Woland

^isto x 3.. a ja im onda citiram Panteliju - sve svoje ostavljam sebi

^isto x 3.. a ja im onda citiram Panteliju - sve svoje ostavljam sebi

^isto x 3.. a ja im onda citiram Panteliju - sve svoje ostavljam sebi

Ovo mi je onako baš dobro!

 

Zbigniew Namyslowski Quartet


Malo o izdanju:

 

12.10.2024. Bitef Teatar - Ućutkivanje Sokrata, režija: Nebojša Bradić, pisac: Hauard Brenton

mnogo je vremena prošlo od kada je Ljuba Tadić u iznošenom himationu gazio po daskama Jugoslovenskog Dramskog u Odbrani Sokratovoj; to je bilo krajem šezdesetih, tada se u Ateljeu, veoma brzo posle njujorške premijere davala i Kosa, tada se osnovan i Bitef, studenti su protestvovali a Beograd je bio svet; teret kosmopolitizma Beograd je nosio lagano, bez potrebe da ga ističe, čak ni da govori o tome.. kada se toga ponovo dosetilo, pa ga otštampalo na transparentu, tada je svet već odavno napustio Beograd.
ove jeseni svet se vratio u Beograd - tek dve godine nakon svetske premijere drama Hauarda Brentona - Ućutkivanje Sokrata (Cancelling Socrates) je postavljeno u Bitef Teatru; Brentonova drama daje epilog Platonovoj Odbrani Sokratovoj, i to tako što bez patosa, izlaže Sokratovu nepokolebljivu vernost sopstvenim idealima.
neprijatna su bila pitanja koja je Sokrat postavljao, čak i više za njega nego za sagovornika, za vlast, svetovnu i duhovnu, su bila opasna, društvo su terala na razmišljanje, ali kako onda tako i danas, ljudi se plaše da od razmišljanja ne dobiju rak na mozgu, da je izgube glavu, pa je onda logično da 501 ljutiti porotnik skrati Sokrata za glavu, dopuštajući mu mogućnost da se pokaje, da zatraži milost, plati kaznu, što on nije učinio
tadašnje antičko društvo je kanselovalo Sokrata.. i današnje bi učinilo to isto; stameni Nebojša bradić je Cancelling preveo kao Ućutkivanje i delom se otklonio od Cancel (ne)kulture koja je danas sveprisutna i tako delimično relativizovao paralelu koju je postavio pisac drame; bilo bi logično, ispravno i hrabro prevesti dramu kao - Kanselovanje Sokrata, taj anglicizam je prisutan u našem govoru zato što ne postoji adekvatan prevod.. ali Bradić zna zbog čega je to uradio, a to je jedina primedba reditelju - četvoro glumaca, nešto svetla, prazna scena sa stepeništem, svedena muzika i par slajdova su zahtevali značajno rediteljsko umeće, da bi se napravila tečna predstava, što je Bradić uspeo.
Bojan Dimitrijević je filigranski oblikovao svog Sokrata, izneo ga je nenametljivo, ali snažno; njegovo čitanje Sokrata je bilo duboko promišljeno, a prezentacija odmerena.

