Koncerti

[Zen Mod]

e ,sta ti je mlados!

[hifista]

Kad smo kod mladost, sinoc bio koncert 50 godina Korni grupe. Vrhunsko muziciranje, retka prilika da se legende Kornelije Kovac, Josip Bocek i Dado Topic vide na jednom mestu. 

[Woland]

Sergej Rahmanjinov Klavirski koncert broj 2:

26.01.2019. MUPA Budimpešta - Concerto Budapest, Boganyi Gergely, dirigent Arvid Engegard

22.02.2019. Sinagoga Novi Sad - Vojvođanski Simfonijski Orkestar, Pavle Krstić, dirigent Josef Suilen

imao sam retku priliku da za manje od mesec dana čujem dva izvođenja Rahmanjinovog drugog klavirskog koncerta..

prvi u Pešti u sali MUPA (https://www.mupa.hu/en) novoj, moderno opremljenoj, akustički i svakojako drugačije, u izvođenju etabliranog Concerto Budapest i jednako etabliranog Boganyi Gergelya, koji svira na svom klaviru (http://www.boganyi-piano.com/) futuristički dizajniranom (dostojnom jednog Betmena)..

drugi se desio u Novom Sadu, u akustičnoj, ali neudobnoj sali sa malom pozornicom, u izvođenju VSO, čiji su nastupi bliži izuzetku nego što su pravilo, i koji na sceni, pre početka liče na raspuštenu bandu, adhoc skupljenu radi nekakvog nepočinstva i dvadesetogodišnjeg Pavla Krstića (http://www.pavlekrstic.com/) Novosadskog đaka, sada studenta (ujedno i asistenta) IV godine na Mocarteumu u Salcbuggu, na sasvim prosečnom Kavai ( @doktor će se setiti kojem) klaviru..

svoj drugi klavirski koncert, Rahmanjinov je napisao posle dvogodišnje stvaralačke blokade, uzrokovane fijaskom koju je doživela njegova prva simfonija.. za fijasko je dobrim delom bio zaslužan dirigent - Aleksandar Glazunov (baš taj), koji je izgleda bio pod dobrim glasom, pošto se prva Rahmanjinova simfonija, danas ocenjuje kao njegova najbolja.. ali, Rah je pao u depresiju, iz koje se po predanju izvukao uz pomoć hipnoze posle dve godine..

Novosadski koncert je imao uvertiru (#1od5), na kojoj se sa bine često izgovaralo - Srpska Atina, što sam propratio skepsom, Peštanski je pak zahtevao čardaš desenzibilizaciju, po svom završetku (dobra je bila).. dakle, ovo jeste priča o Davidu i Golijatu, sa primesama one o srcu u junaka sa sve svijetlim oružjem.. Concerto Budapest je sjajan orkestar, slušao sam ih u daleko boljem izdanju, ali 26.01. nije bio njihov dan, dirigent je svakako doprineo da njihovo izvođenje bude sterilno, neubedljivo i nekako bezvoljno.. Boganyi je čini se više bio okupiran promocijom svog klavira i ispoljavanjem sopstvenog stava o sebi, nego Rahmanjinovim.. klavir je zvučno ispod prosečan, a izvođenje suvo, precizno i neubedljivo.. taj famozni klavir se nije dobro čuo, očigledno se više pažnje posvetilo dizajnu nego njegovoj akustici.. dirigent je bio.. bolje da nije

sa druge strane, raspuštena banda VSO (sastavljena pretežno od nastavnog kadra sa Akademije i muzičkih škola), se pod odlučnom palicom Holanđanina Josefa Suilena (Hajtinkov đak) nekako upodobila, stvarajući Pavlu Krstiću priliku da zablista.. i on je baš to i učinio - neverovatno je koliko autoriteta ima klinac od 20 godina, i motivacije, što je naravno očekivano, pošto je došao u svoje selo, u salu u kojoj su bili, između ostalih, i njegovi profesori.. poletno, sveže i sa velikim razumevanjem za partituru, Krstić i VSO su prosto oduvali etablirane kolege, i još im zabili ekser u sanduk, te ga pustili niz Dunav.. Krstić je izveo i dva bisa, prepoznao sam samo furioznu Ligetijevu Đavolju sonatu - dovoljno za ovacije..

ničim zasluženo smo dobili novi pijanistički biser.. Pavle Krstić, zapamtite

 

[Doktor]

Sjajan text @Woland-e. 

