Jump to content
beatgoeson

Male ili velike membrane?

Recommended Posts

Онда боље поставити питање а што се и дан данас праве и једне и друге величине мембрана?!

Pa iz 100% ekonomskih razloga, zašto bi inače? Velika membrana je po definicija skuplja od male, daleko je ograničenija po svrsi upotrebe jer može da bude samo bas, i zbog svoje veličine podrazumeva i bitno veću (a pre svega širu) kutiju. Široke kutije su danas no-no kod vlasnice kuće i audiofila. Jok, mora da bude tanana, da se što lepše uklapa u ambijent. Ali, ako ikoga zanima šta je najbolje za zvuk, neka brate pogleda top modele iz ponude takvih kao što su JBL ili ATC, bilo da se radi o aktivnim ili pasivnim kutijama, bez obzira da li su za kuću ili za studio. Tu bas od najmanje 12 inča, ili 30,5 cm, caruje, kakve crne male membrane. Čak i kućne firme, a la KEF, B&W, itd, na top modelu uvek imaju veliku membranu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tražeći nešto, naleteo sam na ovu simpatičnu konverzaciju, sasvim je u duhu teme, pa nisam odoleo... :loleverybody:


Originally posted by king-david@Feb 10 2009, 12:57 PM~12961947

If you're looking for LOW bass... the smaller the sub the better... small sub = Low bass/less loud.... big sub = more sound/less bass. Now there are always exceptions to that... but if you put 4 really good 8" subs in.. it'll take your breath away.


no dumb ass...

larger subs will play lower than smaller subs of the same make and model... not to mention they will get louder, the only consequence is as subwoofer size goes up the amount of airspace needed grows.

stop trying to give advice you are a fucking idiot

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ali, i dalje nema zamene za dobro integrisanu tropojasnu kutiju, gde bas ima prečnik od najmanje 26 cm iza koga stoji bar 50 litara efektivne (unutrašnje) zapremine, sa dobrim dampiranjem i ako je bas refleks, sa refleksnom tubom podešenom za najveću linearnost, pa i po cenu par Hz tamo dole. Sa druge strane, to opet papreno košta, pa se ti nađi tu negde.

Uz svo uvažavanje iznetog stava, kao i mnogih drugih kolega ovde koji imaju slično mišljenje, nekako nisam uspeo da se obuzdam i uzdržim od komentara koji bi nekome

mogao izgledati i kao kontraproduktivan. Naime, više puta sam bio u prilici da čujem sisteme u kojima su bile izuzetno kvalitetne zvučne kutije, a sa prilično manjim bas drajverima

od ovih 12 inča koji se preporučuju kao minimum za dobro integrisanu tropojasnu kutiju. Najbolji primerci takvih zvučnih kutija bi po mojoj proceni nadmašili bar 2/3 trenutno

dostupnih konkurenata iz iste cenovne klase sa bas drajverima od 12 ili više inča. Narvno da ovde pre svega mislim na zvučni kvalitet.

To bi u prevodu trebalo da znači da itekako ima zamene za rešenje koje je naveo dvv u citiranom postu, samo ga treba znati napraviti (koga to zanima) ili imati novca i kupiti.

Naravno da se sad očekuje da ovakvu tvrdnju potkrepim nekim primerom, pa evo recimo jednog rešenja koje sam pre nekoliko meseci imao prilike da čujem, a koje se po mom mišljenju

u potpunosti uklapa u više nego adekvatnu zamenu. Reč je o zvučnicima Nola Metrogrand Reference, gde se u svakoj kutiji nalaze 2 bas drajvera od „svega“ 6 1/2 inča. Svirali su

sa Manley amplifikacijom koju su činili preamp Manley Neoclassic 300B i mono blokovi Manley Snapper sa EL34 u PP konfiguraciji. Izvor je bio Cary CDP. Na kraju posta imate link

sa PDF dokumentom o ovim Nola zvučnim kutijama, ali malo više detalja imate na matičnom sajtu gde se može ponešto pročitati i o njihovoj konstrukciji, upotrebljenoj tehnologiji,

drajverima, alnico magnetima,... itd. Ne bih sada ovde pisao eseje kako to svira, jer o njima već možete naći dosta tekstova na net-u i utiscima nekih drugih ljudi koji nemaju nikave

veze sa zagovaranjem priče veliki ili mali drajveri. Dakle, komentari za koje se nebi moglo reći da su zainteresovani za ovu našu temu.

