BokiTokiVoki

Sacuvaj boze kakvi likovi. Znam da za sramotu ne znate, tako da nema svrhe...

Majstore iz radionice, ja to nisam zamislio, već sam izračunao. Plus što je to realnost koja se dešava u mnogo zemalja: solarna energija i energija vetra. Wind farm se šire kao požar. Moja firma pravi i brze katamarane za naručioce koji su vlasnici flota brodova za prevoz tehničara i inženjera za održavanje wind farms u moru. To je u takvoj ekspanziji, da smo angažovali brodogradilišta u Španiji, Poljskoj i U.S. jer kod nas nema kapaciteta da se svi ti brodovi naprave. Cena po kWh u proizvodnji -prva 3 mesta: 1. solarna ; 2. gasna turbina sa vraćanjem sve toplote u ciklus (povećana efikasnost); 3. on-shore wind farm.

Ne zamerite, ali ne znam gde kupite te dezinformacije oko energije i mogućnosti za prelazak na obnovljivu energiju. Primera radi, Island je na već na 100%, Norveška na 98% a npr. Nemačka je na 28-34% i to se povećava tempom od 6% godišnje. Planirali su da budu na 100% do 2050, i to bez nuklearki. Inače nuklearke su, kada se gleda ceo proces, od izgradnje preko eksploatacije do kraja životnog veka, najskuplji kWh od svih. Veliki su troškovi gradnje, em dugo traje, troškovi obuke osoblja, em dugo traje, troškovi odlaganja otpada. A evo nekih interesantnih brojeva. Kada biste zamenili celokupnu proizvodnju struje na svetu sa solarnim panelima, bilo bi potrebno 100 x 150 km2 panela. To i nije toliko za ceo svet. A ako biste zamenili kompletnu konzumaciju energije u svetu, bilo bi potrebno max 3x više, dakle 200 x 225 km2 solarnih panela. I to je dovoljno za proizvodnju 2x više u toku dana, tako da se 50% pušta u mrežu, a 50% da su pumpa voda u akumulaciono jezero, i onda se noću proizvodi struja kroz hidroelektranu. Kao što sam i ranije pomenuo, problem nije tehnologija. Sve je to već rešeno. Problem je veliki broj zemalja i korporacija sa različitim interesima i gledanje kroz profit, tako da ne može da se napravi nikakav dogovor koji bi stvari pogurao brže. Kada bi se ceo svet dogovorio, ne gledajući profit i finansije, cela tranzicija bi mogla da se obavi za max 2 godine. Sve liči na ovaj svet iz filma "Don't look up", gde posle mnogo natezanja, svet ipak bude uništen, a oni koji su najbogatiji i direktno odgovorni za propast, plutaju u svemiru u hibernacijskim kapsulama.

Moja firma je imala prvu probnu vožnju ful baterijskog (radnog) broda 16. Nov. 2017 dakle pre 5 godina. I taj brod je već 5 godina u eksploataciji za farme riba. Ima celodnevnu autonomiju za rad (ne da vozi ceo dan). Prazan je 40 tona, od čega su 8 tona baterije. Može da natovari max 25 tona na dek. Kapacitet baterija je 600 kWh od čega je iskoristivo 510 kWh. Toliko o tome da li se isplati za sisteme veće od auta. Osim razlike u ceni za energiju, ima i manje održavanja. Mislim da im je dnevno razlika 500 Evra, ili godišnje 180.000 Evra, za 5 godina 900.000 Evra ušteda. Cena broda je bila oko 2 miliona a to je možda 20% više nego sličan brod na dizel pogon. Dakle, za 5-6 meseci se otplati razlika u ceni brodova. Al muziku su stavili kao da je: 007, Troja, ili Planet's Doom Day. Sve je stvar želje volje i podsticaja od strane država i vlada, i tu je problem. Mnogi su pod uticajem energetskih lobija, gas i nafta. Tehnološki je sve moguće, pa čak i isplativo.

