Najbolji članovi

Nema na čem. Nego, nisam možda dobro objasnio kako funkcioniše antiskejting na Mocart ručici. Kada sam ja tražio od Ivana da mi to objasni, uzeo je velkasti klip od motora a koji je služio kao pepeljara, provuko kanap kroz ušice, spojio oba kraja iznad u jednu tačku i obesio klip da visi, onda je razmako kanape i tako zarotirao klip. To je princip, najloni se spajaju u vertikalnoj osi rotacije koja prolazi kroz sredinu kadice, kad se razmiču putem podešavača, otkloni oba kraka su isti i samim tim je osa nepomenjena. Polazna pozicija za nameštanje baze sa aspekta antiskejtinga bi trebala da ide u grubo ovako: postavi se igla u središnu rilnu na vinilu i ugao koji zaklapa cevka sa postoljem bi trebao da bude 90°, to obezbeđuje neki okvirni pred opseg protiv klizne sile. Praktično, kad je cevka u parkirnom položaju, sila ne postoji, kako se ručica rotira, ona se javlja i povećava odmicanjem ka centru ploče. Podešavač koji razmiče vešala povećava antiskejting, kao što sam već predhodno naveo, 1mm razmaka bi trebalo da bude neki minimum a da cevka kliza ka napolje na staklu, to je ujedno i potvrda da je celokupno podešavanje u redu. Taj razmak i sama početna pozicija postolja, kao navodi za montažu su ipak samo okvirni. Kod klasične ručke se obično brojčano vrednosti postavljaju jednako za gaznu i antiskejting silu, znači, 1,5 i 1,5, ili 2,00 i 2,00, kod Mocarta se te različite vrednosti određuju početnim položajem rotacije postolja i razmakom vešala, što znači da pomenuti prav ugao i razmak ne moraju i nisu, uvek i nužno takvi već ima odstupanja. Test ploča sa blank delom nije dobra jer čim igla prođe prvi put, napravi brazde i ručka tu miruje. Ručka je proistekla isprva kao kopija WTA, ali se razvojem došlo do potpuno originalnog rešenja ko što se vidi na slici, samo je princip mekane veze ostao isti. Nas petorica je bilo u priči što se tiče razvoja, moj udeo je minoran ali vidljiv okom, no nebitno. Ivan je sve delove izrađivao potpuno sam na malom kombinovanom strugu sa nemačke pomornice iz II svetskog rata, izuzetno precizna mašina na kojoj je moglo da se radi sve što spada pod mašinsku obradu, samo manjih gabarita. To je bilo moguće zahvaljući nizom alata koji su se nadograđivali na osnovno postolje i pogon koji je sve dodatke okretao preko kaiša, jednako ko što se vrti belt gramofon. Nakon izrade je sve išlo na glavanizaciju, niklovanje i eloksiranje, taj kvalitet danas ne postoji u Srbiji. Kad se sve skupilo, braća Ristić i Ivča su sklapali ručku po ručku uz Vekiju. To se sve dešavalo osamdesetih godina prošlog veka, tada se pojavio i CD format i gramofoni su potonuli totalno tokom devedesetih. Samo rešenje je bilo epohalno i donelo je potpuno drugojačiji zvuk od krutih ručki, tako da nije bilo potrebe da se silazi u ne znam kakve dubine. Opciono su bile dve cevi, potom samo jedna sa nekoliko različitih težinski kontra tegova. Komplijansa se postizala sa neka 3 viskozioteta ulja, mislim da je 2.000 bilo za meke i 10.000 za tvrde, treća i ostale varijante su se dobijale mešanjem te dve gradacije po tabeli. Damping je definisan gustinom ulja a ne količinom, niko to nikad nije ni pomenuo, tako da nemam odgovor da li ima neke promene razlika u mikro pritisku samog fluida. Moje mišljenje je da primarno sami najloni valjaju da budu potopljeni u ulje što više jer su tako više prigušeni da ne titraju. Naime, kad se posmatra grafikon celog ansambla ručke, nus vibracija putuje s preda ka pozadi duž cevke, spušta se kroz prednji nosač i ploču koja je zaronjena u ulje koje upija, nastavlja kroz drugi nosač koji je isto u ulju i ide ponovo u cevku ka tegu, pa potom sve unazad ali toliko oslabljeno kroz ponovni prolazak ulja da igla ostaje nepobuđena. Jednako važi za izvor iz same baze, vibracija jedino može da dospe preko najlona na cevku, zato je i potrebno da oni budu makar delom u ulju. Ja sam hteo da uzmem licnu od čelične sajle, međutim, ona sigurno ima memorijski efekat i zadržala bi neki deo federne konstante, bakar bi bio bolji, al bi se on tek istezao, razmišljao sam o običnom koncu, ali je sve ostalo kako jeste. Tada nije bilo kevlar pecaroškog najlona, tako da ni na to nemam nikakav odgovor. Mislim da nije od uticaja elastičnost najlona u pogledu antiskejting sile, mada sigurno da je prisutan mikro uticaj, kolko bi se čulo je pitanje. Isto važi i za kombinatoriku gustine i količine, ko što rekoh, pun nivo je po meni dobitan kao rešenje i njemu treba podrediti ostalo. Da, u poznim varijantama su cevke dobile u prednjem delu rasečenu cevku od PVC-a koja se navlačila i mogla da kliza napred nazad, to je služilo za fino podešavanje upravo sa aspekta efektivne mase, mada to ima i prigušujući uticaj nužno. Ja inače imam drugu varijantu i bez tog dodatka, nikad nisam hteo da uzmem treću, a naravno da sam mogao, jednostavno, na mojoj ima manje delova što je bolje sa aspekta vibracija, istina, teže se nešto podešava i nema lak pun komfor, ali, pošto nikad nisam hteo, (nit ću), da menjam glavu, ništa mi nije bilo potrebno.