Znam da je za ovakvu priču još mnogo faktora u igri, ali takođe vidim da se mnogi komentari ne obaziru na niz drugih uslova koji nikako nebi trebali biti zapostavljeni, pa bih i sebi

dao tu slobodu da ovaj post ipak bude nešto kraći i da ne moram da pišem svaku sitnicu da bi ostavlo manje prostora za kasnija prozivanja. Ovo može više da posluži kao povod

za razmišljanje da stvari nisu baš tako crno-bele kao što nam se ponekad čine. Nadam se da mi nećete zameriti što potenciram malo drukčiji pravac od onog sa kojim se izgleda

većina ovde već složila. Evo i obećanih linkova.

Nola Metro Grand Reference

http://www.nolaspeak...s/Metroinfo.pdf

Nola Speakers

http://www.nolaspeakers.com/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Po meni tesko je uvek reci sta treba da zadovolji dobar zvucnik. Praksa je pokazala da to zavisi dosta od ostatka sistema a na nasu zalost veliki procenat zavisi od sobe u kojoj se slusa. Sto je najgore postoji i elemenat psihoakustike koji je tek problem za analizu. Sistem generalno treba da ima linearan odziv u opsegu, kao i faznu uskladjenosti i dobar impulsni odziv, ali praksa je pokazala da nekada i kada je mereno dobro to ne implicira 100% uvek dobar zvuk. U tome je valjda i lepota ovog hobija :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Po meni tesko je uvek reci sta treba da zadovolji dobar zvucnik. Praksa je pokazala da to zavisi dosta od ostatka sistema a na nasu zalost veliki procenat zavisi od sobe u kojoj se slusa. Sto je najgore postoji i elemenat psihoakustike koji je tek problem za analizu. Sistem generalno treba da ima linearan odziv u opsegu, kao i faznu uskladjenosti i dobar impulsni odziv, ali praksa je pokazala da nekada i kada je mereno dobro to ne implicira 100% uvek dobar zvuk. U tome je valjda i lepota ovog hobija :)

Tačno tako , stim što kad se kaže linearno , onda se podrazumeva linearnost po Molerovoj krivi koja je kao u ogledalu preslikana sa onih čuvenih fizioloških kriva koje se mogu naći po internetu ......

