Jump to content
sir Oliver

Grejanje

Recommended Posts

Skoro sam nesto razmisljao na temu grejanja, racuno, kalkuliso itd..... Usput COP toplotnih pumpi da kazemo da je 4, (neki se gadjaju visim ciframa, ja bas ne verujem u to) sto znaci da za 1kw utrosene el.energije u rad toplotne pumpe dobijemo 4kw toplotne snage. E sad toplotnu pumpu uglavno koristimo u doba skuplje tarife. Ako se grejemo na TA peci, za istu kolicinu toplotne snage cemo potrositi 4 puta vise elektricne energije u odnosu na toplotnu pumpu, ali cemo je puniti u nizoj tarifi koja je 4 puta jeftinija od dnevne.

 

Juče mi bio čovek iz firme Geotermika i imao je svašta da mi priča celih sat i po... elem, komentarisao bih apropo boldovanog teksta - u kući imam samo monofazni priključak tj imam jednotarifno brojilo - sva me struja isto košta... Nema jeftinije i skuplje tarife. Kod mene te kombinacije naprosto ne funkcionišu.

 

U najkraćem, sve je premereno, broj i površina grejnih tela, dužina vodova koji greju pod - kod mene cevi od radijatora do radijatora služe za neku vrstu podnog grejanja namesto da trče okolo pored zidova, analiza izolacije u kući - pod, zidovi, prozori vrata, plafon, krov... Čak je i merio temperaturu na dvadesetak pozicija, uključujući i pod gde prolaze cevi za grejanje i dobio sam više no prelaznu ocenu za isplativost investicije. Hoću reći da nije potrebno raditi bilo kakve dodatne radove na povećavanju izolacije da bi bilo smisleno krenuti u projekat.

 

Ukratko, kada se izbaci kamin-kotao iz dnevne sobe, moraće se dodati još jedno grejno telo (panel radijator) i tri komada u potkrovlje. U potkrovlju trenutačno i nema grejanja osim male grejalice (nalik klima uređaju - ali obična el. grejalica)

 

Objašnjeno mi je kakvi bunari treba da se buše, zašto, gde, i kako bi sve to trebalo da funkcioniše itd... (jasno je da je sve to malo i marketinška žvaka ali je čovek uglavnom baratao činjenicama a ne isečcima iz Andersenove ili Grimove bajke)

 

U petak ili subotu očekujem da mi stigne crno na belo, ponuda sa svim stvarima koje bi bile sastavni deo izrade novog sistema po sistemu "ključ u ruke" i naravno, cifra... pa ćemo videti koliko to mene ima da košta ako se tako opredelim. Jedina stvar koja neće biti pokrivena ponudom je prostorija gde to sve treba da se postavi a to je jedna mala prostorija reda veličine 1.5-1.8 x 2.5-3m visine cca 2m sa spoljašnje strane kuće gde se sada nalazi sistem za grejanje tj kamin-kotao a to je tako planirano još pre osam godina kada smo kuili i sređivali kuću - znao sam da ovaj sistem neće ostati večito, ali u tom trenutku nije bilo dovoljno novca za neko rešenje koje bi omogućavalo loženje izvan kuće.

 

Na neka moja pitanja na temu jednog ili dva bunara, split sistema, sistema vazduh -voda itd, čovek je imao konkretne odgovore a najviše me zanimalo to oko zamućenja, zagušenja bunara, filtracije, vodonosnih slojeva i slično. Zagovornici jednog ili drugog (trećeg itd) sistema imaju određene argumente zašto je neki sistem (koji zagovaraju) u prednosti u odnosu na one druge sisteme. Tu dolazi zanimljiv momenat koji vidim da skoro niko nije uzeo u obzir: konkretne klimatske i geološke faktore. Ortak na poslu misli da je sistem voda-vazduh bolji, jer eto, u Kanadi to koriste a meni je objašnjeno ovako: grejanje se radi na konkretnim terenima a to sa sobom nosi konkretne situacije a vezano za vodonosne slojeve, strukturu tla (sastav, količine tj debljine slojeva gline, vodene žile, hemijske karakteristike vode - količine gvožđa i drugih "nečistoća" u vodi itd, itd.) Na primer, reče da ono što je ovde idealno rešenje, u Sremskoj Kamenici nikako nije dobro rešenje jer bi se tamo upoljni bunar zagušio u roku od tri godine  - ukratko, projektant sistema grejanja mora da uzme u obzir i geološku situaciju na konkretnoj lokaciji sastav vode itd. To je za ovaj deo grada već urađeno na nekoliko konkretnih lokacija i sve na otprilike 1km krug oko mesta gde se nalazi moja kuća. Može se smatrati da će se i ovde uklopiti u iste karakteristike. Kapacitet koji ovaj lokalitet omogućava je nekih 3000l/h bez nagoveštaja da bi mogao da nastane problem u narednih 30 godina (naslage nečistoća iz vode, prvenstveno gvožđa) Za ovu kuću bi projektovana potreba za vodom bila nekih 2000l/h (+/-10% max) itd, itd...

