TDA-JFET

[mensur]

Pozdrav svima,Napravio sam hibridno gitarsko pojacalo sa TDA7294 na izlazu, sa JFET ulaznim buffer-om,posto mi je izlazna impedansa na lampaskom preampu velika.Za ulaz stavio sam JFET caskadni ulaz sa dvostranim napajanjem, AC coupled koji eliminise izlazni kond, posto je DC 0V.Da li ovo moze ovako, i sta bih trebao po vasem misljenju da promenim.Hvala.

[Sipi]

To je sasvim OK, jedino pitanje je koliki ti je napon napajanja na TDA7294 i kolika je Id kroz JFET-ove u bufferu (zbog toplotne disipacije). Ako ti napon napajanja ne prelazi znacajno +/-35V i ako su JFET-ovi GR ili BL grupe, sve je OK. Ako i bude nekoliko mV na izlazu iz buffera, nista strasno, jer ti je TDA konfigurisan za jedinicno DC pojacanje (zahvaljujuci C4 i C5 na tvojoj semi) tako da tih par mV na zvucniku ne znace nista.Jedino sto bi mogao da uradis je da stavis otpornik (od 22k do 47k - sta nadjes u fioci) sa izlaza buffera (pin3 od TDA7294) ka masi kako bi cvrsce definisao ulaznu impedansu integralca, da ne "lebdi".

[mensur]

Hvala puno,Napajanje je +/-30VDC, i samo da napomenem FET-ovi su 2SK163(mala je razlika izmedju njih i 2SK170).Iskren da budem, ne znam kako se bias-uju JFET-ovi u buffer konfiguraciji,tako da ne znam koliki je Id, zeleo bih ovo da naucim,jedino znam kod fetova da odredim pojacanje.Po datasheet-u 2SK163, maximalno moze 18mA.

[Aleksandar Car]

Takodje mislim da se bipolarac pravi tako sto se + i + vezuju a ne - i -! Mada generally speaking najbolje je da nadjes pravi bipolarac umesto pravljenog.

[Sipi]

..FET-ovi su 2SK163...

Hajde molim te proveri da li je bas 2SK163 u pitanju jer nisam uspeo da nadjem datasheet za komponentu sa tacno takvim nazivom.Da nije mozda:

[Sipi]

Takodje mislim da se bipolarac pravi tako sto se + i + vezuju a ne - i -! Mada generally speaking najbolje je da nadjes pravi bipolarac umesto pravljenog.

A u cemu bi bila razlika ako spoj nije polarisan ?

[mensur]

Hajde molim te proveri da li je bas 2SK163 u pitanju jer nisam uspeo da nadjem datasheet za komponentu sa tacno takvim nazivom.Da nije mozda:

Jeste Sipi,Molim te ako nije problem da mi objasnis kako su bias-ovani ovi FET-ovi?I koliki mi je maksimalni ulazni napon u buffer?Hvala ti.

[Aleksandar Car]

Veruj mi da nikad nisam razmisljao na tu temu, ali sam uvek video da se stavlja ovako ko sto sam rekao. Ima jos jedan stari fazon da se veze antiparalelno jos po jedna dioda da bi se kontra napon na polarizovanom elektrolitu ogranicio na 0.7 V jer hoce da zveknu elektroliti ukoliko je inverzni napon na njima veci od 1V. To je neka stara fora iz nekog Radio Amatera dok je jos Bog hodao po zemlji!

[Sipi]

Veruj mi da nikad nisam razmisljao na tu temu, ali sam uvek video da se stavlja ovako ko sto sam rekao. Ima jos jedan stari fazon da se veze antiparalelno jos po jedna dioda da bi se kontra napon na polarizovanom elektrolitu ogranicio na 0.7 V jer hoce da zveknu elektroliti ukoliko je inverzni napon na njima veci od 1V. To je neka stara fora iz nekog Radio Amatera dok je jos Bog hodao po zemlji!

Aco ne zezaj, ucio si ti i fiziku i osnove elektrotehnikle mnogo vise nego sto treba za ovo

[Sipi]

Jeste Sipi,Molim te ako nije problem da mi objasnis kako su bias-ovani ovi FET-ovi?I koliki mi je maksimalni ulazni napon u buffer?Hvala ti.

