napravili zanimljivom tvorac(ci) bitcoina su uveli nešto što se zove proof of work, a suština je tome da dobijeni heš bude u tačno definisanom formatu. Konkretno heš mora da na početku sadrži određen broj nula. Pošto podaci koji čine transakciju i heš prethodne transakcije uvek daju novu istu vrednost heša potrebno je dodati još jedan proizvoljan broj. Ovaj broj se u kriptografiji zove 'nonce'. Rudarenje je upravo nalaženje tog broja. Pošto ne postoji način da se on izračuna, do njega se dolazi grubom silom. Npr. krene se od jedan i uvećava se za jedan sve dok se ne izračuna heš sa traženim brojem nula na početku. Naizgled prost, ovaj postupak zahteva ogromnu količinu izračunavanja za koju CPU nisu dovoljni. Zato se koriste grafičke kartice (GPU) koje imaju veliki broj jezgara (nVidia  - CUDA core) koji omogućavaju paralelizam u izračunavanju. Što više kartica, više izračuvanja u jedinici vremena i veća potrošnja struje.

Po nekoj analogiji sa zlatom do zlata se može doći zamenom za drugu vrednost (novac, konja, kamilu...) ili kopanjem u rudniku :)

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja razumem do hashiranja, radim sa wordpressom pa znam da sifru korisnika u mysql bazi hashira u md5 - nema nikakve sanse da je povratis iz md5 hash-a u string.
Ostalo mora promeljem ponovo da mozak prokuzi.
Sve u svemu, vrednost je bas u tome - ulozena struja u rudarenje, a ta struja kosta para, a pare imaju pokrice u zlatu.
Bitkoin, i ostale kriptovalute, ce obesmisliti papirni novac i postati buducnost. Nece puci nikada, splasnuce naravno, imace ogroman pad, ali posle toga ce se vratiti u "normalu" i biti definitivno buducnost platnog prometa.

Sent from my SM-G350 using Tapatalk

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×