Koje pojacalo napraviti? Saveti, iskustva, ideje...

[dvv]

Očito da nisam bio jasan, a linkove ne čitaš pa ću pojednostavniti da ne može jednostavnije. Ako pojačalo u A klasi ima oko 100W deklariranu (najveću) potrošnju, kada nema signala troši malo više od 50W.

U tom slučaju, ti nemaš čisto, "pravu" A klasu, nego neki sistem kliznog bias-a. Oni baš tako rade, drže manji bias kada nema signala kako se ne bi razbacivali strujom i bez veze grejali, a kada ima signala, senzorima se trude da dodaju bias pre nego što signal dođe do izlaznog stepena, pa kada stigne, on je već "otvoren" u klasi A.Pobrkao si lončiće.Uzmi jednostavan primer - obični CCS za ulazni diferencijalni par. Podesi ga na željenu vrednost i izvoli premeri da li se ta vrednost menja kada ima i kada nema signala. Ili proveri struju VAS-a, da li se menja sa i bez signala, i videćeš da je ona konstantna.To je osnovna osobina čiste klase A, a to o čemu ti pričaš je ili neki sistem kliznog bias-a, ili neka vrsta klase AAB, što je klasa AB, ali sa bias-om iznad radnog minimuma. Ali to što pričaš NIJE klasa A u suštinskom, izvornom obliku.

[Ubledeli]

zasto predavanje toplote nije u (linearnoj) vezi sa predavanjem toplote

tj. sta utice na materijal da se ponasa dvojako kada su u pitanju provodjenje i predavanje toplote?

[zbotic]

Sto se tice materijala bakar-aluminijum stvari stoje ovako:Bakar bolje provodi toplotu ali tesko oslobadja a kod aluminijuma je obrnuto. Zato se savremeni hladnjaci za kompjutere i prave da do procesora bude bakar a bakar da bude zaleplen na aluminijum koji discipira toplotu. Znaci najbolja konstrukcija za pojacalo je da tranzistori budu montirani na bakar a bakar pricvrscen na hladnjak od aluminijuma.

 

Pozdrav Misa

Zaboravio si na činjenicu da se aluminij može eloksirati u crno, a bakar ne može. Tu je kvaka.

[zbotic]

zasto predavanje toplote nije u (linearnoj) vezi sa predavanjem toplote

tj. sta utice na materijal da se ponasa dvojako kada su u pitanju provodjenje i predavanje toplote?

Sve negdje piše na Internetu samo ja nemam toliko vremena ni volje da prenosim.....

 

P.S. lapsus uočen u tvojoj rečenici.

[zbotic]

U tom slučaju, ti nemaš čisto, "pravu" A klasu, nego neki sistem kliznog bias-a. Oni baš tako rade, drže manji bias kada nema signala kako se ne bi razbacivali strujom i bez veze grejali, a kada ima signala, senzorima se trude da dodaju bias pre nego što signal dođe do izlaznog stepena, pa kada stigne, on je već "otvoren" u klasi A.Pobrkao si lončiće.Uzmi jednostavan primer - obični CCS za ulazni diferencijalni par. Podesi ga na željenu vrednost i izvoli premeri da li se ta vrednost menja kada ima i kada nema signala. Ili proveri struju VAS-a, da li se menja sa i bez signala, i videćeš da je ona konstantna.To je osnovna osobina čiste klase A, a to o čemu ti pričaš je ili neki sistem kliznog bias-a, ili neka vrsta klase AAB, što je klasa AB, ali sa bias-om iznad radnog minimuma. Ali to što pričaš NIJE klasa A u suštinskom, izvornom obliku.

Sorry na iskrenosti, ali ti nemaš pojma što je to A klasa.

Diskusija za mene završena. Predavanje možeš nastaviti sam, ako te još netko čita.

[dvv]

Konkretno pojačalo g.Dagostinija je dugačko pola metra i da bi svi tranzistori bili na istoj temperaturi hladilo je bakreno upravo zato što bakar bolje vodi topliniu. Što ne znači da je bolje predaje okolini.  Da nije tako, vanjski tranzistori bili bi sigurno za 4-5 stupnjeva na nižoj temperaturi i trebalo bi čekati neko vrijeme da pojačalo dostigne radnu temperaturu. Naime, centralni tranzistori puno ranije bi bili u optimalnoj radnoj točki od onih krajnjih.  To je ujedno i jedini razlog zašto su bakreni, ako zanemarimo i činjenicu da bolje blješte u narančastoj boji i time privlače kupce (svi se kuk(p)ci oko nečeg roje).

