dvv

Milovane, tehnika je tehnika, ona je prilično egzaktna, ili možeš da dokažeš svoje tvrdnje, ili ne možeš. Nema sredine. Prema tome, čim neko počne da mistifkuje stvari, odmah znaš da prekrviva svoje nedovoljno znanje. Istina, ne može se sve dokazati formulama, ali može ličnim primerom. Ako ti je neko sumnjiv, samo ga pitaj da ti pokaže šta je on lično napravio i odmah ćeš znati sve što treba.Onda tu ime i subjektivnosti. Neko smisli neku caku, i onda se stisne kao seoska mlada pred udaju, da ne daj bože neko drugi ne sazna. VRLO tipično svuda, a posebno u Srbiji. Pošto sam imao i imam podosta Internet poznanika, od kojih su neki žive legende (na žalost, James Bongiorno još jedva, dva puta je prevario rak, ali izgleda da ovaj treći put neće), imao sam prilike da se i lično uverim da su to ljudi koji na jasno pitanje odgovaraju što jasnije mogu, zbog čega ih i poštujem. Logika je jednostavna - ako ja, kao neki šatro poznavalac, spadam na to da krijem ovo ili ono, onda sam ja slaba veličina. Obrnuto, ako jesam neko ko nešto eto malo razbira, moja logika treba da bude: reci sve, jer dok tvoj učenik stigne do tvog nivoa znanja, pretpostavlja se da ćeš i ti u međuvremenu napredovati.Dobro, dosta filosofije. Da, zapremina igra određenu ulogu, i ne samo to, nego čak i oblik. Uveri se sam u to, pogledaj kataloge proizvođača, koji mahim nude istu vrednost u bar dve verzije, širi a niži, i uži a viši, i videćeš da najbolje prolaze oni uži a viši. Nisu to neke velike razlike, da se razumemo, ali de fakto postoje.Kada ti neku vrednost postigneš sa manju alu folije unutar elektrolita, onda znači da si nešto ozbiljno radio sa hemijom. Kada posle uporediš takav elektrolit sa nekim od onih masivnih, po definiciji će nominalne osobine onog većeg biti bolje. E sada, da li ta razlika opravdava razliku u ceni, a onaj veći će po definiciji biti skuplji, to je sada stvar lične procene. Po sistemu, ako umesto neke serijale staviš nešto što košta dva ili tri puta više, nećeš dobiti toliko bolji zvuk kolika je tazlika u ceni jer su elektroliti samo jedan deo sistema. Ako ti sada neko ponudi još skuplji i objektivno bolji elektrolit za 40% skuplji, imaj na umu da on više ne može da ti popravi zvuk više od 1 ili 2%. Za više, treba to celo novo i bolje kolo, odnosno proizvod.Nemaj iluzije, i projektanti ovo razmatrju jako ozbiljno. Nije svejedno, ali opet, nije ni tako kritična razlika. I nikada ne zaboravi da i tu, kao i svugde drugde, ima 99% marketinga i 1% istine, veoma nalik kablovima. Mitovi, magija i voodoo. Samo zato što je Elna zapakovana u sexy pakovanje je ne čini izuzetnom, pa čak i posebno dobrom. A samo čekam da Japanci strpaju kiseli kupus unutra i dožive audio nirvanu, već su trpali svilu (Elna - ???), bambus (Panasonic - ???), itd.

Uzgred, veličina kondenzatora u napajanju je prilično stabilan zahvat koji odlično radi i retrospektivno.Na primer, imate neki integralac star recimo 20 godina. Recimo da on ima u sebi elektrolite od 8.200 uF. Ako ih naprosto zamenite, pa još stavite nešto pošteno (tipa Fischer+Tausche, Siemens, BC Components, itd), trenutno ćete imati bolji zvuk. Ali, ako pored zamene nečim poštenim usput i stavite veće elektrolite, dobićete još bolji zvuk - garantovano!Objašnjenje je i očigledno i očekivano. Veći elektroliti će naprosto dozvoliti i veću raspoloživu energiju, i bolje filtriranje.Sada ostaje jedino pitanje koliko veći. Naime, i tu je moguće preterati, pa staviti neki mamutski elektrolit koji će brzo da spali ispravljač, koji je bio korektno dimenzioniran za 8.200 uF, ali ne i za recimo 22.000 uF, gotovo tri puta više.Kao neko opšte pravilo, do 50% veća vrednost elektrolita ne bi smela da bude problem. Ako ispravljač ipak crkne, onda znajte da je već bio načet i samo čekao priliku. Može i do 100% više, ali uz razumevanje da je tada lakše moguće da dođe do problema. Ako je preko 100%, pametno biste uradili da zamenite i ispravljač, odnosno idpravljačke diode ako je diskretan.Sa druge strane, ako 8.200 uF zamenite sa 22.000 uF, prebacićete sva preostala ograničenja pojačavača, a pre svega njegovog izlaznog dela, na samo pojačavačko kolo - što je UVEK dobar postupak. Dobićete i čujno povećan stepen kontrolisanosti basa, koji će biti jasniji, čistiji i pod većom kontrolom. Najzad, pošto u vrednosti Damping faktora učestvuje i ispravljač, i pošto veći elektroliti imaju prirodno manju izlaznu otpornost, dobićete i bolji damping faktor. Ovo čisto za sujetu, jer sve preko 20 dB, odnosno 10:1, više nije bitno, sve što pojačavač ima da uradi sa kontrolom Q faktora zvučnika on obavi do 20 dB, posle toga sve je samom zvučniku. Upravo zato i dobro projektovani cevni pojačavači sa nominalno 10W/8 Oma umeju da poseduju i vrlo lepo kontrolisan bas, čiji kvalitet iznenađuje.

