Jump to content
Woland

Kazalište Pozorište Gledališče Teatar

Recommended Posts

27.05. 2017. Sterijino Pozorje, Tena Štivčić - Tri Zime, HNK Zagreb, režija Ivica Buljan

Od devedesetih kada je Jugoslovenski kulturni prostor, razbijen zajedno sa državom, retka su gostovanja pozorišta iz Hrvatske.. u međuvremenu, kao i kod nas, i tamo su se pojavili novi, talentovani dramski pisci poput Tene Štivčić, čije se praizvedbe dramskih tekstova (poput Biljane Srbljanović) dešavaju u inostranstvu (praizvedbu Tri Zime je izvelo Kraljevski Nacionalni Teatar u Lonodonu 2014) pa tek potom u Hrvatskoj.

Tri-zime.jpg

Tena Štivčić je napisala sjajnu savremenu dramu u kojoj prikazuje jednu porodicu tokom tri zime 1945, 1990 i 2011.. za tekst bi cmo rekli da je hrabar, pošto kod nas, ovakve drame ne nalaze put do pozorišnih scena, pogotovu ne u našem Nacionalnom Pozorištu, u kom su i dalje na sceni nacional - romantični tekstovi (poput Velike Drame), i nema mesta za prikaz društva u današnjem trenutku.. Tekst je pitak, živ, nekako lagan iako bavi teškim temama poput Ustašva, Blajburga, novog početka u starim zauzetim bogataškim kućama 45. tranzicije društva iz nacional - romantizma u nacional - šovinizam 90. do devastiranja društva pljačkaškim tajkunskim privatizacijama, otimačinom i sveopštim moralnim posrnućem, zabeleženum u 2011. Štivčićeva je izvanredan predstavnik druge Hrvatske, one koja vidi šta se dešava i ne libi se da to glasno i kaže.. na momente iz njenog teksta se razaznaje Krležina senka (atmosfera je na momente bliska onoj u Pijanoj Noći 1918, a dijalozi imaju sličnu žestinu kao u Vučjaku), ali ona ne prevladava, tu je kao temeljac neke sasvim nove teme..

Režiju Ivice Buljana sam imao priliku da gledam 2015, njegov Vučjak je izveden u SNP.. bio je to naglašen, adrenalinski Vučjak, na momente i sasvim svesno histeričan, trajao je 4 sata i zahtevao visoku koncentraciju, kako ansambla, tako i publike.. u Tri Zime je režija mirnija, tečna.. vremena se prepliću, nižu se na sceni, označena brojevima 1 - 3 svojevrsnim semaforom u pozadini, kojim reditelj potencira formalnu razliku, pošto je suštinska manje uočljiva.. sazreo je Buljan tokom dve poslednje godine, postavio se u funkciju teksta i dopustio glumcima da se iskažu.. videh ga kako stoji sa strane i gleda reakcije publike..

tri-zime-8.jpg

Ansambl HNK je bio maestralan i to svi.. nije postojala slaba karika.. Ksenija Marinković i Dragan Despot su bili fenomenalni, Ksenija je svakim izlaskom na ogromnu scenu SNP, namah zavladala njom, bez obzira da li izgovara tekst ili iznosi ručak.. 

aplauz je bio veoma dug, čak toliko da su čini se i glumci bili iznenađeni njegovim trajanjem, bilo je tu i obostranih osmeha i suza, uspostavilo se razumevanje, bili su "naši" barem onoliko koliko su to bivali onomad, u prošlom veku pre nego što smo razbijeni i devastirani..

Scena Jovan Đorđević nije sjajna za predstave koje nisu pravljene za nju, sala je velika, bio sam daleko pa je dragocen tekst drame koji je štampan u programu predstave koji sam u pauzi uspeo da nabavim.. publika - festivalska, mešavina blaziranih skorojevića, facebook - instagram dopisnika(ca), Mira Banjac, Teofil Pančić i zaposlenih u Javnim preduzećima i Pokrajinskim organima koji dobijaju karte za dž (i srećom se ne vrate u salu posle pauze)

Odlična predstava, daje se sutra u JDP, ko je bude video, neće se pokajati

Share this post


Link to post
Share on other sites

28.05. 2017. Sterijino Pozorje, Milivoje Mlađenović - Maestro, Narodno Pozorište Sombor, režija Milan Nešković

Nema para, rekao je dr Miroslav, Mickey Radonjić, pre nego što je podigao ruku za izbor potpunog i apsolutnog anonimusa u svetu pozorišta - dr Miroslava, Mickeya Radonjića, za selektora 62 Sterijinog pozorja..