To je tvoja pretpostavka. On (Dan d'Agpstino) je opet u nekom intervjuu koji sam našao na netu rekao da je bakar bolji provodnik toplote od aluminijuma, koji se koristi kao jedno od najboljih kompromisnih rešenja između performansi i cene. Isti hladnjak od bakra bi koštao otprilike 2,5 puta više. Znam, jer sam pitao.A ma koliko pojačavač bio dug, veći broj izvora toplote grupisan u centru će UVEK I POD SVIM USLOVIM biti nekoliko stepeni topliji od samih ivica. Trik je da se ta razlika smanji što je više moguće. Zato se temperaturni senzori zaštite i montiraju u centru, jer je tamo najtoplije.Čak ni tunelski hladnjaci sa ventilatorima ne mogu da izbegnu tu razliku, mada je svode na 1.2 stepena.

[gorcha]

Vec dugo razmisljam o ovoj varijanti jer bi se mogli smanjiti hladnjaci ne pravi buku , a i radna temperatura se moze fino ustelovati.

Peltier element

 

Sta vi mislite ????

[dvv]

Sorry na iskrenosti, ali ti nemaš pojma što je to A klasa.Diskusija za mene završena. Predavanje možeš nastaviti sam, ako te još netko čita.

Neznanje se sada zove "iskrenost"?Ali, u pravu si, imam pametnija posla nego da se naklapam oko osnovnih pojmova, i da ti ne smetam dok pišeš svoje bestselere. Ostaj zdravo.

[dvv]

Vec dugo razmisljam o ovoj varijanti jer bi se mogli smanjiti hladnjaci ne pravi buku , a i radna temperatura se moze fino ustelovati.Peltier element Sta vi mislite ????

To može biti smisleno, ali po mome mišljenju, samo kada ti treba da u razumno veliku kutiju spakuješ obilje snage, tipa 500W/8 Oma i proporcionalno više u manje impedanse.Mada, koliko znam, većina proizvođača takvih uređaja se ipak služi tunelskim hladnjacima sa ventilatorima, teško je poverovati da baš svi oni greše.

[zbotic]

Očito da nisam bio jasan, a linkove ne čitaš pa ću pojednostavniti da ne može jednostavnije.

 

Ako pojačalo u A klasi ima oko 100W deklariranu (najveću) potrošnju, kada nema signala troši malo više od 50W.

Sam ću sebe ovdje ispraviti nije 50 nego oko 75. To je zato što pojačava AC, odnosno signal, a ne DC pa sinusoida "pojede" pola. No nebitno, definicija je u postu prije. Tako je to kada ti neznalica digne živce.

 

Ispravka radi ostalih članova foruma.

[Fukushima]

Sam ću sebe ovdje ispraviti nije 50 nego oko 75. To je zato što pojačava AC, odnosno signal, a ne DC pa sinusoida "pojede" pola. No nebitno, definicija je u postu prije. Tako je to kada ti neznalica digne živce.

 

Ispravka radi ostalih članova foruma.

Pobrkali ste stvari ili se ne razumete, Ako je u pitanju push pull stepen, od 50W na 8 oma, ukupna disipacija izlaznog stepena u mirnom stanju ti je u idelnim uslovima oko 114W. +/-30V napajanja i 1.9A bias.  Ako je u pitanju single ended, situacija je gora.

[zbotic]

Govorim samo o potrošnji, ne o snazi. Dakle potrošnja u mirnom stanju je 114W, a na to se za max potrošnju dodaje i max pojačanje signala.

Priča je bila oko toga da pojačalo uvijek troši maksimalno ili vuče maksimalnu struju. E pa nije, kada svira troši više i vuče veću struju. Eto to je poanta.

Brojevi su bili samo radi ilustracije.

