Jump to content

Preporučeni Komentari

12 hours ago, dvv said:

Mile, to je efekat kada zvučnik sam po sebi neke delove spektra ističe u odnosu na druge, ime se dobija zvuk koji je obojen u odnosu na izvor. Da i ne spomijem probleme "interface"-a prthodne komponente i naredne i nizu. Na primer, podosta veliki broj nemačkih zvučnika, uz niz predosti, ima tendenciju da malo ističe gorne srednje i donje visoke, tj, 4...10 kHz ili tu negde, posebno zvučne kutije firme ELAC. Alternativno, usled šetanja modulusa impedanse, mesta na kojima ona pada na 2 Oma ili manje sa slabije koncipiraim pojačavačima snage imaju tendenciju da dovedu do pada glasnosti u tim "rupama".

Da se razumemo, ja se apolutno slažem sa tvojom gornjom konstatacijom, oduvek su najveći problemi ležali u pretvaračima (zvučnici, gramofoni, magnetofoni) koji trebaju da prevedu ulazni signal u jednom obliku u izlazni signal u drugom obliku. Kod zvučnika, električni signal sa pojačavača snage u akustičku energiju u prostoru. Kao i kod svega drugoga, tako su problemi sa njima u celini dobro poznati, poznata su i rešenja, ali su retka jer traže ogroman trud i koštaju mnogo novaca u razvoju. Da budem specifičan, većina projektanata zvučnih kutija dobro poznaje drajvere u celini gledano, ali će ipak provesti oko 10-15% vremena na razvoj samih kutija a prepstalih 90-85% vremena na razvoj skretnice. Takvo je moje iskustvo iz vremena kada sam sa Mirkom Bevenjom iz B&M Acoustics-a razvijao moje kutije, njih smo imali za 2 sedmice, ali smo posle proveli skoro 6 meseci mućeći se sa kretnicom. Krv smo propljuvali dok nju nismo završili, ali smo dobili nominalnu impedansu od 8 Oma a minimalnu 6,5 Oma, fazni pomer od najviše -25 stepeni i frekvetni odziv od 40...18.000 Hz +/-1,5 dB (što je tolerancija studijskih magnetofona), ili ako uzmemo uobičajenih -3 dB kao granicu odziva, 36...21,000 Hz. I zadržali efikasnost od 92 dB/2.83V/1 m. Nema mngo kutija na ovom svetu koje su na tom nekom nivou, ali rezultat je maksimalna linearnost i po frekventnom odzivu i po odzivu snage (acoustic power bandwidth). Transparentnost zvuka za neverovati, a lako se uveriš, samo zameni pojačacač i odmah imaš drugačiji zvuk a isto važi i za ostale delove sistema.

Tek kada ovo postigneš ima smisla birati pojačač jer sada možeš da čuješ u celini. Ponekada će te začuditi kako radi bolje nego što si misli da će a ponekada i gore, da shvatiš da tvoj pojačavač nije problem nego su tovje kutije problem, kada nema baš mnogo smisla juriti novi pojačavač. I tada se moje društvo vrlo oštro podelilo. Nekima se takav zvuk nije dopao, uglavnom su smarali da kutije nisu dovoljno živahne, da su pomalo mrtve, a drugi su se oduševljavali. Kada sam se malo zainteresovao, shvatio sam da su oni prvi mahom hajfilističari i često sakupljači opreme, dok su oni drugi vrlo petežno bili ljudi koji imaju ličnih iskustava sa muzikom, svirali su nedge ili još uvek siraju, a često se pale na ovu ili onu verziju nekog muzičkog dela. Ne vole svi linearnost, ja je volim i sve što mogu dajem na nju. A dva puta sam optužen da sam prevrio neke drugare, koji se kunu na cevi, jer su mi rekli da sa mojim kutija,a i Karan integralcem imam tipičan zvuk najboljih SET uređaja, bez ijedne manje SET-ova i sa svim prednostima tranzistoraca (velika snaga i stoga dinamika, nominalno 180W/8 Oma, do 116 dB SPL po kutiji na 1 m u sobi).

Za mene, konačni  komentar je dao Boki Toki Voki, koji kada ih je čuo, rekao: "U j..ote, ala ste ih zategli", bar on dobro zna koliko posla za to treba sa tropojasnim kutijom.

