DIY gramofon II

[stein]

Stein, od čega su ona dva motora sa reduktorom. Jesu li za 220V.

Nisu 220 nego 120 i sinhroni su AC motori. Ako ti trebaju, tvoji su. Pošto nemam trafo/autotrafo, nisam isprobavao, ali kod sinhronih je to ili radi ili ne. Sa reduktorom imaju 60rpm, made in USA, a kao ime firme stoji "SYNCHRON" i google daje ništa pametnih rezultata, kako i ne bi, datum proizvodnje je 11-78...

[Leonardo]

Nisu 220 nego 120 i sinhroni su AC motori...

Hvala.

[stein]

Daljnji potezi su na redu. Pošto sam odlučio da se ide na izvedbu sa minimalnim brojem kompromisa, red je da predstavim pojedinačne elemente koji će biti sastavni deo sklopa i iznesem razloge zašto baš tako a ne nekako drugačije...Dosta od razloga je već prežvakano u ovoj temi, što s moje strane, što kroz doprinos drugih članova, pa makar i u formi pdf prilepaka koje treba pročitati, a nešto literature je i u temama o ručicama.Prva recimo "beskompromisna" stavka je tanjir. Od materijala mi je bilo dostupno za izvedbu praktično sve, pitanje je bilo konačnog izgleda, dostupnosti i cene. Aluminijumski tanjir bi već kod debljine od preko 40mm bio veoma težak što povlači sa sobom ne samo značajno višu cenu materijala već i potrebu za jačim motorom koji košta. Aluminijum sam po sebi, ako nema u sebi dovoljno prigušnih materijala kao što je olovo i Cink, hoće da bude veoma sklon rezonancijama, zato proizvođači gramofona uvek idu na legure koje to umanjuju. Sirov Aluminijum kako je dostupan recimo kod nas ili je Si, ili Mg, u oba slučaja dobar za zavarivanje, žilav, ali za tanjir ne najidealnije rešenje, a kao što rekoh, ima još par stvari zbog kojih sam išao dalje. Mediapan je najdostupniji materijal, kako cenom tako i lakoćom nabavke, ali on zahteva doradu zbog finiša. Veoma higroskopan zahteva niz mera zaštite u formi lakova, gitovanja, šmirglanja i tek nakom puno muka može da bude dobar tanjir, a potom, tu je i vodootporna bukova šper ploča, tzv "blažujka" (hint: Altmann) koja je nešto skuplja, teže dostupna i kao i mediapan, zahteva doradu ako se ide na neki lep finiš. Onda dolazi opcija sa sendvič materijalima pa su u igri razne kombinacije i svaka ima svoje mane i prednosti koje vuče od izvornog materijala. Na kraju, procenio sam da bi masivan tanjir od klirita bio najbolje rešenje po prihvatljivoj ceni. Galenika proizvodi klirit, takođe i specijalno lepilo za isti a na forumu imamo i čoveka koji je iskusan u radu sa tim materijalom, do sada se pokazao kao umetnik u svakoj prilici i ostavio kao uzor mlađima kako se radi, ceo niz kvalitetnih i nadasve estetski lepih uradaka. Kombinacija dobrog materijala i dobrog majstora, rezultovaće na kraju i dobrim tanjirom za dobar gramofon. U mom slučaju, idem na iskorištenje celog kvadratnog metra santimetarskog klirita. Devet slojeva mi trebalo da zajedno bude slepljeno i postane tanjir impresivnih dimenzija, visine 9 cm i nekih 7.5kg težak. Mislim da je to sasvim dovoljno po svakom aspektu.Sledeća, ne manje važna stavka je osovina. Ima ih svakojakih kako po izboru materijala, tako i po gabaritima i oblicima i detaljima izvedbe... Funkcionalni deo osovine će biti 180mm dugačak, 90 kroz tanjir i 90mm u čauri. Osovina na koju se stavlja ploča će biti zasebno rađeni komad od prohrona i imaću dva ili tri komada raznih dužina jer ne znam koliko će biti debeo mat po pločom, da li ću staviti neki pritiskač itd.Motor me čeka ili ako ćemo tačnije, čekam motor, ili još tačnije, čekam da mi kolega ozdravi i obavi kurirluk na relaciji ZM-House, pa ću se time baviti kasnije, kada mi padne šaka.Ručica je u fazi izrade i doterujem detalje nakon što je većina materijala nabavljena, obrađena i pripremljena... Sada imam konačne parametre ručice, sledi doterivanje i podešavanje. I posle ovakvog uvoda, definitivno je vreme za proračune. Jedan od stvari koju treba rešiti je dizajn baze, dužine, širine, visine, pozicije segmenata i mnogo toga još. Za početak, treba izračunati pozicije gde će se postaviti tanjir i ručica. To sam već napomenuo da veza tanjir-ručica mora da bude kruta veza...Kada se materijal iseče i spremi, kasno je za neke ozbiljne modifikacije. Zato, prvo ide matematika ili još lakši a sigurno tačan metod, proračun u kojem se praktično odabere efektivna dužina ručice (dužina od vrha igle do pivota ručice) i potom odabere jedna od tri metode koje su na raspolaganju, ja sam odabrao Baerwald-a jer daje optimum na svim delovima zapisa standardne LP ploče. Kada crtež bude definisan do kraja, trebalo bi da fiksirane tačke pospajam finalnim izgledom baze. Pošto su relacije osovina tanjira - pivot ručice - igla povezani, rotacijom tačke pivota oko centra tanjira mogu da postavim nulti položaj ručice tako da mi odgovara kada je u odmorištu. Trenutačno je tačka pivota malo više nazad tako da bi baza trebala biti više duboka nego široka... Stvar ukusa...Naravno, kada crtež bude završen, može se odštampati u razmeri 1:1 na nekoliko listova i koristiti kao šablon za montažu ako nema dovoljno adekvatnih alatki za merenje i obeležavanje...

