Jump to content
sir Oliver

Grejanje

Recommended Posts

Što se tiče toplotne pumpe i navodno jeftinijeg grejanja, otišao sam na jedan od sajtova ovih što ih nude i tamo ima kalkulacija gde kažu da se u odnosu na gas isplati već posle tri godine. Tamo stoji https://www.artel.rs/potrosnja-i-cena/poredenja-potrosnje/toplotna-pumpa-vs-prirodni-gas/ da je mesečni trošak za struju 14.042 dinara, pa na tri godine, to anulira cenu grejanja na gas zajedno s početnim ulaganjem.

Onda sam uzeo kalkulator EPS-a i dodao i struju koju ja trošim, a ne samo toplotna pumpa. Stavio sam mojih 800+200 kWh i umesto 9385 dinara, koliko mi je račun za struju, s toplotnom pumpom koja troši 1274+318, račun bi mi bio 33776 dinara. Dakle ne za 14042 dinara veći kako je navedeno, već za 24391 dinar veći jer se menja odnos, angažovana snaga i deo ulazi u crvenu tarifu. Na godišnjem nivou ušteda je nešto manje od 200€, pa bi meni konkretno trebalo 10 godina da dođem na nulu, a tek onda bi počela ušteda.

Ono što ne znam je koliki je trošak održavanja kod toplotne pumpe, da li ga ima i na kojim intervalima. Pa ako neko zna...

Share this post


Link to post
Share on other sites
7 minutes ago, Vix said:

Ja nesto razmisljao...kako bi izgledalo kada bi se inverter-klima tj. Spoljna jedinica  postavila unutra, u neku medjuprostoriju, u kojoj nije -10 kao napolju nego recimo od 0 do +5 stepeni. Onda bi klima radila mnogo efikasnije, a ta medju-prostorija ili kako vec da je nazovem bi se dogrevala recimo prostim gasnim grejacem, cisto da odrzava tih +5 stepeni C. Da li bi ukupan trosak struja+gas bio jeftiniji od ostalih varijanti?

Čist gubitak, Termodinamika, entropija.

Share this post


Link to post
Share on other sites
6 minutes ago, black coffe said:

Dečki ! momentalno  je najjeftinije  na struju , al če posne bit op Đepu ? kak je to "u regiji"  ? !

 

Kakva je kalkulacija na struju i plin kod vas?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kod mene stvar ovakava,grejao 140 m kvadratnih trosio oko 2000 kubika gasa.Imam i pec na cvrsto gorivo i grejao na drvo i ugalj i po ceni kostenja energenata ustedeo 20 % sa tim da ne racunam cokanjice/kocanke /koje dobijem.Kuca dole sendvic zid gore stiropor.Momentalno lozim palete koje sam isekao i udri usteda do jaja.Po meni sad je najbolje koristiti gas ko ima kondezacione protocne bojlere koji rade sa manjim rezimima temperature samo sto se grejna tela moraju povecati.:jump:

Share this post


Link to post
Share on other sites
2 minutes ago, 2a3 said:

Kod mene stvar ovakava,grejao 140 m kvadratnih trosio oko 2000 kubika gasa.Imam i pec na cvrsto gorivo i grejao na drvo i ugalj i po ceni kostenja energenata ustedeo 20 % sa tim da ne racunam cokanjice/kocanke /koje dobijem.Kuca dole sendvic zid gore stiropor.Momentalno lozim palete koje sam isekao i udri usteda do jaja.Po meni sad je najbolje koristiti gas ko ima kondezacione protocne bojlere koji rade sa manjim rezimima temperature samo sto se grejna tela moraju povecati.:jump:

Zaboravio ,:hi: dogrevam sa lampama i A klasom u slobodnim satima.:D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pogledajte nemacki sajt Heizen  mit Weizen ,grejanje na zob koje je ekonomicno samo za one koji poseduju zemlju.Eksprimentisao sam tim I cak sam I brener konstruisao Ali nikad nisam zavrsio.Godinu dana sam resavao spiralu za doziranje. Cev Sa zicanom spiralom jedino moze da transportuje zrna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tesko je generalizirati sto je najekonomičnije jer je cijela materija previse kompleksna. Jako puno parametara je u igri od izolacije, vrste zidova koji akumuliraju toplinu do raznih peci, bojlera i slicno koji imaju raznu iskoristivost određenih energenata. Pa onda su tu jos cjevovodi, radijatori, prozracivanja i na desetine drugih parametara koji moraju biti uključeni. 

Svakom sustavu treba individualno pristupiti jer kod nekoga jedan sustav moze biti isplativ a drugi bas i ne i obrnuto.

Pišem vam sve iz iskustva jer sam arhitekta po struci sa određenim iskustvom u projekziranju istog ali sam i 15 god radio kao šef gradilišta gdje smo između ostalog i ugrađivali sve moguće sustave pa čak i pasivne sa akumuliranjem topline.

Imam jedan izvrstan projekat koji sam osmislio još u srednjoj školi davne 87 god, u kojem sam planirao da ispod objekta bude akumulator/ spremnik topline u obliku velike kamene mase a koja se zagrijava TROMBOVIM ZIDOM ili minimalnim dogrijavanjem bilo kojim energentom. Iz te prostorije se vrši daljnja distribucija toplog zraka putem cjevovoda velikog presjeka.

U americi se dosta primjenjuje nesto slicno.

Kod uštede energije kod sustava grijanja je najbitnije osim jako dobre izolacije da nema gubitaka između ostalog pohrana tj akumulacije topline.

Sve toplinske pumpe, solarni kolektori i slični pasivni i polupasivni sustavi moraju konstantno biti lagano u pogonu kada je to moguce a toplinu treba akumulirati da bi se iskorištavala energija tj toplina kada nama to odgovara. Takvi spremnici budu i 20 000 - 30 000 litara i na žalost takvi objekti moraju biti unaprijed projektirani da bi se cijeli koncept uskladio sa arhitekturom.

U zapadnim zemljama sve više je ovakvih objekata. Ovo što se kod nas ugrađuju tankovi od 1000 litara je dječja igra i nije toliko učinkovito.

Sve to skupa košta dosta novaca ako se naknsdno ugrađuje, međutim ako se objekat radi iznova onda je vrlo isplativo.

U slučaju naknadne adaptacije i ugradbe novog sustava grijanja je najisplativija što bolja izolacija (recimo 20 cm kamene vune minimum) a onda se dogrijavanje unutar objekta može sa bilo čim bazirati jer je vrlo malo potrebno.

44783ee1845e0e0e3e5695b99e4d20ca--solar-house-passive-solar.jpg

1.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×