Nema frke, reći ću ti šta mislim.Moja poenta je bila da ilustrujem da je potrebna ENERGIJA proizvod dve stvari. Iako zaista ne radim sa lampama, ipak bih sebi dozvolio dva komentara, od kojih se jedan neposredno odnosi na tvoje pitanje.
Većina nas je imala prilike da se susretne sa cevnim pojačavačima, obično sa gotovo smešnim specifikacijama snage, ali, samo naizgled suprotno logici, i sa tako malom snagom oni ponekada umeju da zvuče stvarno božanstveno. Tvoje pitanje je i te kako na mestu, ono što impliciraš njime sasvim stoji. Viđao si i veće vrednosti - i te kako jesi, 100 uF je sasvim očekivana vrednost. Evo, ja ću sada u cevnu verziju pojačavača za slušalice, koju je projektovao moj kolega Oli sa kojim radim, da stavim Nichicon kondenzatore od 100 uF/400V. Ako se dobro sećam, napon je 270V, pa bi, upotrebom prethodno navedenih formula, time dobio vrednost od oko 7.3 Džula. Kada se uzme u obzir da je realna snaga disipacije mala, recimo 1W, vrednost koju ugrađujem je bar 3 puta veća od najveće moguće potrebne.
Pošto je pojačavač za slušalice mala snaga, i pošto u propisnim pojačavačima snage imaš i one kondenzatore od 330 uF, nije teško zaključiti prostim poređenjem da cevni uređaji po definiciji žive lakši život od trazistorskih, i to zato što se od trazistorskih očekuju daleko veće snage.
Drugi elemenat jeste činjenica da ogromna većina cevnih uređaja ima ne samo to, nego i potpuno stabilisane linije napajanja. To je tek melem na ranu za audio, jer kada se to uradi, i kada se radna tačka uređaja dobro podesi, onda on tu ostaje kao ekserima/čavlima zakucan, ne mrda. Vreme odziva na tranzijente i vreme smirivanja nakon njih se - biram reči - DRASTIČNO popravljaju.
To su dva konstrukciona elementa koji jasno i glasno daju prednost cevnim uređajima, a njihove mane, te vrline i mane tranzistorskih i dalje ostaju.
Odatle, sasvim logično sledi pitanje - šta bi bilo ako bismo sada iste te metode primenili na tranizstorske uređaje?
Iz iskustva od preko 25 godina mogu da kažem - njihov zvuk bi se radikalno popravio, a razlika između tranzistorskih i cevnih uređaja bi se radikalno smanjila u kontekstu kvaliteta zvuka.
Na primer, od mene nije izašao niti jedan pojačavač snage koji nije imao razdvojena napajanja za naponski i strujni deo. Ono za naponski je po definiciji elektronski stabilisano i nekih 5V je iznad onoga za strujni deo. Time izlaz može da bude na 5V manjem napajanju i stoga ima više struje, a ma šta on radio, naponski deo nema pojma o tome jer živi svoj život. Stabilnost je uveliko poboljšana, a zvučna pozornica je nešto sasvim drugo no inače, ima i širinu, i dubinu, i visinu.
Ako je cena bitna, onda strujni deo ide pod elektrolite, recimo paralelno dva od po 10.000uF i jedan od 4.700uF. Ako cena nije bitna, onda i strujni deo ide pod punu elektronsku stabilizaciju. I dešava se očekivano. Nominalno 70/140W u 8/4 oma počne da zvuči kao komercijala od 150W/8 Oma. Nije on ništa glasniji, ali je čvrst, definisan i subjektivno deluje kao da ima neizmerne rezerve snage (naravno, to je samo iluzija, nema toga pojačavača koji se ne može preopteretiti).
Iako možda ne dostiže najbolje cevne uređaje, svakako im prilazi blizu, ali zadržava sve prednosti tranzistora - veća snaga, manja izobličenja, mogućnost ultra male povratne sprege, enormne brzine uspona i smirivanja, veliki propusni opsezi, itd. I sve to sa standardnim, off-the-shelf, tranzistorima, dakle ništa specijalno, ništa skupo.
Zato ih se i držim.