Share this post


Link to post
Share on other sites

@first Vidi, ja ne tvrdim da je i sa manjim drajverima moguće postići čak i mnogo više od proseka - nema sumnje da to jeste moguće, ali isto tako nema sumnje da će to i koštati više od proseka. I tu dolazimo do efekta percipirane vrednosti - velika većin ljudi će recimo fizički veću kutiju lakše progutati po većoj ceni od fizički manje, iako ta fizički manja lako može biti mnogo bolja. Na kraju krajeva, i tropojasne kutije su nekada dolazile u raznim oblicima, pogledaj samo manje modele firmi kao što su Canton, Heco, Dual i drugih, bilo je tu tropojasnih kutija sa basovima i od 20 cm, pa čak i manjim. Normalno, i same kutije su bile fizički manje i jeftinije. Da ne uzimam druge u usta, gledam moju kuću. JBL Ti600 kutije koje koristi moja supruga imaju dva basa od po 6,5 inča, iliti 17 cm svaki. Lagao bih kada bih tvrdio da to nema basa, posebno u slučaju JBL-a, ima ga, ali kakvog? On ima ono "umf!!!" od basa, ali nije nešto posebno dobro definisan, već od recimo 70 Hz nadole počinje pomalo da folira. U poređenju sa mojim kutijama, nema šta da traži po kvalitetu. Čisto fizički gledano, poređenje je sasvim umesno, jer obe kutije koriste Son Audax drajvere (Audax je deo Harman International imperije, baš kao što su i JBL, Infinity, Revel, itd). U JBL kutijama ceo drajver je težak oko 1,5 kg, a u mojim sam magnet je težak oko 3 kg. U JBL kutijama, korpa basa je štancovan lim, a kod mene je profilisan liveni aluminijum. Ali zato po tadašnjem cenovniku, onaj mid/bas drajver košta 45 eura, odnosno 90 eura za oba, a moj je pod istim uslovima koštao, ako se dobro sećam, negde oko 320 eura, ili tako nekako (bilo pre 8 godina, pa se zaboravilo). Kada to pogledaš iz tog ugla, onda poređenje nije baš umesno. Jer, na kraju krajeva, sve se svede na cenu. Cela moja priča oko najmanje 50 litara unutrašnje zapremine i najmanje 26 cm basa se vrti oko stava da se traži ČIST, DEFINISAN BAS I OD FUNDAMENTALNIH TONOVA, a ne samo od harmonika, što uglavnom dobijaš sa malih drajvera. I drugo, tropojasnost dozvoljava da se svaki drajver, ako su dobro odabrani, lepo smesti u opseg u kome bez problema može da obavi svoj posao. Nisam spomenuo, ali evo sada ću, lične potrebe su takođe jak argument - ako neko na primer uglavnom sluša akustičnu muziku na klasičnim instrumentima, onda njemu baš i ne treba previše sposobnosti na basu, jer klasične gitare nema u tom opsegu. Dosta ljubitelja džeza (mada svakako ne svi) takođe može sasvim lepo da živi bez nekog preterano dubokog basa, itd. Ja opet, kao osvedočeni slušalac između ostalog i elektronske muzike (na primer, Blue Man Group), mogu samo da plačem ako je bas bez veze. Billy Cobham zvuči šuplje i neubedljivo bez dobrog basa. I na kraju, ja kao audiofil potičem iz nekog drugog vremena, iz doba kada se dobar bas podrazumevao kod boljih proizvoda, što danas nije slučaj. Istini za volju, nije slučaj ne samo kod kutija, nego i kod elektronike.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mali drajveri su "osuđeni" na ugradnju u bas-reflex ili slične kutije. Nigde još nisam naišao na teoretsku analizu tog koncepta. Recimo, u vidu grafikona nekog konkretnog slučaja - drajvera, u sprezi sa BR otvorom. Bio bi mi zanimljiv neki link ili komentar. Za početak, evo do čega su dovele moje "analize": - BR je filter koji pojačava neki uski frekventni pojas.- Kao i svaki filter, on, prema gore, ima neku (meni nepoznatu) strminu pada odziva.- Tu se susreće sa signalom koji dolazi sa prednje strane drajvera, a on ima, sasvim sigurno, drugačiju strminu pada odziva.- Na mestu susreta, ti signali su u kontra-fazi, pri čemu je signal iz BR pomeren za vreme kašnjenja putem kroz kutiju. Rezultat je veoma "uzburkan" vazduh, iz daljine gledan grafikon (možda) omogućava uočavanje sinusoide kao nosioca signala, ali je ona žestoko izobličena dodatnim uticajima. Fiziološki, to daje utisak dubokog basa, ali, kada se govori o definisanosti zvuka, treba početi od najnižih harmonika. Ne verujem da su definisani basovi mogući i kod najbolje izvedenih BR kutija. :dubbio:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mali drajveri su "osuđeni" na ugradnju u bas-reflex ili slične kutije. Nigde još nisam naišao na teoretsku analizu tog koncepta. Recimo, u vidu grafikona nekog konkretnog slučaja - drajvera, u sprezi sa BR otvorom. Bio bi mi zanimljiv neki link ili komentar. Za početak, evo do čega su dovele moje "analize": - BR je filter koji pojačava neki uski frekventni pojas.- Kao i svaki filter, on, prema gore, ima neku (meni nepoznatu) strminu pada odziva.- Tu se susreće sa signalom koji dolazi sa prednje strane drajvera, a on ima, sasvim sigurno, drugačiju strminu pada odziva.- Na mestu susreta, ti signali su u kontra-fazi, pri čemu je signal iz BR pomeren za vreme kašnjenja putem kroz kutiju. Rezultat je veoma "uzburkan" vazduh, iz daljine gledan grafikon (možda) omogućava uočavanje sinusoide kao nosioca signala, ali je ona žestoko izobličena dodatnim uticajima. Fiziološki, to daje utisak dubokog basa, ali, kada se govori o definisanosti zvuka, treba početi od najnižih harmonika. Ne verujem da su definisani basovi mogući i kod najbolje izvedenih BR kutija. :dubbio:

