beatgoeson

Dobro si primetio: ljubitelji širokopojasnih i minimalističkih sistema, kao ljubitelji lepog zvuka, nikako da ukapiraju da bez realnih basova nema verne reprodukcije.
Nažalost, put do dobrog basa je težak i skup.
Generalno, većina pokušaja da se neki osrednji (čitaj: loš) sub uklopi sa vuferom koji je na 40-50Hz već u zoni visokih izobličenja, u kontra-fazi zbog (najčešće) bas-refleksa ili nekog TL-a je osuđena na propast, po prirodi stvari. 

Dobro si primetio: ljubitelji širokopojasnih i minimalističkih sistema, kao ljubitelji lepog zvuka, nikako da ukapiraju da bez realnih basova nema verne reprodukcije.
Nažalost, put do dobrog basa je težak i skup.
Generalno, većina pokušaja da se neki osrednji (čitaj: loš) sub uklopi sa vuferom koji je na 40-50Hz već u zoni visokih izobličenja, u kontra-fazi zbog (najčešće) bas-refleksa ili nekog TL-a je osuđena na propast, po prirodi stvari. 

Dobro si primetio: ljubitelji širokopojasnih i minimalističkih sistema, kao ljubitelji lepog zvuka, nikako da ukapiraju da bez realnih basova nema verne reprodukcije.
Nažalost, put do dobrog basa je težak i skup.
Generalno, većina pokušaja da se neki osrednji (čitaj: loš) sub uklopi sa vuferom koji je na 40-50Hz već u zoni visokih izobličenja, u kontra-fazi zbog (najčešće) bas-refleksa ili nekog TL-a je osuđena na propast, po prirodi stvari. 

Pokrenuta zapremina vazduha je svakako ista. Ali, ima tu jedna važna stvar. Konkretno,  napravio sam simulaciju za ovaj tvoj primer, za 40Hz i SPL od 93dB na 1m udaljenosti, za Daytonaudio drajvere od 15 i 8 incha, oba u zatvorenoj kutiji. 
Ovaj veći će se pomerati po 1.3mm napred - nazad, a manji 4.8mm. Kada se uzme u obzir da veći drajver ima Xmax 12mm a manji 9mm, dolazimo do zaključka da veći drajver koristi oko 10% svojih mogućnosti, a manji preko 50%. S opadanjem frekvencije ti procenti dramatično idu u korist petnaestice, jer je ona na 20% za 30Hz, a osmica izleće celih devet milimetara i radi sa 100% mogućnosti.
Ono što petnaestica 'ladno i relaksirano odrađuje, osmica radi na svojim limitima, uz značajno veću distorziju.
Inače, 20Hz je limit kada zvuk više osetimo nego što ga čujemo. 30Hz se jasno čuje, kako u maloj, tako i u velikoj prostoriji. Ne samo udarac, nego kontinuiran zvuk. Svi zvuci u sobi su rezultat nekakvih interferencija. Da li se talas od 30Hz potpuno razvio ili nije, nema veze, tek, dovoljno je da postoji odgovarajuća oscilacija pritiska vazduha.

Pokrenuta zapremina vazduha je svakako ista. Ali, ima tu jedna važna stvar. Konkretno,  napravio sam simulaciju za ovaj tvoj primer, za 40Hz i SPL od 93dB na 1m udaljenosti, za Daytonaudio drajvere od 15 i 8 incha, oba u zatvorenoj kutiji. 
Ovaj veći će se pomerati po 1.3mm napred - nazad, a manji 4.8mm. Kada se uzme u obzir da veći drajver ima Xmax 12mm a manji 9mm, dolazimo do zaključka da veći drajver koristi oko 10% svojih mogućnosti, a manji preko 50%. S opadanjem frekvencije ti procenti dramatično idu u korist petnaestice, jer je ona na 20% za 30Hz, a osmica izleće celih devet milimetara i radi sa 100% mogućnosti.
Ono što petnaestica 'ladno i relaksirano odrađuje, osmica radi na svojim limitima, uz značajno veću distorziju.
Inače, 20Hz je limit kada zvuk više osetimo nego što ga čujemo. 30Hz se jasno čuje, kako u maloj, tako i u velikoj prostoriji. Ne samo udarac, nego kontinuiran zvuk. Svi zvuci u sobi su rezultat nekakvih interferencija. Da li se talas od 30Hz potpuno razvio ili nije, nema veze, tek, dovoljno je da postoji odgovarajuća oscilacija pritiska vazduha.