[stein]

Usledila je "montaža" ručice i korekcija pozicije, da ne bi protivteg previše "visio" sa zadnje strane. Osim toga, ovako će proporcije biti malo bolje. Postavljene su i tri noge, za sada samo projekcija i igra kombinatorike.

Čisto zarad lakšeg snalaženja u terminologiji, suštinsko objašnjenje u formi grafičkog prikaza.

[sir Oliver]

jel mozes ti da obradis ovo u mimimetrima na trecu decimalu?

[stein]

Paralelno sa planiranjem baze i rasporeda, doteruju se detalji ručice. Sve će se na kraju morati uskladiti sa bazom na koju se ručica montira, a bilo bi itekako poželjno da se ista može skinuti i zameniti nekom drugom bez previše komplikovanih zahvata. Za sada, pravi se samo kopija WTA i evo sličice delova i kratak opis delova.Gledano s leve strane, gore, golf loptica u koju je ubušeno burgijom fi 16mm. Odmah pored, aluminijumski spoj tela ručice i lopte. Strugano od fi 20mm, gornji deo bušen sa 9.5mm na koliko je i telo ručice obrađeno na strugu pošto je spoljašnji prečnik cevi neuobičajenih 9.6mm i nakon malo matematike, postavljeno je i ograničenje za dužinu ručice. Kada se cev ugura do kraja, dobijam tačno 237mm sa zvučnicom smaknutom na 23 stepena offseta... Veliki valjak i tanji komad osovine će biti postolje za vešanje, stub je takođe 20mm, a osovina 5.98 (nominalno 6mm, osovina iz štampača) Spojka ručice i lopte u gornjem delu obrađena je turpijanjem, šmirglom i polir pastom a donji deo je ostrugan na 15.8mm ali je čak i sa dve desete u minusu potreban dobar pritisak da se ugura u lopticu. Kroz sredinu, od dole, ubušena je rupa 6mm do mesta gde je rupa manja, sa navojem M3 i inbus vijak kojim se u podešenoj poziciji spojka sa lopticom i telo ručice međusobno osiguraju vijkom koji je u spojki. Sa desne strane je probna kadica sa zavarenim vijkom M6 pa ćemo se malo igrati podešavanja udaljenosti od stuba. Finalna verzija će veoma izvesno biti od nekog drugog materijala. Ispod posude, vide se dva mala cilindra od aluminijuma sa upresovanim plastičnim čaurama i u njih je ubušen i urezan navoj M2.5mm gde su mali šarafčići kojima se fiksira najlonski konac. Ova dva cilindra će biti na maloj osovini iz štampača. Krajnje desno, komadić Al žice za zavarivanje prečnika 2.5mm koji će biti ulepljen u kraj ručice (rupica je već probušena) i dole ručica sa ulepljenim headshellom, i adapterom koji u sebi ima urezan navoj M2.5mm tako da matice nisu potrebne a glave vijaka se postavljaju sa donje strane. Na slici nedostaje protivteg i komad osovine koji treba usaditi u ručicu. Pre montaže tog dela, sledi bušenje rupa i provlačenje vođice i kablaže od zvučnice do terminala.Pretpostavljam da objašnjenje i opis daju jasnu sliku o svim detaljima, ali ako ima pitanja, slobodno...

[stein]

jel mozes ti da obradis ovo u mimimetrima na trecu decimalu?

Naravno da ne. Nemam merač mimimetara

Mogu tačno u desetu. Dakle, prva decimala. S obzirom kako je većina drugih urađena... Poenta je napenaliti ugao zvučnice po protraktoru kada se montira. Zato na kraju ručice postoji mogućnost pomeranja zvučnice oko ose na 10mm od igle, odnosno u ravni sa šarafima za montažu. vidi rešenje u prethodnom postu. Prvobitna izvedba ručice je na headshell delu imala prorez pa se mogla podešavati čak i efektivna dužina. Ko misli da ne može dovoljno precizno da izvede neke detalje, slobodno neka napravi duguljast prorez od nekih 5-6mm i dobiće dovoljno prostora da podesi zvučnicu.