12.10.2024. Bitef Teatar - Ućutkivanje Sokrata, režija: Nebojša Bradić, pisac: Hauard Brenton

mnogo je vremena prošlo od kada je Ljuba Tadić u iznošenom himationu gazio po daskama Jugoslovenskog Dramskog u Odbrani Sokratovoj; to je bilo krajem šezdesetih, tada se u Ateljeu, veoma brzo posle njujorške premijere davala i Kosa, tada se osnovan i Bitef, studenti su protestvovali a Beograd je bio svet; teret kosmopolitizma Beograd je nosio lagano, bez potrebe da ga ističe, čak ni da govori o tome.. kada se toga ponovo dosetilo, pa ga otštampalo na transparentu, tada je svet već odavno napustio Beograd.
ove jeseni svet se vratio u Beograd - tek dve godine nakon svetske premijere drama Hauarda Brentona - Ućutkivanje Sokrata (Cancelling Socrates) je postavljeno u Bitef Teatru; Brentonova drama daje epilog Platonovoj Odbrani Sokratovoj, i to tako što bez patosa, izlaže Sokratovu nepokolebljivu vernost sopstvenim idealima.
neprijatna su bila pitanja koja je Sokrat postavljao, čak i više za njega nego za sagovornika, za vlast, svetovnu i duhovnu, su bila opasna, društvo su terala na razmišljanje, ali kako onda tako i danas, ljudi se plaše da od razmišljanja ne dobiju rak na mozgu, da je izgube glavu, pa je onda logično da 501 ljutiti porotnik skrati Sokrata za glavu, dopuštajući mu mogućnost da se pokaje, da zatraži milost, plati kaznu, što on nije učinio
tadašnje antičko društvo je kanselovalo Sokrata.. i današnje bi učinilo to isto; stameni Nebojša bradić je Cancelling preveo kao Ućutkivanje i delom se otklonio od Cancel (ne)kulture koja je danas sveprisutna i tako delimično relativizovao paralelu koju je postavio pisac drame; bilo bi logično, ispravno i hrabro prevesti dramu kao - Kanselovanje Sokrata, taj anglicizam je prisutan u našem govoru zato što ne postoji adekvatan prevod.. ali Bradić zna zbog čega je to uradio, a to je jedina primedba reditelju - četvoro glumaca, nešto svetla, prazna scena sa stepeništem, svedena muzika i par slajdova su zahtevali značajno rediteljsko umeće, da bi se napravila tečna predstava, što je Bradić uspeo.
Bojan Dimitrijević je filigranski oblikovao svog Sokrata, izneo ga je nenametljivo, ali snažno; njegovo čitanje Sokrata je bilo duboko promišljeno, a prezentacija odmerena.

12.10.2024. Bitef Teatar - Ućutkivanje Sokrata, režija: Nebojša Bradić, pisac: Hauard Brenton

mnogo je vremena prošlo od kada je Ljuba Tadić u iznošenom himationu gazio po daskama Jugoslovenskog Dramskog u Odbrani Sokratovoj; to je bilo krajem šezdesetih, tada se u Ateljeu, veoma brzo posle njujorške premijere davala i Kosa, tada se osnovan i Bitef, studenti su protestvovali a Beograd je bio svet; teret kosmopolitizma Beograd je nosio lagano, bez potrebe da ga ističe, čak ni da govori o tome.. kada se toga ponovo dosetilo, pa ga otštampalo na transparentu, tada je svet već odavno napustio Beograd.
ove jeseni svet se vratio u Beograd - tek dve godine nakon svetske premijere drama Hauarda Brentona - Ućutkivanje Sokrata (Cancelling Socrates) je postavljeno u Bitef Teatru; Brentonova drama daje epilog Platonovoj Odbrani Sokratovoj, i to tako što bez patosa, izlaže Sokratovu nepokolebljivu vernost sopstvenim idealima.
neprijatna su bila pitanja koja je Sokrat postavljao, čak i više za njega nego za sagovornika, za vlast, svetovnu i duhovnu, su bila opasna, društvo su terala na razmišljanje, ali kako onda tako i danas, ljudi se plaše da od razmišljanja ne dobiju rak na mozgu, da je izgube glavu, pa je onda logično da 501 ljutiti porotnik skrati Sokrata za glavu, dopuštajući mu mogućnost da se pokaje, da zatraži milost, plati kaznu, što on nije učinio
tadašnje antičko društvo je kanselovalo Sokrata.. i današnje bi učinilo to isto; stameni Nebojša bradić je Cancelling preveo kao Ućutkivanje i delom se otklonio od Cancel (ne)kulture koja je danas sveprisutna i tako delimično relativizovao paralelu koju je postavio pisac drame; bilo bi logično, ispravno i hrabro prevesti dramu kao - Kanselovanje Sokrata, taj anglicizam je prisutan u našem govoru zato što ne postoji adekvatan prevod.. ali Bradić zna zbog čega je to uradio, a to je jedina primedba reditelju - četvoro glumaca, nešto svetla, prazna scena sa stepeništem, svedena muzika i par slajdova su zahtevali značajno rediteljsko umeće, da bi se napravila tečna predstava, što je Bradić uspeo.
Bojan Dimitrijević je filigranski oblikovao svog Sokrata, izneo ga je nenametljivo, ali snažno; njegovo čitanje Sokrata je bilo duboko promišljeno, a prezentacija odmerena.