Pokrenuta zapremina vazduha je svakako ista. Ali, ima tu jedna važna stvar. Konkretno,  napravio sam simulaciju za ovaj tvoj primer, za 40Hz i SPL od 93dB na 1m udaljenosti, za Daytonaudio drajvere od 15 i 8 incha, oba u zatvorenoj kutiji. 
Ovaj veći će se pomerati po 1.3mm napred - nazad, a manji 4.8mm. Kada se uzme u obzir da veći drajver ima Xmax 12mm a manji 9mm, dolazimo do zaključka da veći drajver koristi oko 10% svojih mogućnosti, a manji preko 50%. S opadanjem frekvencije ti procenti dramatično idu u korist petnaestice, jer je ona na 20% za 30Hz, a osmica izleće celih devet milimetara i radi sa 100% mogućnosti.
Ono što petnaestica 'ladno i relaksirano odrađuje, osmica radi na svojim limitima, uz značajno veću distorziju.
Inače, 20Hz je limit kada zvuk više osetimo nego što ga čujemo. 30Hz se jasno čuje, kako u maloj, tako i u velikoj prostoriji. Ne samo udarac, nego kontinuiran zvuk. Svi zvuci u sobi su rezultat nekakvih interferencija. Da li se talas od 30Hz potpuno razvio ili nije, nema veze, tek, dovoljno je da postoji odgovarajuća oscilacija pritiska vazduha.

Pokrenuta zapremina vazduha je svakako ista. Ali, ima tu jedna važna stvar. Konkretno,  napravio sam simulaciju za ovaj tvoj primer, za 40Hz i SPL od 93dB na 1m udaljenosti, za Daytonaudio drajvere od 15 i 8 incha, oba u zatvorenoj kutiji. 
Ovaj veći će se pomerati po 1.3mm napred - nazad, a manji 4.8mm. Kada se uzme u obzir da veći drajver ima Xmax 12mm a manji 9mm, dolazimo do zaključka da veći drajver koristi oko 10% svojih mogućnosti, a manji preko 50%. S opadanjem frekvencije ti procenti dramatično idu u korist petnaestice, jer je ona na 20% za 30Hz, a osmica izleće celih devet milimetara i radi sa 100% mogućnosti.
Ono što petnaestica 'ladno i relaksirano odrađuje, osmica radi na svojim limitima, uz značajno veću distorziju.
Inače, 20Hz je limit kada zvuk više osetimo nego što ga čujemo. 30Hz se jasno čuje, kako u maloj, tako i u velikoj prostoriji. Ne samo udarac, nego kontinuiran zvuk. Svi zvuci u sobi su rezultat nekakvih interferencija. Da li se talas od 30Hz potpuno razvio ili nije, nema veze, tek, dovoljno je da postoji odgovarajuća oscilacija pritiska vazduha.

Pokrenuta zapremina vazduha je svakako ista. Ali, ima tu jedna važna stvar. Konkretno,  napravio sam simulaciju za ovaj tvoj primer, za 40Hz i SPL od 93dB na 1m udaljenosti, za Daytonaudio drajvere od 15 i 8 incha, oba u zatvorenoj kutiji. 
Ovaj veći će se pomerati po 1.3mm napred - nazad, a manji 4.8mm. Kada se uzme u obzir da veći drajver ima Xmax 12mm a manji 9mm, dolazimo do zaključka da veći drajver koristi oko 10% svojih mogućnosti, a manji preko 50%. S opadanjem frekvencije ti procenti dramatično idu u korist petnaestice, jer je ona na 20% za 30Hz, a osmica izleće celih devet milimetara i radi sa 100% mogućnosti.
Ono što petnaestica 'ladno i relaksirano odrađuje, osmica radi na svojim limitima, uz značajno veću distorziju.
Inače, 20Hz je limit kada zvuk više osetimo nego što ga čujemo. 30Hz se jasno čuje, kako u maloj, tako i u velikoj prostoriji. Ne samo udarac, nego kontinuiran zvuk. Svi zvuci u sobi su rezultat nekakvih interferencija. Da li se talas od 30Hz potpuno razvio ili nije, nema veze, tek, dovoljno je da postoji odgovarajuća oscilacija pritiska vazduha.