[stein]

U slučaju da neko ozbiljno želi da se pozabavi geometrijom šestarskih gramofonskih ručica, odličan članak na temu... 200+ strana, malo manje od 2M... http://downloads.nakedresource.com/download_centre/index.php?Tonearm_Geometry_Analysis_by_Graeme_F_Dennes_1983-2009_February_2009.pdf

[stein]

Obožavam kada pričam sa sobom. Uvek znam šta sagovornik misli :buehehe:Stigla mi osovinica. Mala odstupanja od originalnog plana, osovina je 20mm ali je to ne čini ništa manje dobrom za posao. Nabavio sam i parčence mesinga, šta li (moguće i da je bronza, nevermind)... Lepo parčence cilindra, 36mm prečnika na nekih 88-89mm dužine... Sad smisliti finalni oblik i detalje, nacrtati i dati na mašinsku obradu.Da bude i zanimljivo, jedan interesantan topik... http://www.stereo.net.au/forums/showthread.php?p=286462

[Leonardo]

Meni se jako svidelo kako je to rešio CLEARAUDIO, sudeći po tome kako tanjir lepo klizi...klizi... , obratite pažnju na osovinu.Prilažem ovaj link sa You Tube-a o nadgradnji jednog njihovog "Clearmofona" .

[Beli]

Gospodo , kapa dole.

Svaka čast za temu, pratim je sa veeelikim zadovoljstvom; hvala na sjajnim linkovima i samo nastavite i dalje ovako .

[slatkia]

Obožavam kada pričam sa sobom. Uvek znam šta sagovornik misli :buehehe:Stigla mi osovinica. Mala odstupanja od originalnog plana, osovina je 20mm ali je to ne čini ništa manje dobrom za posao. Nabavio sam i parčence mesinga, šta li (moguće i da je bronza, nevermind)... Lepo parčence cilindra, 36mm prečnika na nekih 88-89mm dužine... Sad smisliti finalni oblik i detalje, nacrtati i dati na mašinsku obradu.Da bude i zanimljivo, jedan interesantan topik... http://www.stereo.ne...ad.php?p=286462

Mnogo vise mi se svidja osovina Clearaudio, odnosno obrnuti lezaj i za tanak disk i za debeo disk ja cu nesto tako da radim posto generalno sa takvom osovinom moze da ispadne lepsa konstrukcija i stabilnije vesanje

[stein]

Rešenje koje koristi Clearaudio se i meni dopada, meni lično predstavlja problem onog nivoa obrade koji bi omogućio prijanjanje kao što se to vidi na video snimku koji je linkovao kolega Leonardo. Takav finiš se dobija isključivo brušenjem a osovina koju sam nabavio (a i planirao) je već brušena do tog nivoa finoće površine na onoj spoljašnjoj dimenziji. Druga stvar je podmazivanje između dva materijala. Kod Clearaudio i tome sličnih rešenja, jedini način je upotreba niskofrikcionih materijala i gustih, temperaturno postojanih maziva. Ne postoji posuda u kojoj se mazivo može slobodno kretati... U mom slučaju, trebalo bi da se "kompromisom" uklopim u date materijale i njihove osobine, tehničke mogućnosti i ograničenja koja su nametnuta postojanjem ili odsustvom neke od tehnologija.U ovoj temi, prvenstveno se bavim(o) gramofonom kao tehničkom spravom za reprodukciju jer je reč o predstavljanju, analiziranju i samogradnji gramofona. Na tu temu, mogao bih mnogo da pišem, ali imam osećaj da bi to zvučalo kao neko "opravdavanje". Zbog toga, mislim da treba poslušati šta na tu temu kaže gospodin Simon Yorke, čije sam ime prvi put pročitao u časopisu "Hi-Fi World" u vreme dok nije bilo interneta niti nekog pristojnog domaćeg časopisa.

Možda najvažniji deo priče jeste kada kaže "...Yes, we have to make a product, we have to live, but we don't do what we do, simply to make a profit. We do it because there's something rewarding in it, it's an honorable thing I believe to do..."

[InSides]

Kad smo vech kod osovina i lezaja, evo jednog netipichnog pristupa.

Continuum Caliburn Review

Na drugoj strani kritike od Fremer-a, designer Caliburna tvrdi da njihova osovina nije "visoko polirana" zato shto malo abrazivna osovina pomaze u cirkulaciji maziva.