Iako ovo nije direktno povezano sa temom, ima veze - mala digresija.Pametan projektant pravi pojačavač snage tako što počinje sa odnosom izlaznog stepena i napajanja. Osnovna misao-vodilja je ste ona definicija idealnog pojačavača snage - prava žica sa pojačanjem (Straight wire with a gain).
Zaboravite vate i ampere, gledajte napon. Idealan pojačavač je izvor konstanog napona, bez obzira na radno opterećenje, što i jeste vaš cilj. Vi želite da imate recimo 20Vrms u 8, ali i u 4, u mom slučaju i u 2 Oma. Omov zakon kaže da svaki put kada se uz isti napon vrednost radnog opterećenja prepolovi, potrebna struja se udvostruči. Na žalost, naše radno opterećenje je zvučna kutija a ne laboratorijski otpornik, što znači da ta kutija nema impedansu, nego ima modulus impedanse, koji će varirati od 16 do 3 Oma bez problema. Njegov PROSEK je 8 oma, ako i toliko.
Umesto posmatranja niza izolovanih vrednosti, potsetimo se da nas ne zanima struja odvojeno od napona, nego i jedno i drugo. Dakle, nas zanima potrebna i raspoloživa ENERGIJA, iskazana u Džulima (Joule). Ako vam se sada ovo čini kao neka teška komplikacija, odmah ću vam demosntrirati da ne samo što nije komplikacija, nego je naprotiv veliko olakšanje.
Recimo da želite da napravite pojačabač snage sa nominalno 100W/8 Oma. To je i više nego dovoljno za bilo kakvo kućno slušanje, ali pod uslovom da zadovoljava neke kriterijume. Uzmimo i da ste već veteran DIY osoba i da vam je dosta lutanja, nego da hoćete pošten uređaj sa kojim ćete staviti tačku na tu temu (bar dok vas ne uhvate pundravci da opet neto lemite). Razmotrićemo tri mogućnosti.
Zajedničke postavke za sve tri mogućnosti su da imate simetrično napajanje koje hranite adekvatno velikim toruson, koji ima male padove napona u rasponu od 3% (tačan podatak za one od 500 pa naviše VA). Uzmimo da radite sa 20% rezerve, što će reći da vam treba 40V napona u 8 Oma za željenu snagu, odnosno, sa rezervom, 51V (što znači da trafo treba da daje 36-0-36V pri maksimalnom opterećenju, odnosno 37-037V u "leru"). Pošto ćete na predriver-ima, driver-ima i izlaznim tranzistorima imati (0,65+0,65+0,65, ili 2V prirodnog pada napona, TAMAN ste na 20% razlike kako i treba).
Praksa je pokazala da nam za svakih disipiranih 10W snage treba između 1 i 2 Džula energije, sada nam ostaje da izračunamo kakvi su nam elektroliti potrebni da bismo to i postigli. Umesto da kao komercijala posmatramo zvučnik kao otpornik, mi ćemo ga posmatrati kao realno opterećenje koje nije linearno, nego je naprotiv veoma kompleksno, ne zaboravite da zavrtanje faze od -60% zatheva tačno DUPLO veću struju!!!).
Praksa je pokazala da sledeća formula funkcioniše savršeno: Džul = (V+)2 x Farad. Ništa nam više ne treba.
Slučaj 1 - štedim, zanima me samo čistih 100W/8 Oma
Dakle, ovo je optimistički pogled na svet, koga zanima samo 8 Oma (koji ne postoje) i to kao šisto opterećenje, dakle 1 Džul za svakih 10W disipirane snage.
100W/8 Oma = 10 Džula
10 = (50 x 50) x Farada
10 = 2.500x0,004, odnosno 4.000 uF, odnosno 4.700 uF kao najbliža standardna vrednost. Ovo je Bob Carver uživo.
Odavde lako i golim okom možemo videti da nam za čistih 40V/8 Oma treba duplo više kapaciteta, odnosno 8.200 uF.
Slučaj 2 - isto kao i pod 1, ali ne samo na 8, nego i na 4 Oma
40V na 4 Oma daje 200W/4 Oma. Dakle:
200W = 20...40 Džula, pa koliko smo optimisti. Da budemo realni, recimo 1,5 Džula/10W, odnosno 30 Džula ukupno.
30 = (50x50)xFarada
30 = (2.500) 0,012
odnosno 12.000 uF po grani, po kanalu.
Slučaj 3 - Put The Pedal To The Metal! Gas do daske!
Ja hoću idealan naponski izvor, znam koja su g***a zvučne kutije, idemo na 2 Džula/10W sve do 2 Oma. Dakle, 400W sa po 2 Džula/10W daje 80 Džula. Alal vera na majstori!
80 = 2.500 x 0,032, odnosno 32.000 uF po grani po kanalu, ili 64.000 uF po kanalu, odnosno 128.000 uF za stereo pojačavač. Čista Krell klasa!
Eto kako Krell i slični izvlače takve snage, da i ne spominjem koliko tranzistora snage naguraju na izlaz. Neki Levinsoni imaju po 32 tranzistora snage, svaki od po 250W, PO KANALU!
Nadam se da je jasno da gornje vrednosti treba RACIONALNO modifikovati prema snazi izlaznog stepena. Veoma je poželjno da imate punu elektronsku zaštitu, jer ovde sada pričamo o desetinama ampera, koji veoma lako mogu spaliti ceo pojačavač u deliću sekunde. I veoma je jasno da ako imate dobro projektovanu zaštitu, možete se provući sa ispunjenom funkcijom i sa manje tranzistora zahvaljujući očiglednoj činjenici da nikada nećete sedeti i sluašti sinusoide pri punom gasu. To znači da morate ostaviti bar plovinu snage kao minimalnu rezervu za slučaj nekog tranzijenta, a i to je baš onako bedno malo.
Poenta - daleko više od napona, napajanje određuje i kvantitet, i kvalitet zvuka koji čujemo.

Nema na čemu, stvarno, pa ovde i jesmo da bi smo se pomagali. Sem toga, lako je odgovoriti na jasno postavljeno pitanje, problemi nastaju kada onaj koji pita ne ume to jasno da izrazi.

*van ReitzJa ne znam šta si ti video, ali znam da velike fabrike to u principu ne rade. Dozvoljavam da će uvek biti serija nekih posebnih elektrolita kod kojih će i to biti urađeno, iako ja ne znam ni za jednu. To je jednostavno preskupo za velikoserijske proizvode. To što si ti video na slici lako može biti poligon za kontrolu kvaliteta, kada po principu slučajnog uzorka izvade xx komada iz tekuće serije i bace ih na inkviziciju.Nikada ne zaboravi onu staru izreku - pretpostavka je majka svi z*j*ba! Oko toga da i nominalno jeftini elektroliti iz popularnih klasa umeju da iznenade, potpuno se slažem. Kao i sa time da proizvodi veoma poznatih i cenjenih firmi umeju lepo da podbace, čak toliko da se kupac oseti prevarenim.Ne slažem se sa tobom da DIY osoba prebacuje kupovinom dobrih elektrolita. To je problem ekonomije i ničega više. Isti ti čuveni Elna, Nichicon, itd elektroliti nisu ništa posebno skupi recimo u SAD. Sa druge strane, Evropa je ta koja nabija cene, i to ludački. Japanski elektroliti su u Evropi dosta retki, i samim tim, dosta skupi. Ali, potpuno isto važi i za američke proizvode - na primer, AD 826 AN u Evropi ume da košta i 20 eura komad, a na sajtu AD-a ih plaćaš US$ 2,79, što sa poštarinom, carinom i PDV-om izađe oko 3 eura. Pa ti vidi šta se isplati.Istina, to pretpostavlja da znaš za dobre izvore delova po dobrim cenama, ali tu je Internet da te podrži. I pitaj, neko će već znati.

Dobro, nije sve baš tako dramatično, ne ide preko noći. Imajmo u vidu da je današnji Low ESR elektrolit neuporedivo bolji od svoga dedice od pre 30 godina. Ako sednete da merite današnje elektrolite, recimo Jamico (koga većina smatra "shit" elektrolitom i firmom), verujem da ćete se jako iznenaditi koliko su dobri i apsolutno, a kamo li u odnosu na one od ranije. Koliko su trajni ne znam, ali onako odoka, verujem da su trajniji od starijih predaka.Lek za mnogo toga jeste formiranje elektrolita. Za one koji ne znaju šta je to, odmah da kažem, ništa posebno komplikovano. Jeste malo zametno na ličnom nivou, ali verujte, vredi truda, bar dugoročno.Treba vam jedan mali sklop, koji ima dva regulatora, 7805 i 7815, svaki sa jednim malo jačim trazistorom koji je dobro hlađen, recimo BD 139. Elektrolit se prvo POLAKO (tj. recimo 1...2 minuta) napuni na +5V i ostavi na tom naponu desetak minuta. Potom se uz pomoć otpornika veće snage (bar 5W) isprazni, pa se cela procedura ponovi na +15V. I to je to. Ali, posle tog tretmana, pismeno ću garantovati da će taj elektrolit da traje bar 33% duže od drugog istog tipa koji nije bio formiran.