12.10.2024. Bitef Teatar - Ućutkivanje Sokrata, režija: Nebojša Bradić, pisac: Hauard Brenton

mnogo je vremena prošlo od kada je Ljuba Tadić u iznošenom himationu gazio po daskama Jugoslovenskog Dramskog u Odbrani Sokratovoj; to je bilo krajem šezdesetih, tada se u Ateljeu, veoma brzo posle njujorške premijere davala i Kosa, tada se osnovan i Bitef, studenti su protestvovali a Beograd je bio svet; teret kosmopolitizma Beograd je nosio lagano, bez potrebe da ga ističe, čak ni da govori o tome.. kada se toga ponovo dosetilo, pa ga otštampalo na transparentu, tada je svet već odavno napustio Beograd.
ove jeseni svet se vratio u Beograd - tek dve godine nakon svetske premijere drama Hauarda Brentona - Ućutkivanje Sokrata (Cancelling Socrates) je postavljeno u Bitef Teatru; Brentonova drama daje epilog Platonovoj Odbrani Sokratovoj, i to tako što bez patosa, izlaže Sokratovu nepokolebljivu vernost sopstvenim idealima.
neprijatna su bila pitanja koja je Sokrat postavljao, čak i više za njega nego za sagovornika, za vlast, svetovnu i duhovnu, su bila opasna, društvo su terala na razmišljanje, ali kako onda tako i danas, ljudi se plaše da od razmišljanja ne dobiju rak na mozgu, da je izgube glavu, pa je onda logično da 501 ljutiti porotnik skrati Sokrata za glavu, dopuštajući mu mogućnost da se pokaje, da zatraži milost, plati kaznu, što on nije učinio
tadašnje antičko društvo je kanselovalo Sokrata.. i današnje bi učinilo to isto; stameni Nebojša bradić je Cancelling preveo kao Ućutkivanje i delom se otklonio od Cancel (ne)kulture koja je danas sveprisutna i tako delimično relativizovao paralelu koju je postavio pisac drame; bilo bi logično, ispravno i hrabro prevesti dramu kao - Kanselovanje Sokrata, taj anglicizam je prisutan u našem govoru zato što ne postoji adekvatan prevod.. ali Bradić zna zbog čega je to uradio, a to je jedina primedba reditelju - četvoro glumaca, nešto svetla, prazna scena sa stepeništem, svedena muzika i par slajdova su zahtevali značajno rediteljsko umeće, da bi se napravila tečna predstava, što je Bradić uspeo.
Bojan Dimitrijević je filigranski oblikovao svog Sokrata, izneo ga je nenametljivo, ali snažno; njegovo čitanje Sokrata je bilo duboko promišljeno, a prezentacija odmerena.