Samo da prijavim, USB radi sjajno. Slobodno pravite po recepturi, treba dosta pasulja da se pojede da bi neki kupovni svirao bar blizu.

Pravio i probao teflonske prstenove sa opružno-čeličnim vatrostalnim prstenom u teflonu. Kolega koji je koristio kaže jednako dobro rešenje kao i gumeni vatrostalni oring. Iskustva slična opisanim.

msm,sve je to u neku u ruku okej,treba uzeti pare tamo gde se mogu,al ne da su ga preterali sa cenom u 3PM,vec 300PM ...ajd treba odstampati kutiju,pa neki booklet ide sa time (?),al ako je razlika u ceni izmedju simplog i duplog izdanja minimalna,autorska prava su vec ukalkulisana,jerbo vise ceo ovaj sport ...msm,ne cudi me da ljudi sve vise i vise slusaju Tidal,Spotify,ruski ducan itd....

msm...otkotrljali se neki lekovi kod izdavacke kuce ECM: https://www.bakelitfutar.hu/home-global/keith-jarrett-sun-bear-concerts-uj15307-részletek 129000HUF,cca 360 eura...simpli ECM oko 6000 lokalnih kovanica,2LP bude nekih 8-9000....

Skoro sam slušao jednog tonskog snimatelja i producenta. Kaže studijski monitor mora da bude lošiji od proseka. Kada na njemu kaže dobijemo odličan zvuk - onda će na boljim zvučnicima još bolje da se čuje. Ovo mu dođe kao obućar kad proširuje cipelu na kalupu

ma sve su to trice i kučine, istinsko umeće je kada npr Jean Sibelius u svom violinskom koncertu, učini da vidiš sneg

