Jump to content
Woland

Kazalište Pozorište Gledališče Teatar

Recommended Posts

28.05. 2017. Sterijino Pozorje, Milivoje Mlađenović - Maestro, Narodno Pozorište Sombor, režija Milan Nešković

Nema para, rekao je dr Miroslav, Mickey Radonjić, pre nego što je podigao ruku za izbor potpunog i apsolutnog anonimusa u svetu pozorišta - dr Miroslava, Mickeya Radonjića, za selektora 62 Sterijinog pozorja..

Ako nema para direktore Mickey, onda vam ni ne treba selektor - volonter Mickey, koji je inače bio spreman i da plati da bi bio selektor Pozorja, već bi direktor Mickey trebalo da organizije konferenciju za štampu i da kaže: ove godine se neće održati Sterijino Pozorje, zato što nema para, od onih 10M€ koje je pokrajinska vlada za promociju Novog Sada kao Evropske Prestonice Kulture, nismo dobili ni kinte, većinu je pokupio novi suvlasnik Exita - Prvi Brat, a deo je potrošen na krečenje nepriličnih murala koji su vređali istančani ukus njegove preosvećenosti Vladike Irineja Bačkoga, dok je vilenio okolo Vladičanskog dvora, tražeći dovoljno udaljenu lokaciju za otvaranje Zmajevih Dečijih Igara, sa koje se u Dvoru ne bi čula dečija graja..

Ali, nije Mickey naprasno postao Lav, ni Tigar, propustio je priliku da postane i Kralj, daleko je od toga da bude Car, a nije jbg ni Kul, bio je i ostao tek samo Ljiga.. a takva mu je i selekcija..

Ako se nema dobar, barem pristojan tekst, tada ništa ne pomaže - džaba scenografija, džaba pretenciozna tema i naslov iste (Mešter bi bilo prikladnije, ali šta oni znaju o provokaciji), džaba ga bilo (već viđenih) ogroomnih glava od stiropora, džabe je i zgodna glumica u korsetu sa halterima, džaba i glumica koja zamisli glumi glumca u komadu o jbt slikaru (Konjoviću, Milanu - o tome je skaska), džaba je i bina koja potone da bi glupa publika shvatila da je neko umro, džaba i dramatično višeminutno odvajanje od jabuke koje je prethodilo bacanju iste u beznadni ponor u kojem je pokopana slikareva žena.. ovo nije smelo da se postavi ni u matičnom pozorištu, Pozorje da ni ne pominjem..

Čestitam Mickeyu, Milivoju i Milanu, na uspešno izvedenom združenom zločinačkom poduhvatu, eliminisanja dobrih predstava sa Pozorja.. bravo

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Natrcah na clanak sada, da nije tuzno, bilo bi smesno. Kako se postaje direktor Sterijinog pozorja... recept dat od strane istog malopre pomenutog...

Pre dvadeset godina, prilikom održavanja okruglog stola Sterijinog pozorja, odvažio sam se da postavim pitanje iz publike. Moja detaljna analiza jedne predstave se svidela nekim čelnim ljudima i tako je počela moja neraskidiva saradnja sa ovom institucijom“ rekao je za naš portal, Miroslav Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja. Do svoje funkcije je došao isključivo dugogodišnjim zalaganjem i radom a ne partijskom opredeljenošću, što danas predstavlja pravi raritet, pravi primer osobe, koja treba da bude na čelu javne institucije. Pričali smo sa njim o tome kako je došlo do njegovog angažovanju na ovom značajnom festivalu, o neiscrpnoj ljubavi prema pozorištu i jubileju koje pozorje ove godine slavi.

sledi razvojni i profesionalni put

Pre dvadeset godina, prilikom održavanja okruglog stola Sterijinog pozorja, odvažio sam se da postavim pitanje iz publike. Moja detaljna analiza jedne predstave se svidela nekim čelnim ljudima, pa su nakon toga usledili učestali pozivi od Saše Milosavljevića da učestvujem na tim događajima. Imao sam izuzetne mentore, između ostalih, Darinka Nikolić, Vlada Kopicl, Dejan Pejčić, Sveta Jovanov, koji su moj put ka Steriji oblikovali na svojstven način. Prvo angažovanje je bilo kada sam počeo da pišem za Bilten o predstavama pozorja mladih, potom ´99. godine odlazim u redakciju časopisa „Scena“. Poziv na mesto direktora festivala desio se 2005. godine i od tada do danas sam sa malim izmenama u funkcijama koje sam obavljao, prisutan u ovoj instituciji i na to sam veoma ponosan.