Pa, sad, zavisi na šta misliš. Majstorisanje oko auta sa SUS motor sigurno mnogo više znaš od mene. Ali, ja sam komentarisao različite tehnologije za pogon, SUS i baterijski, isplativost i statistike.

Stvar ukusa. Ja volim moderan dizajn, tako da je meni ovo vrlo lepo.

Ti vrlo dobro znas u cemu je stvar tako da ovo ne moze da spada pod argument. To je stvar statistike, dakle vrlo malo, u promilima. A taj je kupio jer u NO to ne moze ni da se proda. Sve ima tacan service book, nema zezanja. Ako i ima problema u buduce, servis mu je jeftin u Srbiji.

Ajmo ovako...Prvo, da li si ti ili neko drugi do sada menjao baterije? Naravno da ne, jer su to samo procenjeni rokovi trajanja. A procene su 320-400.000 km, I ni tada vecini nije crkla baterija, vec im se kapacitet smanjio sa fabrickih 100% na mozda 60-70% a ni to se sada ne zna tacno. Evo stari Nissan Leaf oko 10 godina svi shakaju ovde. Drugo, za prethodnih 15 godina je cena baterija stigla na 10% nekadasnje cene. Ne mislis valjda da ce za 15-20 godina cena da bude ista? I trece, mozda najvaznije, "zaboravio" si malu sitnicu, na tih npr. 320.000 km ustedeo si na razlici gorivo-struja oko 30.000 Evra. Stvarno je isto, ali za malo. Vec danas se isplati, cak i u Srbiji, da ko ima da puni na standardnu mrezu od 230V, a hteo je da kupi auto za 8.000 Evra ili vise, doda 10.000E kredita na 7-8 godina, i kupi npr. Hyundai Ioniq EV ili Nissan Leaf oko 3 godine star. Mesecna rata kredita je taman koliko je usteda na gorivo i odrzavanje.

Pa, sad, ne baš ... električni autić: točkovi, volan i kočnice.

Huh! Kako peva, da se zmrzneš....

A sta pokriva ispod 100 Hz? Neki subwooferi? Ima li negde adekvatnih merenja, sa pozicije slusanja, ne ove posalice sa pola metra.

Merenja deluju ok, ali ne bih se ja drzao tih projekata sa drugim zv. jedinicama. Mora da se radi originalno, osim ako nadjes projekat sa istim jedinicama koje i ti koristis. Posebno se ne bih drzao skretnice, jer cesto ili nisu dobre, ili slucajno ili namerno ima gresaka u shemi. Npr. taj prvi ima na FR prigusenje 8 dB....mislim, sa 86,5 dB koliko je efikasnost tog Scan-Speak FR, pa -8 dB nesto mi ne shtima.

Peerless su mali FR, 36 cm2. I imaju 84 dB efikasnost, tako da ne znam kako to moze "da se pusti dole" a da se ne raspadne zvuk posle 10-15 W ?

Pa, dobro, mislilo se na generalni oblik freq. odziva, ali naravno da svako može podesiti kako mu odgovara. Ovde bi prvenstveno bila interesantna rasprava o tome kakve zv. jedinice da se biraju za pasivan zvučnik. I kada biste krenuli u računicu, dobiju se vrlo interesantni rezultati. Tu mislim koliko veće i efikasnije jedinice trebaju na niskotonskom području, nego što to stvarno radi velika većina i DIY-era, i proizvođača zvučnika. Ako ne znate šta i kako računati, pogledajte razne modele zvučnika na merenjima u Stereophile-u koji imaju ovaj "target odziv" pa obratite pažnju koje su jedinice korištene, i kolika je ukupna efikasnost zvučnika. To su po pravilu srednje i niže efikasnosti i potreba za većom snagom pojačala, jer ne može drugačije da se postigne ovaj freq. odziv, a da se imaju zv. jedinice tj. ceo zvučnik koji je kvalitetan i sa niskim izobličenjima.

