Daudio

Ово ће бити дуга прича, тако да не замерите ако је будем писао из делова.

 

Пре него што сам све растурио,сео јој једном на столицу,испратио литературу и проверио како и шта сам намотао.

 

Онда сам  отишо да се шетам са клинцем,вратио и променио геометрију секундара(тања жица,мање секција,мање димензије)

 

Мотано по Јелаковићу  https://dl.dropboxusercontent.com/u/20665608/Transformatori_i_prigusnice.pdf

страна 91 сл.10-9 а

 

овог пута ишао корак по корак и мерио

 

Број навоја примара 2400

трансформациони однос 2-1+1

број навоја секундара 2 х 1200 тело подељено на пола мотано до пола 8 слоја по 150 навоја жица 0,1мм

окренуто тело и поновљен поступак мотања у усту страну.

Почеци намотаја су крајеви секундара,крајеви секундара  на масу.

Између фолије са слике

Измерено следеће

 

Без језгра

 

Lp=128mH

Rdc prim=162 oma

C prvog sloja folija =230 pF

C drugog sloja folija= 621pF

C navoja primara =-3.65uF

 

Ls=82mH Podaci za jedan sekundar

Rdcs=415 oma

Cnavoja=-.362uF

 

C sekundara spojenog =-.240 uF

 

са језгром прича следећа

 

Lp=14H

Cp=-2uF

Cs=-1.93uF

Cps bez folija=296pF

Cps spojene folije na masu(astati;ni navoji)=312pF

Cps spojene sve folije=500pF

 

Мерења in vivo

 

odspojene sve folije spojene folije na masu spojene sve folije

20hz 15,84dB 16,47dB 7,35dB

100hz   20,45dB 20,45dB   18,34dB

1khz 20.05dB 20.05dB   20.05dB

5khz 21,53dB   21,53dB   20,3dB  

16khz   23,37dB 23,37dB 20.95dB

20khz 24,74dB 24,74dB 21,38dB

 

 

Закључак уметање фолија за компензовање капацитета ме је код предпрошлог трафоа одвело у криву страну где сам имао пун опсег са наглим падом на 20хертца,због чега сам мењао језро и врсту навоја код прошлог трафоа.

 

Овако приказано ми даје мира да намотам други трафо и наставим са пројектом.

Одлучио сам да радим само са астатичним навомајем без фолија за компензацију капацитивности јер драстично обара доњи спектар.

 

Приказани резултаи су са отвореним секундарима,тренутно се нисам освртао на то јер се издизање у горњем спектру лако пригуши отпором.

 

 

Ја би ту метно један траво

Да и ја напишем коју.

 

"Тврд је орах воћка чудновата,не сломи га а зубе поломи."

 

Питам се на који је орах мислио Његош кад је ово писао

 

Опет су ме сврбели прсти,

овог пута сам се опремио LC метром и измерио,а касније и in vivo утврдио да ми добро ради LC метар.

 Набављено дупло С језгро,мислим да је SM65,

Математика је казала да за Fd 15hz  треба примар имати 13,7H и 2200навоја.

Мотано по Јелаковићу,цео примар између фолија за компензовање капацитета навоја.

Преко 2 индентична секундара између фолија спојених на масу.

Преносни однос 2-1+1.

 

Измерено следеће

индуктивност примара-13,7H И то би требао бити срећан завршетак да се не провлачи нешто на шта помињем од самог почетка

Са кратко спојеним примаром на секундару је измерено читавих 170mH што представља расипну индуктивност.

 

Трафо спојен на аноду цеви 6н6,анодно напајање 170V решетка на -6V.

Као улаз сигнала тест ЦД мерено напонски унимером и добијено следеће

20hz -2,66dB

100hz 0dB

1khz -0,29db

5khz -0,5dB

10khz -13,9dB

16khz -16,51dB

20khz -18,76 dB.

 

Занимљиво је следеће,

ако погледамо формулу и уврстимо вредности

Ls=(Ra+Ri)/6,3*fg,

 

За дату цев и анодно оптерећење од 4к6 са унутрашњом отпорношћу од 1,8к и расипном индуктивношћу од 170mH  горња гранична фреквенција је управо негде око 5,9khz.

 

Оно што ме од самог почетка мучи је убеђивање јел велики расипни индуктивитет или међунавојни капацитет.

 

Да кажем да када сам мотао против расипног индуктивитета са пуно секција добио сам скоро па исте резултате.

Када сам употребио начине за елиминисање капацитета добио сам висок расипни индуктивитет.