Ako nema para direktore Mickey, onda vam ni ne treba selektor - volonter Mickey, koji je inače bio spreman i da plati da bi bio selektor Pozorja, već bi direktor Mickey trebalo da organizije konferenciju za štampu i da kaže: ove godine se neće održati Sterijino Pozorje, zato što nema para, od onih 10M€ koje je pokrajinska vlada za promociju Novog Sada kao Evropske Prestonice Kulture, nismo dobili ni kinte, većinu je pokupio novi suvlasnik Exita - Prvi Brat, a deo je potrošen na krečenje nepriličnih murala koji su vređali istančani ukus njegove preosvećenosti Vladike Irineja Bačkoga, dok je vilenio okolo Vladičanskog dvora, tražeći dovoljno udaljenu lokaciju za otvaranje Zmajevih Dečijih Igara, sa koje se u Dvoru ne bi čula dečija graja..

Ali, nije Mickey naprasno postao Lav, ni Tigar, propustio je priliku da postane i Kralj, daleko je od toga da bude Car, a nije jbg ni Kul, bio je i ostao tek samo Ljiga.. a takva mu je i selekcija..

Ako se nema dobar, barem pristojan tekst, tada ništa ne pomaže - džaba scenografija, džaba pretenciozna tema i naslov iste (Mešter bi bilo prikladnije, ali šta oni znaju o provokaciji), džaba ga bilo (već viđenih) ogroomnih glava od stiropora, džabe je i zgodna glumica u korsetu sa halterima, džaba i glumica koja zamisli glumi glumca u komadu o jbt slikaru (Konjoviću, Milanu - o tome je skaska), džaba je i bina koja potone da bi glupa publika shvatila da je neko umro, džaba i dramatično višeminutno odvajanje od jabuke koje je prethodilo bacanju iste u beznadni ponor u kojem je pokopana slikareva žena.. ovo nije smelo da se postavi ni u matičnom pozorištu, Pozorje da ni ne pominjem..

Čestitam Mickeyu, Milivoju i Milanu, na uspešno izvedenom združenom zločinačkom poduhvatu, eliminisanja dobrih predstava sa Pozorja.. bravo

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Natrcah na clanak sada, da nije tuzno, bilo bi smesno. Kako se postaje direktor Sterijinog pozorja... recept dat od strane istog malopre pomenutog...

Pre dvadeset godina, prilikom održavanja okruglog stola Sterijinog pozorja, odvažio sam se da postavim pitanje iz publike. Moja detaljna analiza jedne predstave se svidela nekim čelnim ljudima i tako je počela moja neraskidiva saradnja sa ovom institucijom“ rekao je za naš portal, Miroslav Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja. Do svoje funkcije je došao isključivo dugogodišnjim zalaganjem i radom a ne partijskom opredeljenošću, što danas predstavlja pravi raritet, pravi primer osobe, koja treba da bude na čelu javne institucije. Pričali smo sa njim o tome kako je došlo do njegovog angažovanju na ovom značajnom festivalu, o neiscrpnoj ljubavi prema pozorištu i jubileju koje pozorje ove godine slavi.

sledi razvojni i profesionalni put

Pre dvadeset godina, prilikom održavanja okruglog stola Sterijinog pozorja, odvažio sam se da postavim pitanje iz publike. Moja detaljna analiza jedne predstave se svidela nekim čelnim ljudima, pa su nakon toga usledili učestali pozivi od Saše Milosavljevića da učestvujem na tim događajima. Imao sam izuzetne mentore, između ostalih, Darinka Nikolić, Vlada Kopicl, Dejan Pejčić, Sveta Jovanov, koji su moj put ka Steriji oblikovali na svojstven način. Prvo angažovanje je bilo kada sam počeo da pišem za Bilten o predstavama pozorja mladih, potom ´99. godine odlazim u redakciju časopisa „Scena“. Poziv na mesto direktora festivala desio se 2005. godine i od tada do danas sam sa malim izmenama u funkcijama koje sam obavljao, prisutan u ovoj instituciji i na to sam veoma ponosan.