Sa tako napeglanim zvucnicima i akusticki neutralnom prostorijom ima smisla koriscenje high-end uredjaja bez tonskih kontrola, ali kako takve kutije ima manje od 1% audiofila nije cudo sto 99% audio uredjaja proizvedenih u proteklih 30 godina ima boju tona i loudness. Projekti high-end preampova poslednjih godina vise ne beze od dodavanja tonskih kontrola. Nase usi nisu prilagodjene za slusanje reprodukcije zvuka sa zvucnika gde se nivo glasnoce proizvoljno menja, mi cujemo linearan zvuk samo na jednom nivou zato se koristi loudness kontrola koja utisava srednje tonove pri tihom slusanju na koje smo tada osetljiviji.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
8 hours ago, apexaudio said:

Sa tako napeglanim zvucnicima i akusticki neutralnom prostorijom ima smisla koriscenje high-end uredjaja bez tonskih kontrola, ali kako takve kutije ima manje od 1% audiofila nije cudo sto 99% audio uredjaja proizvedenih u proteklih 30 godina ima boju tona i loudness. Projekti high-end preampova poslednjih godina vise ne beze od dodavanja tonskih kontrola. Nase usi nisu prilagodjene za slusanje reprodukcije zvuka sa zvucnika gde se nivo glasnoce proizvoljno menja, mi cujemo linearan zvuk samo na jednom nivou zato se koristi loudness kontrola koja utisava srednje tonove pri tihom slusanju na koje smo tada osetljiviji.

Slažem se, jer ma šta menjali u ma kom sistemu, rezultat će opet biti deo rada celog sistema. Pošto znamo da su zvučne kutije veoma podložne koloracijama i drugim anomalijama, činilo mi se logičnim da se prvo posvetim njima i to iz sve snage, zato sam i regrutovao Mirka Bevenju, starog drugara niz godina. Dobro smo se naradili, i proizvodni primerak sa serijskim brojem 0001 je kod mene i nema šanse da uskoro ode bilo kuda. Cena u ono doba (2002. godine) je bila €1.300, što je tvrdim i za ono doba bilo bagatela za ono što dobiješ. 28 kg kvaliteta kutije i zvuka, sa faznim kašnjenjem između drajvera od 0 na 3 m  (prednja stranica je nagnuta 7 stepeni od dna ka poleđini unazad), svaka kutija ima po tri para veznih stubova pa se kutija može u koracima bi- i tri-ampovati koristeći ugrađenu skretnicu, ili na kraju podići na puni status aktivne kutije koristeći spoljne pojačavače. Koliko znam, napravljeno je sedam parova, dogovor je bio da ceo projekat ostane Mirku i B&M-u da ih izrađuje i prodaje. Jedan par je u Belgiji, drugi u Italiji, kod mojih poznanika koji su na moju preporuku kupili Karan integralce, jedan od dva svaršena kompajona toj kutiji (drugi je Marantz 170DC, koji je moja favorit), ostali ne znam gde su. B&M se rapao par meseci kasnije zbog svađe drojice vlasnika, pa ih zato nema. VELIKA šteta, nenadoknadiv gubitak za nas. Doduše, i proizvođač drajvera, francuska firma Audax (Son Audax), tada deo Harman International-a, je takođe zatvorena 2006. godine, mada se drajaveri još uvek mogu naći tu i tamo po Americi.

Ako je za lek, uvek možeš doći do mene i poneti neki test subjekat na slušku, na istoj sam adresi do 1961. godine do danas, sa kraćim izletima po svetu i do Novog Beograda (1983-1989). Samo da zamenim sobu nakon prve operacije levog kuka, i zovem te na slušanje, da počenmo negde oko 10-11 ujutru pa dok ne popadamo od umora. :D Biće hladnog piva i vruće kafe, klima po potrebi (nećeš verovati koliko je tiha u radu, čudo neviđeno, Japanac, Daiquin). Recimo do kraja ovog meseca pa prema mogućnostima.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
On 3/30/2017 at 2:17 PM, Alex said:

Tako ja sa ampovima, mrzi me da se majem da pozajmljujem od nekog, nego napravim pa poslušam :rofl:

Upravo tako :) 

BatoMM nije komercijala, vec diyerska igracka, tako da ne postoje dva identicna :) 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Mile, ako mogu, postavio  bih ti jedno lično piitanje.

Od onoga što si ovde pokazao, ako bi morao da se odlučiš za najbolji i odmah posle njega drugi pojačavač, za koje bi se odlučio? Po ukupnom kvalitetu zvuka? Što bi se reklo "Editor's Choice"?