A nije tako oduvek bilo, niti mora da bude tako. Stariji među nama će se setiti AR kutija u tzv. "bookshelf" formatu, strogo kompresione, prema principu koji je AR uveo (patent je iz 1951. godine, na ime Edgar Villichur i Henry Kloss). Uostalom, i najveći broj ostalih proizvođača, posebno iz Evrope, je kopirao kompresioni princip. One imaju svojih prednosti i mana, baš kao i svaki drugi princip. Od mana, njihovo opadanje na basu počinje ranije, ili obrnuto, ako se traži duboka ekstenzija, to mora biti plaćeno enormnim efektivnim zapreminama kutija. Od vrlina, iako opadaju ranije, čine to daleko sporije i lakše od BR kutija, pa su im fazni pomeri u najnižem regionu mnogo bolje kontrolisani i manji nego što može biti slučaj kod BR-a. Ide i priča da im je bas čistiji, koherentniji jer sabijanje vazduha unutar kutije ne dozvoljava previše slobode membrani; iako je to teorijski tačno, lično mislim da se stvar više vrti oko kvaliteta samog drajvera i vešanja pre nego oko samo principa rada. To što moje stare AR 94 kutije stvarno imaju čistiji bas od proseka njihove konkurencije čak i danas je više na čast AR-u za kvalitet samih drajvera pre nego zbog činjenice da su kompresione. Mala napomena - neki od vas su sigurno čuli te kutije negde, kod nekoga, i lako se može desiti da su bili jako razočarani. Razlog je što su se one pojavile u vreme kada je AR zapao u velike teškoće, pa je taj model imap čak tri izdanja, sva pod istim imenom. Prvo, ovo koje ja imam, je bilo ono pravo, a svako sledeće je imalo sve lošije drajvere i samim tim sve lošiji zvuk. Ono poslednje ima drajvere koji kao da su kupljeni na buvljaku za 100 dinara komad, sramota za tu kuću, koja je ionako posle toga zatvroila vrata.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da ne uzimam druge u usta, gledam moju kuću. JBL Ti600 kutije koje koristi moja supruga imaju dva basa od po 6,5 inča, iliti 17 cm svaki. Lagao bih kada bih tvrdio da to nema basa, posebno u slučaju JBL-a, ima ga, ali kakvog? On ima ono "umf!!!" od basa, ali nije nešto posebno dobro definisan, već od recimo 70 Hz nadole počinje pomalo da folira. U poređenju sa mojim kutijama, nema šta da traži po kvalitetu.

To je do kvaliteta jedinica i načina na koji su upotrebljene, a ne zato što je u tim drugim kutijama bas 25 cm. To što je veći, nikako ga ne čini boljim. Objašnjenje se nalazi u postu 19 ove teme.

