Jump to content
Woland

Kazalište Pozorište Gledališče Teatar

Recommended Posts

14 minutes ago, Woland said:

početkom osamdesetih sam kratko, koliko traje vojni rok, bio (ipak nekakav) Beograđanin.. probijao se grad i unutar zidova kasarne.. bilo je to srećno doba, osim povremenih nestašica kafe i zejtina, u svemu ostalom smo bili u izobilju.. tada sam uspevao (uz pomoć očevih prijatelja iz slavne prošlosti) da čak dva puta nedeljno (sredom i subotom) izađem u grad.. Beograd je tada bio blagonaklon prema vojnicima: ulaznicu za GSP, pozorište, bioskop i utakmice, sam retko kada platio, ako i jesam cena je bila povlaštena.. tada sam, a to radim i danas, počeo da uzimam ono (što sam mislio da je) najbolje iz Beograda.. pozorišnu sezonu '82/'83 sam odgledao u celosti i to u svim (baš svim) pozorištima.. prvu (i jedinu) dozvolu za prenoćište sam dobio da bih gledao Hamleta sa Piterom O Tulom, menščini u Domu Omladine.. postao sam inventar u gledalištu i u pozorišnim kafanama, često u društvu sa glumcima, nekima je bila simpatična (jedina) uniforma u gledalištu, poneko je imao ponešto da preko mene prigovori vlastima, a većina se, shvatajući vojni rok kao veliku nevolju, trudila da tu nevolju umanji.. svideo mi se taj plemeniti Beograd, iako sam znao da on nije samo to, i da u njemu ima svega i svačega, kao i u svakom velikom gradu.. pa tako i danas, po principu hit and run, uzimam ono što mislim da je najbolje u Beogradu, a što su napravili Beograđani :)

 

Tako sam ja bio Zadranin jednom i vežu me samo lijepe uspomene. I ljudi i mjesto. I u vojarni (kako se sada to zove) i van nje. L(j)epota je u očima posmatrača... ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

24.02.2018. Narodno Pozorište Toša Jovanović Zrenjanin - Zrenjanin, tekst - Igor Štiks, režija Boris Liješević 

Bertold Breht, Ernesto (je živ) Gevara, Ludvig Fojerbah, KSM (Korumpirani Srpski Ministar), Dijego Armando Maradona, Karl Marks, TRA (Trans Rodna Aktivistkinja), Astor Pijacola, TST (Tipični Srpski Tajkun), Izabela Peron, Crveni General, PSI & OST (Prosečan Srpski Izdajnik i Običan Srpski Telohranitelj) i GRAD (Petrov? ma daj :P ).. sve je to (i još po nešto i po malo) moguće ako tekst piše Igor Štiks (Elijahova Stolica itd), a režira Boris Liješević (Hotel Slobodan Promet, Pijani itd), a na sceni odigra mlad ansambl Zrenjaninskog pozorišta..

Zrenjanin je angažovana predstava, koja se bavi iscrtavanjem mračne stvarnosti u nekada velikom industrijskom gradu.. u njoj su radnici (klasno neosvešteni), osim borbom za opstanak, više zabavljeni kladionicom nego eventualnim sindikalnim organizovanjem.. groteskno zvuče (nikad potrebnije) izrečene (i otpevane) parole iz doba socijalizma - Fabrike Radnicima! i mahanje crvenom zastavom sa haube Stojadina.. i, nekako nadrealno.. mlađi publikum, naravno ne zna nastavak Marksove jedanaeste teze o Fojerbahu, ona nije izrečena u celosti, već se Štiks zadržao na "tumačenju sveta", ne stvarajući iluziju o tome da se, a to nije lako, "radi o tome da se on izmeni".. bahatost, brutalnost i licemerje koje lagodno praktikuju KSM, TST, PSI i OST na sceni (a i van nje :) ), ne ostavljaju mesta iluziji da će se do promene sveta stići lako.. ali, niko nam ne može zabraniti da odmah, i sa punim pravom tražimo restituciju društvene svojine :)

NOVO-premijera.jpg

Liješevićeva režija je tečna, vešto je ukomponovao odlične songove (odavno na sceni nisam čuo bolje originalne songove), sa povremenim tumačenjem preskočenih događaja sa ivice pozornice, u najboljoj tradiciji Bertolda Brehta.. muziku je potpisala Jelena Popržan - minimalistički, samo glas i viola (na momente liči na violončelo), i to je učinila znalački, sa visokim osećajem za tekst i sa svojih nekoliko songova u mali džep spakovala celokupan opus Isidore Žebeljan sa njenim protežeom Draškom Draškom Adžićem, koji su danas neprikosnoveni (sic) u svetu muzike za pozorište.. msm Jelena Popržan:

do Zrenjanina se stiže lako, na pola je puta između Novog Sada i Beograda, ali onako, malo u šreh :) na ulasku u salu vas pozdrave srdačno, sa mekim č - dobro veče, dobro nam došli.. po neko dobije i ono - ko, nam ide, koo nam idee (bokte materin) :) a ta sala, u zgradi pozorišta, je najstarije pozorište u Srbiji, na istom je mestu od 1839.. i Begej je tamo di je bio, al' meščini nekako pregrađen, il' možda tripujem :) ima tamo i finih kafana u blizini: dvared makiJato, dvared kuvano vino i dvared ulaznice - 1100 dinara najnovijih, malo više nego garaža u Beogradu :)

