Western Electric

[grau.]

ja bre, nemojte da vas grau poducava.

A2 rezim jeste nacin da se digne snaga uredjaja ali do sada nije pronadjen kredibilan nacin da se to uradi sa 300b. ako neko zna neka prica, ja nisam video.

za to sluze lampe koje mogu da izdrze da se resetka jako naprzava pozitivnom strujom, npr VT4C ili VT25 (10Y).

ne znam da li je to moguce resiti nekom posebnom konstrukcijom resetke ali je navedeno da se radi replika originalne WE cevi, koja istorijski nije koriscena za rad u A2 klasi, niti bi to bila replika WE91 ampa.

radovacu se da budem demantovan ali mislim da bi takav rezim za 300b rezultirao pojacalom koje ima vecu snagu ali svira kao kurac.

 

[Lemić]

On 13.12.2017. at 10:12 AM, vladd said:

Prodaju nostalgiju, modu, fenseraj, ali i solidan zvuk i penziju sa lampama. Ako je validan podatak o 40000(40k) sati radnog veka, to je vec posebna prica.

Osim ako se ne udari u neki klinacki dizajn, przi lampu na 110% zbog sonicnosti..onda sat slusanja kosta kao sat sa starletom  

40K sati rada, ha, GM70 je deklarisan na 20K neprekidno, pali-gasi na 10K i mislim da je to prilično dugo. Čisto marketinško pmodarstvo, očigledno postoji vintage ciljna grupa kupaca a ovo je način da im se poturi kompletan sistem pod šatro NOS, to je ko stari nameštaj, jedna letvica  stara, a garnitura stolica potpuno nova. Reinkarnacijom cevi devedesetih pod Auidio Notom, protežirano je napucavanje lampi, baš tih 300b, na gornje granične vrednosti,  to se i meni ko laiku dopalo pa me drugari stalno tupkaju po glavi kad spomenem.

17 hours ago, grau said:

A2 rezim jeste nacin da se digne snaga uredjaja ali do sada nije pronadjen kredibilan nacin da se to uradi sa 300b. ako neko zna neka prica, ja nisam video.

za to sluze lampe koje mogu da izdrze da se resetka jako naprzava pozitivnom strujom

 

Sakuma il Sušuido su proradili sve što je moglo od cevi, nema 300b. Slušao sam pre par godina neku cevku u ovakvoj postavci, velika i lepa na oko, ništa više, zato joj nisam zapamtio ime, možda je do same cevi, možda do kontra struje, nije ni bitno. Svojvremeno je poznati košarkaš tražio snažan SE sa 211, ušlo se u projekat sa 4 cevi po kanalu mislim, ne znam epilog ali se konstruktor smejao ideji po sistemu, veži konja gde gazda kaže, sad je izgleda, veži gazdu gde konj kaže.

 

 

[vladd]

Ne znam odakle se rodila potreba za cedjenjem lampi na ivici mogucnosti, pogotovo sto te ivice nisu jasno definisane, nekada su manje nego deklarisane, a zona je nelinearna. Takva lampa dve pesme za redom ne svira isto..

Valjda je to bahatost neznanja, da se nazove "eksperimentom", istrazivackom audiofilijom, open mindom... je budalastina. Ja ne znam da li se ista drugo po kuci tako ekstremno sikanira, bilo da je jeftinije ili skuplje. Ili je logika nastala iz alavosti, najvise je najbolje?

Lampa je najsonicnija kada joj kaplje anoda.  

 

Potez obnavljanja 300B je genijalan, sa vise aspekata, od drzanja proizvodnje u USA, dobrog marketinga, pravljenja proizvoda koji kosta 10-20$ u proizvodnji, a 500$ u prodaji..

NJih ne treba da zanimaju ni opcije ni konfiguracije, samo suvo pravljenje lampi, pa neka korisnici napajaju krunjace sa njima..  

[Lemić]

Bio je naslov teksta, "Zažarite Vaše lampe", i čim se on pročita, uši se već zacrvene, dok se čita, sve više se greju uši da počnu da svrbe, u jee, to je to,....

Slušo sam  kineske 300b, to ni blizu, na stranu što su raspar i gotovo da nije moguće selekcionisanje sa razumnom količinom, na stranu otpad. Vrlo lukav način za zaradu, čuj, WE CD, sad će krenu testovi po časopisima, ne bi me čudilo da se spomene i Tesla. Prosto je neverovatno kako se stalno nešto protura kao novo i epohalno, ovo je sad izgleda staro epohalno, za vintage mušterije.

Dobar ti pojam, "kaplje anoda", GM70 može da se isforsira na 1,5Kv, a može da radi i na "svega" 600v, nisam razmišljo u tom pravcu uopšte, no nije bitno, kad dođe vreme za nov pojačivač.