Moze se postici realan ton duvackih instrumenata. Truba je jos i najmanji problem. Sax malo veci. Flauta i klarinet mogu da budu zeznuti ali se i to resava. Samo treba ispostovati osnove pri konstrukciji zvucnika sto nazalost nije slucaj kod velikog broja zvucnika. Imam utisak da se tim zanatom bave ljudi bez dara. To sta se prodaje kao zvucnik u 99% slucajeva je za pravno sankcionisanje. Doduse takav je i odnos kupaca istih, da nesto tandrce, da popuni prazninu, da stvori buku... Svi nesto citaju, gledaju prospekte, odnos ulozeno dobijeno a niko to ne poslusa kako treba. Niti ume da poslusa. A izgleda da to ne umeju ni ovi sto prave zvucnike. Na prvom mestu je da umes da slusas pa tek potom da upotrebis znanje da to sa zvucnikom i postignes.

Da probam; izvuče se svo ulje i baza u horizontalu, tad je i ručka u potrebnoj ravni, podesi se u grubo prebačaj, potom putem podešavača visine, ili VTA ugla, postavi cevka u paralelanu poziciju sa spuštenom iglom na neku otpad ploču, predhodno se gazna sila stavi tek toliko da pada glava. Skupe se "vešala" do kraja, pa se najloni ispuštaju naizmenično što je više moguće da bi se težište spustilo što niže, a istovremeno se na VTA podešavaču podiže visina da bi se zadržala paralelnost cevke u odnosu na ploču. Granica je da ne udari uronjena ploča o dno posude i takođe da najloni ne kače nigde. Cevka kod Mocarta je blago konusna, to znači da ako je gornja ivica paralelna, onda je osa cevke je blago podignuta od napred ka nazad, u principu se nišani po donjoj ivici, a generalno je preporučljivo za bilo koju iglu da se ručka blago ukosi ka napred za 2-3°, zbog uvijanja kantilvera i samim tim odstupanja od projektovanog ugla. Kasnijim slušanjem se taj ugao, VTA, zvučno, ili test pločom odredi i tak tad se može apslutno tačno podesiti geometrija. Samo postolje se rotira tako da se obezbedi neki opseg antiskejtinga, to zavisi delom i kojoj geometriji se priklanja. Jeličić je bio zagovornik da je većina ploča narezana otprilike 3/4 prostora i na osnovu toga je definisao 2 reperne tačke za podešavanje. Tom pristupu je adekvatan nešto veći zaokret postolja, čime se upredaju ose najlona, dok ja od uvek koristim Elac-ov šablon koji predpostavlja najduži hod ručke, odnosno, naj veći broj narezanih rilni, postoje dva standarda inače. Kad je ručka 10 cola i više, smatra se da je gazna greška van čujnog opsega. Ivin pristup obezbeđuje manju grešku u tom opsegu od 3/4, ali zato gazna greška drastično raste u poslednjoj četvrtini i to se meni nikako nije svidelo. Kod moje, tj. Elac-ove postavke, Mocart se manje rotira, jer kako se cevka kreće od prve ka poslednjoj rilni, tako se povećava antiskejting sila zbog upredanja. Generalno, mora da se eksperimentiše jer to zavisi od same igle i gazne sile, pod predpostavkom da je geometrija tačna, nebitno po kom šablonu u krajnjoj liniji. Ja koristim staklenu ploču, spustim iglu na sredinu opsega, podesim da kliza ka napolje 1 cm po sekundi. Kad se dobro ubode početni položaj i razmaknu vešala 1-2mm, igla kliza otprilike jednakom brzinom od kraja do početka. Postoji obrnuta teorija, da cevka miruje, međutim, brazda nije isto što i blanko površina, pa kad igla uđe u rilnu, javi se centripetalna sila koja je sve izraženija kako se primiče središtu ploče. Viskozitet ulja je išao do 10.000 i to je za ekstremno tvdre igle, sa malom komplijanosom, Deca, Koetsu,... moraš da vidiš za tu iglu podatak. Sipa se što više, praktično samo najloni vire, tad je najmanja kavitacije po površini, znači, mirniji rad i bolji demfing. Najloni se vremenom izdužuju, sada ima kevlarskih koji su prilično konstantni. Kod Mocarta nije moguće podesiti gaznu silu kao kod kruto vezane ručke, mora da se meri apsolutno na nivou ploče i da se sačeka malo da se ulje stiša. Opseg lifta može da odstupi upravo iz izloženog, u vezi početnog položaja rotiranjem, pokriva pun hod sigurno. Ne znam da li sam uspeo da pojasnim, ako šta treba, rado ću pomoći.