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

11.03.2018. Narodno Pozorište Beograd - Vilijam Šekspir - Ričard III, režija Snežana Trišić

zna li neko od Beograđana, čija je bre ta mala Trišićka? baš ju je krenulo - 17 predstava, Sterijina nagrada, dve velike produkcije, asistent na FDU.. ali, moram da rečem da je to - ničim (ama baš ničim) zasluženo.. mora biti da je neka zavičajno - klanovsko - političko - gejevska (precrtaj nepotrebno) varijanta, uz čiju pomoć lagano dobija poslove i nameštenja širom Majke Srbije i arči ono malo para što se izdvoji za kulturu, podskup pozorište.. sinoć je i tapkaroše ojadila: kupih na sajtu dve poslednje vezane karte (bilo ih je još dve - tri pojedinačne) u parteru.. očajni mučenik tapkaroš, skrhan saznanjem da je načisto pukao, nudio mi da menjam moje za njegove karte uz doplatu od 50 dinara - ispostavilo se da su moja mesta bolja od njegovih :) to i iskustvo sa njenom Decom Radosti, sa koje sam sredinom drugog čina prvi put u životu izašao sa predstave, me ispunilo crnom slutnjom.. ali jbg, mazohista sam.. leči se to znam, ali nekate - valja povremeno odgledati poneki shit (ma bullshit :) ), posle se lepo isprazniš, najebeš joj se i oca i majke li joj netalentovane, i ostalu joj rodbinu spomeneš uz žal što govno ne zatukoše blagovremeno, još dok je ko mala davila mačiće po kvartu.. i bude ti fino posle, nako pravednički :)

dakle, predstava je loša :)

vic6727.jpg

loša je zbog mnogo stvari, ali ne i zbog glumaca.. prvenstveno zbog stupidnih prekida radnje raznovrsnim naglašavanjima - lupanje štapom o pod (komada 1 do 5), predomišljanjem na koju stranu (pa se vrati) da se izađe sa scene, neadekvatnom muzičkom podlogom koja liči na EPP džingl (tip cipiripi), besmislenim pomeranjem kulisa (napred - nazad), stupidnim spuštanjem rešetke na scenu.. sve to je traaaajalo (bez preterivanja, na te gluposti je potrošeno sat vremena od ukupnih tri) i prekidalo radnju, seckalo, cepalo, otezalo, mučilo glumce (jel' treba dva ili tri puta da udarim štapom o pod?) i publiku, i postavljalo rediteljku u središte radnje.. ništa pozorišni pokret, niente igra, glumci raštrkani po prevelikoj dubini scene pogleda uperenih ka nebu, sa izraženim patosom deklamuju jbt.. čak je i ono poznato - Kraljevstvo za Konja, što ga je izgovorio Igor Đorđević, a bez njegove krivice, ostalo nekako praznjikavo

u vreme kad je Snjeguljica u dvorištu sahranjivala drugaricinog kanarinca, štono ga je udavila dok ova nije gledala, '86 je na Paliću bio Šekspir-Fest: 52 dana, 6 premijera KPGT i još toliko gostovanja, Tit Andronik Dušana Jovanovića, sa Radetom Šerbedžijom na motoru i na zidu smrti, to Trišićka nije mogla da vidi.. ali je mogla da pogleda Hamleta Aleksandra Popovskog Nebojše Glogovca, ukoliko nije bila zauzeta održavanjem svoje virtuelne ličnosti na internetu.. Šekspir međ Srbima se davno zapatio, Sima Pandurović ga je prevodio još onomad..

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čitam CV dotične.

http://www.fdu.edu.rs/osoba/snezana-trisic/1290

Reklo bi se impresivno.

Btw, da li ti se svidela predstava koju je takođe režirala ( msm da si je gledao ) "Kazimir i Karolina" u Ateljeu ?

Nećemo o "Deca radosti", jer je to bio potpuni fail.

Izgleda da će i ovaj "Ričard" doživeti sličnu sudbinu ? :hmmm:

Share this post


Link to post
Share on other sites
8 hours ago, sir Oliver said:

A tolke nagrade...:huh:

jesvala, nagrađivana.. Kovačeviću se nagrade dodeljuju po inerciji, ali posle Profesionalca nije napisao značajnu dramu.. Kumove sam gledao dok je Miki Manojlović učestvovao - msm predstava je gledljiva, publika je povremeno u delirijumu, ali priča je tanka, režija (Kovačevićeva) školski pravolinijska, predvidiva.. napravljena da zabavi publiku koja nema visoka očekivanja.. tezga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Woland said:

jesvala, nagrađivana.. Kovačeviću se nagrade dodeljuju po inerciji, ali posle Profesionalca nije napisao značajnu dramu.. Kumove sam gledao dok je Miki Manojlović učestvovao - msm predstava je gledljiva, publika je povremeno u delirijumu, ali priča je tanka, režija (Kovačevićeva) školski pravolinijska, predvidiva.. napravljena da zabavi publiku koja nema visoka očekivanja.. tezga.

+1. :signhere:

Zbog ovakvih predstava sam i prestao ići u Zvezdara teatar.

Slika i prilika ovog današnjeg nesretnog vremena u Srbiji.

Te nove predstave u "Zvezdari" su štopovane na max. sat i po, a i posle 60 min. većem procentu auditorijuma naglo pada koncentracija, pa kreću da "krekeću" sms beep-ovi, učestaju nakašljavanja, meškoljenja . . .

A "Kumovi" kao predstava - ispod proseka. A da, gledah i ja sa M. Manojlovićem. I on je u tom celom kompotu bio takođe ispod proseka.

Tezga na kvadrat.

Što se Bograda tiče i pozorišne scene, JDP i probrano sa Atelje 212 koji se polako, ali sigurno vraća među žive posle više efemernih i prosečnih predstava.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×