Jump to content
Woland

Kazalište Pozorište Gledališče Teatar

Recommended Posts

@Doktor , kakva slučajnost!

Propustio sam šansu da vidim tu intrigantnu predstavu.

Valjda će gostovati opet, mada Woland iznese sjajnu ideju o vikendu u Zagrebu.

Kako god Woland i Vi nas držite obaveštenim o kulturnim zbivanjima (zahvaljujem).

Da vas nema trebalo bi vas izmisliti .

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
8 minutes ago, Srecko said:

. . .

Valjda će gostovati opet, mada Woland iznese sjajnu ideju o vikendu u Zagrebu.

. . .

Male su sanse, tj. skoro nikakve, da ce biti reprize gostovanja ove predstave u Prestonici aka Bgd-u.

Ako je do Zg-a, mozda je bolja varijanta otici u HNK i gledati gostovanje "Kralj Betajnove" (JDP ) u okviru godisnje razmene na relaciji Zg-Bg. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

nije slučajnost, već godinama kada HNK nastupa na Pozorju, odigra tu predstavu i u JDP, ali karata nije bilo još pre 20 dana, interesovanje je veliko a gostovanja retka..

Share this post


Link to post
Share on other sites

^

Naravno za Pozorje i reprizu u JDP ( u okviru razmene ). :)

Medjutim, koliko sam ja shvatio @Srecko-a i mogucnosti da ce konkretno " Ljudi od voska " ponovo gostovati u Bgd., ponavljam moju skepsu da je to gotovo nemoguce.

Share this post


Link to post
Share on other sites
15 hours ago, Woland said:

29.05.2017. Sterijino PozorjeMate Matišić Ljudi od Voska, HNK Zagreb, režija Janusz Kica

poslednjih godina HNK na Pozorju gostuje sa svojim najboljim predstavama, eminentnim glumcima i rediteljima, i najčešće te predstave budu najbolje na Pozorju.. pre tri godine je izveden Krležin Vučjak, prošle Tri Zime Tene Štivčić, a ove Ljudi od Voska Mate Matišića.. sve tri su bile vrhunske, svaka na svoj način a zajednički imenitelj su im bile hrabrost i iskrenost..

2025-ljudi-od-voska.jpg

predstava ima dva dela i tri priče, sve tri su (dobrim) delom autobiografske, treća je prava bomba koja odloženo eksplodira potičući na razmišljanje i iziskujući nužnost ličnog određenja i zauzimanje pozicije.. Matišić je bio prijatelj, pisac muzike i konsultant u vezi scenarija režisera Krsta Papića i posle njegove, a kasnije i smrti Krstove žene, usvojenik njihove dve devojčice.. treća priča je o tome, iznesena je, kako se čini faktografski, utemeljena je u činjenicama i sobom nosi neprijatnu istinu o drugoj Krstovoj ženi, kojoj deca ništa nisu značila, do prostog povoda da se ostvari publicitet i prisutnost u medijima obezbeđen tim što je postala majka u svojoj 57 godini.. još je i gore: Majka je Matišića izabrala za usvojenka, samo zbog toga što je bila uverena da će on napisati dramu o njoj, i tako je i posle njene smrti vratiti na naslovne strane tabloida.. napisao je dramu, ne baš onakvu kaku bi ona želela, ali tabloidima je to bilo svejedno - na naslovnicama je..

QSOk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

 

Matišić u tekstu nije štedeo ni sebe, nikoga nije štedeo, ali nisam siguran da je čak i on naposletku bio ubeđen u ispravnost ogoljavanja dostojnog nekog rialiti programa.. i upravo je ogoljavanje tema o kojoj se valja odrediti, sa moralnog, humanističkog i svakakvog drugog aspekta.. čini se da je baš taj poziv na određenje pozadinska misija cele predstave..

a predstava je zaista vrhunska, prve dve priče neopravdano ostaju u senci treće - da je ostalo na prve dve, gledaoci bi bili sasvim zadovoljni.. scenografiju je radila grupa Numen (i kod nas prisutni u Ajnštajnovim Snovima, Glogovčevom Hamletu..), Viktora iz sve tri priče je odigrao sjajni Goran Grgić, istakle se Ksenija Marinković i Ana Begić, muzikom Tamara Obrovac, dok je gostujući režiser iz Poljske savršeno otpratio neke sasvim osobene događaje razumljive samo nama na Balkanu..

jaka, velika predstava..

 

 

 

Recenzija samo takva ? ! , al nek zaživi predstava ? obično iskrenost nije prepoznata , bar ne na onaj način kako ju je autor doživio ? , tu uvijek ima netko nekaj reć ? - ipak je to Balkan kao što si rekao ? - i u dobru i u zlu ? .

Share this post


Link to post
Share on other sites
Recenzija samo takva ? ! , al nek zaživi predstava ? obično iskrenost nije prepoznata , bar ne na onaj način kako ju je autor doživio ? , tu uvijek ima netko nekaj reć ? - ipak je to Balkan kao što si rekao ? - i u dobru i u zlu ? .
mislim da je veoma važno što se predstava uopšte dogodila, glumci je izvode sa neskrivenom strašću, što znači da veruju u tekst poput barem polovine gledalaca.. ni druga polovina nije ravnodušna i evo prostora za razmenu mišljenja a to je danas retkost.. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

30.05.2018. Sterijino Pozorje, Aleksandar Jugović Utopljena Duša, BDP, režija Boban Skerlić

koincidiralo je da se na dan prikazivanja predstave navršila 101 godina od kada je torpedovan parobrod Italija, u koji se u Galipolju (Gallipoli - Italija, Apulija - peta čizme) ukrcao naš pesnik Vladislav Petković Dis, da bi stigao na Krf. Parobrod, iako krcat civilima, bio je prerađen za transport vojske, i prema tome legitimna meta.. u 06:00 46 milja od rta Santa Maria de Leuca, Austrougarska podmornica U4, je sa daljine od 600 metara ispalila torpedo na parobrod, koji je pogođen potonuo za manje od 4 minuta.. kapetan podmornice je bio Rudolf Singule, Nemac rođen u Puli.. ova je predstava o tome, o Disovim poslednjim satima..