[Zen Mod]

gm70 je vise forsirana na 600 , na 1KV5 radi normalno

[vladd]

Autor sadista.  

Termin "kapanje anode" je realan, tako su izgledale anode lampi koje smo svojevremeno krpili, na poslu naravno. Cak i pored interloka, tipa najlonski konac oko anodnog prikljucka, ne stigne da prenese temperaturu do kanapceta, istopi se anoda. RF je u pitanju i refleksija. Ali je efekat jasan

 

[Lemić]

1 hour ago, Zen Mod said:

gm70 je vise forsirana na 600 , na 1KV5 radi normalno

Nem pojma, kupio sam uređaj za 960v, sad radi na 1.050v, mislio sam da što viši napon to veće naprezanje, neovisno o struji i pred naponu.

[grau.]

guglaj "starved plates" ili starved tubes

 

npr

 

Ultra basic tube theory:

1.) A tube filament is heated to excite and liberate electrons from the filament’s surface.

2.) A negative voltage is applied to the tube’s cathode, which repels the negatively charged electrons. (Opposite charges attract – similar charges repel)

3.) A positive voltage is applied to the tube’s anode (plate), which attracts the negatively charged electrons. This repulsion / attraction creates current flow in the tube.

4.) A negatively charged grid is placed in close proximity to the filament. Since a negative charge repels electrons, and it’s since the grid is located closer to the filament than the anode, it can overcome the anodes positive attraction with a much smaller negative voltage. 

Now by varying the negative voltage on the grid you can control the current flow through the tube like a valve. (Wonder why the Brits call tubes valves?)
If you reduce the controlling voltage on the grid enough, some control over the current flow through the tube will be lost causing over-saturation and loss of fidelity. 

If the anode (plate) voltage isn’t high enough (starved plate) the liberated electrons will repel each other to a certain degree, acting much like a control grid themselves. The temperature of the filament will affect the number of electrons which in turn, affects control.

In low powered pedals, a tube is usually used as a simple clipping diode, replacing its silicon brethren. The slow response speed (compared to silicon) makes tube distortion sound different

[vladd]

To je spausaljeno pojasnjenje, onako bas..da otvori vrata utisku benignosti

Objektivno, i kod naponske gladi postoji neko polje, slabo, koje sporo ubrzava elektrone. Ono sto cestice vole je da se roje i grupisu po pribliznim energetskim nivoima, i to je situacija koja moze da lici na "much like a control grid", ali vrlo random i trodimenzionalnog oblika u prostoru. Ti oblaci kada stignu do anode, svakako nisu olicenje linearnosti.

[Lemić]

19 hours ago, grau said:

guglaj

Gugl smatram nešto nalik Singiduduk i Megableja fakultetetima, listam i ja net ali pretežno da vidim kako nešto ne treba, a vrednih i  tačnih informacija ima vrlo malo, na stranu što redovno iza stoji neki interes, tako da to internet kvazi znanje uopšte ne zarezujem. Malo ofa sad, skok visokog napona od cca 100 volti se desilo posledično zahvaljujući bolje izrađenom trafou, manjim gubicima, i kad se pogleda data grafikon, radna tačka je trebalo da bude još bolja na tih 1Kv +, međutim nije, slušno, uređaj nije zvučao dobro i lošije nego u prvoj postavci. Okolo naokolo sve pregledano i na kraju je morao pred napon da se koriguje što je zahtevalo prešemiranje jer je izlazilo van radnog opsega tamo nekog potenciometra. Trojica uvaženih drugara je smatralo da to tako ne bi trebalo, oslanjajući se na dostupne grafikone, al pošto mahom prihvatuju moje tvrdoglave impresije ma kako bile besmislene, jedan je "morao" da se žrtvuje i tri puta je pomeran pred napon dok nisam ja, odnosno oboje, Šolaja,  dobili slušno zadovoljenje. Ne razumem se u elektroniku da bi objasnio, otprilike mi liči na Vladd-ove komentare generalno. Analogno SUS agregatu, ako mu se zadovolji  glad za energentom u jasno primetnom  opsegu, to ništa ne valja posle u celom.   

[Dumus]

LJudi ne znam šta da vam kažem o ovim "novim" WE300B.

Toliko je fejkova na netu da je to strašno, najgore od svega je to što ne važi više pravilo kako zapadnjaci prodaju orig. a Kinezi fejkove.

Najgori su "vodeći" : ameri, englezi pa na kraju nemci. Uopšte se ne stide da rebrendiraju lampu u koju god hoćete (čitaj one koje postižu najveću cenu).