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

U vezi tonskih kontrola, lično smatram da je to pitanje kako ih ko shvata. To što su na lošem glasu je delimično zasluga i same audio industrije i njene borbe za to bolje performanse, kada su se svi trudili da ih nasviraju na neke nenormalne brojke, čime su, po meni, poništili njihovu glavnu svrhu, Po meni, one bi trebale da budu prisutne samo da relativno malo koriguju niske i visoke učestanosti i time malo poprave opšti balans zvuka u različitim okolnostima sobe, na primer ceo zid u staklu, ili debele zavese ispred ceog zida, ili debele tepihe po celoj sobi, itd.  Samim time, njihov opseg delatnosti bi trebao da bude najviše +/- 6 dB, ako treba više onda tu nešto debelo nije u redu. A to što se koriste do opsega od +/-12 dB, i to uz upotrebu potenciometara sumnjivog kvaliteta, je stvar čiste zloupotrebe korisnika i funkcije "štednje" proizvođača koji koriste često najjeftinije potenciometre kojih mogu da se dokopaju.

Na primer, moja standardna zamerka redovnim modelima firme Harman Kardon, koju inače jako cenim, jer koriste ama baš đubre kvaliteta potova. Najefikasniji tweak takvih modela je zamena pota za glasnost u recimo modelu 6550, u kome zamena volume pota za ALPS Blue dovodi do tako radikalnog poboljčanja zvuka da je prosto teško poverovati da je tako nešto uopšte moguće. Ljudi veruju da je to neka superiorna klasa potova, a nije, to su samobitno bolji potenciometri od totalne serijale, ako hoćete njihov vrh vrhova treba vam Balck Beauty. A ako zatim ALPS Blue zamenite za klasičan mehaički "ladder" pot sa 24+ diskretnih otpornika od recimo firme Dale, onda opet imate skok na gore, uz naravno bitno veću cenu. E, onda vaš 6550 postaje već jedna jako ozbiljna mašina koja se ne stidi da stane na crtu maltene kome hoćete, neće vas osramotiti. Za druge modele ne znam, igrao sam se samo sa ovim jednim modelom.

Samo da potsetim mlađe članove da se ovakav pristup koristio kod većine najskupljih modela kod svih firmi do negde sredine 70-ih, kada to postaje prekupo za većinu. Do 1980. godine, koliko znam, jedini novi modeli koji su koristili diskretne otpornike za kontrlu su bili modeli Dual-a CV 1600 i CV 1700, kao i reVox integralci. Kod Japanaca, tu i tamo poneki skupi predpojačavači.

Ista pesma važi i za fiziološku korekciju glasnosti, loudness ili contour. Ftetcher-Munson krive su dobro poznate, ali nema firme koja nije pumpala i te vrednosti, dovodeći do zastrašujuće ofarbanog zvuka. Poneki, kao recimo Marantz i Yamaha, su nudili potenciometre za ovo, pa izvolite snađite se sami, daleko bolje rešenje od jedne fiksne vrednosti. Opet slučaj jedne u osnovi odlične ideje koja je rastočena prekomernim podešavanjem i često dovedena do apsurda.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

To sto su imali potenciometre za laudnes, odnosno potenciometar za jacinu sa odvojkom za laudnes, znaci da su imali "umrljan" zvuk permanentno.

Bilo je tih dosetki raznih u koncepcijama pojacavaca, ali su opstale samo one koje prosledjuju direktan signal, bez filtera, "prskan" ili "neprskan", ali "prskan" prirodnim(organskim) ponasanjem koncepcije.. :) 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Preterivanje sa tonskim kontrolama je odgovor audio industrije na iracionalnost audiofila koji su puni predrasuda i uvek na losim kutijama testiraju 'super ampove' sa THD 0,0001%. Kod ozbiljnih korisnika audio opreme bez obzira na upeglanost kutija postoje preklopnici za korekciju zbog prilagodjenja prostoriji i poziciji slusaoca ali su one u granicama -2dB do +1,5dB kao kod ovog studijskog monitora na primer.

studio monitor.png

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Najbolji APEX ampovi i preampovi su F40 i SR300 i odgovarajuci preampovi naravno bez tonskih kontrola, ali ima i u nizoj klasi bisera kao A14 na primer.

APEX F40.JPG

APEX SR300.JPG

APEX A14.JPG

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
Najbolji APEX ampovi i preampovi su F40 i SR300 i odgovarajuci preampovi naravno bez tonskih kontrola, ali ima i u nizoj klasi bisera kao A14 na primer.