Pokrenuta zapremina vazduha je svakako ista. Ali, ima tu jedna važna stvar. Konkretno,  napravio sam simulaciju za ovaj tvoj primer, za 40Hz i SPL od 93dB na 1m udaljenosti, za Daytonaudio drajvere od 15 i 8 incha, oba u zatvorenoj kutiji. 
Ovaj veći će se pomerati po 1.3mm napred - nazad, a manji 4.8mm. Kada se uzme u obzir da veći drajver ima Xmax 12mm a manji 9mm, dolazimo do zaključka da veći drajver koristi oko 10% svojih mogućnosti, a manji preko 50%. S opadanjem frekvencije ti procenti dramatično idu u korist petnaestice, jer je ona na 20% za 30Hz, a osmica izleće celih devet milimetara i radi sa 100% mogućnosti.
Ono što petnaestica 'ladno i relaksirano odrađuje, osmica radi na svojim limitima, uz značajno veću distorziju.
Inače, 20Hz je limit kada zvuk više osetimo nego što ga čujemo. 30Hz se jasno čuje, kako u maloj, tako i u velikoj prostoriji. Ne samo udarac, nego kontinuiran zvuk. Svi zvuci u sobi su rezultat nekakvih interferencija. Da li se talas od 30Hz potpuno razvio ili nije, nema veze, tek, dovoljno je da postoji odgovarajuća oscilacija pritiska vazduha.

Možda tek neoprezom, na istoj ovoj temi je pala ocena da su zvučnici pokazali tek 10% svojih mogućnosti, te da će nova prezentacija sa sopstvenom elektronikom pokazati i onaj ostatak. Imao sam priliku da popričam sa autorom zvučnika (valjda je to Branko Bin) i deluje mi kao kul lik, pa verujem da je izjava pala bez zle namere. Elem, nema potrebe da neko sa strane dosoljava, a Šolajina najavljena prezentacija je, nekako, logičan nastavak priče, i objavljena je na pravom mestu.
Niko ovde nije od juče u ovome, kad je u pitanju nelinearnost reprodukcije svima bi trebalo da prvo padne na pamet sprega zvučnici - prostorija. I ja sam mislio da će moji zvučnici svirati dobro bilo gde, samo treba sesti na pravu poziciju, pa se desilo da u kafeu Opera u NS prostor "pojede" dosta toga. 

Možda tek neoprezom, na istoj ovoj temi je pala ocena da su zvučnici pokazali tek 10% svojih mogućnosti, te da će nova prezentacija sa sopstvenom elektronikom pokazati i onaj ostatak. Imao sam priliku da popričam sa autorom zvučnika (valjda je to Branko Bin) i deluje mi kao kul lik, pa verujem da je izjava pala bez zle namere. Elem, nema potrebe da neko sa strane dosoljava, a Šolajina najavljena prezentacija je, nekako, logičan nastavak priče, i objavljena je na pravom mestu.
Niko ovde nije od juče u ovome, kad je u pitanju nelinearnost reprodukcije svima bi trebalo da prvo padne na pamet sprega zvučnici - prostorija. I ja sam mislio da će moji zvučnici svirati dobro bilo gde, samo treba sesti na pravu poziciju, pa se desilo da u kafeu Opera u NS prostor "pojede" dosta toga. 

Možda tek neoprezom, na istoj ovoj temi je pala ocena da su zvučnici pokazali tek 10% svojih mogućnosti, te da će nova prezentacija sa sopstvenom elektronikom pokazati i onaj ostatak. Imao sam priliku da popričam sa autorom zvučnika (valjda je to Branko Bin) i deluje mi kao kul lik, pa verujem da je izjava pala bez zle namere. Elem, nema potrebe da neko sa strane dosoljava, a Šolajina najavljena prezentacija je, nekako, logičan nastavak priče, i objavljena je na pravom mestu.
Niko ovde nije od juče u ovome, kad je u pitanju nelinearnost reprodukcije svima bi trebalo da prvo padne na pamet sprega zvučnici - prostorija. I ja sam mislio da će moji zvučnici svirati dobro bilo gde, samo treba sesti na pravu poziciju, pa se desilo da u kafeu Opera u NS prostor "pojede" dosta toga. 