TFK 803S od nekih 200-300$ , 2012-2014 , dogurala je do 800 - 1000$ "NOS" . (Kažu idelana JJ Tesla i Ei za rebrend i lasersko graviranje oznake na dnu

Što se tiče 300B evo jedne slike čisto za informaciju kao NAJPOZNATIJI fake :

   

A i ovo pročitajte o samoj mašini za pravljenje 300B lampi :

Tako da sačekajte da vidite koliko će to novo "čudo" od 300B da košta (manje više da košta, nego kako će da zvuči). Iz mog skromnog iskustva još nisam čuo neku lampu iz 90-ih - 2000-ih na ovamo da je ubila nekog starca iz 60-ih .

P.S. A i neće nikad 

Nadam se da vas nisam smorio ....... 

[grau.]

Nisi smorio, to i mi pisemo.Ne znamo sta je i ko je ovaj Western Electric, neki kauboj koji je kupio pravo na ime pa ce sada da stancuje u Shuguangu, investiciona grupa iz Indije ili nesto sto bi moglo imati pristup originalnim masinama i sada, dok ovo pisemo, radi obuku staffa. Pa i Nemci (Elrog) su imali probleme onolike, jedva su se spasili bruke.

[ZZZ]

A2 klasa je kada cev radi u regionu pozitivnih negativnih prednapona. To nije moguce ostvartiti sa svakom cevi.

A vrlo retko je moguce ostvariti i da to bude region koji je totalno u regionu pozitivnih prednapona. Vecih od 0. To podrazumeva prijem vecih amplituda ulaznog signala koji pri nekoj max dozvoljenoj snazi, sa malim izoblicenjima i ispod granice klipinga, NE prelazi u negativni region...

Tako da je cista A2 klasa redak primer. Mozda sa onim cevima 813, 811 i slicnim se totalna A2 klasa i moze postici...

Medutim postoje slucajevi kada je cev setovana u A1 klasi, u negativnom regionu prednapona, A kada je signal toliko velike amplitude da prelazi preko i u pozitivni deo prednapona. To je neki delimicni rad u A2 klasi i najcesce podrazumeva jako velika izoblicenja...

Medjutim kod nekih cevi se mogu uzeti i pozitivni delovi prednapona, naravno NE kao centar radne tacke, vec delovi gde vece aplitude ulaznog signala cev pojacava, pa tako jedna amplituda pojacanog signala odlazi u region pozitivnog prednapona a druga poluperioda dublje u negativni deo, sa malim izoblicenjima ili ne vecim od onih koja postoje kada je cev u negativnom regionu prednapona. ALI to direktno zavisi od induktivnosti primara, i nije samo dovoljan uslov ispravno postavljena linija opterecenja. Da podsetim signal nikada ne formira pravu liniju kod rektivnog opterecenja vec je to uvek neka elipsa.

Cev koja tolerise zalazenje u pozitivni deo prednapona uz povecanu induktivnost primara je na primer 10Y ima i jos poneka...

 

[Zen Mod]

cev je setovana gde je setovana

tek zavisno od amplitude modulacionog signala , cev radi u A ili A1 ili A2 ili B ili C ........

 

sve je lepo objasnjeno u RDH4 ( https://www.zenmod.in.rs/books-periodicals/radiotron-designer-handbook-4-th-edition/ ) i slicnim praktikumima , gde je lepo data podela A/A1/A2 , u kontextu koliko i kako  modulacioni signal ordinira oko 0V i u kontextu struje resetke

[ZZZ]

Mislim da ne. Ako je cev radna tacka cevi u pozitivnom regionu a  pri max ulaznom signalu pojacani napon ne prelazi u negativni region onda je cev totalno u A2 klasi. Isti slucaj ali signal jednom poluperiodom blagio prelazi u negativni deo nije rad u A1 klasi... Obrnuti slucaj kada je cevi radna tacka postavljena duboko u negativni region i samo na najvecim amplitudama prelazi u pozitivni region nije A2 klasa vec neki nus produkt.

 

[ZZZ]

Drugo kod A2 klase se obavezno pojavljuje i veca struja kroz resetku. Znacajno veca.

[Zen Mod]

zabatali predajne cevi koje su projektovane da budu biasovane sa pozitivnim prednaponom ........

A1 i A2 nemaju nikakve veze sa prednaponom i Iq ........ cev setujes za steady state a A1 i A2 su pojmovi dinamickog domena , dakle kad psotoji pobudni signal

ko nece da cita debele knjige , evo ukratko http://www.duncanamps.com/technical/ampclasses.html#Classes of Operation

ono , kontam da je izvor neki autoritet