Prvo, nisam imao prilike da čujem tako nešto, sem u nekoliko predpojačavača. Moja impresija je bila da to ne nudi ništa novo u odnosu na stvarno dobro napravljeno napajanje, ali ovde je kljušna reč "impresija". Slušanje od čak i nekoliko sati ne može da obezbedi bilo šta više od impresije, da bih stvarno znao, moram to nešto da slušam bar 10 dana, i to kod mene, gde poznajem akustiku i imam sa čime da to uporedim.Drugo, sve što si rekao za baterije je tačno, ali si zaboravio ključni podatak da su one 3-4 puta SPORIJE od elektrolita. To ih čini nepoželjnim za velike potrošače, kao što su pojačavači snage, iako i dalje ostaju realno moguće rešenje za manje potrošače, recimo predpojačavače. A tu si i problemi sa nužno malim naponima, masom, problemom punjenja, itd. Doduše, mogu se koristiti i DC-AC konvertori, ali po meni, to upropašćava celu ideju jer prlja napon sa svim problemima konvertora. Kao i sve drugo, i oni mogu biti ovakvi ili onakvi, ali dok se složi neki stvarno dobar, odoše jako velike pare i mnogo prostora.Nagra koristi baterijsko napajanje, i nema sumnje da to jako dobro radi, ali pogledaj cenu.Moj lični stav je da ništa nije bolje od dobro spakovanog Shunt napajanja. Shunt mu dođe otprilike kao neko napajanje u čistoj klasi A, i sa njime nema šale. Ja ga koristim u dva moja modela pojačavača za slušalice/predpojačavača, i prezadovoljan sam. Onako lepo, zdravo se greje, jeste da traži propisne hladnjake (malo zezanja sa bušenjem rupa i montažom, ali ništa posebno strašno), ali brate, to radi samo tako, milina. Njegova mana je samo u tome što nije pogodno za velike potrošače, realtivno brzo postane kabasto. Njegova prednost je u brzini odziva - vreme reakcije je tačno nula. Bržeg nema.Ko ne veruje, neka sklopi onaj Shuntyy - ne verujem da ćete igde naći bolje, ono je toliko blizu savršenstvu da ja nemam reči. Autori su ovdašnji Admin Choky i moj kolega, saradnik i prijatelj Oliver Isailović, a ja im i ovom prilikom skidam kapu na tome što su ga bacili u javno vlasništvo i time ga učinili lako dostupnim svima. Svaka čast!Dobra alternativa Shunt napajanju je tzv. virtuelna baterija. Vrlo jednostavan i kompaktan sklop koji sjajno radi ako se sve dobro ugodi. Sve se vrti oko zenerke na gate-u nekog MOSFET-a, iza koga se opet nalazi jedan poveći elektrolit, plus eventualno još neke varijacije. Obzirom na veoma razumnu cenu IRF MOSFET-ova, čak i ekonomski gledano, to je odlično rešenje. Dodatna varijacija u sistemu može da bude ono što Admin Choky obožava, a to je predregulacija celog sistema na recimo +/- 24V, a onda lokalna regulacija na svakoj pločici na recimo +/- 15V, itd. Lično ne verujem da to doprinosi zvuku, ali to ostaje otvoreno pitanje. Sa druge strane, ideja da se koristi lokalna regulacija je, po meni, ispravna i dobra; sistem se pasivno isfiltrira velikodušnim elektrolitima, pa se onda lokalno stabiliše po pločicama. Time se preslušavanje svodi na gotovo nulu, ide u akademske brojke.Da ne gušim više, po meni, nikada ništa pametnije nećete uraditi za svoj audio nego da pojačavač snage stabilišete. Jeste skupo, nije lako za napraviti jer je to praktično drugi pojačavač snage, ali efekti mogu biti zaprepašćujući. Kao kada odjednom, ničim izazvan, neki tranzistorski pojačavač uleti u stado cevnih pojačavača sa čekićem. :-)))))))) Međutim, ovo je skroz van ove teme. Imam jedan zanimljiv rad izložen na jednom od AES konvencija na ovu temu. Ako nekoga zanima, neka mi se javi, nema problema da mu pošaljem tah PDF fajl. Ili, ako Admin tako želi, mogu ga poslati Admin-u, a on neka ga postavi ovde u neku Download sekciju, to je javni dokument, ako i niz drugih, recimo Hawksford-ovi radovi, riznica znanja iz koje bi mnogi od vas naučili štošta i koješta.

Sreća možda jedino utoliko što si ih ipak zamenio. Inače je to zdrava logika.Kapacitet elektrolita je samo jedan od čitavog spiska podataka o njima. Za dobar deo ni nema početnih podataka - na primer, koliki je gradijent promene napona (Voltage Slew Rate, ? V/uS), koliki je gradijent promene struje (Current Slew Rate, ? A/uS), unutrašnja otpornost, itd. Sve te osobine će se vremenom menjati i tu nema boga, zub vremena ne zaobilazi bilo koga ili bilo šta, samo je pitanje koliko. Prvo što u elektrolitima strada je upravo njihova brzina, koja polako degradira vremenom.Ko ima opremu i ne mrzi ga, neka proveri vrednosti elektrolita starog 10 godina u odnosu na specifikaciju koju mora da zadovolji pre nego što izađe iz fabrike. U većini podataka će biti promena nagore, a tačno koliko opet zavisi od niza elemenata. Ali, nema tog elektrolita, od bilo koga, za bilo koje pare, koji posle 10 godina rada ne degradira dovoljno da se zamenom odmah čuje razlika. Negde je to od kritičnog značaja, a negde nije, nisu svi jednako odgovorni za zvuk koji čujemo, ali ako ih imate na ulazu i u povratnoj sprezi, menjajte ih ne kasnije od 10 godina. Prvo što strada je brzina, drugo počinje da mu raste unutrašnja otpornost, i treće, počne da raste rezidualni induktivitet.Najzad, ne stare svi oni isto. Najbrže i najviše stare klasični elektroliti, folijski daleko sporije, a tantal i srebreni liskun gotovo da i ne stare. Najzad, višeslojni keramički praktično ni ne stare, degeneracija je ispod 0,1% godišnje, što i jeste razlog ozbiljnim cenama i teškoćama oko nabavke, jer nema boljih.