Kako da ne znam za Kawai (bilo je neke nase price u stilu : zasto nije ono bar neki "minjon" Steinway, ako ne i grand piano ), akusticki dosta problematican prostor sinagoge, i fantastican koncert Kemala Gekica pre par godina.

Jeste da je povremeno zvonilo, nije aukusticki bilo za cisto 10, ali je zato Kemal bio izuzetno raspolozen ( a kako i ne bi bio u Novom Sadu, gde je proveo jedan deo zivota ). A da, svirase tada jedno od najzahtevnijih klavirskih dela, po mnogima najteze, fantaziju Islamej od Balakireva i to je bilo za pamcenje ( furiozno i efektno ).

Rah 2 je takodje zahtevan klavirski koncert i meni je iskreno drago da se mladjani Pavle Krstic uhvatio u kostac sa ovim muzickim delom i uspesno ga predao svima vama u publici sinoc u Sinagogi NS.

Zabelezen PK i cekam njegov dolazak na Kolarac ( procitah da je vec zakazan i najavljen za 17. oktobar ove godine ).

[Woland]

sinoć (07.03.2019) BGF je na Kolarcu predstavila mladu Italijansku violinistkinju Anu Tifu (http://www.annatifu.com/) 

Francusko - Španski repertoar, sa Ofenbahom (kan - kan) na kraju, bio bi tek prosto narodno veselje, da ne beše Ane Tifu, i Šosonove (Chausson) poeme.. njena izvedba Sarasateovih Ciganskih melodija je bila virtuozna, eksplozivna i poletna, nadasve tehnički besprekorna, ali Poema no 25, je bila pravi događaj po kom će se koncert pamtiti.. učenica Salvatorea Akarda, Ana je pravi predstavnik Italijanske škole violine - virtuozno i precizno, autoritativno ali i meko, onako ženski romantično.. čuće se za nju još, tek je počela..

Stradivarijeva violina na sceni je uvek događaj, ovog puta to je bio Stradivari iz 1716 (https://tarisio.com/cozio-archive/property/?ID=41409) , koji je svojevremeno bio u vlasništvu Napoleona Bonaparte  ovo mi je šesti Stradivari kojeg sam uspeo da čujem, prvi sa interesantnim poreklom, i šesti čiji je zvuk oduzimao dah..

nači - Šosonova Poema:

 

 

i sinoćni repertoar:

M. Ravel: Šeherezada, uvertira

E. Šoson: Poema

P. Sarasate: Ciganske melodije

F. Pulenk: Košute, svita

Ž. Ofenbah: Parisko veselje, svita

 

[Miloš 1210]

Gidon Kremer u Novom Sadu  ima posebno mesto u mom srcu zbog najdražeg izvođenja malo je reći omiljenog mi Glasovog violinskog koncerta #1

среда | април 10, 2019
 20:00 - 21:30
 Sinagoga, Jevrejska 9, Novi Sad

http://www.muzickaomladina.org/?event=gidon-kremer-kremerata-baltika-estonije-letonija-litvanija&event_date=2019-04-10

 

 

[Woland]

^ xe xe [emoji3] ima Glas i koncert za violinu i violončelo..

Kremer za 1500 kinti, to nema nigde [emoji3]

[Miloš 1210]

Fred Wesley večeras!!! We're gonna have a funky good time    

[zika]

On 3/12/2019 at 6:03 PM, Woland said:

ima Glas i koncert za violinu i violončelo..

[Miloš 1210]

Fred Wesley, jedan od mojih heroja, je bio katastrofalan. Izašao sam na pola koncerta.

Fred ne zna gde je, falšira, pola svirke je proveo za šankom. Vreme su popunjavali orguljaš i dobošar. Umesto fanka servirali su nam laid-back muziku za porniće ala Jimmy Smith.

Ne verujte u heroje :(

[Woland]

^ auu.. tek malo bolje sam se proveo sinoć u Sinagogi, behu Bahove Kantate i Svite.. tja..

