Jump to content
sir Oliver

Grejanje

Recommended Posts

7 minutes ago, banem said:

Treba nekad čitati i sve što se napiše

"kod nekih bojlera i preko 100% - sad će neko da pita kako to, marketinški trik jer koristi povratne sagorele gasove"

Poređenje tipa koliko ja plaćam struju i komšija gas nema ama baš nikakve veze dok se ne zna kakva je izolacija. Tek u idealno istim objektima se može porediti količina utrošene energije.

Pročitao sam ja, mogu trgovci da pišu šta hoće, to je fizika. Imaš i reklame za kredite u banci gde piše uzmite kod nas kredit, uštedećete toliko i toliko što je besmislica svoje vrste. Struja je kod nas po damping cenama još uvek, verovatno neće tako biti u budućnosti. Imam 10cm stirodur-a na spolnjim zidovima, trokomorne PVC prozore i roletne. Bolje od ovog ne mogu, živim u zgradi. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

klasični gasni i strujni kotlovi imaju sličnu efikasnost, istina je da je trenutno gas najeftiniji energent kada se porede klasični sistemi grejanja, ali ukupni troškovi grejanja su manji kod primene toplotnih pumpi kojima je energent struja..

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, skrstic said:

Koju toplotnu izolaciju preporučujete a da ima kod nas?

Naj povoljniji je fasadni stiropor (tzv. Demit fasada), debljine 10cm, ali da bude fasadni a ne običan, da ima utor i pero, da se fiksira dobro plastičnim klinovima, a ne samo da se lepi. Sve drugo je skuplje. Uz to računaj i nove okapnice za sve prozore.

Share this post


Link to post
Share on other sites
27 minutes ago, skrstic said:

Koja je najkvalitetnija izolacija? 

Nisam siguran, ali mislim da je parna brana (Al folija) + mineralna vuna (polutvrda da se ne sleže) + vazdušni prostor za ventilaciju + fasadna opeka. To je jedno tri puta skuplje, a nije svuda ni izvodljivo, uglavnom za nove zgrade jer je fasadna opeka teška i treba je negde osloniti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo su moja saznanja I jedan pogled, ne I peckanje ko je _po meni_ u pravu I kako rece Lane Gutovic ne znam zasto sam ovo napisao, al ne skodi, a cim ne skodi moze da pomogne.

 

*Marketing je cudo, I poprilicno dominira u ovoj oblasti. Struka se bas I ne slaze sa brosurama.*

Vec receno, na prvom mestu izolacija objekta. Prednosti I mane raznih materijala u knjizi za ispit sa bg univerziteta “O Izolaciji”.

Monolit je najbolji ali I najtezi za dobijanje adekvatne izolacije, sve sendvic implementacije imaju osnovni problem realizacije,narocito ako ima sloj vazduha u sendvicu, sto je po teoriji najkvalitetnija sendvic instalacija (ventilisana fasada), zbog vlage koja rapidno menja k-ku izolacionih materijala stiropora I mineralne vune,  istrazivanje je da je >85% lose uradjeno, ima I objasnjenja…

 

Razlike u pogledu su, objekat u izgradnji ili postojeci objekat, I drugi tip cena odnosno komfor. Sve sto pisem je vezano za novi objekat sa dobrom izolacijom (ne pricam o pasivnoj kuci I takvim tipovima izolacije), neke stvari mogu I da se prenesu na postojece objekte

 

1. Koristiti sunce sto je vise moguce, juzna strana, lako se regulise sa malom nadstresnicom, zimi da ulaze zraci u objekat I greju neki masiv (pod, zid…), leti jer je sunce visoko, nadstresnica sprecava ulazak zraka u objekat. (ne govoorim o kolektorima za sunce, nego direktno grejanje objekta)

 

2. Podno grejanje je ubedljivo najbolje od svih, najlepsi osecaj, manja temp prostorije uz isti ugodjaj. Ne, nema problema sa zglobovima, to se desava samo kod strarih objekata bez izolacije pa se stavi podno, I onda podize temperature podnog grejanja visoko da bi zagrejala objeakt zbog gubitaka. Na prvom mestu je izolacija objekta, tu su najvece ustede I najveci odnos ulozeno dobiveno kao I vreme povrata ulozenih sredstava. Ako je objekat izolovan kako treba nema velike razlike u temperaturi I pod je na niskoj temperaturi. Podno takodje ne podize prasinu, ako je objekat dobro izolovan onda nema razlike temperature na spoljnim zidovima, pa samim tim ni “vetrova” zbog podizanja toplog vazduha

 

3. zidno grejanje se stavlja najcesce na stepenistu gde je podno jako nezgodno, ali samo ako ima potrebe, I eventualno u kupatilama. Ali kod dobro izolovanih objekata I sa podnim grejanjem nema nikakvih razloga za zidnim koje je znacajno skuplje I teze za montazu od podnog..