Čisto fizički gledano, poređenje je sasvim umesno, jer obe kutije koriste Son Audax drajvere (Audax je deo Harman International imperije, baš kao što su i JBL, Infinity, Revel, itd). U JBL kutijama ceo drajver je težak oko 1,5 kg, a u mojim sam magnet je težak oko 3 kg. U JBL kutijama, korpa basa je štancovan lim, a kod mene je profilisan liveni aluminijum. Ali zato po tadašnjem cenovniku, onaj mid/bas drajver košta 45 eura, odnosno 90 eura za oba, a moj je pod istim uslovima koštao, ako se dobro sećam, negde oko 320 eura, ili tako nekako (bilo pre 8 godina, pa se zaboravilo). Kada to pogledaš iz tog ugla, onda poređenje nije baš umesno. Jer, na kraju krajeva, sve se svede na cenu.

Nije poređenje umesno nimalo. Opet, to što je magnet veći, korpa livena i zvučnik teži, mu ne omogućuje da svira niže i kvalitetnije. Ja sada odmah bez problema mogu da navedem veći broj zvučničkih jedinica od 12 i 15 inča koji su još teži od tog zvučnika, imaju isto livenu korpu i mnogo veći magnet pa ne sviraju bas nikako. To nije zato što nisu kvalitetne, već zato što im je namena drugačija.

Cela moja priča oko najmanje 50 litara unutrašnje zapremine i najmanje 26 cm basa se vrti oko stava da se traži ČIST, DEFINISAN BAS I OD FUNDAMENTALNIH TONOVA, a ne samo od harmonika, što uglavnom dobijaš sa malih drajvera. I drugo, tropojasnost dozvoljava da se svaki drajver, ako su dobro odabrani, lepo smesti u opseg u kome bez problema može da obavi svoj posao.

Trosistemska kutija jeste teorijski minimum. Što se tiče priče o 50 litara i 26 cm, to uopšte ne stoji. To što će neka kutija imati unutrašnju efektivnu litražu 50 litara i bas od 26 cm joj nikako ne garantuje da će imati " ČIST, DEFINISAN BAS I OD FUNDAMENTALNIH TONOVA" niti bolji zvuk od neke jedinice od 20cm u kutiji od 35-40 litara, a posebno ne lošiji od neke 30cm jedinice u 75 litara. Nesuvislo je i razmatrati stvari na taj način jer sami gabariti nikada nisu niti će govoriti o kvalitetu basa za koji je taj zvučnik sposoban. Zato postoje kutije koje imaju baseve od 15" , koje su 4-5 sistemske, a koje nemaju apsolutno ni malo basa. Takve kutije se zovu kabuki (ako se ne zna, pitati google) iz očiglednih razloga.

Dakle, dajmo prebaciti priču iz mitske margine u normalu jer ovo ima malo veze sa životom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cini mi se daCist i definisan bss zavisi od centralnog zvucnika i nacina na koji je on sklopljen sa subomi naravno od snimka... Pod uslovom da je ostala oprema, ampovi i preampovi u redu.?