Ja ga (plin) hvala Bogu nikada nisam ni imao. To je kao bilo jeftino, ali kada se sabere ugradnja sistema i bitno povišena potrošnja, uz besplatno sedenje na potencijalnoj bombi, držao sam se tradicionalnog benzina. O potrošnji sam razmišljao kada sam kupovao auto. I povrh svega, motor ima manje snage, jer se svi motori ni ne mogu jednako prilagoditi gasu, mada priznajem da je gas idealno gorivo za turbo motore.
 
Isto važi i za osvežavanje. Ako hoćeš da to bude ono što je nekada bilo, nema druge nego da se delovi zamene 1:1. Koštaće, naravno da će koštati, ali sve ima svoju cenu. I o tome se razmišlja pre kupovine, a ne posle. Kada mi je pre dve godine čovek iz Crvenke ponudio Marantz 3256B preamp i 170DC amp za €400, ja sam u glavi onako na brzinu to povećao za još €300, zaključio da mi to odgovara i kupio. Posle svega, na kraju je onih €300 ostalo na oko €200, pri čemu sam jedino povećao ona dva sistemska elektrolita sa jednog dvostrukog koncentričnog od 2x12,000uF/56V na diskretna dva BC Components od po 22,000uF/63V. To svira drugačije, bolje, pa čak i prilikom merenja daje izmerivo bolje rezultate u smislu nešto veće snage.

Mile,
Obojica znamo da će sa paralelnim kondenzatorom opterećenje i dalje varirati ko zna koliko, prema prospektima B&W i JM Lab njihove kutije sa nominalnim impedansama od 8 Oma pada i na 3,5 Oma. Prema tome, bilo bi doro znazi šta se dešava kada tih nazivnih 8 Oma padne na 3,5 Oma paralelno sa 2 uF. Biće, što bi rekao Neša iz "Galije", šizenje, ali to bi bilo na bar 99% pojačavača, pa nije Nelson Pass budala što zalemi po 30 izlaznih tranzistora po kanalu. Ako nam ne smeta cena i velike dimanzije, to možemo i mi i dobićemo čak i jako dobre četvrtke bez obzira na 2 uF.
Po nekim mojim malim istraživanjima, realna granica za realne potrebe u životu a ne isključivo u labratoriji je 4 para, mada moja default vrednost su Motorola/ON Semi NJW 200 vatni tranzistori, a kada baš teram mak na konac koristim MJL 4281/4302. Izuzetno robusni, bez čekića im ne možeš ništa.

Dve stvari mene brinu oko većime DIY projekata uopšte, pa tako i ovde. Prvo me pomalo čudi da ni jednom nisam video makar vertiju nekog pojačavača koji koristi dvostruko napajanja, s tim da naponaski pojačavač ima sopstveni elektronski aktivno stabilizovano napajanje. Ovo zato što po mome iskustvu ako se pošteno izvede, a nije komplikovovano i nije preskupo, to toliko otvara zvuk da ponekad ostanem bez daha. Takve količine i kvalitet detalja se jako retko dobija bez stabilizacije.
Drugi problem se odnosi na radnu impedansu, tj. zvučne kutije. Ima ih stvarno od-do, od veoma lakih za pobudu do neshvatljivo komplikovanih ubica pojačavača. Tu sada onaj koji pravi pojačavač mora da bude dobro upoznat sa njegovim kutijama i njihovim osobinama, ili da se odoka odluči za nivo tolerancije pojačavača preka komplikovanim opterećenjima. Malteve sve je moguće, naravno po sopstvenoj ceni, jer se taj problem rešava najčešće prostim dodavanjem izlaznih parova i biflanjem kompletnog napajanja (tj, jačim trafoima i većim elektrolitima).
Da se sada ne cama u veliku diskusiju, pomenuo bih samo model kompleksnog opterećenja koji koristi Nelson Pass. Prikazao ga je na američkom DIY forumu, čak je i naveo o kome se zvučniku radi, ali sam propustio da to zabeležim. Ali sam Nelsona zato javno pitao mogu li da koristim taj model, uz naravno napominjanje autorstva, a on mi je odgovorio "Sure, knock yourself out". Prilažem ih kao dodatke ovde, sam elektronski model i oblik simulirane impedanse. Pa koga zanima, neka ga zakači za pojačavač koji ga zanima i sam vidi šta se dešava. Nije neobično da se pojačavač u testu naprosto šlogira jer ne može da iznese potrebne struje i napone. NAPOMENA: realan test podrazumeva kontinuelni režim rada pojačavača na polovini nominalme snage, jer morate ostaviti rezervu kako u stvarnosti ne bi ugrozili pojačavač guranjam u kliping. Njajednostavniji metod je da potreban ulazni pobudni napona za nominalnu snagu podelite sa 1.41.
Alternativni test je da umesto Pass modela u paralelu sa otporom koji je radni stavite u paralelu kondentaror od recimo 2,2 uF. I ovo je krvnički test, jer neselektivno poduže visoke tonove u nebeske visine, pa se iznad 20 kHz već dešava popriličan pampas koji se ni jednom pojačavaču neće dopasti. Galvna opasnost ovog testa čak i nije usled pasolutne snage, već od konstatnog pregrevanja izlaznog stepena, ako se malo zanesete, moći ćete i džezvu da stavite na hladnjake.
Phono RIAA grafikon upao bez veze na mufte, a ko ga nema ,neka ga pokupi, odličan je.