12.10.2024. Bitef Teatar - Ućutkivanje Sokrata, režija: Nebojša Bradić, pisac: Hauard Brenton

mnogo je vremena prošlo od kada je Ljuba Tadić u iznošenom himationu gazio po daskama Jugoslovenskog Dramskog u Odbrani Sokratovoj; to je bilo krajem šezdesetih, tada se u Ateljeu, veoma brzo posle njujorške premijere davala i Kosa, tada se osnovan i Bitef, studenti su protestvovali a Beograd je bio svet; teret kosmopolitizma Beograd je nosio lagano, bez potrebe da ga ističe, čak ni da govori o tome.. kada se toga ponovo dosetilo, pa ga otštampalo na transparentu, tada je svet već odavno napustio Beograd.
ove jeseni svet se vratio u Beograd - tek dve godine nakon svetske premijere drama Hauarda Brentona - Ućutkivanje Sokrata (Cancelling Socrates) je postavljeno u Bitef Teatru; Brentonova drama daje epilog Platonovoj Odbrani Sokratovoj, i to tako što bez patosa, izlaže Sokratovu nepokolebljivu vernost sopstvenim idealima.
neprijatna su bila pitanja koja je Sokrat postavljao, čak i više za njega nego za sagovornika, za vlast, svetovnu i duhovnu, su bila opasna, društvo su terala na razmišljanje, ali kako onda tako i danas, ljudi se plaše da od razmišljanja ne dobiju rak na mozgu, da je izgube glavu, pa je onda logično da 501 ljutiti porotnik skrati Sokrata za glavu, dopuštajući mu mogućnost da se pokaje, da zatraži milost, plati kaznu, što on nije učinio
tadašnje antičko društvo je kanselovalo Sokrata.. i današnje bi učinilo to isto; stameni Nebojša bradić je Cancelling preveo kao Ućutkivanje i delom se otklonio od Cancel (ne)kulture koja je danas sveprisutna i tako delimično relativizovao paralelu koju je postavio pisac drame; bilo bi logično, ispravno i hrabro prevesti dramu kao - Kanselovanje Sokrata, taj anglicizam je prisutan u našem govoru zato što ne postoji adekvatan prevod.. ali Bradić zna zbog čega je to uradio, a to je jedina primedba reditelju - četvoro glumaca, nešto svetla, prazna scena sa stepeništem, svedena muzika i par slajdova su zahtevali značajno rediteljsko umeće, da bi se napravila tečna predstava, što je Bradić uspeo.
Bojan Dimitrijević je filigranski oblikovao svog Sokrata, izneo ga je nenametljivo, ali snažno; njegovo čitanje Sokrata je bilo duboko promišljeno, a prezentacija odmerena.

Ovo je prilično ozbiljna stvar!
Supex SD-900
 
 

Tchaikovsky - Violin Concerto In D major, Op. 35 ( 1957 )
Chicago Symphony Orchestra
Pyotr Ilyich Tchaikovsky
Fritz Reiner
Jascha Heifetz, violin
Chicago Symphony Orchestra
Fritz Reiner, conductor
Recorded at the Symphony Center Orchestra Hall, Chicago on 19.IV.1957
 
Alexandre Bak 2023
 
 

Evo sta sam jos pokupi na blic, ide kasnije na slisanje, ista serija, mislim da ima Qobutz :
Brahms - Violin Concerto In D major, Op. 77 ( 1955 )
 
Chicago Symphony Orchestra
Composer : Johannes Brahms
Dirigent : Fritz Reiner
Artists :
Jascha Heifetz, violin
Chicago Symphony Orchestra
Fritz Reiner, conductor
Recorded at the Symphony Center Orchestra Hall, Chicago on 21.II.1955
Alexandre Bak 2023
 
 

onomad 2007 menščini, Mihalkov je snimio film "12" - priču o čečenskom dečaku optuženom za ubistvo i poroti koja mu je sudila; Mihalkov je rekao da je tim filmom napravio omaž filmu 12 Angry Man.. možda i jeste, možda ipak nije već je podilazio najvećem filmskom tržištu, ali ono što je sigurno - Mihalkov je napravio i glumi u pozorišnoj predstavi 12, koja krajem oktobra gostuje u Narodnom Pozorištu

verujem da smo ovo gostovanje dobili samo zbog sankcija EU prema RF, hvala EU
 
 