Share this post


Link to post
Share on other sites

A nije tako oduvek bilo, niti mora da bude tako. Stariji među nama će se setiti AR kutija u tzv. "bookshelf" formatu, strogo kompresione, prema principu koji je AR uveo (patent je iz 1951. godine, na ime Edgar Villichur i Henry Kloss). Uostalom, i najveći broj ostalih proizvođača, posebno iz Evrope, je kopirao kompresioni princip. One imaju svojih prednosti i mana, baš kao i svaki drugi princip. Od mana, njihovo opadanje na basu počinje ranije, ili obrnuto, ako se traži duboka ekstenzija, to mora biti plaćeno enormnim efektivnim zapreminama kutija. Od vrlina, iako opadaju ranije, čine to daleko sporije i lakše od BR kutija, pa su im fazni pomeri u najnižem regionu mnogo bolje kontrolisani i manji nego što može biti slučaj kod BR-a. Ide i priča da im je bas čistiji, koherentniji jer sabijanje vazduha unutar kutije ne dozvoljava previše slobode membrani; iako je to teorijski tačno, lično mislim da se stvar više vrti oko kvaliteta samog drajvera i vešanja pre nego oko samo principa rada. To što moje stare AR 94 kutije stvarno imaju čistiji bas od proseka njihove konkurencije čak i danas je više na čast AR-u za kvalitet samih drajvera pre nego zbog činjenice da su kompresione. Mala napomena - neki od vas su sigurno čuli te kutije negde, kod nekoga, i lako se može desiti da su bili jako razočarani. Razlog je što su se one pojavile u vreme kada je AR zapao u velike teškoće, pa je taj model imap čak tri izdanja, sva pod istim imenom. Prvo, ovo koje ja imam, je bilo ono pravo, a svako sledeće je imalo sve lošije drajvere i samim tim sve lošiji zvuk. Ono poslednje ima drajvere koji kao da su kupljeni na buvljaku za 100 dinara komad, sramota za tu kuću, koja je ionako posle toga zatvroila vrata.

DVV jedino sto mogu da kazem jeste da se slazem sa tvojom analizom oko ponasanja kompresionih bas kutija , dodao bih samo neka moja iskustva sa njima : Kompresione bas kutije se prirodno odlicno slazu sa cevnim pojacalima snage koja obicno imaju manji relativni damping faktor u odnosu na SS Amp-ove, tako da cevni uredjaji tako mnogo lakse i preciznije kontrolisu najnizi spektar tonova kod tako ugradjenog bas zvucnika u kompresionu kutiju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mali drajveri su "osuđeni" na ugradnju u bas-reflex ili slične kutije. Nigde još nisam naišao na teoretsku analizu tog koncepta. Recimo, u vidu grafikona nekog konkretnog slučaja - drajvera, u sprezi sa BR otvorom. Bio bi mi zanimljiv neki link ili komentar.

Za početak, evo do čega su dovele moje "analize":

- BR je filter koji pojačava neki uski frekventni pojas.

- Kao i svaki filter, on, prema gore, ima neku (meni nepoznatu) strminu pada odziva.

- Tu se susreće sa signalom koji dolazi sa prednje strane drajvera, a on ima, sasvim sigurno, drugačiju strminu pada odziva.

- Na mestu susreta, ti signali su u kontra-fazi, pri čemu je signal iz BR pomeren za vreme kašnjenja putem kroz kutiju.

Kada se bilo koja bass ili mid-bass jedinica seče pasivnim filterom vrlo nisko, recimo oko 150 Hz, realna efikasnost joj je niža za nekoliko dB od one prosečne merene na tabli. Iz tih razloga je je potpuno neupotrebljivo malu jedinicu staviti u kompresionu kutiju i nisko je odseći.

Bass-reflex ima barem 3-4 dB veću efikasnost na tim najnižim frekvencijama i zato se najčešće koristi sa manjim jedinicama koje treba da pokriju i dublji bass.

Meni je to sa principom rada BR-a, frekventnim odzivima i karakterističnim frekvencijama kod bass-reflex principa ko dobar dan, pa o tome nisam ni pisao.

Nekako mi se to činilo kao nešto što već mora da se zna kao osnova za ovo dalje. (T/S parametri, njihove relacije, prenosne funkcije odziva u BR i kompresionoj kutiji)

Fizički princip je Helmhorcov rezonator. Membrana jedinice montirane na kutiju zapremine Vb pokreće se po oscilatornom principu, na nekoj frekvenciji. Na toj kutiji imamo montiran tunel koji ima svoje karakteristike: površinu preseka i dužinu, vazduh u tunelu. Taj tunel zajedno sa kutijom ima svoju sopstvenu rezonantnu frekvenciju oscilovanja vazduha. Kada se poklope sopstvena rezonanca vazduha u tunelu i frekvencija oscilovanja (kretanja) membrane, dolazi do tzv. dinamičkog pojačanja oscilovanja vazduha u tunelu. Mi prečnikom i dužinom tunela, uz poznatu zapreminu kutije određujemo na kojoj frekvenciji će biti najviše pojačanje. Frekventni odziv iz BR tunela je praktično pik sa strminama sa jedne i druge strane nagiba 12 dB/oct. jer se tunel ponaša kao filter II reda.