Možda tek neoprezom, na istoj ovoj temi je pala ocena da su zvučnici pokazali tek 10% svojih mogućnosti, te da će nova prezentacija sa sopstvenom elektronikom pokazati i onaj ostatak. Imao sam priliku da popričam sa autorom zvučnika (valjda je to Branko Bin) i deluje mi kao kul lik, pa verujem da je izjava pala bez zle namere. Elem, nema potrebe da neko sa strane dosoljava, a Šolajina najavljena prezentacija je, nekako, logičan nastavak priče, i objavljena je na pravom mestu.
Niko ovde nije od juče u ovome, kad je u pitanju nelinearnost reprodukcije svima bi trebalo da prvo padne na pamet sprega zvučnici - prostorija. I ja sam mislio da će moji zvučnici svirati dobro bilo gde, samo treba sesti na pravu poziciju, pa se desilo da u kafeu Opera u NS prostor "pojede" dosta toga. 

Hvala, potrudiću se.
Više me intrigiraju primedbe o "neuklopljenosti" basova. Imam dugu tradiciju nesporazuma, na oba foruma, po pitanju reprodukcije basova. U ovoj postavci, najidealnije bi bilo da je Fostex upotrebljen na projektovani način. Bas od Fostex-a u refleks kutiji bi bio najidealnije uklopljen, odnosno, uglavnom ga ne bi bilo.
U našoj sobi se forsirala moderna, uglavnom džez, malo žešća produkcija, sa izraženim ekstremima u donjem i gornjem opsegu. Cilj je bio da publika čuje da to može da zvuči drugačije nego što je navikla. Kada su basovi u pitanju, nije se forsirala neka "slojevitost", nego ono što pomera... ako treba, i predmete. Takvih "pomerajućih" momenata ima i u sasvim običnim snimcima, samo ljudi nemaju prilike da ih registruju na svojim uređajima.
Otuda se nekome može učiniti da fale ti nekakvi "prelazni elementi" između basa i Fostexa. Međutim, ni govora o tome. Pustio sam i neke pop-rok numere (Toma Petija, Pritenderse) i to je izuzetno kvalitetan bas u tim, nekakvim, uobičajenim granicama koje reprodukuje većina kućnih sistema.

Stoji da još uvek nisam imao priliku da pažljivije odslušam ni celu muzičku numeru na tim (kompletiranim) zvučnicima. U momentu kada sam završio sklapanje druge kutije, odneo sam ih na farbanje, odatle su se vratile u petak ujutro, sledilo je žurno montiranje, bušnje rupa za terminale, stigao sam u Beograd uveče... Prvi put sam ih čuo pet minuta pre otvaranja vrata za posetioce, kasnili smo sat vremena, zbog nekih malera koji su nas pratili, vezano i za neke druge stvari, ne samo za zvučnike.
Eno ih, sklonjeni, hteo sam da se malo odmorim od njih, baš su me namučili. Svakako ću razmotriti sve primedbe, mada mislim da su reči poput "naporan", "neobuzdan", "neuklopljen" preterane, pomalo diskredituju veliki broj komentatora, pa i onih eminentnih, koji nemaju takvo mišljenje.

Upravo sam naleteo na ovu temu, pa da odgovorim na neke primedbe i nedoumice.
"Visokih k'o salate". Ne znam. Meni i Šolaji to zvuči prirodno. Onima koji slušaju širokopojasne, uz eventualno dodat kvazi-ribončić da "malo šuška", možda je preglasno, možda zaista pršti. Radi takvih ću dodati opciju atenuacije "na dugme". Meni ovaj dijagram (neka radna verzija, nije konačna) ne pokazuje nikakvo dramatično iskakanje visokih. Mereno je sa 1m udaljenosti.

Nije bilo vremena za merenje na licu mesta, basovi su podešavani "na uvo". Prvog dana su bili malo jači (verovatno kao na priloženom dijagramu), drugog malo tiši, možda i preterano tihi. Ali, barem je u tom segmentu zvučnik veoma fleksibilan, svaka primedba na basove je jednostavno neumesna. Čak se i "nedostatak autoriteta u donjim srednjim", ako ga ima, može popraviti blagim pomeranjem rezne frekvencije udesno, ili, još bolje, pravljenjem malo većeg pika iznad reza, uz pomoć DSP-a na basu. To je posao od par minuta. Mogućnosti korigovanja basa DSP-om uopšte nisu koršćene, zbog nedostatka uslova... između ostalog, moraću da nabavim neki kršten laptop. Što se kvaliteta basa tiče (definisanosti, brzine i ataka), iznenadio je i mene, iskreno mislim da zadaje domaći mnogo većim i skupljim sistemima.
Mislim da sam Fostex (165) upotrebio tako da pruži maksimum u opsegu koji reprodukuje. Na licu mesta sam dobio čestitke za uspešno uklapanje sa ribonima... kol'ko ljudi, tol'ko ćudi. Ničim izazvane pohvale od profesora Hajdukovića, akademskog muzičara Zorana Živkovića...
I tako. 