Dakle jesu 2sk136.Kako se bias-uju JFET-ovi opsirno i jasno pise u clancima na Borbely-jevom sajtu - da ne ponavljam. A kako su kod tebe biasovani saznacemo ako uzmes instrument i izmeris koliko ima mV na otpornicima od 15 oma koji su vezani na Source-ove JFET-ova. Onda se stis Omovog zakona pa nam kazes kolika je Id, vazi ?Podrazumeva se da ces da procitas na samim JFET-ovim da li pripadaju P, Q ili R grupi i da nam kazes.

[Zen Mod]

samo vas gledam .......

[mensur]

Dakle jesu 2sk136.Kako se bias-uju JFET-ovi opsirno i jasno pise u clancima na Borbely-jevom sajtu - da ne ponavljam. A kako su kod tebe biasovani saznacemo ako uzmes instrument i izmeris koliko ima mV na otpornicima od 15 oma koji su vezani na Source-ove JFET-ova. Onda se stis Omovog zakona pa nam kazes kolika je Id, vazi ?Podrazumeva se da ces da procitas na samim JFET-ovim da li pripadaju P, Q ili R grupi i da nam kazes.

Te clanke imam i citam, skoro svakodnevno, ali mi nije jasno biasovanje buffer-a, i sam Erno kaze da ova verzija buffera sto sam ja stavio ima priblizno 0V DC offset-a.I da li mi VGS odredjuje ulaznu amplitudu signala?

[Zen Mod]

pod biasovanjem mislis na struju kroz buffer , ili sta ? mozda na izlazni offset buffera ?ulazni izlazni signall ti je ogranicen napajanjem (umanjenim Uds naponima jednog i drugog Jfeta)kontas da je u pitanju totalna lokalna povratna sprega ....

[mensur]

pod biasovanjem mislis na struju kroz buffer , ili sta ? mozda na izlazni offset buffera ?ulazni izlazni signall ti je ogranicen napajanjem (umanjenim Uds naponima jednog i drugog Jfeta)kontas da je u pitanju totalna lokalna povratna sprega ....

Hvala ti Zen Mod,Da, mislim na struju kroz buffer,teorijski offset bi trebao biti 0VDC, i na mjemu bi trebao da pluta AC signal,kako se izracunava offset?Nisam upoznat sa lokalnom povratnom spregom (nemam pojma sta je to), ali ako nije problem, mozes li da mi objasnis na najprostiji nacin?Sto se tice lampasa, tu mi je sve mnogolakse(barem meni).Ulazni signal bi mi bio ogranicen na oko 25V-pp?Ako nekog zanima mogu da okacim i semu lampasa?Hvala puno

[Zen Mod]

e tu sam te cek'o :shakehands:kontaj Jfet kao triodu ....... ili pentodu (tacnije)sve isto - struja , krive , prednapon ....... Ri , mi , Sbtw- mislim da ti taj GC stage ne bi bio sretan sa 25Vpp na ulazuedit - ne zanima nas sema lampasa ....... nije ti ovo neki tamo DIY forum pa da nas zanimaju takve arhaicne i iz mode izasle stvari .....

[stein]

Ako nekog zanima mogu da okacim i semu lampasa?Hvala puno

Ajd' ako smeš!

[mensur]

e tu sam te cek'o :shakehands:kontaj Jfet kao triodu ....... ili pentodu (tacnije)sve isto - struja , krive , prednapon ....... Ri , mi , Sbtw- mislim da ti taj GC stage ne bi bio sretan sa 25Vpp na ulazuedit - ne zanima nas sema lampasa ....... nije ti ovo neki tamo DIY forum pa da nas zanimaju takve arhaicne i iz mode izasle stvari .....

Znaci,npr.kada biasujem lampu na -2V (a na ulaz dovedem -2.5V) ona ide u soft clipping, isto je i kod FET-ova samo sto oni idu u hard clipping?Jesam li u pravu?Samo sam predpostavljao da je maksimalna ulazna amplituda oko 25Vpp.

Ajd' ako smeš!

Stein, pre desetak dana sam se zahvalio na informacijama o motanju izlaznih trafoa na EL84PPP,da li mozes da objasnis kako se izracunavaju PPP trafoi?

[stein]

Stein, pre desetak dana sam se zahvalio na informacijama o motanju izlaznih trafoa na EL84PPP,da li mozes da objasnis kako se izracunavaju PPP trafoi?

