Najbolji članovi

U posjeti jednoj od najpoznatijih plaža jadrana... http://www.visitbrac.com/destinations/bol/zlatni-rat

26.05.2018. Sterijino Pozorje, Narodno Pozorište Banja Luka, Petar Mihajlović - Švajcarska, režija - Milan Nešković Pozorje je počelo, postaviše crveni tepih na stepenište Srpskog Narodnog, sa sve stubićima povezanih ukrasnim kanapom, na platou sa desne strane ulaza smešten gudački kvartet, okolo štandovi - NIS, Erste, Šveps... pružaju mi nekakvu papirnu kesu, piše NIS na njoj, odmahujem rukom (šta da radim sa cegerom u pozorištu?!).. i tepih sam iskulirao (poput većine), mnogo sam mator da bih pravio selfi na tepihu, ali i dalje dovoljno mlad da bih bio aktivan učesnik u zasenjivanju prostote banalnom publikumu.. gudački kvartet je pomirio Pijacolu i Pink Pantera praćen suznim očima sredovečnih gospođa, ponosnih do ushićenja što su prepoznale (jel to iz Mirisa Žene?) muzičku temu (Libertango beše poznat, ali ne i prepoznat), i konačno se dočepah sedišta.. uff Nebojša Bradić je otvorio Pozorje, pričom o Institucionalnom i Industrijskom pozorištu, pričao je u stvari o liberalnom kapitalizmu i globalizaciji, iz svog ugla.. dobar je bio, evo isečaka besede u prvom biltenu Pozorja: http://www.pozorje.org.rs/wp/wp-content/uploads/2018/05/BILTEN1_sajt.pdf i konačno poče Švajcarska (sa sve Kazablankom u njoj ).. scena podeljena na 5 segmenata - liči na ogroman ekran podeljen na pet delova koji se pojedinačno otvaraju i na koje se projektuje video slika.. svaki segment ima svoju scenu koju priča (ukupno ih je 18), sve su povezane i brzo se smenjuju, kadriranje podseća na TV spot.. ovo će biti prepoznato, verovatno i pohvaljeno kao nov pozorišni izraz, kao efektna upotreba videa i muzike u pozorištu, rediteljsko - scenografski podvig, i to će biti istina.. primetna je i Neškovićeva veština kojom preklapa scene, za pohvalu je i njegova pretpostavka u kojoj će publika dovršiti priču i sklopiti je u celinu (istine radi, to i nije teško, dodatna razrada teme bi banalizovala stvar).. ali istina je i da ovaj i ovakav tekst - univerzalno postavljen ali i neiskren, predvidiv i dosadan, ni ne može da se postavi bez efektnih ali ipak samo instant scenografsko - rediteljskih akrobacija - bilo bi to isuviše prosto i sporo.. dakle, problem je u libretu, Mihajlović nam pripoveda davno ispričanu priču, i to čini bez emocija pa nas ostavlja ravnodušnim.. i ta ravnodušnost je ostala kao osnovni utisak, efekti nisu izazvali emocije.. džaba ga bilo strukture i filmičnog izraza kada nema pokreta i poetike.. ali, tek smo počeli, večeras je Kingdom of Heaven, Epica Balcanica, u toj predstavi scenografije nema

Stigla nova igračka. Akai AT-2600 tjuner.