Vi ste jedan od retkih ljudi, koji je na čelo javne institucije došao bez političkog uplitanja. Kako ste uspeli u tome?

Da, ja nisam član ni jedne političke opcije, stranke, i ono što mene jedino zanima, jeste pozorište i dramaska književnost! Bavljenje Sterijom kao i savremenom srpskom dramom i pozorištem, bilo je verovatno prepoznato kao smisleno, kada su me pozvali da se angažujem u instituciji Sterijinog pozorja. Iskreno se nadam da će se takav trend zapošljavanja po umešnosti a ne po pripadnosti neke političke strukture, primenjivati u širem smislu, jer je to jedini put ka uspehu!

Nigde ne napisase sta je covek stvorio, napisao, odglumio, koje su mu  reference...

Strasno.  Pa se pitamo zasto je Sterijino pozorje takvo kakvo jeste, zasto Beogradski jazz festival odlazi u k..ac, zasto .... Gde li pronalaze ovakve stetocine

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Milena Marković - Deca Radosti, Atelje 212 na Sterijinom Pozorju, režija Snežana Trišić

posle odličnih Šina, Broda za Lutke i Nahoda Simeona, Mileni su se desile Zmajeubice i Deca Radosti.. bolje da nisu.. posle odličnog Kazimira i Karoline, Snežana Trišić je pala na Deci Radosti..

prethodile su dve potpuno suprotstavljene kritike, pisali ih ljudi kojima verujem - Zlatko Paković i Teofil Pančić.. Teofil je verovatno svoju pisao naduvan..

bilo je tužno videti na sceni Goricu Popović i Mikija Krstovića (i ostale, ali njih dvoje posebno), dok u prvom satu predstave ljudi počinju da izlaze iz sale, isprva pojedinačno a kasnije i u velikim grupama.. naposletku i ja izađoh.. prvi put.. za sve postoji prvi put..

Posle nekoliko dana žiri je objavio odluku da ne nagrađuje ni jednu predstavu na Pozorju.. na žalost nisu smogli snage da idu do kraja već su poprilično tupavo relativizovali tu odluku davanjem nagrade "svim glumcima" i publici, i amnestirali selektora-aparatčika.. to im zameram, a to što nisu izabrali najbolju predstavu, ne zameram - sve su bile loše i ni jedna nije zavredela da ponese Sterijinu nagradu.. onda je krenuo linč članova žirija, prvi se javio Kokan - Sandokan Mladenović - reče da je to terorizam, potom Ljubivoje Glasnogovornik i Upravnik Tadić - pominjao nekakve klanove (ovaj kom žiri pripada seže do Makedonije, osim što je višenacionalan), internet autonomaši su naravno optužili Beograđane (mmcu im :) ), dežurni internet poznavaoci svega i svačega su bili u neverici oko nesposobnosti žirija da izabere najbolju od najgorih (mora biti da je neka bolja).. prizivao se i Ministar Kulture da interveniše.. retki su tražili ostavku aparatčika direktora/selektora.. onda je pala noć, Prvi Brat je obišao lokacije svog Exit festivala, Mirko Bulović je tumarao gradom u potrazi za nepriličnim muralima, autonomaši su sa pivom u ruci sedeli ispred mini marketa na Klisi, internet ratnici su požurili na zakazaj fajt na index.hr.. Kokan je pred ogledalom glancao ćelu i hrabrio se pomišlju da je Sterija naredne godine (jes aj em toking tu ti) sigurno njegov, Dušan Kovačević je šetao Zvezdarom u sebi psujući Crvenu Bandu i onoga Bećkovića koji se nezasluženo uvalio u Krunski Savet.. Miloš Vučević je pravednički čvrsto zaspao posle 1000 dislajkova na nebitnu vest o Vođi, sanjao je ganc nove autobuse oslikane motivima Gračanice sa višebojnim ekranima kojim su ispisane trase linija fontom iz Miroslavljevog Jevanđelja, i bezbrižne putnike koji pevuše Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog, koja izlazi iz zvučnika..