28423248_922284831262699_132197631593349

scenografija je - paluba broda, mala, predstava je izvedena sa publikom na pozornici velike sale (Jovan Đorđević) SNP, publika je bila frontalno okrenuta maloj sceni.. započela je ukrcavanjem, dok su gledaoci zauzimali mesta.. Trifunovićev Dis, je smeten, nespretan, zamišljen i zagledan u more.. gotovo očajan od nostalgije prema porodici.. nižu se fragmenti iz njegovog života, sukobi sa Skerlićem, Beogradska boemija sa Pandurovićem, venčanje za koje je pozajmio prsten, koji je zaboravio..

predstava je na momente bila atraktivna, međutim tek samo svojom formom i povremenim javljanjem glumaca koji su išli kroz publiku, ali celokupan utisak je ostao bled.. Slobodan Skerlić (Do Koske, Otvorena Vrata, Top je bio vreo...) je ipak prvenstveno filmski reditelj.. Sergej Trifunović, čak ni u poslednjoj sceni, monologu večne Disove Možda Spava, nije uspeo da se izdigne iznad Serhija, pa je zagledan samo u sebe i svoju sujetu, ostao neubedljiv, nedorečen i slab..

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

01.06.2018. Sterijino Pozorje, Branislav Nušić Ožalošćena Porodica, Teatar Fjodor Volkov - Rusija, režija Milan Nešković

došli Rusi u Novi Sad, ovoga puta bez tenkova, a Neoplanta ih dočekala ljubopitljivo i uz obavezno prisustvo čelnika stranke na vlasti.. doveo ih Milan Nešković, ovo mu je druga režija na ovogodišnjem Pozorju, mora biti da je to nečim i zaslužio.. ja u to nisam uspeo da proniknem, ali štaznamja o Zaslugama i njihovoj Valorizaciji, ja sam samo običan gledalac, kojeg bi valjalo impresionirati jeftinim trikovima, za bolje i nisam - jer glavna stvar se desila, uspelo je - došli Rusi sine, malo li je? :)

6f1aa4e362ed80ef5603a97da4137b77.jpg

a, da je bilo atraktivno - jesvala, odmah iznesoše kovčeg, i pošto je raka bila mala (ko će to još i kopati), uz muziku No Smoking Orkestra, ga prilježno, motornom testerom (Husqvarna, benzinska) isekoše i ubaciše u raku.. da sam tada izašao, a išlo mi se, jedva sam uspeo da ne bacim peglu, na globalističko (sa neostvarenim prefiksom - anti) Pušenje, koje je eto postalo prepoznato kao deo naše kulture (valjda je osim toga, još nešto ostalo od nje), koju bi Ruska publika trebalo da popuši..

međutim, tada bih ostao uskraćen za jedno beskrajno dosadno iskustvo, povremeno na granici groteske, koju su nam pripremili Nešković i dramaturškinja Maja Todorović.. kulminiralo je tako što je advokat Petrović silovao Danicu (naslednicu).. ja sam od onih koji podržava potragu za Novim Formama iskazanu još u Čehovljevom Galebu, baš ni malo nisam gadljiv na intervenciju u klasičnim tekstovima, sve dok ona ima smisla i ostavlja neokrnjenom piščevu ideju.. ali Neškovićeve intervencije nisu imale smisla.. svaku scenu je doradio do samog kraja, ne upošljavajući imaginaciju gledalaca, i na taj način učinio predstavu beznadežno dosadnom i previše dugom.. uvredljivo je to prema publikumu, moram da primetim..

a glumci.. pa, nije bilo realno očekivati da će oni proniknuti u karaktere tipične za naš milje - bilo bi normalno, da su uneli nešto svoje, ali čini se da je Nešković to suzbijao, tako da, paradoksalno je to, najbolju ulogu ostvarila Aljona Tertova, koja je bez reči glumila dete, učinivši ga bezazlenim umesto osionim i bahatim kakvo je u tekstu, hvala joj za to..

dobiće ovo neku nagradu, siguran sam..

 

druga predstava je bila termonuklearna bomba - Črna Mati Zemla.. danas, ako stignem.. radi me još :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 6/1/2018 at 11:05 AM, Woland said:

mislim da je veoma važno što se predstava uopšte dogodila, glumci je izvode sa neskrivenom strašću, što znači da veruju u tekst poput barem polovine gledalaca.. ni druga polovina nije ravnodušna i evo prostora za razmenu mišljenja a to je danas retkost.. :)

 

2 hours ago, Zen Mod said:

e , ona cemo taj prikaz uz ceif da sacekamo

Evo Črna mati zemlja je na Sterijinum  Pozorju ? :) i sigurno da ne valja ju nebi tu deli ? . Najte kaj zamerit ? . :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Evo Črna mati zemlja je na Sterijinum  Pozorju ? i sigurno da ne valja ju nebi tu deli ? . Najte kaj zamerit ? .
ništa od pisanja za danas, biće.. ali - Črna Mati Zemla je predstava koja se dogodi jednom u 5 do 10 godina.. uprkos težem razumevanju Međimurskog akcenta, publika (svi, ali zaista SVI) su po završetku skočili na noge lagane i aplaudirali barem 10 minuta :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×