Probaj ako možeš da upregneš jedna Luxman 03 premap za tog Rotela-a, izvutne transparentan predpojačavač, vrlo kompletan kao model, ima sve što treba. Kod nas na KP košta oko € 250, mada ima optimista koji za njega traže i više. Ja ga koristim kao ulazni deo za jedan HK 2400 pojačavač snage (nominalno 200W/8 Oma) na kutijama sa efikasnosti od 95 dB/2m/1w i to radi beskrajno dobro i dinamično.

Dve stvari mene brinu oko većime DIY projekata uopšte, pa tako i ovde. Prvo me pomalo čudi da ni jednom nisam video makar vertiju nekog pojačavača koji koristi dvostruko napajanja, s tim da naponaski pojačavač ima sopstveni elektronski aktivno stabilizovano napajanje. Ovo zato što po mome iskustvu ako se pošteno izvede, a nije komplikovovano i nije preskupo, to toliko otvara zvuk da ponekad ostanem bez daha. Takve količine i kvalitet detalja se jako retko dobija bez stabilizacije.
Drugi problem se odnosi na radnu impedansu, tj. zvučne kutije. Ima ih stvarno od-do, od veoma lakih za pobudu do neshvatljivo komplikovanih ubica pojačavača. Tu sada onaj koji pravi pojačavač mora da bude dobro upoznat sa njegovim kutijama i njihovim osobinama, ili da se odoka odluči za nivo tolerancije pojačavača preka komplikovanim opterećenjima. Malteve sve je moguće, naravno po sopstvenoj ceni, jer se taj problem rešava najčešće prostim dodavanjem izlaznih parova i biflanjem kompletnog napajanja (tj, jačim trafoima i većim elektrolitima).
Da se sada ne cama u veliku diskusiju, pomenuo bih samo model kompleksnog opterećenja koji koristi Nelson Pass. Prikazao ga je na američkom DIY forumu, čak je i naveo o kome se zvučniku radi, ali sam propustio da to zabeležim. Ali sam Nelsona zato javno pitao mogu li da koristim taj model, uz naravno napominjanje autorstva, a on mi je odgovorio "Sure, knock yourself out". Prilažem ih kao dodatke ovde, sam elektronski model i oblik simulirane impedanse. Pa koga zanima, neka ga zakači za pojačavač koji ga zanima i sam vidi šta se dešava. Nije neobično da se pojačavač u testu naprosto šlogira jer ne može da iznese potrebne struje i napone. NAPOMENA: realan test podrazumeva kontinuelni režim rada pojačavača na polovini nominalme snage, jer morate ostaviti rezervu kako u stvarnosti ne bi ugrozili pojačavač guranjam u kliping. Njajednostavniji metod je da potreban ulazni pobudni napona za nominalnu snagu podelite sa 1.41.
Alternativni test je da umesto Pass modela u paralelu sa otporom koji je radni stavite u paralelu kondentaror od recimo 2,2 uF. I ovo je krvnički test, jer neselektivno poduže visoke tonove u nebeske visine, pa se iznad 20 kHz već dešava popriličan pampas koji se ni jednom pojačavaču neće dopasti. Galvna opasnost ovog testa čak i nije usled pasolutne snage, već od konstatnog pregrevanja izlaznog stepena, ako se malo zanesete, moći ćete i džezvu da stavite na hladnjake.
Phono RIAA grafikon upao bez veze na mufte, a ko ga nema ,neka ga pokupi, odličan je.

Mila, svaka čast, kapa dole na brzini odziva, treba te promovisati kao domaći DIY brend, zadovoljavaš sve zahteve, pa onda još malo. Samo još ponudi pločice po realnim cenama i to je to.
Čime ja pekidam diskusiju o kineskim DIY kitovima jer ne vidim smisao. Mile sam ima raznorodniju ponudu od većine Kineza, a pride je tu, kraj nas, ima ko da se pita sve što treba za info iz prve ruke. Sada nam samo treba da objedniimo iskustva, mene ne zanima da li je napravljeno i od konjskog izmeta, zanima me samo da li to dobro zvuči, a kao stvar principa, UVEK ću pre podržati domaćeg konstruktora nego nekog ko zna koga ko zna gde.
Sada samo ostaje, koliko je meni poznato, da se pojavi neki Apex predpojačavač onako do jaja pa onda još malo niže model i eto nama kompletnog zaokruženog pojačanja.

Pogodnost moje verzije je u tome što ima preklopnik za ulaz A ili B, pa može da posluži i kao propisan linijski preamp koji pobuđuje dva izlazna ampa. Inače u pravu si, nema baš mnogo smisls ezivati ga za tipičnu zvučnu kartu, mada i one umeju ponekada da iznenade (u pozitivnom smislu). Sem toga, to nije baš jeftin i jednostavan projekat, onako na pamet neće izaći manje od €150 plus kutija i dosta sati rada, od uparivanja tranzistora pa nadalje.
Levo FET/MOSFET verzija (bipokarna izgleda istovetno), desno verzija sa cevuljagama. Onaj prvi gore je pravi, pravcati dual mono, a bogami i onak drugi sa cevuljagama je takođe dual mono, ona četiri elektrolita su Fisher & Tausche 4.700uF/40V crvene fleke naravno Wima MKT i MKS, one crne linije su Fisher hladnjaci, znaš kako je, čistu klasu A treba i vetriti. Plavi potovi su ALPS Blue, moji omiljeni. Ožičenje koristi Neotech čistu srebrenu žicu, takođe moje omiljeni rešenje. Torusi su TRAFCO, 30VA svaki. Kutija je "Made in Slovenia", firma "Mali", prednja ploča je by Leonardo, sa Zokijem evo sa zadovoljstvom radim već 14-ta godina. Kapice na potovima su takođe by Zoki po mojoj narudžbini, ali nisu patentirane, pa kome se sviđa, eto gde može da ih poruči u više dimenzija, za osovine od 6 i 4 mm. Jedino su preklopnici neki francuski, zaboravih ime firme, kupljeni kod Buerklin-a.


Ako te i dalje zanima, moraš mi reći jer su pripadajući fajlovi ogromni, moram sve da ih smanjujem, ne mrzi me, ali ne bih da gubim vreme bez veze.