JVC Sve drugo je boranija

Imam odvojeno napajanje . Neće svaki DAC da radi bez pobude - neće drajver da ga prepozna bez minus pola

https://audiophilestyle.com/forums/topic/15407-modding-usb-cable-to-power-dac-with-external-psu/ ja sam odavde gledao i tako napravio ima više opcija Verovatno je najbolja prva šema sa Led diodom i otpornikom Tako samo dve žice idu u USB kabl

Jako velike. Bakarni posle srebrnog nije za slusanje uopste. Manje detalja, zamuljano. Bukvalno ista razlika kao i izmedju bakarnih i srebrnih interkonekta

cinjenica je da ti subsonicni problemi variraju od izdavacke kuce,do izdavacke kuce.....kod kvalitetnijih presova je to manje... ima,ima efekta...jasno se to cuje...jbga kod nekih vintage sprava imas one prstenove,koji se posle natezu oprugama na osnovnu plocu,ili su koristili one aluminijumske "socket"-e...

@prophet da, to su njihova izdanja, imam ih nekoliko, evo cela edicija na discogsu: https://www.discogs.com/label/1426040-I-capolavori-del-Jazz-in-vinile

^ ejbg, cenu formira tržište a mi se uklapamo ili ne srećom ima izdavača koji za svoja reizdanja ne traže bubreg.. Italijani imaju interesantnu ediciju, imam par tih ploča, nisu loše.. cene su prijatne:) https://edicola.shop/catalogsearch/advanced/result/?ean=9772610828619#page=1

Mislis da podilaze (ne)ukusu kupaca.[emoji3]

Amplifiers Nonlinearity of the frequency response in the range of reproducible frequencies of 40—16000 Hz - 1.5 dB at the linear input (2 dB with the presence of a corrector); Nonlinear distortion coefficient in the range of reproducible frequencies of 40–12,500 Hz, no more than 1%. The coefficient of intermodulation distortion in the reproduced frequency band of 250–8000 Hz (also outside this band while reducing the sound pressure level by 6 dB), no more than 3%; The variation of the parameters of channels in the range of reproducible frequencies, no more than - 3 dB; Tuners Band of reproducible frequencies, 30 Hz - 15 000 Hz (it is difficult to get higher boundaries, due to the need to suppress the 19 kHz pilot tone) Nonlinear distortion factor at a frequency of 1 kHz, no more than - 0.5%; Difference of parameters of channels in the band of 250–6300 Hz, no more than –3 dB; Transient interference at frequencies of 250–6300 Hz (6300–15000 Hz), no more than 26 dB (15 dB). In the future, DIN45500 in almost unchanged form became the EU standard IEC 60581, and in the USSR similar GOST 24388-88 (for UMZCH) and GOST 23262-88 (for AC) were adopted.

nego ljudi moji,jel se ko igrao sa ovim kondomima za cefke?....da mi je neko pricao,ne bih mu verovao: -smanjeni subsonicni efekti kod gramofona-kao da si ukljucio subsonic filter -procistio zvuk -njanjavo zvucece cefke ,koje mozda nekom zvuce prefinjeno,fino,rezultno,gura u pravac zvuka cefki sto rade NOS varijante:dobija se na energicnosti/direktnosti u zvuku ..trosak od par grosa,usteda,moze pojacalo dobro da svira i sa jeftinijim cefkama,ne treba da klecis recimo pred Siemens ECC83,gde mozda za komad traze 120 ojra...... -potenciometar se odvrce mnogo komotnije...ovo pogotovo dobrodoslo sto pod porastom maligana,odvrcu pot sve jace i jace.. sta kaze vijece pametnih na ovo ?