 

4. Toplotne pumpe su veliki markentiski trik. Puno informacija oko specifikacije se ne daju, Ili su tesko dobavljivi, realnost nije ono sto se reklamira 4:1 COP factor. Za vaduh voda ovo je u uslovima 5 stepeni spoljna temp vazduha, 35 stepeni izlazna temp vode(primenjivo samo za podno, ne i za klasican radijator). Za vecu temp ako zelite I potrosnu toplu vodu ovo ne radi dobro, jer je potrebno 60C izlazna temp a tada COP pada.Takodje za -5 COP znacajno pada, a ono sto cete teze naci u brosurama, ali postoji u specifikaciji je da na vecim minusima ne samo da COP factor pada, pada I izlazna snaga toplotne pumpe, znaci na minus 10 recimo ta pumpa od 7KW nije vise 7KW nego 4KW, recimo, sto znaci da treba da kupite jacu toplotnu pumpu, jer se grejanje projektuje za -15 ili -20 zavnisno od lokacije. Toplotna pumpa zemlja – voda nema ovih problema, ali…

 

5. Toplotne pumpe zemlja – voda su apsolutno neisplative za kucne korisnike. Neko kaze ulozis na pocetku pa posle mali trosak mesecni. Gleda se trosak na pocetku pa projektovan na godine ekploatisanja plus  redovne troskove za taj period. Ovakva pumpa je _neisplativa_ za prosecnu porodicnu kucu, cak I vise od prosecne. Troskovi instalacije I redovnih troskova se isplate recimo za 30 godina.

 

Projektovan vek pumpe je 20 godina. Vec se vidi minus na racunu, a ne usteda. DOdatno ovo je projektovani vek, garancija je znacajno manja, ispod 10 godina, nekada I 2godine. Ko ce da pokrije gubitak od 2g do 30godina. A toplotne pumpe se kvare I to ne malo, na duzi period.

 

6. Kod bunara, sta ako on presusi, a to moze da se desi, ili mu se samo smanji inicijalni kapacitet (koji je potreban za rad pumpe), tada cela investicija pada u vodu :).

 

7. Toplotna pumpa vazduh voda je isplativa za objekte preko 400m2, ima I ona nedostatke, receno vec. Ovo se sve vidi sa pravim proracunima I vremenom exploatacije I ocekivanog vracanja ulozenog.

 

8. Grejanje na drva, ako se kupe van sezone I osuse duzi period, skoro do najjeftiniji vid grejanja, od ulaganja do redovnih troskova, uz los konfor, lozenje, ciscenje.

 

9. grejanje na gas spada takodje medju jeftinije, jeftinije je od toplotne pumpe za manje objekte, zbog vremena exploatacije I visine inicijalnog ulaganja. Uz veliki konfor, nema lozenja, ciscenja.

 

10. Grejanje na struju. Trenutno, a I narendih 10g sigurno najpovoljniji nacin grejanja uz mali dodatak . Ocekuje se povecanje cene struje, ali u skorom period nece drasticno skakati kod nas zbog loseg ekonomskog stanja gradjanstva. Kada skoci cena struje tada se moze raditi novi proracun I investicija, a strujni kotao svakako treba imati kao backup ma koji drugi bio primaran. Ovo vazi za bilo koji izbor da treba imati I neku alternative sa sto manje ulaganja.

 

11. Grejanje na struju se isplati jedino ako se koristi plava zona max. ne I crvena, tj moze I crvena ali pod uslovom da se koristi samo nocna tarifa, tada je jos uvek prihvatljivo.