Vi ste jedan od retkih ljudi, koji je na čelo javne institucije došao bez političkog uplitanja. Kako ste uspeli u tome?

Da, ja nisam član ni jedne političke opcije, stranke, i ono što mene jedino zanima, jeste pozorište i dramaska književnost! Bavljenje Sterijom kao i savremenom srpskom dramom i pozorištem, bilo je verovatno prepoznato kao smisleno, kada su me pozvali da se angažujem u instituciji Sterijinog pozorja. Iskreno se nadam da će se takav trend zapošljavanja po umešnosti a ne po pripadnosti neke političke strukture, primenjivati u širem smislu, jer je to jedini put ka uspehu!

Nigde ne napisase sta je covek stvorio, napisao, odglumio, koje su mu  reference...

Strasno.  Pa se pitamo zasto je Sterijino pozorje takvo kakvo jeste, zasto Beogradski jazz festival odlazi u k..ac, zasto .... Gde li pronalaze ovakve stetocine

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Milena Marković - Deca Radosti, Atelje 212 na Sterijinom Pozorju, režija Snežana Trišić

posle odličnih Šina, Broda za Lutke i Nahoda Simeona, Mileni su se desile Zmajeubice i Deca Radosti.. bolje da nisu.. posle odličnog Kazimira i Karoline, Snežana Trišić je pala na Deci Radosti..

prethodile su dve potpuno suprotstavljene kritike, pisali ih ljudi kojima verujem - Zlatko Paković i Teofil Pančić.. Teofil je verovatno svoju pisao naduvan..

bilo je tužno videti na sceni Goricu Popović i Mikija Krstovića (i ostale, ali njih dvoje posebno), dok u prvom satu predstave ljudi počinju da izlaze iz sale, isprva pojedinačno a kasnije i u velikim grupama.. naposletku i ja izađoh.. prvi put.. za sve postoji prvi put..

Posle nekoliko dana žiri je objavio odluku da ne nagrađuje ni jednu predstavu na Pozorju.. na žalost nisu smogli snage da idu do kraja već su poprilično tupavo relativizovali tu odluku davanjem nagrade "svim glumcima" i publici, i amnestirali selektora-aparatčika.. to im zameram, a to što nisu izabrali najbolju predstavu, ne zameram - sve su bile loše i ni jedna nije zavredela da ponese Sterijinu nagradu.. onda je krenuo linč članova žirija, prvi se javio Kokan - Sandokan Mladenović - reče da je to terorizam, potom Ljubivoje Glasnogovornik i Upravnik Tadić - pominjao nekakve klanove (ovaj kom žiri pripada seže do Makedonije, osim što je višenacionalan), internet autonomaši su naravno optužili Beograđane (mmcu im :) ), dežurni internet poznavaoci svega i svačega su bili u neverici oko nesposobnosti žirija da izabere najbolju od najgorih (mora biti da je neka bolja).. prizivao se i Ministar Kulture da interveniše.. retki su tražili ostavku aparatčika direktora/selektora.. onda je pala noć, Prvi Brat je obišao lokacije svog Exit festivala, Mirko Bulović je tumarao gradom u potrazi za nepriličnim muralima, autonomaši su sa pivom u ruci sedeli ispred mini marketa na Klisi, internet ratnici su požurili na zakazaj fajt na index.hr.. Kokan je pred ogledalom glancao ćelu i hrabrio se pomišlju da je Sterija naredne godine (jes aj em toking tu ti) sigurno njegov, Dušan Kovačević je šetao Zvezdarom u sebi psujući Crvenu Bandu i onoga Bećkovića koji se nezasluženo uvalio u Krunski Savet.. Miloš Vučević je pravednički čvrsto zaspao posle 1000 dislajkova na nebitnu vest o Vođi, sanjao je ganc nove autobuse oslikane motivima Gračanice sa višebojnim ekranima kojim su ispisane trase linija fontom iz Miroslavljevog Jevanđelja, i bezbrižne putnike koji pevuše Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog, koja izlazi iz zvučnika..