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

***Poljsko ministarstvo kulture povuklo je dotaciju pozorišnom i muzičkom festivalu Malta u Poznanju zbog selektora, kontroverznog hrvatskog reditelja Olivera Frljića, ali Poljaci su u rekordnom roku na internetu prikupili 71.500 evra da festival može da realizuje pun program koji je ove godine posvećen zapadnom Balkanu.

"U kampanji 'Postani ministar kulture' prikupljeno je više od 300.000 zlota. Toliko je iznosila suma povučenih dotacija. U kampanju se uključilo 1.800 pojedinaca i tri preduzeća", obavestio je sinoć publiku festivala njegov direktor Mihal Merčinjski.***

To je prava publika, za razliku od one koja iz stranačke podružnice dobije karte za dž, ne vrati se u salu posle pauze, ali pravednički botuje protiv odluke žirija..

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 minutes ago, black coffe said:

Nije Frljić neko cvijeće , al da je provokativan je  ! . Provocira sve oko sebe ma gdje radio . Al  ak ćemo za istač  bolje da se dešava išta nego ništa ? :)

nije ovde Frljić bitan, već Publika, kojoj se podigla ona stvar na inkvizitorsku presudu tamošnjih vlasti.. a Frljić je.. kako kad :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

25.09.2017. Bitef, Biblija Prvi Pokušaj, Slovensko narodno gledališče - Ljubljana, režija Jernej Lorenci

Ukratko: devetoro glumaca na sceni bez scenografije, uz malo povremene pozadinske muzike, izvode Biblijske motive iz Pesme nad pesmama, Knjige o Jovu, Knjige proroka Jezekilja i Krnjige Propovednika.. 

Naracija je osnovni (jedini) pozorišni izražaj koji se koristi u predstavi, glumci je primenjuju zaista znalački i ubedljivo, uz više uzleta nego nedoslednosti.. reditelj koristi očigledne (čak ofucane) simbole - posipanje pepelom, krvlju, skidanje pred Bogom, i krajnji rezultat je tek nekakvo obogaćeno čitanje teksta.. Pesmu nad pesmama sam prvi put čitao kada mi je bilo 16, sinoćno čitanje je izazvalo jednak osećaj - stariji sam skoro 40 godina, a Pesma je napisana pre 2 milenijuma, verujem da je moguće drugačije čitanje i (ili) postavljanje u drugačiji kontekst.. dakle, na sceni nije bilo ničega više od prostog (pa bilo ono i vrhunsko na momente) deklamovanja.. nije bilo iteracije, nisam uspostavio vezu sa glumcima..

Biblija%252Cprvi+poku%25C5%25A1aj_foto+P

Dešavanje je bilo na ivici scene, tako da dobar deo publike sa galerija nasuprot sceni, nije mogao da vidi scenu, ni prevod koji je puštan na dva ekrana postavljena na dve strane partera.. predstava je trajala 3 sata, pa je to zaista bio napor - to se moglo veoma lako rešiti, ali eto nije.. nisam u predstavi pronašao vrednost koja bi je preporučila Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu, da je uvrste u program Bitefa.. aplauz je bio mlak, ali ponovljen više puta - publika je pozdravila glumačka izvođenja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Woland

Hvala za prikaz/kritiku.

Ne idem na BITEF poslednjih 6-7 godina upravo iz razloga koje si preneo ovde nama.

Medjutim, pre 2 dana sam na RTS 3 pokusao odgledati sto vise ( predstava od celih 24 h ) "Olimp : u slavu kulta tragedije ".

Da li si i ti mozda pratio ovu predstavu na TV i da li imas neko misljenje o ovoj predstavi ?

Meni se taj performans uopste nije svideo. Ne padam na tendenciozne pozitivne kritike i hvalospeve pojedinaca ( pr. i kao kolovodja g-dja B. Srbljanovic ).

https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=321&yyyy=2017&mm=09&dd=25&nav_id=1307215

Naprotiv.