Visoka vernost je kad ničim izazvan maziš kuče a ono ti uzvrati osmehom i poliže ruku. To ni jedna muzika ili sokoćalo ne može da vam pruži. Život je život i nema zamenu, sve ostalo je šarena laža.

Kol'ko to wati u A klasi? [emoji1787]

elem,svako od nas ima svoj slusni aparat koji ima svoje karakteristike .ne postoje dva ista na svetu, ko otisask prsta.mozemo to usvojiti.mehanizam pretvaranja promene vazdusnog pritiska u hemijske procese u glavi je jos nedovoljno izucen.hemija interaguje sa memorijom u glavi i stvara odziv ,izmedju ostalog hormone razne.cak zavisi od fizickog stanja organizma,koliko je telo spremno da prati te procese,(nema -ima stimulanse,vitamine i ostala ... znaci na dati zvucni podsticaj svako reaguje drugacije. ratne trube izazivaju svoje a balade drugu realnost.svaka jedinka dozivljava na svoj nacin.jedna ista zvucna slika za gomilu ljudi je gomila posebnih primljenih zvucnih slika koje su kompleksne. e sad filozofija; sta je hi-fi? sta je vernost?kako treba da zvuci bubanj kad ga svako dozivljava na svoj nacin i svako ima svoju pricu o tome.znaci imate fizicku komponentu i kompleksni emocionalni odgovor na to. ne daj boze kad bi svi reagovali isto.ako je slika u mozgu posebno darezljiva da izbacuje endofrin pesma moze da bude i na obicnom tranzistoru.jos ako legalizuju jos bolje.moze o ovome da se drvi kolko oces,cilj je da se izazove hemija a kako,to je individualno..

E, to je to! Nema dalje. I izvedivo je, te takodjer ponovljivo. Preporucljivo je prije Sibeliusa nabaviti Daliborovo Granje.

0 – no permission 1 – execute 2 – write 3 – write and execute 4 – read 5 – read and execute 6 – read and write 7 – read, write, and execute Owner, Group, and Others

Hilary Hahn je izrasla u sjajnu violinistkinju, njen Sibelius je jedno od najboljih izvođenja koja sam čuo

HiFi je svestrano i trodimenzionalno versko verovanje pomešano sa bezbroj obmana.

Ako se nikom ne dopadaju oni plavičasti na vrhu strane, ja bih te

Jer truba i sax daju zvuk iz oblika sličnog zvučniku. Propagacija vibracija kroz vazduh se odvija na sličan način. Malo je zeznuto jer Majls voli da okrene trubu na dole, a naš setup gleda u nas Bubnjevi bi tom logikom trebali da funkcionišu bolje. Doboš može da zvuči realno. Zvuk klavira? Hm... violina i viola se često mešaju (možda bolje da napišem “približe”) na sporim zvučnicima, dok u prirodi zvuče potpuno različito Ono na šta smo najbolje kalibrisani je ljudski govor. Tu ne može niko da nas zezne. To najpribližnije može da izvede mali i ultrabrzi FR. Ali njemu fali sve ostalo. Postoje segmenti koje je moguće pokriti, ali svaki segment traži ceo drugi setup. Povučeš ćebe gore, noge zebu... Onda kablovima doterujemo Drugi par opanaka je kad nesvesni svega slušamo muziku, uživamo i briga nas nije što laže k’o pas. Svašta mozak kompenzuje i jako je teško odvojiti se i probati zamisliti da li bi se kompozicija koju slušamo zaista slično čula da su muzičari ispred nas. Zato kad čujem nekoga da mu se orkestar “hologramski iscrtava” i da ima halucinacije da su mu muzičari u sobi - znam da se nije potrudio da zaista čuje šta izlazi iz kutija, nego na osnovu detalja koje je dobio tripuje svašta. Nije muzika gomila zvukova, muzika je gomila emocija, a to prenese onaj neki X elemenat koji ili imaš u sobi, ili nemaš. Ne mora biti ultraflat response.