30.09.2024. JDP - Edip, Režija Vito Taufer, Sofokle

Edipom su se bogovi poigrali i evo već oko 400 godina više od 2 milenijuma, nesrećnik ne može da se oslobodi kompleksa uzrokovanog smicalicom koju su mu isti ti bogovi spakovali i koja podrazumeva ubistvo oca i incest sa majkom, što ishoduje kopanjem sopstvenih očiju čarnih i sramotom.. 2.5 milenijuma sramote.. žao mi ga je majkemi
Milan Marić svog Edipa igra u kafani, uz živu muziku koju je komponovao Manjifiko, i dobro ga igra - pevalo se, bilo je i derta, proklinjalo i preklinjalo, krvarilo na sceni i po prvim redovima, glumilo i preglumljivalo i na kraju to i nije bilo loše, iako su songovi bili neubedljivi, kafana upeglana i nekako sterilna, a dijalozi delom usiljeni i mučni preko potrebne mere
U stvari, predstava je bila dobra - hrabro je iznesena smela prezentacija, koja je bila potpuno dorađena i koja je svoju ideju iznela do kraja, što je danas retkost.. od Marića će tek biti nešto, nadam se da će umeti da se izbori sa obožavanjem kojim ga publika obasipa, bilo bi šteta da poklekne
Upravo je to obožavanje razlog što se do karte za Edipa teško dolazi, od ljudi (žena) koje u pozorište retko ili nikada ne idu; za njih je ova predstava i vrh i top i super, a to je lepo i dobro za pozorište

tvoje da trazis, on neka se snalazi....
hihihi

ene, ostah duzan malo vise od principijelne seme
 
sto bi rek'o krca, sve preckupi delovi

 
 

znaci kad i Vrhovni Influjenser zamijeti....... 
neka ti skolski drug donese proto na zanimaciju
#4952
 
https://www.diyaudio.rs/topic/8906-zm-random-zanimacije/?do=findComment&comment=461045
 

Terje Ripdal - jedan od Heroja ECM lebela. Jos od duplog LP Odisej, pratim, kupujem sve sto naleti, a da nije bolesno skupo.
Eto, posrecilo se pre neki dan ( a da ne kosta bubreg ).  album Waves iz 1977 god.
Me Happy. 
Upravo odlusano . . . .  preporuka ! 

^ dabre
 

Colin Farrell !!! Woooow
The Penguin (TV Mini Series 2024) - IMDb
WWW.IMDB.COM | TV-MA  

^ još dva izvođenja Šubertove sonate za klavir br. 21 D. 960 - Alfred Brendel i Wilhelm Kempf


Brendelovo lirsko i Kempovo akademsko; Rihterovo mi se najviše sviđa, naročito ovo gore iz '57; Glen Guld je negde (zaturih link) izjavio da "nema strpljenja" za Šuberta i pohvalno govorio o Rihterovom, nešto sporijem izvođenju sonate br. 21, odatle je krenulo ovo jutrošnje istraživanje

Rock je prvo bio mlad, a rokerima su sijale oči i nazirala im se aura iznad glava dok su bili na sceni.. potom su oni (pa i svi ostali) počeli sebe da shvataju previše ozbiljno, tiraži su porasli, monopolizovali su scenu, pojavile su se "supergrupe", mastodonti rokenrola, zvezde.. pa su onda došli neki novi klinci i u garažama počeli da prangijaju neku drugačiju muziku - novi talas
Britanija je imala London i Mančester, a Srbija Beograd i Novi Sad; NS je uvek bio u senci prestonice, ali stameno je gurao tu svoju novu stvar, preko La Strade, Lune, Rex Ilusivii, Obojenog programa, Boja, Patke, Laboratorije itd, i bio sebi dovoljan.. ove godine je novosadski SKC objavio demo materijale novosadskih novotalasnih bendova sa početka osamdesetih na dvostrukom vinil albumu pod imenom NORK; ko je dolazio u NS tada zna šta je bio NORK, ko nije može da oseti deo etmosfere slušajući ovaj sjajno produciran i veoma svež, dobro snimljen i otisnut album

^tja.. daljinci su za pičkice, pravi, hardcore slušaoci ustanu da okrenu ploču, usput nešto pregrizu, izaberu narednu ploču, uspu piće; rečju - slušaju širom otvorenih očiju
 

Dodaj u istrazivanje def. i Kristijana Cimermana ( znam da je expert za Sopena, ali IMO "kida" i Suberta samo tako ), kao i moju omiljenu Tatajnu Nikolajevu ( znam da je specijalista za Baha, ali njeno izvodjenje sonate D. 960 je veoma nadanjujuce. Naravno i ovo IMO ).
Jos sam na odmoru, tako da ovo ide pravo iz memorije sive mase.
Genereralno, uzivaj u daljem traganju.