[Woland]

ajd Beograđani u četvrtak na Kremera:

GIDON KREMER & KREMERATA BALTICA

(Estonija / Letonija / Litvanija)

 

 

P r o g r a m:

 

J. HAYDN:

„Sedam poslednjih Hristovih reči“, op.51 / Hob.III:50-56

“Seven Last Words of Christ“, op.51 / Hob.III:50-56 (1787)

L’Introduzione: Maestoso ed adagio

Sonata I: Pater, dimitte illis, non enim sciunt, quid faciunt (Largo)

Sonata II: Amen dico tibi: hodie mecum eris in Paradiso (Grave e cantabile)

Sonata III: Mulier, ecce filius tuus, et tu, ecce mater tua! (Grave)

Sonata IV: Eli, Eli, lama asabthani? (Largo)

Sonata V: Sitio (Adagio)

Sonata VI: Consummatum est! (Lento)

Sonata VII: Pater! In manus tuas commendo spiritum meum (Largo)

Il terremoto (Presto e con tutta la forza)

 

P a u z a

 

D. ŠOSTAKOVIČ:

Gudački kvartet br.15, op. 144, verzija za kamerni orkestar /

String quartet No. 15, in E flat minor, Op. 144, version for string orchestra (1974)

Elegy: Adagio

Serenade: Adagio

Intermezzo: Adagio

Nocturne: Adagio

Funeral March: Adagio molto

Epilogue: Adagio

 

 

 

 

GIDON KREMER, violina, Litvanija/Nemačka

Koncertmajstor, umetnički direktor i osnivač orkestra „Kremerata Baltika“ (Kremerata Baltica), bez sumnje je izgradio i jednu od najnekonvencionlnijih karijera. Kao sedmogodišnjak se upisao u Muzičku školu u rodnoj Rigi, prethodno učeći sa svojim ocem i dedom, takođe izvanrednim gudačima. U 16. je dobio prvu nacionalnu nagradu, dve godine kasnije je postao student slavnog Davida Ojstraha na Moskovskom konzervatorijumu, a u 20. je već bio nosilac niza prestižnih nagrada, među njima osvojenih i na konkursu „Kraljica Elizabeta” u Briselu (1967) i na Međunarodnom muzičkom takmičenju u Montrealu (1969). Usledile su i dve velike pobede na takmičenjima „Paganini” (1969) i „Čajkovski” (1970), da bi u narednih pet decenija Kremer razvio, učvrstio i zadržao visoku poziciju jednog od najoriginalnijih umetnika svoje generacije. Njegovo solističko koncertiranje i nastupi s najvećim orkestrima u Evropi i Severnoj Americi pod vođstvom mnogih od najpoznatijih svetskih dirigenata, poput Kenta Nagana, Kristijana Tilemana i Kristofa Ešenbaha, izazivali su i danas privlače podjednako divljenje kao i njegov neobično širok i veoma raznolik repertoar, koji se proteže u punom luku od klasicističkih i romantičarskih majstorskih violinskih ostvarenja do muzike vodećih autora 20. i 21. veka (Berg, Hence i Štokhauzen). Veliki umetnik se takođe bori za promociju mnogih značajnih dela aktuelnih ruskih i istočnoevropskih kompozitora, od kojih su neka i njemu posvećena. Njegovo ime je blisko povezano sa stvaraocima kakvi su Šnitke, Pert, Kančeli, Gubajdulina, Silvestrov, Nono, Denisov, Rajman, Vasks, Adams, Niman, Glas, Desjatnjikov i Pjacola, čije kompozicije interpretira načinom koji poštuje tradiciju, dajući tako punu životnost njihovoj svežini i originalnosti. Mnogi od preko 120 umetnikovih albuma poneli su najprestižnije međunarodne nagrade među kojima su „Grand prix du Disque”, „Ernst von Siemens“ „Triumph”, „Unesco”, „Rolf Schock” i „Artur Rubinstein”, kao i „Praemium Impreriale” iz 2016, koja se po značaju može uporediti s Nobelovom nagradom u muzici.