Sramota? Zašto, pobogu? Zar ti stvarno misliš da smo svi mi odmah počeli od savršenstva? Ja sam sboju prvu kutiju hladno ofarbao u crno da bi kako-tako na nešto ličila Ko neće da se petlja u posao koji ne poznaje i za koji možda ni nema alata, lepo će se obratiti našem kolegi Leonardu, on je tata mata za kutije i uopšte rad sa metalom, ali on ima CNC mašinu, oko sokolovo i tonu iskustva. Zato sam od 2004. godine naovamo u potpunosti prešao kod njega za takve stvari i nikada se nisam osvrnuo unazad.

Bogati, Black Coffee, ti kao moja supruga. Kada god kupujemo auto, dakle svakih 10-11 godina, njeni zahtevi su 100% isti: mora da ima dobru klimu, solidnu muziku i da bude relativno udban. Sve ostalo je se ne tiče. Problem mi je bilo dete (dok je živeo sa nama), jer on je imao ozbiljne tehničke zahteve, daide 0-100 km/h za manje od 3 sekunde, da ide bar 330 km/h i naravno da bude jeftin za održavanje a ne mora da ima opreme. Onda se otselio i živi sam, zaposlio se pa sam plaća sve raćune (normalno uz našu dotaciju), pa se brzo otresao jednog do bola sređenog Yuga sa maltene na nulu sređenim FIAT motorom od 1.6 litara i 100-105 ks, i preselio se u Nubiru (karavan, klima, muzika, itd, motor 2 litra čip tjunovan na oko 144 ks, koja je za njega "pomalo mrtva, drtina", koje jeste malo žednija, pije oko 11 litara u gradu leti sa klimom i muzikom. Ja ga pitam pa šta hoćeš, da ti ore drum do 50 km/h, da bude udobna i još bi da troši manje od Pegle? Neće da može, sinko. Sada se malo smirio, "hladi" se malo tako što mi uzme na sedmicu-dve mog Cruz-a, koji je naprosto novija verzija iste te Nubire, istina sa boljim ležanjem, nenormalnim kočnicama i još mnogo više opreme (1.8 litara atmosferski motor, 142 ks, isto tako 11 litara leti sa klimom i muzikom). Uzme ga sa svih 60 litara goriva, vrati ga sa manje od 15 litara u njemu i pričama šta je sve probao sa njim i gde.
 
Oko guma - ja sam stara i prastara škola, pa za mene postoje Michelin gume i to je to. Nisu danas onoliko ispred drugih kao nekada, a cene su im dalje ubistvene, ali njihovo ponašanje na mokrom kolovozu je po meni još uvek najbolje za koje ja znam (a imao sam Continental gume, poos Nemačke, i nisam impresioniran, mada nemam šta da im zamerim sem izrazite buke u vozilu na preko 100 km/h), kao i Cooper gume (Avon), koje su u svakom smislu klasa ispod. Zimi bez pardona koristim Tigar Winteru, i veoma sam zadovoljan.

Kada već spomenusmo sve živo, Boki, koliko bi po tebi zakomplikovalo i dodalo ceni da se taj mali podigne na nivo propisno velike (recimo 50+l efektivne zapremine) tropojasne kutije, dodavanjem nekog solidnog bas drajvera od recimo 10 ili 12 inča, za ono ispod recimo 400 Hz? Pitam čisto informativno.

Boca i ja smo stari saputnici, pa ako nas nije mrzelo da vučemo ceo sistem (dve kutije sa dva subwoofer-a) preko dve granice u dva smera do Zagreba i nazad, valjda nas neće zbuniti ni Inđija. A koliko puta smo išli da bi se družili u Klubu, ne znam, nisam brojao.
Dva uslova. Prvo, kafa mora slobodno da teče, i drugo moraš imati neku prostoriju u kojoj je dozvoljeno pušenje, jer šta će mi kafa ako nema cigare, a bez kafe ne mogu.
Nego, nacrtaj se ti na prezentaciji, pa se možemo dogovoriti konkretnije.

Preteruješ Vladd, uopšte ne mora da bude jako komplikovano, iako će naravno nužno biti dodatan rad i nekakav dodatni trošak. Kolo koje Technics naziva "Virtual battery" se pokazalo kao izuzetno dobro i veoma stabilno.

Meni se čini da je početno pitanje pogrešno, jer kada se sve razlike koje su merive uzmu u obzir, tu ima malo "mesa" za bitniji uticaj na zvuk. Otprilike sve čega mogu da se setim je bitnije, sa završetkom u gramfonskom pojačavaču/korektoru.
Ja bih ti predložio da se dužinom ručice ni najmanje ne zamaraš, posebno ako ćeš da kuipiš kompletan gramofon, dakle sa fabrički montiranom i podešenom ručicom, tipa Dual, Thorens, Sony, itd. Ono na šta po meni treba da obratiš svu pažnju koju imaš jesu statičke i dinamičke osobine ručice, a tu ima dosta velikih razlika čak i u komercijalnom sektoru. I naravno da ima što manju masu. I na specijalne tripove proizvođača, koji su ponekada tripovi, ali ima ih i koji su mnogo pametno urađeni i stvarno rade posao. Čisto kao primer, potroši vreme i novac na to da ti se komplijansa glave maksimalno poklapa sa dinamičkom komplijansom ručice, da ni jedno ne koči drugo, čime ćeš dobiti maksimum od obe stvari - šta ti vredi treking glave ako je ručica inertna pa to ne može ni teorijski da isprati?
Ponekada, i masovna komercijala ume da izvede poneki stvarno dobar trik, Primer - Dual serija sa ULM (Ultra Low Mass) ručicama, 1976 pa nadalje. Nije tajna, Dual ih je projektovao prema tada najnovijom generacijom Ortofon Cocorde serijom glava sa ultra velikom komplijansom, čime je dobijeno da ako se čovek potrudi, na ručici mu sedne tačno odgovarajuća glava, a rezultat je da Ortofon retko kada gde drugde tako čisto i balansirano radi kao na toj seriji ručica. Pa su onda dodali na neke modele (kao na moj CS 604, na primer) čak dva mehanička anti rezonantna filtera, čime je rezonansa sistema ciljano podignuta na idealnih 9 Hz, a amplituda rezonanse nije bog te pita kakva, nego je retko malih +6 dB, s tim da se smanjuje još niže do 20 Hz. Rezultat je linearna reprodukcija sa smanjenim mogućnostim neko dobovanja u bas regionu i retko kada zatreba subsonic filter, sem ako sama ploča nije baš u kastrofalnom stanju. Pri čemu komentar da su Ortofon glave ponekada pomalo "tanke" na basu i da im ponekada nedostaje autoriteta potpuno otpada.