Da bi se dobila potrebna kolicina tople vode, koristi se nocna tarifa, moze da se greje beton u podnom grejanju, on ima veliku masu I moze da skladisti veliku kolicinu toplote, ali je najbolje da se stavi puffer od 2000L kiji se greje nocu, I onda se iz njega 24h izvlaci energija u podno grejanje. Za kucu od recimo200m2 ovo je dovoljno do nekih -5, za proracun od -20 (temp koja nije ceo dan, ali se tako radi proracun), tada bi se ulazilo u crvenu zonu za konkretan slucaj okvirne racunice kuce oko 200m2 grejne povrsine. Opet ako se ima odvojeno brojilo za grenjae na struju, I koristi samo nocna tarifa ovo je I dalje najpovoljnije/najkonfornije I najmanje kompikacije kod instalacije I potencijalno najmanje nezogdnih kvarova.

Ako se prelazi crvena sa dnevnom, onda je za niske temperature, pozeljno koristiti dodatni izvor da se izbalansira odnost cena/konfor. Recimo grejanje na drva, il iako se ima gas da se tada angazuje gasni kotao.

 

12. pecima na drva takodje veoma odgovara spremnik vode(puffer) jer je veca iskoristivost pecke, nema kondenzacije kotla, duzi vek kotla, manje dimi…

 

13. PV kolektori se neisplate takodje

 

Eto svega, u uvodu se ogradio, moje istrazivanje plus prepisao dosta od prijatelja, on se upustio mnogo vise

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Samo da dodam, grejanje na struju (naravno sa dobrom izolacijim stana/kuće) je napovoljnije od svega pri upotrebi TA peći samo po noćnoj tarifi, norveški i slični radijatori i grejalice nisu tako povoljni jer rade i po dnevnoj tarifi. Jedna od opcija su invertor klime (toplotne pumpe vazduh-vazduh), ali mi smeta podizanje prašine usled stalnog duvanja, tako da to ne preporučujem nikome (osim toga stvaraju i buku koja smeta).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sve sto sam naveo, je vezano za centralizovano grejanje. TA pec ne daje konfor za ceo objekat.

Akumulacija toplote pri upotrebi nocne tarife moze da se vrsi ili u betonu poda, ili jos bolje u puffer-u reda 2kL

Share this post


Link to post
Share on other sites
8 minutes ago, vinko said:

Sve sto sam naveo, je vezano za centralizovano grejanje. TA pec ne daje konfor za ceo objekat.

Akumulacija toplote pri upotrebi nocne tarife moze da se vrsi ili u betonu poda, ili jos bolje u puffer-u reda 2kL

Ma razumeo sam ja, ali živim u stanu tako da mi je TA praktično jedini izbor. Meni je sasvim ok, nije veliki stan lepo se grejemo.  Toplovod su dovukli blizu nas, ali niko neće da se priključuje na daljinsko, em je skupa instalacija, em je visoka cena grejanja, većina nema izolaciju na stanovima pa lože drva i ugalj da nas sve podave.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, NIXIE said:

Jedna od opcija su invertor klime (toplotne pumpe vazduh-vazduh),

inverter se na - 10 ugasi na pola sata da odmrzne spoljnu jedinicu, za to vreme se prostorija ohladi.. pad efikasnosti invertera se nađe u Service Manualu jedino - veoma je značajan, 50% kad je ispod -10, dužina cevi između spoljne i unutrašnje jedinice kod niskih temperatura takođe ima uticaj - rapidan kad je veoma hladno.. dakle - inverter nije opcija kao jedini izvor grejanja

Share this post


Link to post
Share on other sites
Just now, Woland said:

inverter se na - 10 ugasi na pola sata da odmrzne spoljnu jedinicu, za to vreme se prostorija ohladi.. pad efikasnosti invertera se nađe u Service Manualu jedino - veoma je značajan, 50% kad je ispod -10, dužina cevi između spoljne i unutrašnje jedinice kod niskih temperatura takođe ima uticaj - rapidan kad je veoma hladno.. dakle - inverter nije opcija kao jedini izvor grejanja

Slažem se.

Share this post


Link to post
Share on other sites

licno iskustvo...Ugradjen inverter pre 3g, daikin jeftiniji 12 BTU, ali biran po karakteristikama, kuca prizemna "cigla i po", u stiroporu od 1991. Greje se uglavnom dnevna soba oko 35 kvm, kad se ugreje dogreje i hodnik, kupatilo.