Mislio sam da je jasno i da se podrazumeva da je i prvo i drugo na mestu slusanja. Koga briga za 1m?

To je dijagram sa neta. A cilj je bio da se pokaže kako freq. odziv treba da izgleda. Može i tako, relativno ravan odziv i ispod da ide nekoliko dB na gore. Npr:

Ovako bi trebalo da izgleda odziv zvučnika + prostorija, da bi bilo dobro. Većina sistema to nema ni blizu. Čak i kada se gleda samo zvučnik, većina merena u gluvoj sobi (ili na otvorenom prostoru) je daleko od ovoga. Najčešće fali SPL-a na bass-u. Zato se zvučnici projektuju po sistemu "bassa nikad dosta". Mnogo onih koji rade DIY prvo na ovome greši - izbor zvučnih jedinica koje mogu ovo da postignu.

Napolju je cena novih manja razlika. Možda 80e naspram 95e, i to je realna razlika kada se gleda kvalitet/cena. SPH-210 je dobar bass. Ja nikada ne bih kupovao polovno, pogotovo u Srbiji. To "pola" je 70e za par... jedino ako si 100% siguran da su u super stanju.

Taj HDS 205 bi super legao sa tim FR. Kupuj to, ako je ok cena, i u dobrom stanju. BR kutija oko 40 L, rezonantna freq. za BR tunel 37-38 Hz, nešto šira kutija, barem 32 cm, tako da je rezna freq. na oko 450 Hz. Posebna je priča kako smestiti taj FR. Generalno bih išao na poluotvorenu kutiju sa gomilom dampinga iza. Ti FR realno imaju oko 84-85 dB na području 500 Hz do 14 kHz, a bass bi realno (posle baffle step i skretnice) imao oko 86 dB, što se taman složi. Ne znam kolika je prostorija, ali bilo bi dobro da nije mala, barem 20 m2 ili više. A pojačalo barem 2x50 W ili više.

Odem na net otkucam ovo, i između ostalog videh link na hificompass za merenja. Pa, ovo malo čudo ima vrlo dobra merenja za FR, i još košta 20e komad. Vrlo zgodno za ograničen budžet i ko hoće da se zabavi sa FAST konceptom, dvosistemac sa FR i bass-om. Evo link za merenja, nadam se da ti nešto kazuju: Peerless TC9FD18-08 - merenja Ako hoćeš, mogu i da napišem factory data VS. mereno, prokomentarišem parametre, i da ti preporučim kako i koji 15" da biraš, i šta i kako da radiš sa projektom. Ali, možda bi bilo bolje da otvoriš posebnu temu.

Ovo je porodični bend, 2 sestre i 3 brata. Ćale je muzički producent, poreklom Rumun, a svi žive u USA. Naštancao ih je 5 da može da napravi rock band. ahaha... Postali su poznati po coverima koje su svirali od 2016. godine na lokalnim manjim nastupima, a onda se proširilo internetom. Izdali su prvi samostalni album 2019. a drugi album 2020. godine. Nije to takav uzlet kao što su imali Nirvana ili White Stripes, ali je interesantno. Ovaj cover "Enter Sandman" je iz 2017. godine i tada su bili u rasponu 8 do 17 godina. Pevačica Melody je tada imala 15 godina. Jedan od boljih ženskih rock/metal glasova koje sam čuo. Druga pesma "Nothing" je sa drugog samostalnog albuma.

Eto malo slazem projekte ovdi, ali brodova. Jos jedan Mike Patton, i necu vise. Evergreen izdanje. Dalje istazujte sami. Ko hoce uzivo da ga poslusa sa Faith No More, neka pozuri dok nije zavrsio u ludari. Za razliku od Tom Waits-a, ovaj se ne folira, stvarno lud...i genije.

Da li ste zreli za Tomahawk i Mike Pattona?