U godini svog 50. rođendana Kremer je osnovao kamerni orkestar „Kremerata Baltika” sabran od izvanrednih mladih muzičara iz tri baltičke države – Estonije, Litvanije i Letonije, koji je zajedno s njim, kao umetničkim direktorom, u sada već preko dve decenije dugoj istoriji gostovao na gotovo svim vodećim festivalima i koncertnim događjima širom sveta, uljučujući SAD, Evropu i Daleki istok. Preko dvadeset albuma atraktivnih naslova i povoda (rođendanski jubileji Gije Kančelija i Gidona Kremera), ostvarenih u najznačajnijim diskografskim kućama kao što su „Teldec”, „Nonesuch”, „Burleske”, „Deutsche Grammophon”, „ECM”, pobrali su visoke ocene kritike i publike, kao i kompakt-disk sa svim kamernim simfonijama Mječislava Vajnberga, snimljen 2017. za „ECM”. Neki od njih osvojili su ili su bili nominovani za nagrade „Grammy” i „ECHO Klassik”.

Kremer svira na violini Nikole Amatija (Nicola Amati) iz 1641. Četiri knjige, od koji je poslednja izašla pod nazivom Pisma mladom pijanisti (Letters to a Young Pinist), prevedene na nekoliko jezika, odišu širinom njegovih umetničkih interesovanja i estetskih vidika.

 

KREMERATA BALTIKA, kamerni orkestar, Letonija/Litvanija/Estonija

Ubrzo nakon osnivanja 1997. ansambl je predstavljen na čuvenom austrijskom Festivalu kamerne muzike u Lokenhauzu, gde je energičan orkestarski nastup 27 mladih muzičara iz Litvanije, Letonije i Estonije naprečac osvojio zahtevnu publiku. Nastao kao dugoročni vizionarski „pedagoški“ projekat violiniste Gidona Kremera, kojim je veliki muzičar obeležio pedeseti rođendan, mudro prenoseći interpretativna iskustva i uverenja, kao i sopstvene visoke umetničke standarde na mlade kolege iz baltičkih zemalja, kamerni orkestar „Kremerata Baltika“ od početka se pokazao kao svež inspirator muzičkog života u regionu, ali i kao promoter ovog zanimljivog i nedovoljno afirmisanog kulturnog prostora. Na talentovanu grupu studenata, odreda izvanrednih umetničkih ličnosti, odabranih po strogoj selekciji i na rigoroznim audicijama, blagotvorno je uticao i mentorski rad renomiranog litvanskog dirigenta Saulijusa Sondeckisa, i ona se ubrzo razvila u profesionalni ansambl međunarodne klase. Već 2001. kritičar Zidojče cajtunga piše o snažnom „muzičkom intenzitetu i zavidnom nivou“, koji već iskusni gudači, osim u svom umetničkom domu Lokenhauzu, učvršćuju i na brojnim koncertnim scenama širom sveta. Sa sedištem u Rigi i potporom vlada triju zemalja, orkestar priređuje šezdesetak koncerata godišnje, svirajući širom Evrope, Azije i sve tri Amerike. Redovno nastupa u najvećim salama Beča, Berlina, Pariza, Londona, Moskve, Njujorka, učestvuje na renomiranim festivalima u Salcburgu, Šlezvig-Holštajnu, Verbijeu, Drezdenu, Baden-Badenu, Monpeljeu, na „Praškom proleću“, Bi-Bi-Sijevom „Promsu“ u Londonu. Među čuvenim solistima s kojima je sarađivao, bili su sopran Džesi Norman, pijanisti Mihail Pletnjov, Jevgenij Kisin, Danil Trifonov i Oleg Majzenberg, violinisti Tomas Ceetmajer, Lisa Batijašvili, Patricija Kopačinska i Vadim Rjepin, violončelisti Boris Pergamenšikov, David Geringas, Hajnrih Šif, Miša Majski i Jo Jo Ma, dirigenti ser Sajmon Retl, Esa-Peka Salonen, Kristof Ešenbah, Kent Nagano, Hajnc Holiger, Roman Kofman, Saulijus Sondeckis i Vladimir Aškenazi, koji su, svaki na svoj način doprineli oblikovanju specifičnog kamernog zvuka ansambla. Suština umetničke specifičnosti Kremerate leži i u kreativnom odnosu muzičara prema izboru repertoara koji se često širi izvan standardnog, te sadrži veliki broj premijera dela najznačajnijih savremenih kompozitora kao što su Kančeli, Lena Auerbah, Gubajdulina, Pert, Silvestrov, Kisin, Maskats, Pelecis, Vasks, Desjatnjikov i Raskatov. Raznoliko i pažljivo odabran program često stavljaju na odlična, mnogo hvaljena kompaktna izdanja, kao što su Osam godišnjih doba, zanimljiv spoj popularnih Vivaldijevih violinskih koncerata Četiri godišnja doba s „argentinskim sekvencama“ slično naslovljenih kompozicija Astora Pjacole i Silencio, ostvarenje s delima savremenih autora Perta, Glasa i Martinova. Disk Posle Mocarta, u izdanju kuće „Nonesuch“, osvojio je 2002. nagradu „Gremi“, a snimak živog izvođenja svih pet kompozitorovih violinskih koncerata na Festivalu u Salcburgu 2006, u znak obeležavanja 200-godišnjice Mocartovog rođenja, takođe je stavljen na disk ovog izdavača koji je do sada realizovao deset naslova sjajnog baltičkog ansambla. Jedan od njih je i De Profundis, koji je izašao septembra 2010. godine. Od ostalih značajnih diskografskih magnata „Deutsche Grammophon“ je 2004. realizovao Kremerland s delima savremenih kompozitora, a pod supervizijom Šandora Vega snimljen je raritetan izbor iz bečkog klasicističkog repertoara za kuće „Capriccio“, „Decca“ i „Phillips“, najzad, za „EMI“ je pripremljen i Gruberov Frankenštajn, a veoma su zapažena izvođenja svih Mocartovih violinskih koncerata s Ogistinom Dimeom kao solistom, poručena od kuće „Deutsche Grammophon“.