58df91766ab6c_APEXF40.thumb.JPG.db1eedfca6723844c58baa63dea73999.JPG

58df917f838fa_APEXSR300.thumb.JPG.bd464ac0fd92d3a49ec87416b30d9df3.JPG

58df919268264_APEXA14.thumb.JPG.aa616d168daa2a68118af1877d4389df.JPG

Izvinjavam se nisam pomno pratio, kolike su izlazne snage respektivno?

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
1 hour ago, prophet said:

Izvinjavam se nisam pomno pratio, kolike su izlazne snage respektivno?

Odozgo nadole dovoljno, više nego dovoljno i solidno. :loleverybody:

Prva dva 100...150W, onaj najniži recimo 30...50W, sve i 8 Oma.

Moram da se pohvalim, od navedenog prva dva su bila i moj izbor, a onaj najmanji mi nije pao na pamet, ali me ne čudi njegovo prisustvo, i to je dobro poznata topologija koja izbegava neke mane klaisčnih verzija, ako recimo u BGW pojačavačima ili u novije vreme Elektorov projekta od 150W. Ako iko ne daj Bože i posumnja u apsolutne kapacitete A40 i/ili A300, ima tri mogućnosti: 1) da upotrebi Motorola/ON Semi trnazistore od po 230W, 2) doda još po par ili čak dva navedenih tranzistora, ili 3) i jedno i drugo ako insistira da pojačavači budu dibidus blindirani prema niskim impedansama. A300 me podseća na projekat Thorsten Losech-a "Sir Pottymouth" sa američkog DIY foruma, ima tome nekih dve godine ili tako nekako, a on je jedan baš opasan (ex Istočni) Švaba koji porađa nove ideje jako često. Sada ih u Kini pretvara i u gotove proizvode kako čujem sa zavidnim uspehom, što me jako raduje.

Hvala, Mile.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
Snage tu nisu najbitnije... ali evo F40 i SR300 su po 150W, a A14 50W sve se odnosi na opterecenje od 8 oma.

Hvala Mile. Slazem se da nisu, meni treba nesto slabije. Znaci ovaj A14 je OK?

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

 zašto ti "treba" nešto slabije? Moje kutije imaju efikasnost od 92 dB/2.83V/1m, pa im za reprodukciju istina glasne muzike u sobi ipak trebaju pikovi od 76W/8 Oma. Razumem da tebi možda ne treba neka američka ludorija or 300+ W, ali mislim da je realnih 100W/8 Oma REALNA kućna potreba ako ideš baš na eksterminaciju komšiluka

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Mile,

4793/1837 ,bog da im dusu prosti, odoshe.... nema vise ..... ja ih oplakao kao i sve ostale "nogate" Toshibe (sem izlaznih).

Valjalo bi malo preraditi te seme, na dostupne delove. 2145 je najbolji trenutni izbor za ljubitelje JFET-ova.

SR300 me neodoljivo podseca na Marantz-e, verujem da svira humano, bez nabadanja u uvo, tipicnih za bipolarce.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
 zašto ti "treba" nešto slabije? Moje kutije imaju efikasnost od 92 dB/2.83V/1m, pa im za reprodukciju istina glasne muzike u sobi ipak trebaju pikovi od 76W/8 Oma. Razumem da tebi možda ne treba neka američka ludorija or 300+ W, ali mislim da je realnih 100W/8 Oma REALNA kućna potreba ako ideš baš na eksterminaciju komšiluka

Zato sto slusam moje zvucnike.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Za manje snage izbor je veliki, podelio sam dosta projekata pa necu da ponavljam one najpopularnije. SR300 kao i SR PP12 preamp koriste folded cascode topologiju kao AD797 na primer, a F40 i P30 preamp CFA topologiju i diamond izlazni stepen kao AD844... Koristio sam diskretne topologije trenutno najboljih OP ampova i zato su ta pojacala toliko superiorna u karakteristikama. Mozda da pomenem A22 i P30ZF preamp  interesantani po tome sto nemaju globalnu negativnu povratnu spregu, a te topologije na slusnim testovima uvek pobedjuju bez obzira na malo slabije karakteristike.

APEX A22.JPG

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Kreiraj nalog ili se prijavi da daš komentar

Potrebno je da budeš član DiyAudio.rs-a da bi ostavio komentar

Kreiraj nalog

Prijavite se za novi nalog na DiyAudio.rs zajednici. Jednostavno je!

Registruj novi nalog

Prijavi se

Već imaš nalog? Prijavi se ovde

Prijavi se odmah

  • Članovi koji sada čitaju   0 članova

    Nema registrovanih članova koji gledaju ovu stranicu

×
×
  • Kreiraj novo...