[Impuls]

Mesate cistu a klasu i prelazak iz a u ab. U cistoj a klasi pojacalo jednako trosi i kad nema signala i kad je maksimalan signal samo je raspodela energije hladnjak-zvucnik drukcija pa se najvise greje kada nema signala

[zbotic]

Idemo ovako. U prospektu od Acuphasea postoji power consumption idle i max power pa njima to objasnite. Meni je jasno, a kome nije neka razmisli.

 

Over and out

 

http://www.accuphase.com/cat/a-70_e.pdf

http://www.accuphase.com/cat/e-550_e.pdf

[Impuls]

Accuphase nema cistu A klasu za celu snagu vec prelazi kao i skoro svi ostali proizvodjaci u AB klasu. Tada se sabira kako ste naveli. U cistoj A klasi tezite da ostanete snagom u radnom rezimu u kom nikad nece tranzistori izaci iz stanja ukljucenosti. kod ovakvih pojacavaca snagu definise mirna struja a ne napon napajanja pa pojacala u cistoj a klasi imaju manju snagu na 4 oma nego na 8 oma.

[zbotic]

Evo ni Luxman nema A klasu:

 

http://www.luxman.co.jp/global/product/pa_m800a.html

[Impuls]

opet mesate cistu a klasu kao sto je Vas Aleph i varijante koje rade do odredjene snage u a klasi a posle u ab klasi. U praksi svi pojacavaci u ab klasi u jednom delu rade u a klasi i to je odredjeno biasom izlaznog stepena. Onog momenta kad struja tranzistora predje mirnu struju tada prestaje a klasa. DVV je vec napisao da neka resenja uvek drze upaljen tranzistor sa malom strujom iako kroz njih u tom momentu ne ide struja ka zvucnicima. Dovoljno je da pogledate u dokumentaciju i vidite da li se snaga sa opadanjem impedanse yzvucik apovecava ili ne. recimo za 240W na 2 oma koliko ima taj Accu, ako bi bio u cistoj a klasi morao bi da bude biasovan sa koren iz 240/2 sto je 11A i zbog RMS-a jos uvecano za 1,41 pa je to oko 16A a da bi imao dovoljno napona da sa 16A pobudi 2 oma treba da ima najmanje 32V pa disipacia po kanalu izadje oko 500W u mirovanju. Znate koliki hladnjaci trebaju za cistu a klasu sa ovolikom disipacijom? Zato mnogi proizvodjaci pribegavaju jeftinijim resenjima i marketisnskim trikovima u svojim prospektima

[zbotic]

Actually, the idea that a Class-A amp draws a continuous steady current from the supply is true in one case only. A single ended amp using a current source as the collector load will draw a continuous steady current - but only if it uses a single supply. In the case of a dual supply, the same amp will draw a continuous current from one supply, and a varying current from the other. (My thanks to Geoff Moss for pointing this out - a detail that few published designs have ever mentioned !)

 

http://sound.westhost.com/class-a.htm

 

Kome nije nešto jasno??????

 

Ovaj link sam već postao samo očito nitko da ga pročita.

[Zen Mod]

SE vuce konstantnu struju iz izvora = Iq

 

PP i derivativi mogu povuci iz izvora max 2Iq ,

 

ono sto je u stanju ( priroda sklopa i biasing mehanizma) da izadje iz A klase ........ nije verovatno tema (bespotrebne ) rasprave

[zbotic]

I tebi je 25% odgovora točno ali opraštam zato što radiš uglavnom sa cijevima

 

Piše gore zašto.

[Zen Mod]

meni kad nesto bas nije jasno , ubacim u simulator pa proucim

 

ono sto napisah je najuopstenije sto moze , a da i dalje bude tacno

[Impuls]

SE vuce konstantnu struju iz izvora = Iq

 

PP i derivativi mogu povuci iz izvora max 2Iq ,

Ni ovo nije tacno. Pretpostavljam da je razmisljanje da je kod PP biasovano naponskim izvorom i da su uvek tranzistori otvoreni jednako. Mana u ovakvom razmisljanju je sto se povecanjem struje kroz izlaze stvara veci napon na emiterskim otporima pa se ne povecava mirna sturja vec se smanjuje struja i komplementarnom tranzistoru a mirna struja razdeljuje izmedju komplementarnog tranzistora i potrosaca. Ovako se zadovoljava teorija struja i cvorista.