Da mi trebaju visokotonci, ne bih razmišljao ni trenutak, odmah bih kupio. Ali,:
1. Imao sam sreću da preko zajedničkog drugara Dragana Šolaje i iično upoznam Acu Raala i malo se družim sa njim u nekoliko navrata, uvak rijatnih, a jednom i smešnih, i
2. Slušao sam prezentaciju njegovih tweeter-a kod Ace u kući, u njegovoj akustički tretiranoj sali za prezentacije, sa obiljem propratne opreme. Aca se stvarno nije stideo i žalio, radioi je sve i svašta, od čega se ja pola toga ja ne bih usudio. Dakle, lično sam se uverio da se radi o zaista top klasi opreme koja može mnogo više nego što Aca kaže da može
Ta dva subjektivna razloga su u meni zasita učvrstila veru u Acu kao odličan izvor u svakom slučaju, i kao projektanta, i kao proizvođača i kao prodavca.

Jesam se pohvalno izrazio oko kvaliteta materijala i kutije, ali nisam rekao bilo šta za zvuk. To su uređaji napravljeni u Japanu 100%, nagađam kod firme Hitachi (gde god je bilo moguće nalaze se njihovi tranzistori, baš upadljio. a sem toga, velike firme vole da razgovaraju sa drugim velikim firmama). I preamp i power amp koriste potpuno diskretnu tehnologiju, potpuno komplementarnu (preamp) i kvazi komplemenatrnu (power amp. ima single ended ulazni dif stepen, a iza njega sve je komlementarno). Potovi su Noble i ALPS, a čak je i regulacija npona diskretno urađena. Tjuner je sa digitalnom sintezom, sa potiskivanjem smetnji (image, spurious IF) strogo na 100 dB. Black Tulip dolazi u dveverzije, ovo moje je skuplja, a ima i jedan jeftiniji set koji baš inije nešto, ali je zato jeftin.
Onako kako ga izvadiš iz kutija za trasport, iskreno govoreći, zvuk nije impresivan, ali uz malo rada, može bitno da se popravi. Na primer, na predpojačavaču trena zameniti dva otpornika, sa 10K ih spustiti na 6,8K kako bi se celo kolo biasovalo na malo veću struju mirovanja, ili ma power amp-u zameniti serijski ugrađene elektrolite od 6,800 uF drugim od 10,000 uF, u mom slučaju od firme Fisher & Tausche. Te dve male modifikacije će bitno popraviti zvuk, ali čak i tako, to nije ono što Philips reklamira kao High End. Pojedinačno, tjuner je najbolja komponenta u setu, vrlo živahan i otvoren zvuk, milina za slušanje, iako ima jednu neshvatljivo osobinu - da bi sačuvao podešavanje memorisanih stanica, mora se dokupiti SPOLJNI paket baterija, to je bilo vreme kada non volatile memorijski čipovi još nisu postojali, a ne znam zašto Philips nije uradio isto što je uradio Revox B760 tjuner, koji je baterije za podršlu memorije lepo ugradio u samu kutiju.
Dakle, uz male zahvate to je sasvim solidan paket, ali definitivno nije High End. Ja ga imam jer mi je bio ponuđen za jako pristojnu cenu tako da nisam mogao da ga odbijem, ja inače slušam Revox B760 tjuner (osvežen), Luxman C--03 preamp (sada treba da ga osvežim) i H/K P-2400 power amp (i on treba da bude osvežen, čekam naručene elektrolite).
Oko tvog sistema - ne znam tvoje zvučne kutije, izguvio sam vezu sa Wharefedale kutijama pre dosta godina. Nekada sam ih smatrao dobrim poslom, dosta muzike za pristojne pare. Od kada sam proveo 6 mesei razvijajuće sopstvene zvučne kutije sa Mirkom Bevenjom 2002. godine, koji je vodio firmu B&M Acoustics, i otkada sam doneo kući ova dva monstruma (ne po veličini, nego po kvalitetu) izgubio sam interesovanje za zvučne kutije. Pored ovih mojih, u životu sam čuo sličan zvuk od samo nekoliko kutija, čije su cene bile takve da sam samo mogao da ih sanjam. Najbliže poređenje bi bile JBL 4312 kutije, sa tri razlike: 1) ekstenzija nadole je kod mene bitno bolja, JBL kaže 55 Hz na -3 dB, a moje idu do 39 Hz na -3 dB, 2) JBLkaže efikasnost 95 dB/1W/1m, moje idu na 92 dB/1W/1m, 3) JBL kaže 55-20,000 Hz +/-3 dB odziva, moje idu 39-18.000 Hz ali na +/-1,5 dB ili 39-22.000 Hz +/- 3 dB, što je odziv profesionalnih magnetofona an 19 cm/sec. 

Dejane ? Evo ovdje kod nas se na Njuškalu več cc godinu dana čovjek bori na proda "black tulip " set tipa predpojačalo , tuner i izlaz  (možda i još ponešto iz "seta" . ) za cc 300 ojra . Veli da je sve ok , znači u funkciji. E sad , nahvalio Si ga , al kolko to ima smisla uzet ? ( ne sumljam u Tvoju pomoč u savjetima tipa refreš ) . može na pm , al bilo bi edukativnije ovak ? . Obzirom da su mi "dečki odrasli " pouzimali su mi pola sistema , a ja bi se recimo nakon oštrihi rabijatnih sustava vratio na recimo  na "gently" i vintage ,  zvučnici budu bili  Whrf... E 50   , pa sad ako imaš volje ?