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

***Poljsko ministarstvo kulture povuklo je dotaciju pozorišnom i muzičkom festivalu Malta u Poznanju zbog selektora, kontroverznog hrvatskog reditelja Olivera Frljića, ali Poljaci su u rekordnom roku na internetu prikupili 71.500 evra da festival može da realizuje pun program koji je ove godine posvećen zapadnom Balkanu.

"U kampanji 'Postani ministar kulture' prikupljeno je više od 300.000 zlota. Toliko je iznosila suma povučenih dotacija. U kampanju se uključilo 1.800 pojedinaca i tri preduzeća", obavestio je sinoć publiku festivala njegov direktor Mihal Merčinjski.***

To je prava publika, za razliku od one koja iz stranačke podružnice dobije karte za dž, ne vrati se u salu posle pauze, ali pravednički botuje protiv odluke žirija..

Share this post


Link to post
Share on other sites
3 minutes ago, black coffe said:

Nije Frljić neko cvijeće , al da je provokativan je  ! . Provocira sve oko sebe ma gdje radio . Al  ak ćemo za istač  bolje da se dešava išta nego ništa ? :)

nije ovde Frljić bitan, već Publika, kojoj se podigla ona stvar na inkvizitorsku presudu tamošnjih vlasti.. a Frljić je.. kako kad :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

25.09.2017. Bitef, Biblija Prvi Pokušaj, Slovensko narodno gledališče - Ljubljana, režija Jernej Lorenci

Ukratko: devetoro glumaca na sceni bez scenografije, uz malo povremene pozadinske muzike, izvode Biblijske motive iz Pesme nad pesmama, Knjige o Jovu, Knjige proroka Jezekilja i Krnjige Propovednika.. 

Naracija je osnovni (jedini) pozorišni izražaj koji se koristi u predstavi, glumci je primenjuju zaista znalački i ubedljivo, uz više uzleta nego nedoslednosti.. reditelj koristi očigledne (čak ofucane) simbole - posipanje pepelom, krvlju, skidanje pred Bogom, i krajnji rezultat je tek nekakvo obogaćeno čitanje teksta.. Pesmu nad pesmama sam prvi put čitao kada mi je bilo 16, sinoćno čitanje je izazvalo jednak osećaj - stariji sam skoro 40 godina, a Pesma je napisana pre 2 milenijuma, verujem da je moguće drugačije čitanje i (ili) postavljanje u drugačiji kontekst.. dakle, na sceni nije bilo ničega više od prostog (pa bilo ono i vrhunsko na momente) deklamovanja.. nije bilo iteracije, nisam uspostavio vezu sa glumcima..

Biblija%252Cprvi+poku%25C5%25A1aj_foto+P

Dešavanje je bilo na ivici scene, tako da dobar deo publike sa galerija nasuprot sceni, nije mogao da vidi scenu, ni prevod koji je puštan na dva ekrana postavljena na dve strane partera.. predstava je trajala 3 sata, pa je to zaista bio napor - to se moglo veoma lako rešiti, ali eto nije.. nisam u predstavi pronašao vrednost koja bi je preporučila Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu, da je uvrste u program Bitefa.. aplauz je bio mlak, ali ponovljen više puta - publika je pozdravila glumačka izvođenja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Woland

Hvala za prikaz/kritiku.

Ne idem na BITEF poslednjih 6-7 godina upravo iz razloga koje si preneo ovde nama.

Medjutim, pre 2 dana sam na RTS 3 pokusao odgledati sto vise ( predstava od celih 24 h ) "Olimp : u slavu kulta tragedije ".

Da li si i ti mozda pratio ovu predstavu na TV i da li imas neko misljenje o ovoj predstavi ?

Meni se taj performans uopste nije svideo. Ne padam na tendenciozne pozitivne kritike i hvalospeve pojedinaca ( pr. i kao kolovodja g-dja B. Srbljanovic ).

https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=321&yyyy=2017&mm=09&dd=25&nav_id=1307215

Naprotiv.

Dodatno su me ubedile da je ova pozorisna predstava daleko od nekog umetnickog dela koje ce se pamtiti. Mozda samo po duzini trajanja, eksplictnim scenama orgijanja i devijantnih pojava, koje se sve vise i vise pojavljuju u nasem okruzenju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×