Od 2003. „Kremerata Baltika“ ima svoj festival u Letoniji, a poslednjih sezona orkestar, šireći granice umetničkog delovanja i žanrovskih opredeljenja, priređuje događaje kao što su „Rusiji s ljubavlju“ (program izveden na koncertnoj pozornici Berlinske filharmonije 2013) i „Sve o Gidonu“, scenski autobiografski šou u kome Kremer predstavlja svoje omiljene kompozicije i govori o životu i karijeri umetnika. U 2013. ansambl i njegov umetnički rukovodilac započeli su saradnju s čuvenim ruskom imitatorom Slavom Polunjinom i njegovom „Akademijom budala”, a dve godine kasnije i sa slikarom, polemičarem i filozofom Maksimom Kantorovim u projektu „Muzika i lica“, da bi najnoviju sinergiju ostvarili sa sirijskim umetnikom Nizarom Ali Badrijem (Nizar Ali Badri) u prikazivanju dramatičnih događaja na Bliskom istoku i aktuelnog problema izbeglica.

Pored navedenih, i ostala diskografska izdanja oslikavaju raznolikost i razuđenost repertoara „Kremerate Baltike“ i Gidona Kremera, s akcentom na aktuelnim programima, ali i bliskoj vezi s pojedinim autorima. Poput diska s kamernim simfonijama Mječislava Vajnberga, snimljenih januara 2017. za „ECM“, izvanredan je i album dela Gije Kančelija povodom kompozitorovog 80. rođendana, realizovan kod istog izdavača, oktobra 2015. Među izabranim kompozicijama je i Dvostruki violinski koncert „Twilight“ u kome se Kremeru kao solistkinja pridružuje i Patricija Kopačinska. Na nosaču zvuka iz 2010, naslovljenom kao Himne i molitve (Hymns and Prayers) koji se smatra kamenom međašem u katalogu najznačajnijih izdanja „Kremerate“, nalazi se pored antologijskih kompozicija Sezara Franka i Gije Kančelija i delo Stevana Kovača Tikmajera, rođenog Novosađanina, zastupljenog u zapisima baltičkih gudača još na dva kompakt-diska.

