Jump to content
Woland

Kazalište Pozorište Gledališče Teatar

Recommended Posts

Šta se može sa 560 dinara u Beogradu u nedelju 26.02? Može da se u Ateljeu 212 kupi ulaznica, i pogleda Makbet u adaptaciji Ežena Joneska.

Predstavu iz 2015, promovisanu u medijima preko imena Anice Dobre, režirala je malo poznata Anđelka Nikolić, a u najboljoj tradiciji Ateljea odigrao većinom mlad ansambl, pojačan i Branimirom Brstinom osim pomenute Anice. Makbet je Šekspirova tragedija, o čemu drugom nego o dvorskim intrigama, ubistvu radi preuzimanja vlasti, i o vlasti, onakvoj kakva ona pre ili kasnije postane. Jonesko je tekst upodobio, osavremenio, a njegov stil su kasnije nazvali Teatrom Apsurda. Prvo izvođenje Joneskovog Makbeta je bilo sedamdesetih, prošlog veka.

Prethodno sam pročitao kritike predstave - kritičari, usmereni na glavnu glumicu, spočitavahu joj vodviljski način interpretacije, a rediteljki neubedljiv prikaz apsurda, dakle otklon od Joneska. Kritičari nemaju pojma, odnosno, nisu najbolje sagledali celinu predstave i okolnosti u kojima se ona danas igra. Anica Dobra (pevam sad kao Zombi) i nije neka pozorišna veličina, a značaj njene uloge u ovom komadu nije veliki, a ni predstava nije previše vezana za njenu interpretaciju - Uroš Jakovljević kao Makbet i Dejan Dedić kao Banko, su u središtu radnje i nose celu predstavu. I to rade sjajno, verujem da bi Mira Trailović bila zadovoljna. Nije lako igrati u Ateljeu, pod senom Zorana Radmilovića, ali ova dvojica to sasvim lepo rade.

Brstina je uvek odličan, kao i ostatak ekipe. Rediteljski izraz mi se dopao, predstava teče, onako baš prirodno. Muzika je adekvatna, nenametljiva, čak se u jednom momentu parafrazirala After Dark (Tito & Tarantula - From Dusk Till Down), menščini da sam jedini primetio :)

makbet-zoranovi-dani-05.jpg

Ono drugo kritičarsko spočitavanje, u pogledu Apsurda: davno je bilo od kada je Jonesko tim izrazom razobličavao negativne pojave u društvu, u međuvremenu je beščašće uznapredovalo, pa je tragikomični apsurd postao naša stvarnost - mi ga živimo i proživljavamo, pa prikazan na sceni i nije nešto naročito, može da ostane neprimećen. Verujem da bi se danas Jonesko drugačije izrazio.

Sve u svemu dobra predstava. 700 dinara - 20% popusta za online kupovinu = 560 dinara - ne postoji bolja zabava ni za veće novce od ovih

Share this post


Link to post
Share on other sites

gledao sam Molijerovog Don Žuana u JDP 01.03. reditelj je Gorčin Stojanović, glume Vojin Ćetković i Sergej Trifunović

Don-Zuan-18-foto-Nenad-Petrovic.jpg

predstava je loša.. baš loša.. ono - sve je loše, počevši od kičaste scenografije prenatrpane simbolima, scenskog pokreta kojeg skoro da i nema, nemušte režije koja predstavu čini veoma dosadnom - stariji čovek ispred mene se jedva borio da ne zaspe.. ne volim Sergeja, Vojina a ni Gorčina - predstava me potsetila i zašto..

mnogo para je bačeno uzalud - košta kad sa tavana spustiš 50 budilnika, dok Sonja Vukićević u svom večitom Bela Lugoši stajlingu ređa blizak broj metronoma po sceni.. ni to nije dovoljno pa Katarini Jovanović koju izguravaju na scenu na 5 metara visokoj konstrukciji - haljini sa ogromnim satom.. ni tu nije kraj - naposletku konstrukciju zapale.. potpuno nepotrebno, ali sasvim dostojno Pesme Evrovizije u kojoj se Gorčin daleko bolje snalazi...