Ovako, ovih dana i sada ugreje dnevnu na 23 ( bez obzira je li napolju -5 ili + 5) ides u majici kratkih rukava. Kada pada sneg i visoka vlaga cest je defrost - kao sto Woli rece, zamrzne spoljna jedinica i odmrzava 5 - 10min, zavisi od spoljnog minusa. Radi od 14h pa do ponoci. Ujutro na posao, ona ne radi a u prostoriji20 stepeni.

Prosle zime, na -20, i jos nize je probana, cesto se palila - gasila, i u sobi nije mogla da ugreje do 18  stepeni. Na -15 napolju je grejala sobu na 19 - 20 stepeni, ali ne moze vise. Ne secam se da li prospektu stoji  da ide i do -20. Probano je cisto iz radoznalosti.

Zakljucno, za mene do 0 i oko nje nema jeftinije, komfornije i bolje alternative. Znaci najbolje prelazno resenje. I da, kajem se sto nije 18 BTU.Mesecno izadje pri takvom koriscenju 2500 - 2800d, mada za stalnu temp. u stanu preporucuju negasenje klime, sto naravno vise izadje.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
10 hours ago, NIXIE said:

Samo da dodam, grejanje na struju (naravno sa dobrom izolacijim stana/kuće) je napovoljnije od svega pri upotrebi TA peći samo po noćnoj tarifi, norveški i slični radijatori i grejalice nisu tako povoljni jer rade i po dnevnoj tarifi. Jedna od opcija su invertor klime (toplotne pumpe vazduh-vazduh), ali mi smeta podizanje prašine usled stalnog duvanja, tako da to ne preporučujem nikome (osim toga stvaraju i buku koja smeta).

Ja mesečno dobijem presek cene grejanja u vidu dijagrama. Trenutno grejanje na TA peć u jeftinijoj tarifi ima indeks 100 (ono je uvek 100 zbog poređenja), gas je nešto ispod (97 ako se ne varam), a najjeftinije je na jeftina drva (93 čini mi se, ne sećam se tačno). Gas je trenutno povoljniiji od grejanja na struju u jeftinoj tarifi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
14 hours ago, NIXIE said:

Pročitao sam ja, mogu trgovci da pišu šta hoće, to je fizika. Imaš i reklame za kredite u banci gde piše uzmite kod nas kredit, uštedećete toliko i toliko što je besmislica svoje vrste. Struja je kod nas po damping cenama još uvek, verovatno neće tako biti u budućnosti. Imam 10cm stirodur-a na spolnjim zidovima, trokomorne PVC prozore i roletne. Bolje od ovog ne mogu, živim u zgradi. 

Da, zato i kažem ono što kažem. Iskorištenje kod gasa je 90% i tačka, preko 100 ne može nigde i ništa, zato je 100%. Marketinški se kaže da u odnosu na bojler bez korištenja povratnih gasova i onaj sa, taj ima 110% veće iskorištenje (tj. 10% veće).

Share this post


Link to post
Share on other sites
8 hours ago, banem said:

Da, zato i kažem ono što kažem. Iskorištenje kod gasa je 90% i tačka, preko 100 ne može nigde i ništa, zato je 100%. Marketinški se kaže da u odnosu na bojler bez korištenja povratnih gasova i onaj sa, taj ima 110% veće iskorištenje (tj. 10% veće).

10% je u redu, 110% je više i od perpetuum mobile.

Share this post


Link to post
Share on other sites
16 minutes ago, black coffe said:

Pa jel nije i inverter neka vrsta perpetumobila ? :) barem po specifikaciji ?.

Nije, zato što uzima energiju od okoline i prebacuje je u tvoju sobu, a ona se opet vrati tamo odakle si je uzeo. Da bi to uradio moraš da potrošiš neku dodatnu energiju, u ovom slučaju električnu, što znači da proces ima iskorištenje recimo 70%. Kao da pumpaš vodu iz bunara u rezervoar pa je opet vratiš nazad u bunar.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja nesto razmisljao...kako bi izgledalo kada bi se inverter-klima tj. Spoljna jedinica  postavila unutra, u neku medjuprostoriju, u kojoj nije -10 kao napolju nego recimo od 0 do +5 stepeni. Onda bi klima radila mnogo efikasnije, a ta medju-prostorija ili kako vec da je nazovem bi se dogrevala recimo prostim gasnim grejacem, cisto da odrzava tih +5 stepeni C. Da li bi ukupan trosak struja+gas bio jeftiniji od ostalih varijanti?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×