 

Postoje neki drugi "problemi" a to je dubina bunara, visina vodenog stuba, prirodni pad vode i potisak i slične stvari, ali ništa novo, i ništa za čega već ne postoji dobro rešenje a to je sve deo projekta gde se neke stvari moraju računati, a neke su već primenljive odmah na osnovu postojećih iskustava sa ove lokacije, tj bliskog okruženja...

 

To je jedan od dobrih razloga zašto nisam ni pokušavao da popijem sve znanje sveta koje je izlistano na Google-u. To što u Švajcarskoj većina koristi sistem sa dubinskim sondama ne znači ništa u Subotici. To što većina njih u Kanadi koristi sistem voda-vazduh, takođe. Ovde, ako bude moguće (frit-frit) koristiće se rešenje koje se ovde pokazalo kao najbolje. A to, ne mora da bude uopšte dobro rešenje za nekoga u Nišu, Beogradu ili Kraljevu, Vršcu, Somboru...

Share this post


Link to post
Share on other sites

sve to oko bunara, izolacije, prostorije.. sve je to može uspešno da se reši.. osnovni problem su radijatori: nisu dovoljno efikasni u niskom temperaturnom režimu.. zbog toga ti je i savetovan sistem voda - vazduh (fan coil).. klima u Vojvodini nije mnogo blaža nego u Kanadi.. kad napolju uprži minus ispod -10, radijatori će biti tek mlaki a u prostoriji hladno.. posavetuj se sa nekim termoenergetičarem koji ne prodaje sisteme grejanja.. a to što je na 20 mesta merio temperaturu je zasenjivanje prostote naivnom pučanstvu

Share this post


Link to post
Share on other sites
a to što je na 20 mesta merio temperaturu je zasenjivanje prostote naivnom pučanstvu

Nije merenje radio zasenjivanja radi no zarad ustanovljavanja pada temperature i sračunavanja gubitaka na putu od izvora grejanja do pojedinačnih delova kuće - merenjem je ustanovio ono što sam i ja znao - dečija i spavaća soba su uvek hladnije od ostatka kuće, samo što ja nisam nikada merio koliko je velika/mala razlika. U dečijoj sobi će se zato morati zameniti 120-ka za 160-ku...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imam grejanje na cvsto gorivo i protocni bojler na gas,znaci kombinovano.Kuca mi je uglavnom izolovana,donji deo sendvic zid,potkrovlje zidovi sa stiroporom,na gornjoj ploci nabacena zemja,termo stakla na prozorima drveni gorenje.Kuca 140 kvadrata grejem 100 kvadrata.Naj idealnija temperatura vode izmedju 50 i 60 stepeni.U sezoni mi treba 2000 kubika gasa ili ti 120 hiljada dinara ,sa cvrstim gorivom oko 60 hiljada sa tim sto prikolicu cokanja/sapurike,ostatak od klipa kukuruza dobijem/Znaci sa cvrstim prolazim skoro upola jeftinije.E sad momentalno novitete sa  bunarima i pumpama raddi moj sogor koji tvrdi da bi se ja ugrejao sa toplotnim pumpama gde voda bude max 50 sepeni sto mu ja ne verujem ,jer ni sebi to jos nije uradio,a kod mene sa 50 setpeni vode je u kuci hladno.O n kaze da bi na moj postojeci sistem ulog bio od 3000 do3500 eura.Mislim da cu jos dosta pricekati za nova ulaganja jer ceo zivot samo uazemo u novee pecke a sandard za tako nesto veoma nizak.Mislim da reba pricekati malo da bi se pokazalo malo duze u praksi jer su naam zadnje zime veoma blage. :acute:

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Da, naravno, u firmi smo popušili priču o solarnom grejanju, pukli pare da se montiraju solarni kolektori i sva prateća sranja i uspeli da zagrejemo malo kad su granuli prvi sunčani dani u proleće. Onda kad nam je to trebalo tj išta značilo, nije bilo ni tračka sunca. Još jedno iskustvo iz prve ruke na temu priče o tome da neke stvari negde funkcionišu a negde naprosto ne...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije merenje radio zasenjivanja radi no zarad ustanovljavanja pada temperature i sračunavanja gubitaka na putu od izvora grejanja do pojedinačnih delova kuće - merenjem je ustanovio ono što sam i ja znao - dečija i spavaća soba su uvek hladnije od ostatka kuće, samo što ja nisam nikada merio koliko je velika/mala razlika. U dečijoj sobi će se zato morati zameniti 120-ka za 160-ku...

 

baš si se primio na trgovačku priču :) gubici se izračunavaju, nema potrebe da se koriguju merenjima, razlika je minorna - manja nego kad promeniš energetski kabl na preampu (ovo ja zbog Guje, barem analogije da budu u kontekstu foruma :) ).. nego, ajd uzmi se u zdravu pamet, zašilji olovku pa izračunaj površinu radijatora i uporedi sa površinom sobe (kod podnog grejanja ceo pod je grejno telo), ne zaboravi da je temperatura vode ista i.. sve će ti se samo kasti :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

u kući imam samo monofazni priključak tj imam jednotarifno brojilo

ovo nisu iste stvari, monofazni prikljucak moze biti i dvotarifni.

 

Nasao trgovac pacijenta da mu uvali svoj proizvod.

 

A sto se tice solarnog grejanja da ste proucili pod kojim uslovima radi ne bi se razocarali. Za solarno vazi sledece: moze se primeniti samo za dobro izolovane kuce za dodatno dogrevanje vode, Na primer, jutros se budim sa radijatorima hladnim od sinoc a u prostoriji 2 stepena niza temperatura nego kad se greje iako je napolju 1 stepen. problem je kad sine sunce zimi zbog velikih prozora i juzne strane moram otvarati prozore na kip i bez grejanja da bi se rashladilo. Nisam hteo staviti solar stakla jer sam hteo da mi zimi bude toplo a leti mogu da otvorim prozore ili spustim roletne a i sunce je visoko pa nece u prostoriju toliko grejati kao zimi.

 

kod solarnog grejanja se kaze da racun za grejanje za celu zimu izadje kao da ste se grejali samo 15 dana u najhladnijem periodu na obicno gorivo. naravno ako imate dobru izolaciju. Poznajem nekoliko ljudi koji imaju solarne kolektore vec vise od 40 godina i panika nastane kad jedan dan ne radi jer se tada drasticno povecavaju racuni za grejanje. Sem toga solarni kolektori moraju imati bojler od koju hiljadu litara za skladistenje toplotne energije i razmenu sa ostalim sistemima za grejanje

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neka sam se ja primio, lako ćemo za to. :D

Primio se ja na trgovačku priču i za izolaciju i za dizel auto, i za kompijutor, da ne pričam o elektrostaticima... Primim se ja tako i onda posle nekoliko godina, zapitam se da li sam se zaje-bunio pa nekako ispadne da sam ja i dalje hepi i da mi baš tako i treba :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Pošto mi je audio sistem formiran i nemam nikakvih aspiracija da ga dodatno "poboljšavam" (ne vidim šta bih pametno i mogao)

 

...a da uzmeš još jedan par elektrostatika?

gde su dva more i tri kao aktivni sistem, dva za srednje dva za baseve i dva za visoke?!

 

:127fs1866968:    a šit, kratak si za još jedno pojačalce   :sclerosis:

Share this post


Link to post
Share on other sites
dva za srednje dva za baseve i dva za visoke?!