Sergej je glumio sebe, pevušio malo Azru i ispoljavao se kako već ume, a Vojin je pomislio da je dovoljno da se pojavi na sceni i tu i tamo nešto prozbori, a i to je radio nemušto, tako da je Don Žuanov monolog ostao neprimetan.. jbg ostaće dobar epizodista.. 

još dva Molijera se daju u JDP - Tartif sa Borisom Isakovićem i Uobraženi bolesnik sa Draganom Mićanovićem.. oba su odlična.. bilo bi korisno da je ekipa Don Žuana pogledala barem jednu od ove dve predstave

Share this post


Link to post
Share on other sites

Izgleda je u poslednje vreme tendencija predstava da glumci otaljavaju ulogu bez emocija i truda. Volim somborsko pozoriste jer mi je pod nosom i ima dobre glumce ali nekoliko predstava u poslednje vreme me nije uopste dotaklo, cak me razocaralo.

Na preporuku bivseg bracnog druga koja je bila odusevljena predstavom Gogoland otisao sam da pogledam. Uzas! Pokusaj kritike danasnjeg drustva na najodvratniji nacin. Mozda ovo jeste odlicno za jedan segment publike, ali mene su vaspitali drukcije pa mi u stomaku nikako nije legla. Uriniranje i druge fiziolske potrebe na sceni sa konzumiranjem istog, skidanje  garderobe i vredjanje publike je moglo i na drukciji nacin da se prikaze Ja obicno kazem kada opisujem ovu predstavu: "od dvesta nacina da kazes jednu istu stvar, oni su odabrali najodvratniju"

Jos jedna predstava na preporuku iste sam otisao da pogledam je "Sestre Karamazove". Tri puta sam kupovao karte po dve karte i dva puta poklonio jer nisam mogao otici. Treci put je bio uspesan. Bolje da nije. U predstavi se nista, ama bas nista ne kaze, dosli ste tamo da vam prodje sat i po. Bolje da ste sa prijateljem seli da pricate. Glumci su se glasno ispricali na sceni. U nekim trenucima pokusali da docaraju veselu notu koju prica treba da nosi ali sve u sve u svemu, za mene bledo i neinteresantno i nije za preporuku cak ni da potrosite sat i po.

"Mnogo vike ni oko cega", poznat Sekspir. Knjiga odlicna, cak i film korektan prikazuje povezanost desavanja i kontinuitet u radnji. Ovde na sceni su se iskakali sa mesta na mesto pokusavajuci da postignu tu saljivu notu koju nosi komad ali nisu uspeli. Samo su skakali, vikali i jedva sam cekao da zavrse i da izadjem.

Da nije sve crno napomenuo bih predstavu "Kurve". Prikaz danasnjeg drustva u padu moralnih vrednosti i nagonskih poriva. Dobra tematika sa mnogo realnih prikaza i korektna gluma. Vratili su mi malo nadu da moze a predstavom nesto da se kaze i da zele jos bar malo da odglume to sto hoce da predstave. Preporucujem je. Ovde su mi je najbrze prosao sat i po, cak i posto su kasnili sa pocetkom.

Ono sto bih istakao, iako su govorkanja bila oprecna je predstava "Jastucko", triler. Iako je Sasa Torlakovic konstanto dobar u svim delima ("Hamlet iz sela Mrdusa Donja" - odlicno, "Sumnjivo lice" - dobro i jos mnogo drugih...) ovde je prikazao odlicnu glumu i uneo se u ulogu. Branislav Jerkovic je takodje bio dobar. Ipak u predstavi je briljirao Ninoslav Djordjevic. Izuzetna gluma, uzivljenost u lik, veran prikaz straha, uzbudjenja, zanesenosti... predstava traje dva sata, u kasnijem delu se osetio mali gubitak koncentracije ali je ono sto je Ninoslav prikazao u prvoj polovini ravno Oscaru ili nekoj slicnoj nagradi. Preporucujem da pogledate. Sem odlicne glume, svaka pricica koju je ispitivani pisac u predstavi napisao nosi svoju vrednost i tematiku. cak i pricica o gluvom decaku, koju je inspektor (Sasa torlakovic) ispricao nam kaze da i najstrasnijem cinu imamo mogucnost izbora. Vrlo vredno delo i po pitanju price koju nosi i po pitanju glamackog umeca pa i kad se uzme policijska brutalnost i unistene duse predstavnika reda stalnim susretanjem sa ljudskim olosem.