Na osnovu T/S parametara bass jeinice i njenog freq. odziva mi podešavamo položaj rezonantnog pika BR tunela tako da nam "produži" frekventni opseg bass jedinice prema nižim frekvencijama i istovremremeno da je amplitudno na istom nivou kao i ostatak odziva bass jedinice.

Na osnovu toga se određuje zapremina kutije Vb, preko Qt-a za koji imamo odgovarajuću gornju graničnu frekvenciju, koja označava susret odziva iz BR-a i direktnog odziva jedinice. A na osnovu tog Qt-a za koji imamo potrebnu gornju graničnu frekvenciju se dobije Alpha, iz kojeg dobijemo Vb kao Vas/Alpha i dobijemo Fb tjuning frekvenciju BR-a kao funkciju od Qt, Fb=Fs*h, gde je h=f(Qt). Kada imamo Vb i Fb određuju se odgovarajuće dimenzije tunela. Ako je okrugli, onda prečnik Dt i dužina Lt, tako se zadovolji relacija Vb=C*C*Rt*Rt/(4*Pi*Fb*Fb*(1,7*Rt+Lt)), gde je C brzina zvuka.

Faza se obrće upravo na Fb frekvenciji. Niže od toga je u fazi sa membranom a iznad te frekvencije je u kontrafazi. Iz tih razloga, ispod Fb se emitovanje membrane i tunela poništava, a iznad Fb-a se odzivi sabiraju. Zato je ispod Fb-a ukupni odziv strm i u realnosti je između 18 i 24 dB/oct.

Recimo, kod bass-a Monacor SPH-300CTC hoćeš da vidiš koji je odziv. Izmeriš, ili veruješ u njihovu sličicu (dole). Vidiš da je -6 dB negde na oko 86 Hz i to izabereš kao gornju graničnu frekvenciju na kojoj će se ukrštati odziv od BR tunela sa ovim direktnim. Na osnovu Fgg=86 Hz i Fs=23,5 Hz dobije se Qt=0,22, a odatle Alpha=6,35 pa je Vas=Alpha=35,4 L što nećemo praviti u realnosti već malo veće za ovu konkretnu jedinicu (skoro po pravilu za male vrednosti Qts-a), ali to je metodologija. Fb=h(Qt)*Fs=41,5 Hz.

Postavljena slika

Izvinjavam se što fale neke formule za izračunavanje, nrp. Fgg iz Qt, tj. obrnuto da se dobije Qt, kao i za Alpha i h. Malo mi je komplikovano to ovde postaviti, a postoji u literaturi. Pošto se dobijaju iz prenosnih funkcija normalizovanih frekvencija, predstavljeno je preko tabela variranjem vrednosti, a ja imam svoje formule (uglavnom neke kombinovane eksponencijalne) koje simuliraju krivu koja se dobije iz tabelarnih vrednosti i koje su mi pojednostavile situaciju da ne moram da gledam u tabele frednosti h1, h2, Alpha, itd. za određene vrednosti Qt.

Drugi bitan razlog je što sam gledao da što više parametara u formulama koje povezuju T/S parametre predstavim preko funkcije u zavisnosti od Qt, tako da mogu u nekim analizama da eliminišem što više nepoznatih, i ostanem samo na Qt preko koga mogu da dobijam sve ostalo, ili obrnuto, preko nekog drugog poznatog parametra da dobijem Qt, a onda preko njega ostale nepoznate parametre.