I da stvarno netko napravi upravo savrsen zvucnik i pojacalo ispred njega zasnovan na trenutno neotkrivenim kvantnim biobot-molekularnim redudancijama (radi visestruke provjere je li smece koje izlazi isto kao smece koje je uslo) u warp polju ostaje nam izdavacka industrija koja ili nije na tehnoloskom nivou ili ju nije briga. Opet - ono sto mislimo da nas manje laze je vise vjerno. Prije cemo naci medija koji ce nam dozvati Milesa ili Paganinija da nam uzivo nesto odsviraju...ako nisu ustali na lijevu nogu.

eo Mikum - njemu ekran i ne treba on vec ima micro USB , kao pirsing

E da, i baš zbog toga što sam gore napisao ovaj hobi i ovaj pravac smatram zabavom (što u biti i jeste) i svojevrsnim oblikom doimanja muzike. Uživo muzika će biti uvek uživo muzika, te ju i ne treba positovećivati sa hifom, težiti nekakvom trešnjinom cvetu... Zato me i užasava ono: pojačalo koje ne farba sadržaj, zvučnik koji je idealno ravan itd itd. Džaba. Ne može bre. Može da se premeri i da na osciloskopu izgleda idealno, ali nije to to. Neće nikad ni biti. Zato nema ni potrebe da se juri za time - treba naći vid zabave u hifi - a kada prođe korona, svi u kafane, koncertne dvorane, hale i otvorene svirke na uživo muziku!

Ja sam razmišljao 1000x... kako treba da izgleda idealan zvučnik? Idealan zvučnik treba da ima oblik bas bubnja, da ima metalni deo u obliku poklopca za šerpu u koji udara drvena palica različitim intenzitetom i brzinom, da ima neke levke kroz koje ide vazduh, da ima žice koje su napete - 10 žica najbolje (4 debljih i šest tanjih), da ima nešto tanko poput glasnih žica u većem rasponu i broju i da kroz njih prolazi vazduh kroz dosta kanala tako da trepere i prave ton... Da ima set žica o koje udara mala palica i to da bude veće onako. Da ima ... skretnicu koja bi morala sve pravilno da preraspodeli, svaki taj zvuk ponaosob. Jer jednostavno papir, aluminijum, plastika, keramika ili kevlar oivičeni gumom, itd itd, stavljeni u neku ravan i spakovani u nekakvu kutiju jednostavno ne mogu nikada realno da prenesu zvuk orkestarske muzike. N I K A D A Pa može da se ubijamo po ovoj temi, e ja imam takav sistem, ne evo ja imam takav sistem, ne evo ja imam takav sistem... Nema niko. Na planeti. Realno

Kad bi Hi Fi bio zaista otkriven , nas besmisleni hobi bi postao jos besmisleniji

Kronicna upala sinusa vec preko dva desetljeca. Neoperiran. Sa nekoliko teskih upala godisnje od kojih me bole svi zubi u gornjoj celjusti. Osim maksilarnih sinusa pogodjeni su mi prednji sinusi, te zaboravih im ime - oni iza ociju prema uhu. Tamo oko 2000-te sam bio pred operaciju i napravio sve pretrage, pa sam odustao. Od tada ih ne lijecim na nekakav planiran nacin osim inhaliranja sa cajevima. Redovito koristim Omronov inhalator. Proslo ljeto nisam bio na moru zbog korone i situacije na poslu, pa je sad sve jos jace izrazeno. Svakodnevne glavobolje. Na pregledu za vid preklani mi je doktorica sama ispricala sve o mojim sinusima da joj nisam nista rekao. Rekla je da mi se vid pokvario, ne jako, bas zbog cestih upala sinusa. Danas sam naisao na ovaj video. Ja sam valjda najvise zacudjen covjek koji ga je pogledao i iskusao - stvar funkcionira! Barem kratkorocno. Nakon jedne ili druge "vjezbe" sinusi jednostavno procure i surla se otcepi. Mozda je i bolje da nisam to vidio jer sam se sad podsjetio kako je to kad imas bistru glavu i kad mozes normalno disati. Steta sto djelovanje nije trajno nego se za sat vremena vrati u normalu, ali barem mogu povremeno otvoriti slavinu i ispustiti visak van.