Svoju 20-godišnjicu od osnivanja „Kremerata Baltika“ i Kremer proslavili su širom sveta, obilazeći Bliski istok, Aziju i brojne evropske gradove, uz solističko učešće Marte Argerič, Katje Bunijatišvili i nekoliko mladih zvezda u usponu poput Luke Debarga, Pabla Ferandeza  i Martinasa Stakionisa. Vredni hvale su bili i potonji nastupi na festivalima „Zvuci Dolomita“, „Šopen i njegova Evropa“, te oni u Šlezvig-Holštajnu i Sionu. Na početku sezone 2018/19. s podjednakim interesovanjem su ih dočekali i na festivalima u Letoniji, koncertu u Dablinu i Moskvi, zatim u Švajcarskoj, Nemačkoj i Engleskoj (u programu „Bah i Baltik, s letonskom orguljašicom Ivetom Apkalna), da bi kraj 2018. zaokružili gostovanjem u Litvaniji (Klaipeda i Viljnus) i Italiji. Tamo im se u raritetnom programu muzike Gustava Malera pridružio violončelista Mario Brunelo svirajući s njima u Mantovi, Bolonji, Kremoni, Torinu i Milanu. Tekuća sezona obuhvata i turneju s poluteatarskim projektom povezanim s cirkusom koji „Kremerata Baltika“ i maestro Kremer kreiraju u saradnji s nemačkim umetnikom Robertom Vikeom iz čuvene trupe „Cirkus Roncalli“. Prolećni deo sezone započeli su programom „Tango“ predstavljenim u Berlinu, a s projektom „Poslednje reči”, s delima Jozefa Hajdna i Dmitrija Šostakoviča nastupaju , pored  Beograda i u i Zagrebu i Novom Sadu, kao i na Festivalu u Kuenki, u istoimenoj španskoj pokrajini. U 22. godini od osnivanja „Kremerata Baltika” je poznata širom sveta. Uticaj Gidona Kremera je još vrlo snažan u vođenju orkestra, ali je neosporno da je ansambl osvojio veću nezavisnost. Deca Kremerove male revolucije u kamernom orkestarskom muziciranju odavno su poodrasla, ali su sačuvala svu svoju stvaralačku radost, neкonvencionalnost, otvorenost i punu životnu energiju.

[Woland]

10.04.2019. Sinagoga Novi Sad NOMUS - Gidon Kremer i Kremerata Baltica

 

• Sergei Ivanovič, želim da prvi stav svirate tako da se muve zaustave u vazduhu, dok smorena publika izlazi iz sale, rekao je Dimitri Šostakovič, 1975 Sergeju Tanejevu, pre premijernog izvođenja njegovog Kvarteta broj 15
• Oče, oprosti im, ne znaju šta rade, bila je prva od 7 rečenica koju je izgovorio Ješua Ha Nozri, na brdu Kalvarija, pre nego što je preminuo razapet na krst
• Godine, 1787, u trenutku kada su se iz kolača, počeli promaljati dukati, lice Jozefa Hajdna se ozarilo.. eh taj Đavolji Don Hoze Saens de Santa Maria, mislio sam da mi nikada neće platiti Sedam Poslednjih Hristovih Reči
• Tog februara 1947, u Rigi je bilo veoma hladno.. Anuška je već prosula ulje na trotoar pored tramvajskih šina

dakle: Hajdnov - Sedam Poslednjih Hristovih Reči i Šostakovičev Kvartet broj 15. i na kraju Vajnbergov Nokturno za laku noć.

imao sam oprečne impresije u vezi koncerta sa istim repertoarom, koji je Gidon Kremer održao sa Kremeratom u Kolarcu 04.04. uvaženi kritičar Radio Beograda, je taj koncert proglasio "Događajem godine", ali jedan moj prijatelj nije delio to mišljenje.. naposletku sam čvrsto podržao kritičarev stav.

Kremeru nije prvi put da kombinuje dva različita muzička dela, uradio je to veoma uspešno sa Vivaldijevim i Pijacolinim godišnjim dobima.. pre dve godine, Gekić je kombinovao Baha i Lista, Transcedentalne Etide sa prelidima iz Dobro Temperovanog Klavira.. znači ničeg posebno novog, Hajdn i Šostakovič u tkanju njihovih dela koja su činila repertoar imaju isto ishodište.. ono fatalno.. ono što jeste novo je hrabrost Gidona Kremera, da se prihvati tog hermetičnog repertoara i da ga prekombinuje.. učinjeno je to veoma znalački, sa razumevanjem..