Dodatno su me ubedile da je ova pozorisna predstava daleko od nekog umetnickog dela koje ce se pamtiti. Mozda samo po duzini trajanja, eksplictnim scenama orgijanja i devijantnih pojava, koje se sve vise i vise pojavljuju u nasem okruzenju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Doktor axa - 24h predstava Olimp, u kuloarima vam nudimo mesto za punjenje mobilnih telefona, za odmor, kutak za jogu, za fejzbučenje, možete da izađete, pa da se vratite itd.. tss.. a oni igraju (plešu) na sceni do iznemoglosti.. bilo je karata kada sam ih nabavljao, ali sam je propustio - ko je gledao Janežičevog Galeba u trajanju od 6 sati i 30 minuta (sa pauzama 8 sati), i to tri puta (nači efektivno 19 sati i 30 minuta, odnosno 24 sata sa pauzama :) ), i video (pa ponovio još dvared) smisao u trajanju (i ne samo u trajanju), i poželeo da traje joooš (debeli Teofil reče nešto kao: predstava koju glumci ni publika ne žele da završe), taj će u pozorištu da traži nešto više od prostog iscrpljivanja.. Olimp je nešto kao brutal force u teatru - nije za mene (ono malo na preskoke sa TV me ubedilo u to).. nemam problem sa eksplicitnim, brutalnim scenama (eno ga Urban - doktorirao ih je :) ), ukoliko imaju smisla, ali ako je su lišene smisla i predstavljaju dopunu joga kutku, tada mi smetaju.. a cela priča oko i u predstavi mi smrdi na rialiti, bez obzira šta Biljana misli o tome - ona je dobar dramski pisac i ništa (sasvim je dovoljno) više od toga..

Prikazaće se jedna Iranska predstava na ovogodišnjem Bitefu  (Saslušanje), ali nije bilo karata, to sam želeo da gledam, kao i Švajcarsko Istrebljenje, ali tada je FAK (al se bre žrtvujem za medalju - ni ne znate :) ).. ostale su mi dve: sutra Carstvo Nebesko, a prekosutra Sneg Orhana Pamuka..

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Woland

Daleko od toga da i ja imam nekakav problem sa eksplicitnim scenama ( mada, kada bolje porazmislim simulacija kopulacije sa biljkama, tj. malim stablima je ipak za mene too much :) ).

Ja za tih nekoliko sati koje sam odgledao sporadicno u toku dana/noci nisam video ni jednu brutalnu scenu ( izuzev onog jednog obezglavljivanja koje bas i nije bilo da se prepa'nes ;)).

N.B. - B. Srbljanovic je bila zesci potencijal kao student, ali za filmsku dramaturgiju ( Pajk se kleo tada u nju ). Medjutim, ode eto ka pozoristu i sceni.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Doktor ja nisam skupio ni sat gledanja Olimpa, tako da više govorim oko a ne o predstavi..

očigledan je Biljanin dramaturški dar, dijalozi su joj savršeni, likovi izgrađeni - naročito ženski.. taj ženski pogled na svet mi je bio interesantan u njenim dramama.. u predstavi Mali mi je ovaj grob je umetnula fiktivan ženski lik međ istorijske - falia joj je žena da ih poveže sve, rekla je tada :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

koliko znam biljana trenutno predaje teoriju anticke drame na FDU, to je cini dosta kredibilnim sagovornikom na temu ove predstave. sa druge strane ona je zena emotivna, tako reci paljevina i vrlo cesto je uzbudjuju stvari koje su van nekakvog racionalnog okvira. mislim da je ova predstava upravo to, duboko iracionalno poigravanje sa do apsurda dovedenim elementima performansa i spektakla. dekadentni pozorisni cirkus. bio sam unutra ali previse kratko da bi me odradilo, ali mi se dopao koncept da mozes da radis sta hoces. ja sam iskoristio da odspavam jedno 20 minuta u najboljim foteljama ikada u srbiji / mislim da su kostale $4000 te 1977. kad je SC izgradjen. negde razumem ljude koji su tamo bili veci deo predstave i koji su upali u taj nekakav katarzicni trans.