Ne idem u Bg bas cesto ali sam jesenas u Ateljeu gledao predstavu "Pijani". Lepo me ne je iznenadila a poenta je da samo pijan covek kaze ono sto trezan precuti i da treba da se prepustimo da uzivamo u zivotu. Preporucujem da se pogleda.

Ovo su moja dozivljavanja predstava i prema tome sam ih izneo. mozda cete doziveti neke stvari drukcije. Ali bar mali prikaz onog sto se desava u Somboru, pa ako vas put nanese da imate orijentir da li otici ili preskociti

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Impuls nije pravilo da glumci otaljavaju, ali kao i u ostalim segmentima društva i pozorištem su zagospodarili lažni autoriteti - netalentovane osobe izbačene u prvi plan zato što su odradile nešto ili nekoga.. srećom pa još uvek ima dobrih predstava, pomenuo si Pijani, ona je jedna od njih..

Andraš Urban je živopisan lik, ali ume on i da se upodobi - Rodoljupci u NP su dobar primer za to..

Poslednja predstava koju sam gledao u Somboru je bila Opsada Crkve Svetog Marka - bila je super.. vrebam priliku da odem u SO da pogledam nešto.. i u Užice - čujem da imaju dobro pozorište

Share this post


Link to post
Share on other sites
  1. 10.03.2017. Čas Anatomije, SNP, Andraš Urban

šta povezuje Rembranta, Ljubišu Ristića, Varlama Šalamova, Olivera Frljića, Šandora Petefija, Aleksanra Solženjicina, Danila Kiša? Čas anatomije doktora Tulpa, Misa u A molu, Priče sa Kolime, Kukavičluk, Lirika, Arhipelag Gulag, Grobnica za Borisa Davidoviča.. Đubrište.. Peščanik.. paa prikaz totalitarizma na način Andraša Urbana :) 

1487757663cas-anatomije-plakat.jpg 350px-The_Anatomy_Lesson.jpg

cas-anatomije-jpg_660x330.jpg

 

na početku potsećanje na predstavu Kukavičluk Olivera Frljića, skinutu sa repertoara Subotičkog pozorišta zbog dvanaestominutnog čitanja nasumičnog spiska 550 ubijenih u Srebrenici, potom je započela polemika.. žestoka.. o umetničkoj slobodi.. ma jok - o slobodi.. završilo dirljivim monologom - Kišovom pesmom Đubrište..

Kišov Čas Anatomije je polemički esej, nastao kao odgovor na napade podguznih muva ondašnjeg establišmenta, na Kiša a povodom njegovog romana Grobnica za Borisa Davidoviča.. na stolu na gornjoj slici je Kiš, a oko njega besna, ostrašćena gomila koja ga rastrže, pljuje.. ista ona gomila koja je Srebrenički i sve ostale masakre učinila mogućim, onako kako je to opisao Damir Avdić:

Teško je polemički tekst pretočiti u pozorišnu predstavu, Urban je to uspeo - ovo nije klasično pozorište, nema lica u tradicionalnom smislu, već se tekst izgovara u ime Kiša, pojedinačno ili grupno, uz minimalnu scenografiju, sjajnu muzičku pratnju, a veoma sugestivno, na momente lirski (poslednja scena - monolog se danas retko sreće u pozorištu).. predstava nije za generaciju rođenu posle devedesete, zbog predznanja prvenstveno (primetan je manjak razumevanja teksta pa čak i pojmova)..

sjajna predstava, gledajte je ljudi, 600 kinti - džabe :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

sinoć (29.03) u JDP na programu bio Molijerov Tartif

klasična (tragi)komedija o licemerju, dugo se daje (2008), Boris Isaković (Ogdon), Dragan Mićanović (Tartif), Branka Petrić (Ogdonova majka), Anita Mančić (služavka) itd.. reditelj je Egon Savin.. predstava je dobra, sigurnom rukom vođena i veoma kvalitetno izvedena.. zabavna je povremeno, istina ne baš adekvatno reakcijama publike.. opet ću o publici, al drugačije: neverovatno je kako većini promakne poenta, čini mi se da to nije samo u pozorištu.. evo ključnog momenta:

Ogdon biva izbačen iz svoje kuće (izbacio ga Tartif, koji mu je, koristeći Ogdonovu naivnost uzeo kuću i izbacio ga na ulicu).. Ogdon kuka, žali se majci, govori kako je svojim očima video kako mu Tartif zavodi ženu, očekuje razumevanje od svoje majke koja mu, još uvek zaslepljena Tartifovim lažima i licemerjem kaže: ne treba verovati svojim očima, umeju da prevare... Ogdon ne veruje ušima, ali publika ništa ne primećuje, jerbo msm - postalo je ozbiljno, a to je smor..

pitam se (pitam) koliko će se danas (u stvari u nedelju) majki (i očeva, ujaka, stričeva, tetaka, strini, šurnjaja, zaova, deda i baba) u Srbiji, diviti Carevom Novom Odelu, ne primećujući golotinju (ni malo prijatnu) šizofrenog Cara?! pitam se (pitam) naivno i kako je moguće da ne vide da je Car go (i odvratan u svojoj mlohavosti), šta im to zaklanja vidik.. ne bih znao kasti, al nit je snijeg, nit su labudovi već je cirkuska šatra šizofrenog Cara.. jbg :( 

evo slička iz predstave, nije ona kriva što ljudi neće da vide očigledno :)

DSC98721.jpg

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Taman da svi lape po jedan par cvika, mislim da će da izglasaju njega....na žalost... I što te onda sve ovo gore čudi? Što glumci otaljavaju, a gledaoci ne kapiraju? Od devedesetih naovamo koliko je odavde otišlo u beli svet? A to nisu bili nepismeni gastosi sa kraja sedamdesetih koji su hrlili "trbuhom za kruhom", već obrazovani ljudi u najboljim godinama, sa kartom u jednom pravcu. Ispostila nam se genetika, većinu ovde sad možeš da vrtiš kako ti drago, nema više kritičke misli i energije za nešto drugo, izduvao se balon od 2000. Manjinu ionako niko ne zarezuje...

Share this post


Link to post
Share on other sites

JDP 06.05.2017. Žorž Fejdo - Hotel Slobodan Promet

Jugoslovensko Dramsko Pozorište je na našim prostorima proslavilo Žorža Fejdoa, njegova Buba u Uhu se u JDP igrala 44 godine.. igrao je pokojni Nikola Simić, a režirao Ljubiša Ristić.. bila je to njegova diplomska režija.. po procenama, Bubu u Uhu je gledalo više od milion ljudi.. 

Zbog toga nije lako postaviti Fejdoa, pogotovo u JDP, na sceni na kojoj je bio Simić, Vlasta Velisavljević i sa koje je naposletku oteran Ljubiša Ristić.. ali, ako iko može, to je ansambl JDP.. Režirao je Boris Liješević - glumac u Janežičevom Galebu, onom što traje šest ipo sati, režiser, između ostalih, sjajne predstave Pijani.. glavne uloge su poneli Nikola Đuričko i Dragan Jovanović, Nataša Tapušković i Anđelika Simić, uz ostale, evo ih:

slobodan-promet.jpg?w=660

Hotel Slobodan Promet je vodvilj - bezbroj ulazaka na scenu, mnogo zapleta i raspleta, teško bi bilo prepričati radnju, koja je naravno pomalo i banalna, ali ne i banalizovana već je topla ljudska, na momente i predvidiva, ali pokretom, igrom i umećem dovedena do savršenstva, povremeno urnebesno smešna i to bez upotrebe psovki i ostalih jeftinih trikova.. Liješević je sjajno postavio predstavu, a glumci je perfektno odigrali

Izdvaja se Nikola Đuričko, oko njegovog lika se i stvara zaplet.. Đuričko je imao sreću da ostane netipiziran u svojim dosadašnjim ulogama, i ova izlazi iz svih klišea.. vodio je on predstavu veoma čvrsto, dobro se osećao na sceni i to se osetilo.. bio je začetnik kretanja i dijaloga, a toga je bilo mnoogo :) Dragan Jovanović može da bude i mucavi uštogljeni advokat, i to mu ide sjajno.. Bojan Dimitrijević u dve uloge, je opet pokazao posvećenost, a ženski deo je svoje odradio baš kako treba..

hotel-slobodan-promet-foto-aleksandar-an

 