[stein]

Kad smo vech kod osovina i lezaja, evo jednog netipichnog pristupa.Continuum Caliburn ReviewNa drugoj strani kritike od Fremer-a, designer Caliburna tvrdi da njihova osovina nije "visoko polirana" zato shto malo abrazivna osovina pomaze u cirkulaciji maziva.

Abrazija u mojoj knjizi, ne ide u isti odeljak sa okretnim ležajem. Abrazija znači ne samo trenje, abrazija znači i habanje. Možda se to i može izvesti da bude dobro, međutim, mnogo je verovatnije da će ako to neko od nas pokuša, doći do neravnomernog habanja, stvaranja metalnih opiljaka u pogrešno vreme na pogrešnom mestu i prouzrokovati preranu smrt milog nam okretišta tanjira... Drugi problem je pitanje načina kontrole procesa abrazije. Niko od nas nema ni dovoljno iskustva ni vremena da ga stekne samogradnjom gramofona. Zadovoljiću se da koristim proverena rešenja i implementiram ih u najboljoj mogućoj izvedbi

[InSides]

Abrazija u mojoj knjizi, ne ide u isti odeljak sa okretnim ležajem.

Slazem se, ni meni nije najjasnije kako se to da izvesti u DIY.

[stein]

Spomenuo sam gospodina Simon Yorke-a a zaboravih da dodam i sajt gde se mogu videti njegovi radovi. http://www.recordplayer.com/en je web adresa. Uz malo strpljenja, mogu se videti jako fino urađene slike velikog formata...Pretraga na ime i "images" daje takođe veliki broj korisnih rezultata :buehehe:Ono što se meni strahovito dopada u dizajnu dotičnog gospodina je lakoća kojom odiše svaki od njegovih gramofona, bez obzira na gabarite. Jednostavna i nenametljiva osnova, masivan tanjir i odvojen motor na zajedničkoj podlozi. Ima li šta bolje uzeti kao uzor u samogradnji? Masivna ploča od drveta, fino izbrušena, lakirana, a na njoj... gramofon... Dakako, ako je poenta fascinirati goste vizuelnim dostignućima, Clearaudio dizajn je definitivno upečatljiv i impresivan... Ipak, ostajem pri ideji da želim da slušam muziku i da pogled na gramofon uživanje samo dodatno profini... Svest o tome da je to delo mojih ruku dodatno može da poveća uživanje... Pa makar ponekad i zakrcka ili pucne...

[slatkia]

Mislim da onako preciznu obradu nije toliko tesko postici a efekat gasnog amortizera uz pomoc malo masti ponajmanje

[stein]

Pošto neki od članova foruma ne mogu da dopru do pdf fajla koji sam linkovao, onda ću da ga zakačim ovde kao attachment...ve_Tonearm_Geometry_Analysis_by_Graeme_F_Dennes_1983-2009_February_2009.pdf

[revox]

Bravo za temuNisam se uključivao jer jednostavno nemam kad od posla, a i nisam za gradnu jer imam zadovoljavajući gram za slušanje td 147.Sa gamom sa porastao počevši od toske10, gerrarada, tandberga, sanyo, sansui i na kraju thorens.Imao thorens td110 čiji motor sam vidio da pominješ i nebih ti savjetovao da ga upotrebišOn je u nekoj blentavoj gumi blindiran, koliko se sjećam, kao da smanji vibracije međutim ja sam ga od prvog dana čuo i radi toga sam makao taj gram Teško je taj motor izlazio na kraj sa tanjirom od 1,6 kg koji je bio na 110 modeluImam servisnu knjigu za 110 i 115 pa ti je mogu skenirat ako ti treba Tema je edukativna za mlađe da ipak znaju od čega se krenuloKomentari da je zvuk ploče lošiji od zvuka cd-a su u krajnjem neozbiljni.To je moje iskustvoPrvo treba da se definiše o čemu se pričaAko je snimanje cd-a AAD onda teško da može biti razlike ako su gram i cd iste klasejedina razlika može biti ako je cd rađen DDDMada stvar ukusa u slušnog aparata na našim glavamaJa sam kodiran na analogni zvuk sedamdest i neke i od digitalnog dobijam ospiceCare samo nastavi sa temom i radom na gramuŽelim ti puno uspjeha i dobrog zvukaNisi sam ima i drugih u tome, kao moj drug i kotora evo fotke šta je on napraviodivim se i tebi i njemuSamo naprijed

[revox]

evo još koja fotka Zaslužuje za trud i rad

[stein]

Revox, hvala za učešće u temi :buehehe:Gramofon, ponoviću, nećemo porediti sa CD-om jer zapravo nije ista priča. Ovo je neka, recimo paralelna priča koja ima svoj paralelni svet gde to radi kako radi, pa ko voli, voli... Imam SM za 110/115 a motor će ubrzo da krene ka meni, mene sada samo muči što moram da crtam jer neće stugari da rade bez crteža