da bi se razlozno i sa smislom razmisljalo (za pocetak, rasprava moze i mora doci kasnije), prvo treba definisati kvalitet (sto je malo tricky) i poimanje istog (sto je malo lakse ali ne i lako) razlozni i zanimljivi uvidi su predstavljeni u vec smesno poznatoj ali realno nimalo smesnoj knjizi "Zen i umetnost odrzavanja motocikla"; da ne drvim dalje, polje je obimno, a svakodnevno dokazivanje navike da ljudi olako daju ocene sta valja a sta ne valja (i zacudo vise puta su u pravu nego sto nisu, cak i ne bivajuci svesni procesa evaluacije) samo potvrdjuje da je pitanje kvaliteta vazno i sa stanovista socijalne komunikacije i funkcionalnosti licnosti pojedinca da rezimiram - mlatite praznu slamu, jbo vas fifi

Ponoviću priču koja me je probudila na hi-files showu. Guzva u hodniku, odnekle dopire zvuk harfe. Toliko realan i pored sve buke u prostoru. U glavi mi varniči, pomišljam da je neko doneo neki milionski sistem i stavio ga u jebeni hodnik, čisto da svima objasni kako se prave uredjaji. Ja malo kraći od proseka pa ne vidim kroz gužvu šta je u pitanju. Ali neke bre zajebane sprave, muzika koja dolazi odande deluje nerealno realno, nikad nisam čuo ništa slično. Guram se samo da pitam koja je cifra u pitanju, ne zanimam me ni kako sistem izgleda, nego samo da li u nekoj projekciji možda mogu da ga priuštim sebi. Hladan tuš. Buđenje. Progurao sam se, video devojčicu koja svira malu keltsku harfu između ljudi. Tražimo jednoroga. HiFi ne postoji. Ništa na svetu ne zvuči harfi vernije od harfe. Poenta je da kad znaš da slušaš sprave, mozak po automatizmu uzima odstojanje kod procene da li nešto zvuči kako treba. Kad se zezneš kao ja tad, mozak misli da sluša sprave, uši čuju pravi instrument i nastaje kuršlus jer se ta dva ne slažu. Da, tražimo jebenog jednoroga

Ako ćemo pošteno, visoka vernost se kod uređaja/sistema lako proveri merenjima, što električnim što akustičkim... ...karakteristike, izobličenja i nema tu sad puno diskusije šta je tehnički bolje tj. "vernije". Šta se kome sviđa za slušanjac je druga šolja čaja i o ukusima ne vredi raspravljati, tj. vredi dok god ne krenu da me ubeđuju da je bolje nešto što je tehnički inferiornije. Nekako priča dobije civilizovaniji ton kada se umesto apsolutne odrednice "bolje" rekne "meni se više sviđa". Nema tu dalje neke rasprave, samo prijatne priče. Na kraju krajeva, nek je tehnički najsavršenije, ako me ne čini srećnim jebo poso. I obrnuto.

A to nije hifa, to je svidjanje. Hifa treba da neometano prenese majstoriju muzike, sa zapisa. E sad, možemo da debatujemo šta je to neometano, šta je tržište, šta je potrošacka stvarnost...

Neotech tvrdi da je UPOCC zica jedan kristal. Da li je to moguce, ne znam. Obe koriscene su UPOCC.