Upravo sam naleteo na ovu temu, pa da odgovorim na neke primedbe i nedoumice.
"Visokih k'o salate". Ne znam. Meni i Šolaji to zvuči prirodno. Onima koji slušaju širokopojasne, uz eventualno dodat kvazi-ribončić da "malo šuška", možda je preglasno, možda zaista pršti. Radi takvih ću dodati opciju atenuacije "na dugme". Meni ovaj dijagram (neka radna verzija, nije konačna) ne pokazuje nikakvo dramatično iskakanje visokih. Mereno je sa 1m udaljenosti.

Nije bilo vremena za merenje na licu mesta, basovi su podešavani "na uvo". Prvog dana su bili malo jači (verovatno kao na priloženom dijagramu), drugog malo tiši, možda i preterano tihi. Ali, barem je u tom segmentu zvučnik veoma fleksibilan, svaka primedba na basove je jednostavno neumesna. Čak se i "nedostatak autoriteta u donjim srednjim", ako ga ima, može popraviti blagim pomeranjem rezne frekvencije udesno, ili, još bolje, pravljenjem malo većeg pika iznad reza, uz pomoć DSP-a na basu. To je posao od par minuta. Mogućnosti korigovanja basa DSP-om uopšte nisu koršćene, zbog nedostatka uslova... između ostalog, moraću da nabavim neki kršten laptop. Što se kvaliteta basa tiče (definisanosti, brzine i ataka), iznenadio je i mene, iskreno mislim da zadaje domaći mnogo većim i skupljim sistemima.
Mislim da sam Fostex (165) upotrebio tako da pruži maksimum u opsegu koji reprodukuje. Na licu mesta sam dobio čestitke za uspešno uklapanje sa ribonima... kol'ko ljudi, tol'ko ćudi. Ničim izazvane pohvale od profesora Hajdukovića, akademskog muzičara Zorana Živkovića...
I tako. 

Upravo sam naleteo na ovu temu, pa da odgovorim na neke primedbe i nedoumice.
"Visokih k'o salate". Ne znam. Meni i Šolaji to zvuči prirodno. Onima koji slušaju širokopojasne, uz eventualno dodat kvazi-ribončić da "malo šuška", možda je preglasno, možda zaista pršti. Radi takvih ću dodati opciju atenuacije "na dugme". Meni ovaj dijagram (neka radna verzija, nije konačna) ne pokazuje nikakvo dramatično iskakanje visokih. Mereno je sa 1m udaljenosti.

Nije bilo vremena za merenje na licu mesta, basovi su podešavani "na uvo". Prvog dana su bili malo jači (verovatno kao na priloženom dijagramu), drugog malo tiši, možda i preterano tihi. Ali, barem je u tom segmentu zvučnik veoma fleksibilan, svaka primedba na basove je jednostavno neumesna. Čak se i "nedostatak autoriteta u donjim srednjim", ako ga ima, može popraviti blagim pomeranjem rezne frekvencije udesno, ili, još bolje, pravljenjem malo većeg pika iznad reza, uz pomoć DSP-a na basu. To je posao od par minuta. Mogućnosti korigovanja basa DSP-om uopšte nisu koršćene, zbog nedostatka uslova... između ostalog, moraću da nabavim neki kršten laptop. Što se kvaliteta basa tiče (definisanosti, brzine i ataka), iznenadio je i mene, iskreno mislim da zadaje domaći mnogo većim i skupljim sistemima.
Mislim da sam Fostex (165) upotrebio tako da pruži maksimum u opsegu koji reprodukuje. Na licu mesta sam dobio čestitke za uspešno uklapanje sa ribonima... kol'ko ljudi, tol'ko ćudi. Ničim izazvane pohvale od profesora Hajdukovića, akademskog muzičara Zorana Živkovića...
I tako.