Al' objašnjavam, ko je bar nešto shvatio dobije medalju. :lol:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Rezultat je veoma "uzburkan" vazduh, iz daljine gledan grafikon (možda) omogućava uočavanje sinusoide kao nosioca signala, ali je ona žestoko izobličena dodatnim uticajima. Fiziološki, to daje utisak dubokog basa, ali, kada se govori o definisanosti zvuka, treba početi od najnižih harmonika. Ne verujem da su definisani basovi mogući i kod najbolje izvedenih BR kutija. :dubbio:

Pa, sad, nije to baš tako jednostavno, i tako loše, inače se ne bi nikada prodali zvučnici od 80.000$ gde bass radi po BR principu, i to sa tunelom.

Zato što postoji i jedna bolja varijanta BR principa, a to je sa pasivnom membranom tj. pasivni radiator - PR.

To što zvuk stiže iz plastičnog tunela tebi je vizuelno odbojno jer ukazuje na nesolidnost plastike tunela, u odnosu na veliku lepu membranu koja se kreće napred-nazad. Automatski ti vizuelizacijom sugeriše da to ništa ne valja. Ali, nije baš tako. Po istom principu rade. Kretanje poremećaja pritiska kroz vazduh. Jeste da BR tunel ima nešto veća izobličenja, ali je sve vrlo upotrebljivo. Bass-reflex preko PR, ako se dobro uradi ima zaista vrlo niska izobličenja, a PR jedinica je i bolja za najniže frekvencije od same aktivne jedinice. Često je veća površina membrane, napravljenja je za vrlo dugačke hodove, i kvalitetna PR ima vrlo male mehaničke gubitke tj. visoku vrednost Qms-a. Nisam imao prilike da se praktično bavim PR varijantama, ali sam vrlo zainteresovan, i nadam se da će stići na dnevni red.

Na slici dole je izgled "grbe" odziva kod bass-reflex principa. Nisam našao bolju sliku. :D

Postavljena slika

Karakteristikama tunela i veličinom zvučne kutije se položaj grbe odziva BR-a pomera. Potrebno je namestiti tako da se uklopi sa odzivom direktnog emitovanja membrane, kao "produžetak" prema nižim frekvencijama, a istovremeno da je amplitudni nivo tj. SPL poravnan sa ostakom opsega.

Na ovoj slici se ne vidi dobro i pravilno šta se dešava kada se ide levo (prema nižim frekvencijama) a šta desno (prema višim frekvencijama). Prema nižim je i amplituda manja, pa se dobija dublji bass, ali slabijeg intenziteta, dok ako se ode previše na desno dobija se odziv iz BR-a više amplitude i "prebačaj" u odnosu na odziv ostatka opsega, ali i viša F3 (-3 dB) frekvencija, tj. "manje dubok bass".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ima i onih koji hvale "line array" koji se sastoji od 20-40 komada zvucnika precnika 8-10 cm po kanalu, u prostim kompresionim kutijama, koje sa ekvajlzacijom navodno mogu zvucati jako lepo. Licno, sa stanovista "WAF-a", meni je to privlacno, zato sto bi takav zvucnik mogao stajati do zida ili u coskovima, ne bi bio nametljiv dimenzijama (osim visinom, ali to nije problem), a moglao bi lepo da svira. S'druge strane, problem je cena, jer kupiti 30-50 ili vise komada pristojnog, malog drivera u cenovnom rangu do nekih 30 eura po komadu, nije bas malo...

Evo pogledajte ovo: www.madisound.com/pdf/TheCHRArray-plan-250811.pdf

i ovde:

http://www.madisound.com/madisound_news/2011/08/mark-audio-chr-70-line-array.html

Pitanje: Da li je neko od vas cuo takav line-array, i da li vam se svideo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   1 member

×