 

U ovim godinama, s ovim poslom koji radim, pod uslovima u kojima ga obavljam, ja visoke baš i ne čujem, mindeđ mi skroz, tako da... poklanjam ti ja taj treći par da ih kupiš umesto mene :D

 

A ja ću da termostatom zamenim sekiru...

Share this post


Link to post
Share on other sites

ovo su solarni paneli koji daju el.energiju .


Model Number: solar cell 6*6 Material: Polycrystalline Silicon Size: 156*156mm Number of Cells: 40pcs znaci 40 kom. po 4 w svaki (kad je sunce jako  ) 90 dolara ,carina-drzava maksimum 40% ,130 dolara 160 w.jel to tacna racunica?Posto je ovo uradi sam kombinujes sa okiten crevima u panelu posto moras da ih nekako zastitis.jos ako drzava ima sluha i skine namet na tu vrstu robe a morala bi , ih.....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Super tema. Bas sam danas nesto razmisljao na tu temu, kad ono tema na audio vorumu! :) Nesto sam i citao na temu pa se lozio na geotermalno grejanje... :)

Nego ovako: U mom slucaju bi to bilo malo drugacije: Stan, stara gradnja, 65 m2. Trenutno se greje na dve TA peci, ponekad uskoci grejalica, te klima (kad nije mnogo hladno). Onda sam od nekog lika cuo da postoje toplotne pumpe i za stanove (nesto kao veliki klima uredjaj) i da to trosi manje nego TA peci..... ali vise od toga ne znam. Znam samo da efikasnost grejanja opada kad spoljna temperatura ode ispod nule. Osim ako postoji jos neko dogrevanje. Ili: taj klima uredjaj (tj.vazdusnu toplotnu pumpu) smestiti u posebnu prostoriju (spajz) koju dogrevamo malom TA peci, te time povecavamo efikasnost toplotne pumpe...(ovo samo onako iz suplje glave, moracu malo vise da procitam o tome)...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Znam samo da efikasnost grejanja opada kad spoljna temperatura ode ispod nule

 

Budimo realni, što je niža spoljašnja temperatura, mora se vršiti veće ulaganje u grejanje bez obzira o kojoj vrsti/metodi grejanja je reč. Pri nekoj "konstantnoj" izolaciji, gubici bi trebalo da budu konstantni ako je odnos unutrašnje i spoljašnje temperature isti, međutim, mi se uvek nešto trudimo da unutrašnja temperatura bude približno konstantna a spoljašnja varira. Kada je napolju +15, dovoljno je grejati tek malo da unutra bude prijatnih 24-25C ali kada je napolju -15, to je dodatnih 30 stepeni razlike koju na neki način treba nadoknaditi a što je ta razlika veća, veći je "stres" na izolaciju (kakva god da je) - bolja, da ne kažem "jača" izolacija omogućava veću "imunost" unutrašnjeg prostora na spoljašnje temperaturne varijacije pa je vreme koje bi bilo potrebno da se spoljašnja i spoljašnja temperatura izjednače sve duže i duže što je izolacija kvalitetnija.

 

Tako da... može se o ovome drobiti do iznemoglosti. Naša polu-saznanja su nedovoljna da izvučemo bilo kakve pametne zaključke sa toliko varijabila u igri. Ostaje da nagađamo ili se pravimo pametni ili priznamo da zapravo ne možemo pouzdano i kategorično tvrditi bilo šta... Naravno, ima ko zna, a sa takvim ja ne mogu da raspravljam jer ja o tome ne znam ni približno dovoljno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naravno Stein, u svemu se slazem. Ja sam samo onako naglas razmisljao i skontao da su geotermalne pumpe pogodne za kuce, ali ne i za stanove. U slucaju stana, moguce je jedino instalacija vazdusne toplotne pumpe (tj.klima uredjaj) a one nisu tako efikasne kao bunarska resenja koja razmenjuju toplotu sa zemljom. Ipak, nije sve za bacanje. Ja sam onako opet naglas razmisljao kako bi se mogao napraviti hibrid, TA grejanje koje bi zagrijalo odredjenu prostoriju, pa bi ista onda razmenjivala toplotu sa "klimom", koja bi preko zidnog grejanja grejala ceo stan...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×