 

Мени овај последњи лом о тврде орахе говори једино да је тачно да се нипошто несме занемарити расипни индуктивитет наравно да је у истом лонцу и међунавојни капацитет.

Међутим расипање се приближно може одредити математички-за капацитивност се треба гледати у пасуљ.

 

Неко на великом форуму помену DIY= IQ^2,

 

Мислим да је крајње време да се запитам да ли ми је IQ довољно велики да се посветим осталим стварима у животу.

 

Не,

језгро за овакав трафо можеш наћи у компјутерским напајањима,растурити па мотати.

У принципу овај трафо би био универзалан за овакве намене са бафером на свом излазу.

То шта је на огласу незнам,само сам ти одговорио на питање да ли је ко то радио.

Јесам ја то правио,

ево где се налазе

http://www.diyaudio.rs/topic/2183-transformacija-cd-plejera-denon-dcd560/?p=45354

 

Да ли вреди мислим да вреди,обзиром да сам ја као следећи степен користио лампу нисам ставио бафер после трафоа,али га у осталим случајевима препоручујем.

 

Ко се мало боље удуби у читање има све податке да исто то смота(сем добре воље).

ББ опет скрећете са теме,па после модулатори кад човек после пола године приупита о чему се ту ради..

Сад ћу ти боцнем једну цефку са иглу

Овако на прву руку реко бих да је било теже све ово написати но урадити,

просто,лако и јединствено

А у шта посебно да гледам да се одушевим,

узгред чему то служи ?

А о чему ББ ти пишеш у овој теми

Сада незнам, ја сам моју пазарио пре 16 година.

Мој фаворит

http://soldering.com.tw/soldering-iron/SR-968.html

 

О њој писах овде

http://www.diyaudio.rs/topic/6385-vrhovi-za-lemilicu-i-zastita-bakarnog-sloja-na-pcb-u/?p=164986

     Kolegione Daudio 

 

  Zaista bih voleo da znam koje je Marke taj vrh sto je toliko opstao topeci plastiku itd ... ! , iz razloga da bih sebi nabavio isto takav za svoju Ersu .  . 

 

  BTW , metod kosriscenja vlaznog Prirodnog sundjera za ciscenje prljavog i vrelog vrha lemilice nisam ja izmislio ! , nego je  to stara i proverena  `svajserska` praksa od vec jedno najmanje 60 - 70 god , a i taj prirodni sundjer nakon sto se zaprlja treba prati iskljucivo cistom i hladnom vodom da bi se   izbeglo njegovo ubrzano raspadanje .  

Који је врх тешко могу да одгонетнем,претпостављам да је керамички.

Дошао заједно у комплету са лемилицом,која је марке АРСТОН,ако се не варам,обзиром да ми је једном приликом испала те сам грејач и држач лепио аралгитом.Иначе лемилица је толико рабљена да се врх стопио са грејачем те и да хоћу више немогу да га мењам.

 

Нико не спори коришћење влажног сунђера,него сам само навео пример да ако је врх лош,можеш га и мазити,он ће просто да сагори.

У контексту отворене теме где се јасно види несврсисходност отварања теме,која говори о лемилици од 400динара, за очекивати је да врх траје једно лемљење.

  Kolegione Kefalo 81 

 

-  Vrh lemilice se najbolje cisti Iskljucivo sa malo vlaznim  Prirodnim iz  Mora Sundjerom !!! ,  a Ne sa Sintetickim sundjerom koli je u osnovi neka vrsta plastike , 

Plastika je Najgora za dugovecnost tog sloja specificnog metala kojim je presvucen bakreni vrh lemilice !!! , Nikako i Nikada ne topiti plastiku vrhom lemilice ! ,

Са овиме се не бих баш сложио.

Имам штап  лемилицу(без икаквих регулација) 16 година,брисао  врх чиме стигао(папир,крпа,сунђер...),колико ли је само пластике истопила,топљену пластику стругао скалпелом и ево га врх и дан данас скоро па непромењен,додуше мало се искривио при врху,али не од пластике него што сам ко пијан уз плот термичке процесе знао често да потпомогнем физичком силом, а знала је да остане укључена и по пар дана.Лемилица плаћена читавих 20 DM

 

Са друге стране на послу ми дали Weller-ову лемилицу са регулационим трафоом, made in West Germany, сагорео сам врх за 40 сати..

 

Хоћу рећи да ако је врх квалитетан тешко ће се уништити.