Share this post


Link to post
Share on other sites
6 minutes ago, grau said:

koliko znam biljana trenutno predaje teoriju anticke drame na FDU, to je cini dosta kredibilnim sagovornikom na temu ove predstave

Biljana je svakako kredibilna u vezi mnogih stvari, a ne samo ove drame :) ali ja bih, da je bilo moguće a antičko je, ipak radije gledao Medeju sa muzikom koju je pisala Eleni Karaindrou :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

27.09.2017. Bitef, Carstvo Nebesko, koprodukcija Narodnog pozorišta i Bitef teatra, režija Jernej Lorenci

xa! ja sam jedan od onih koji previše ne mare za narodnu poeziju, deseterac, bilo koji ciklus, pa ni za onaj Kosovski.. a za Mit o Kosovskom Boju, ma tako me boli uvo za to.. ja sam urbani lik, pomalo hipster, gledam u pravcu kretanja fijakera, nikako nazad.. paa, i nije baš tako :) sinoć sam shvatio, nakon svojevrsnog "razobličavanja" Mita, dostojnog onom Bulgakovljevom razobličavanju magije u Majstoru, da je Mit o Kosovu duboko utemeljen u meni.. usudio bih se da kažem i u svima nama.. babe, tetke, strine i šurnjaje, kasnije i učiteljice, nastavnici, profesori, potporučnici, kapetani čak i vodnici, svi su oni usađivali deo Mita u nas.. ko nije rastao uz dva vrana gavrana, tri tovara blaga, ko barem jednom nije poželeo da ga Kosovka Đevojka napoji rujnijem vinom, da odmeni Boška Barjaktara, najmlađega od devet Jugovića (i desetog starog Jug Bogdana), taj nema u genima ugrađenu moralni kod dostojan jednoga Marka Kraljevića.. ma ima, ali nije svestan toga :) baš je tako, shvatio sam sinoć

u predstavi devetoro glumaca, uz malo pozadinske ali i uživo odsvirane (i prikladne) muzike, govore narodne pesme iz Kosovskog Ciklusa.. svako od njih ima svog junaka, ali svako od njih u nekim momentima govori samo u svoje ime.. a izgovaraju to onako baš fino, drugačije čitaju Mit od onoga na šta smo navikli.. bez primitivnog nacionalnog patosa, bez uzvišene poze, bez bilo kakve poze.. počelo je tako kada su dva vrana gavrana ispustila ruku Damjanovu (dok Zelenko vrišti od plača) u krilo (labudovo) Majke Jugovića - odmah direktno u glavu.. potom se glumci vratiše svak u sebe i počeše da pričaju o ličnim susretima sa Mitom.. i nastavilo se to posle 90 minuta u Narodnom Pozrotištu, pa 90 minuta u Bitef teatru.. proletelo..

14NEBESKO-1.jpg

KUL-Carstvo-nebesko-2_620x0.jpg

Olga Odanović je pravi biser kao Majka Jugovića, Bojan Žirović sjajan kao sasvim netipičan Car Lazar, Kosovka Djevojka u liku Nade Šargin je baš onakva kakvom sam je zamišljao dok mi je baba (i ja sam imao polupismenu babu koja je satima mogla da recituje narodnu poeziju) recitovala, Nikola Vujović, Hana Selimović, Nataša Ninković, Slaven Došlo, Branko Jerinić i Milutin Milošević - svi su bili baš onako kako treba. i reditelj Slovenac.. i on podlegao mitomaniji činimiske :) 

ko može neka gleda, predstava je odlična

Share this post


Link to post
Share on other sites

tek sad čitam reakcije na Olimp, Biljana je kralj, nebitno da li se slažem sa njom :)

"U to ime, kao profesorka teorije antičke drame, ovima što se po internetima sablažnjavaju na golotinju, pošto im antički ratovi, ubistva, silovanja, čedomorstva, da otac prekolje ćerku i da brat ubije brata, ne pobuđuje tankoćutna osećanja gađenja i zgražavanja, imam da stručno i sveobuhvatno poručim: aj, ne seri."

očigledno je da nam je Olimp bio potreban, dobro je da je prikazan i na TV

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×