Onomad sam pravio neku igranku sa SAM-ovskim PPP pojačalom, jedino što mogu da ti ovako pomognem su stranice iz SAM-a onomad objavljene na tu temu. Nikada nisam računao niti pravio PP cevaša, samo SE i na tu temu mogu mnogo više da pomognem. Kod PP znam da je vitalno da se mota bifilarno da bi se i omski i brojčano navoji za dve polovine pojačala poklapale, bitno je dobro proslojavanje zbog frekventnog opsega, dobro i dovoljno veliko jezgro od kvalitetnih limova i osim suve matematike, puno pažnje kako tokom motanja, tako i kod slaganja limova. Formula ima na više lokacija po knjigama i starijim člancima, a računice i kalkulatore možeš naći po internetu... Ja ću da prekopam svoje arhive večeras pa ako nađem nešto...

[Sipi]

Znaci,npr.kada biasujem lampu na -2V (a na ulaz dovedem -2.5V) ona ide u soft clipping, isto je i kod FET-ova samo sto oni idu u hard clipping?Jesam li u pravu?

Na zalost, nisi jer sa vecim naponom na resetki raste i napon na katodi (rast napona na resetki izaziva porast struje kroz cev pa raste i napon na katodnom otporu) - ono sto je bitno je napon izmedju katode i resetke a ne apsolutna vrednost napona na restki (izmedju resetke i mase). Ako katodu zamenis Source-om a resetku Gate-om onda vidis da sve to lepo pise kod Borbelija samo treba pazljivo citati - nego izgleda da svi vise vole lemilicu nego knjigu. Moj mladji surak koji takodje ima odbojan stav prema ucenju "teorije" kaze da je jednom kad je bio mali nasao dlaku u knjizi i od tada mu se gadi

Samo sam predpostavljao da je maksimalna ulazna amplituda oko 25Vpp.

Odakle ti ta ideja? Pa TDA7294 si setovao sa pojacanjem od 30 i kusur puta, na sta bi to licilo da u njega udje 25Vpp? 'Ajmo malo koncentracije :fouetaa:Mensure, daj nam odgovore na pitanja iz posta #10 pa cemo da razgovaramo dalje....

[mensur]

Onomad sam pravio neku igranku sa SAM-ovskim PPP pojačalom, jedino što mogu da ti ovako pomognem su stranice iz SAM-a onomad objavljene na tu temu. Nikada nisam računao niti pravio PP cevaša, samo SE i na tu temu mogu mnogo više da pomognem. Kod PP znam da je vitalno da se mota bifilarno da bi se i omski i brojčano navoji za dve polovine pojačala poklapale, bitno je dobro proslojavanje zbog frekventnog opsega, dobro i dovoljno veliko jezgro od kvalitetnih limova i osim suve matematike, puno pažnje kako tokom motanja, tako i kod slaganja limova. Formula ima na više lokacija po knjigama i starijim člancima, a računice i kalkulatore možeš naći po internetu... Ja ću da prekopam svoje arhive večeras pa ako nađem nešto...

Hvala ti, pretrazio sam ceo net da nadjem o PPP trafoima i nisam nasao maltene nigde.Bifilarno motanje je u suprotnim smerovima, jel tako?

[Zen Mod]

odo ja u bioskop , a vi se zabavljajte .........Djenka rides again

[stein]

Hvala ti, pretrazio sam ceo net da nadjem o PPP trafoima i nisam nasao maltene nigde.Bifilarno motanje je u suprotnim smerovima, jel tako?

Bifilarno motanje zapravo znači paralelno motanje dve žice, jedne uz drugu da se tokom namotavanja postigne simetrija namotaja, i istovremeno ne samo isti broj navojaka, nego i ista omska otpornost za isti broj navojaka... Kod izlaznih trafoa je to mnogo važnije nego kod mrežnih. Ako hoćeš da bude dobar trafo... Početak obe žice/namotaja je na istom mestu, krajevi takođe. Mislim da je najbolje ako zamisliš da imaš srednji izvod i dva krajnja izvoda. Ako kreneš da motaš od srednjeg izvoda, onda se oni spajaju i imaš ih u istoj tački, kako šematski, tako i fizički. Kada završiš motanje (primara) dva kraja idu svaki na svoju anodu izlazne lampe.... Dakle, ispada da jedan namotaj motaš u jednu a drugi u suprotnu stranu. Vezani su paralelno sa električnog aspekta. Da bi ih vezao u red, trebalo bi početak jednog i kraj drugog spojiti da formiraju sredinu.

Levo ti je na slici redno vezani namotaji, desno dole, paralelno. Crna tačka obeležava početak namotaja... Trebalo bi da znaš kakav ti trafo trba pa onda sve ide lakše, ali bolje da to bude u nekoj temi koja nije ovde. Znaš kako se otvara nova tema pa onda, izvoli