Bonsek, bušilica, dobra volja i nema prostije      

Под условом да се наведено има сем добре воље, приде неки астал на коме је стега у коју треба фиксирати материјал који се сече - буши,

Стварно просто.

 

Могу ли да замолим чланове да дају конкретне предлоге,сем учења како се греје вода.

Да сам у могућности да сам урадим не бих овде отварао тему.

После вам Даудио наџак баба....

Zar nemas neki sraf M5? Moze onaj sto nema skroz narezanu lozu i tvrdoce 5.6

Аха,

значи урадићеш ми ти то,мислим кад је тако просто?

Ja sam ciljao po izgledu na veće dimenzije ali izgled na fotkama vara ako nema neke referentne veličine. Još mi uvek pred očima igraju "oni" trafoi...

Ма не,

фотке су ББ излазних трафоа,него нисам знао како другачије да објасним шта ми треба.

Цилиндар пречника већег од 5мм неће моћи да се убаци у стезну траку.

Види да не правимо науку,ако имаш цилиндар поменутог пречника,може само да се избуше рупе за пролаз шрафа М2,стегнућу га матицом са друге стране.

Не гори о главу,није проблем ни 22.10. само немој ради мене да купујеш урезнице.

Покушавао сам ја сам да урадим ,али ко за инат нигде да нађем материјал који би избушио.

Ajd ako ti nije toliko hitno (kod nas vikend), daj mi prečnik cilindra (cenim da je oko 6mm) i dužinu cilindra, ako je moja logika ispravna kroz oba cilindra treba da ima prolazna rupa, jedna sa navojem M3 i jedna bez navoja, fi 3-3.5. I naravno, koliko ti komada treba... (pročitao sam za 4 ali ako se krene praviti isplativije je odmah odraditi koliko ti treba.

Пречник цилиндра 4-5мм,дужина цилиндра је 9мм,Логика ти је исправна.треба баш тако.Кад мало боље размислим ту би лепше лего шраф са навојем М2.Треба 12комада,Хитно није,али бар до 20.10. текуће године

pa ništa, od ponedeljka navratiš(ili sutra al uveče) , pa ili ti dam originale sa kojeg trafoa ili ti napravim ili ti dam kineske španerekoji nemaju šraf nego se trake španuju i fiksiraju na malo drugačiji način. veličina sigurno pasuje..

Хвала на понуди,ајде да видимо шта може Штајн да уради-први се понудио.

"butik guja ima sve".

uzgred imaš okrugle metalne distancere u vremeplovu, fali ti samo ono što je stein naveo.

 

e, sad ako si se ti preselio negde dalje to je druga priča

Јбг, ништа те нисам разумео.

Знам и ја сам шта треба да направим али немам чиме...

Отишо сам само 100м даље

Тражи се следеће

За почетак 4 комада,

Шраф М3,лимене траке имам,шраф имам али она тела кроз који иде шраф немам.

Дотични другар са ворума изгубио цео дан да ми са задовољством направи,али обзиром да га море силни проблеми заборавио где је затурио.

Да не би он реновирао целу кућу тражећи ,предлог где има то купити,или ако некоме смета рад сам да му помогнем,наравно уз надокнаду.

 

Узгред зна ли неко како се то стручно зове,досадило ми више да објашњавам оно за оно.

Ма прсти су најмањи проблем, мене брину тикови...

Ма радило се убрзано на уређењу стамбеног простора,хибрид дође на ред кад се госпођа на крају одлучи између венецијанера и завеса и одабере рукохвате за ормаре.

А до тада слушке и мобилни сасвим добро звуче

u principu za line stejdž nije loše imati šum ispod 100 - 120dbmislim da to samo sa serijskim shuntom nije moguće postićisto ne znaci da nece raditi i da nece dobro "svirati"(Po morganu džonsu to je moguće postići i sa cevnim napajanjima.... 

http://www.diyaudio.rs/topic/249-da-sklopimo-i-cevni-preamp/?p=15253

 

Ако се све лепо испоштује дата шема има на излазу наизменичну копоненту реда 2-5mV,

Дакле ово постоји стварно и то одавно,

постоји и варијанта са 6с33с која је ултимативна и по струји и по шуму

Проблем је само што сам по себи регулатор није економичан-клање говечета зарад киле меса

Бити или не бити,

може да буде али не мора.....

stabilnost najverovatnije nece biti kompromitovana

 

dakle -pravi , pa izvesti

Германијум није сам по себи стабилан,а још у мосту...

да се питам ја бих овде протеро аутобус

Чини ми се да сам видео цица мацу