Hajdn ume da bude sladunjav, msm tako ga po navici izvode.. Šostakoviča izvode najčešće pompezno, sa patosom.. oba izvođenja u izdanju Kremera i Kremerate, su veoma drugačija od ostalih koje sam čuo.. zaista su nanovo pročitana, rekao bih sa većim razumevanjem.. ipak - hermetično je to, nije za svakog, nema efektnih prelaza, ni deonica koje plene virtuoznošću, brzinom, sirovom snagom.. ipak, sedeo sam, kao i uvek na njegovim koncertima, zapet kao struna, sedeo skoro cela dva sata, obzirom da se sviralo bez pauze.. uspeo sam to, imam slušalačku kondiciju, ona mi je jedina preostala, a publika u Sinagogi je u velikoj meri takođe demonstrirala tu kondiciju.. to ne treba da čudi, pošto se dve trećine publike, u nekom obliku bavi muzikom.

Između stavova se u audio offu čuo Kremerov glas, a na video bimu ispisivale njegove reči, prevedene.. izgovorene su sve Poslednje Reči, i još po neke.. i bi aplauz, dug i istrajan, i Vajberg na kraju, Mieczyslaw ili Moisej Samuilovič Vajnberg, kojeg je Kremer više puta otkrivao publici.

 

 

[Zen Mod]

1 hour ago, Woland said:

xe xe.. Gernika, Gekić, Kaufman u publici, Zen u zasedi, Woland pobedio

 

[Woland]

16.04.2019. Sinagoga, Novi Sad NOMUS.. Kemal Gekić..

utisci su sveži, eno ih fotografije i program gore, postavih negde i kratak video.. sinoć je Novi Sad bio Svet.. zaboravio sam kad se to poslednji put desilo, ali eto, desilo se sinoć, uprkos i unatoč svemu..

bilo je dirljivo gledati i slušati maestra Gekića kako se potpuno predaje mladom Orkestru, kako zajedno sa njima uz osmeh, lagano prolazi kroz repertoar.. ovo je bio jedan od onih koncerata tokom kog nije jasno ko je više uživao: izvođači ili publika..

doveo nam je Gekić u goste Fredricka Kaufmana, kompozitora klavirskog koncerta Guernica, pisanog u ovom veku, baš za njega i za Češki Nacionalni Simfonijski Orkestar.. vremešni kompozitor je sedeo u redu ispred mene, i vidno uživao slušajući program..

Brahmsa smo preskočili, nekako se izmigoljio potisnut utiscima koje je proizvela Guernica, srećom pa se brzo oporavismo do početka Betovenove Fantazije za Hor i Orkestar, koja je bila finale koje se samo može poželeti - oko 150 izvođača, hor na galeriji, ponovljen drugi stav na bis.. u skučenoj Sinagogi, čija akustika i pozornica moe da iznese dvadesetak izvođača, sabralo se 7, 8 puta više, prštalo je sve, bilo jasno, glasno i nekako intimno, zbog svih osmeha una sceni i ispred nje..

na izlasku klinac sreće drugare: e, Gari ša je bilo na koncertu? brte Betoven, Fantazija jbte  

[Doktor]

Bravo momci. 

Odličan ste tandem, msm. slike i text. Thnx.

 

[Zen Mod]

ja sam njega vido , ali on mene nije mogao ni prepoznati

konšpiracija bre

a , opet, bis je dobio samo zato sto sam ja bio nazočan

[Woland]

^ xe.. ja uvek dobijem repete [emoji4] to je zato što ištem [emoji4]

a, nesam te vido

[Zen Mod]

nisi ni mogo , konspiracija bre (prerusen nacisto)

ti si bio 7-mi red desno , ja 8-mi levo (vidljivo iz slika grebatora nevidjenog sto smara starijeg coveka)

[Woland]

^ 6 red desno.. odmah sam ja njega markirao.. nije imao šansu [emoji3]