Sve u svemu, zaista dobra predstava koja će se sasvim sigurno, ako se publika bude pitala, igrati dugo.. jedino.. ako Đuričko bude pominjao "premijera koji je i predsednik a izgleda da će postati i gradonačelnik", a Timarov (sudski veštak) bude i dalje pretio da će da "navuče fantomku i sve to poruši" Jovanović pominjao neke idiote.. tada možda dežurni cenzori dojave tamo gore, da to tako više ne može, i da bi trebalo ugasiti svetlo :)

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

27.05. 2017. Sterijino Pozorje, Tena Štivčić - Tri Zime, HNK Zagreb, režija Ivica Buljan

Od devedesetih kada je Jugoslovenski kulturni prostor, razbijen zajedno sa državom, retka su gostovanja pozorišta iz Hrvatske.. u međuvremenu, kao i kod nas, i tamo su se pojavili novi, talentovani dramski pisci poput Tene Štivčić, čije se praizvedbe dramskih tekstova (poput Biljane Srbljanović) dešavaju u inostranstvu (praizvedbu Tri Zime je izvelo Kraljevski Nacionalni Teatar u Lonodonu 2014) pa tek potom u Hrvatskoj.

Tri-zime.jpg

Tena Štivčić je napisala sjajnu savremenu dramu u kojoj prikazuje jednu porodicu tokom tri zime 1945, 1990 i 2011.. za tekst bi cmo rekli da je hrabar, pošto kod nas, ovakve drame ne nalaze put do pozorišnih scena, pogotovu ne u našem Nacionalnom Pozorištu, u kom su i dalje na sceni nacional - romantični tekstovi (poput Velike Drame), i nema mesta za prikaz društva u današnjem trenutku.. Tekst je pitak, živ, nekako lagan iako bavi teškim temama poput Ustašva, Blajburga, novog početka u starim zauzetim bogataškim kućama 45. tranzicije društva iz nacional - romantizma u nacional - šovinizam 90. do devastiranja društva pljačkaškim tajkunskim privatizacijama, otimačinom i sveopštim moralnim posrnućem, zabeleženum u 2011. Štivčićeva je izvanredan predstavnik druge Hrvatske, one koja vidi šta se dešava i ne libi se da to glasno i kaže.. na momente iz njenog teksta se razaznaje Krležina senka (atmosfera je na momente bliska onoj u Pijanoj Noći 1918, a dijalozi imaju sličnu žestinu kao u Vučjaku), ali ona ne prevladava, tu je kao temeljac neke sasvim nove teme..

Režiju Ivice Buljana sam imao priliku da gledam 2015, njegov Vučjak je izveden u SNP.. bio je to naglašen, adrenalinski Vučjak, na momente i sasvim svesno histeričan, trajao je 4 sata i zahtevao visoku koncentraciju, kako ansambla, tako i publike.. u Tri Zime je režija mirnija, tečna.. vremena se prepliću, nižu se na sceni, označena brojevima 1 - 3 svojevrsnim semaforom u pozadini, kojim reditelj potencira formalnu razliku, pošto je suštinska manje uočljiva.. sazreo je Buljan tokom dve poslednje godine, postavio se u funkciju teksta i dopustio glumcima da se iskažu.. videh ga kako stoji sa strane i gleda reakcije publike..

tri-zime-8.jpg

Ansambl HNK je bio maestralan i to svi.. nije postojala slaba karika.. Ksenija Marinković i Dragan Despot su bili fenomenalni, Ksenija je svakim izlaskom na ogromnu scenu SNP, namah zavladala njom, bez obzira da li izgovara tekst ili iznosi ručak.. 

aplauz je bio veoma dug, čak toliko da su čini se i glumci bili iznenađeni njegovim trajanjem, bilo je tu i obostranih osmeha i suza, uspostavilo se razumevanje, bili su "naši" barem onoliko koliko su to bivali onomad, u prošlom veku pre nego što smo razbijeni i devastirani..

Scena Jovan Đorđević nije sjajna za predstave koje nisu pravljene za nju, sala je velika, bio sam daleko pa je dragocen tekst drame koji je štampan u programu predstave koji sam u pauzi uspeo da nabavim.. publika - festivalska, mešavina blaziranih skorojevića, facebook - instagram dopisnika(ca), Mira Banjac, Teofil Pančić i zaposlenih u Javnim preduzećima i Pokrajinskim organima koji dobijaju karte za dž (i srećom se ne vrate u salu posle pauze)

Odlična predstava, daje se sutra u JDP, ko je bude video, neće se pokajati

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×