Jump to content
sir Oliver

Grejanje

Recommended Posts

Napomeni i ona tvoja dva cirkulatora na tavanu, nije zanemarljivo  :wink2:

 

Da grejanje domaćinstva išta zavisi od toga, posmrzavali bi smo se koliko ih često uopšte i ne uključujem... :(

Još uvek se mordavim oko sortiranja i konverzije lossless fajlova... Doduše, rešio sam ext hdd (1T) i nekih 288G mjuze i ostalo mi još nekih 415 da se pregleda i sredi... Od preostalog još moram ihaj da prekontrolišem na ispravnost i upotrebljivost...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Skoro sam nesto razmisljao na temu grejanja, racuno, kalkuliso itd.....

 

Usput COP toplotnih pumpi da kazemo da je 4, (neki se gadjaju visim ciframa, ja bas ne verujem u to) sto znaci da za 1kw utrosene el.energije u rad toplotne pumpe dobijemo

4kw toplotne snage.

E sad toplotnu pumpu uglavno koristimo u doba skuplje tarife.

 

Ako se grejemo na TA peci, za istu kolicinu toplotne snage cemo potrositi 4 puta vise elektricne energije u odnosu na toplotnu pumpu, ali cemo je puniti u nizoj tarifi koja

je 4 puta jeftinija od dnevne.

 

+/-3dB ista ce nam biti cena grejanja na toplotnu pumpu kao i na TA peci, ukoliko nam je domacinstvo takvo da sa 1600kw zavrsimo mesec.

 

Uvodjenje posebnog sata samo za grejanje, je takodje interesantna tema kao investicija.

 

Razlika je u ceni odrzavanja, TA peci delovi bagatela i dostupni na kiosu, elektronika ili nedaj boze kompresor da zvizne na toplotnoj pumpi, nije bezazlen samar po dzepu. 

 

Cenim da barem 1000-1500 evra mora da ode na odrzavanje sistema toplotne pumpe u periodu od 7-8 godina, jer nesto mora da rikne, da pobegne freon i sl.

 

Skoro sam natrapo na nekom forumu da ljudi koji imaju centralno grejanje, naprave tank od recimo 1000L, izoluju ga vrlo dobro i preko noci greju vodu u njemu do nekih visokih temperatura (sto ga vise zagrejeu vise energije akumuliraju). 

 

Preko dana dana se ta voda posredstvom mesnog ventila uspricava u sistem koji radi sa recimo kontinualnom temperaturom 35 stepeni.

 

 

Poenta je TA sistem za centralno grejanje na nocnu struju.

 

Ima jos jedna sitnica kod dobro izolovanih i zadihtovanih prostora, a to je da nema prirodne ventilacije pa dolazi do ustajalosti vazduha, gde onda moramo da otvorimo sve sirom nebi li dobili kiseonika, a tada naravno ohladimo prostor.

Al su izmislili strucnjaci resenje i za to u vidu ventilacionih rekuperatora,...... :hot:

 

I kad to sve imamo onda mozemo da kazemo (to jest da platimo nekom da nam izda potvrdu) da nam je objekat A klase energetske efikasnosti,.....

 

Ovo sve iznad sam ja malo glasno razmisljao.

 

 

@Stein, sta god da uradis, a da se manes cepanja drva, odnesi donesi, nalozi itd je po meni odlicno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Najbolje je kotao za grejanje povezati ispred strujomera. I boli te uvo koja je tarifa i da l ce da otvoris prozore i grejes vasionu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

& stein, ako to odradis, moraces se pomiriti da ti temp. u radijatoru iznosi prosecno 35 - 45 stepeni, retko 50. Ako ti je to dovoljno za grejanje kuce, samo napred

Nije bitno kolika je temperatura vode nego kolika izmena toplotne energije se ostvari.

U toj matematici figurira delta T ulazne i izlazne vode kao i brzina protoka vode kroz radijator.

Prelaskom sa visoko temperaturnog na niskotemperaturni rezim potrebno je dodavanje odredjenog broja rebara radijatora i verovatno brzi protok vode.

 

Google zna sve formule za ovu matematiku.

Share this post


Link to post
Share on other sites

E=mc∆T

Kod zidnog grejanja je ∆T malo ( temperatura fluida je samo 40°C) pa otuda i veliki stepen iskoriscenja.

A jos leti mozes da pustis hladnu vodu i hladis objekat.

Share this post


Link to post
Share on other sites

bitna je temperatura vide da bi se zagrejao radijator.. radijatori su predviđeni da rade sa vodom koja je toplija od 50 stepeni.. ne mogu se dodavati rebra unedogled.. postoje fizička ograničenja.. toplotne pumpe su za podne ili zidne sisteme a ne za radijatore..

Share this post


Link to post
Share on other sites

bitna je temperatura vide da bi se zagrejao radijator.. radijatori su predviđeni da rade sa vodom koja je toplija od 50 stepeni.. ne mogu se dodavati rebra unedogled.. postoje fizička ograničenja.. toplotne pumpe su za podne ili zidne sisteme a ne za radijatore..

 

Parapetni i plafonski fan-coil su takodje optimizovani za niskotemperaturne rezime, a mogu i da hlade leti.

 

Znam ljude koji su samo turili toplotnu pumpu na postojeci sistem radijatora i nisu se odusevili, jer im prodavac toplotne pumpe nije rekao bas sve.

Share this post


Link to post
Share on other sites

E=mc∆T

Kod zidnog grejanja je ∆T malo ( temperatura fluida je samo 40°C) pa otuda i veliki stepen iskoriscenja.

A jos leti mozes da pustis hladnu vodu i hladis objekat.

 

Onda sobni kontroler mora da ti vodi racuna o temperaturi u sobi , vlaznosti vazduha, da racuna tacku rose i da drzi temperaturu

hladne vode takvom da temperatura zida nikada ne padne ispod tacke rose.

 

U suprotnom ce zid da zaplace (orosi)

http://www.dpcalc.org/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×