Najbolji članovi

Ma izes kutije koje staju u kolesa

lako se tebi zekiti , kad si doneo Feastrex iz Japana

A tema je lepota dizajna jbg, još par

Kako lepi zvučnici, moram još neku sliku

dobro zvuci

Kvantitet na uštrb kvaliteta, a oba kretanja mogu da idu i u degnerativnom smeru.

Cek, cek . . . tu sam uvek na usluzi za po neki info iz domena klasike, mada i sam svakodnevno slusam "Vreme muzike" u terminu 14:00-15:00, gde se napajam novim informacijama ( uostalom kao i ti ). http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=68&Itemid=68 Btw, pratim ugavnom Cajkovski i Sopen konkurse i tu uvek imam nekog favorita. Evo, poslednji Cajkovski konkurs i dasa za koga sam zdusno navijao ( nije pobedio, opet Ruja bio prvi ). http://tchaikovskycompetition.com/en/contestants/#piano Lucas Debargue - Izuzetan. Moguce da su mu zamerili u ziriju obzirom da je u CV-ju naveo da ga privlaci jazz i da vec tako mlad ima svoj trio i nastupa po pariskim lokalima. IMHO - prosto je "razneo" Ravel-a.

Ovo je sa Burning Ampa 2012-te. Malo nezgodno za montazu, mada me jako zanima kako zvuci...

manjak informacija u vezi klasične muzike danas, me podseća na vreme kada je rock bio mlad, tada je posdojao samo Džuboks, a danas samo Radio BG 2/3 tako juče na radiju čuh za Christiana Tetzlaffa, čini se pravog naslednika Anne Sophie Mutter

Pošto se tama malo izofila, ajd i ja kao diy-er a ne diy-bayer ili diy-neter. Na slici od pre 10 godina je većina ručnog rada, tek kupljeni Lauteri, pored su Audio Nirvane u BR kutiji i Fostex 167,(sa ili bez E, ne sećam se), u TQWT kabinetu po nekoj Hiraginoj kreaciji. Apropo gornje iznetih komentara o radijem kupovanju drugih zvučnika i uopšte o lošem zvučenju Lautera i FR zvučnika uopšte, moram da se složim barem na prvu loptu. Mali Fosteks je bukvalno nakon pola minuta zamenio dugo obožavani Tanoj DC čiju skretnicu su Aca i Brana totalno ispeglali i time njegov zvuk podigli na vrlo zavidan nivo, recimo, bliskom FR-u. Fostexi su slušani ne znam ni ja sa čime sve, a raznorazne Fostexe i kutije sam imao prilike da slušam i uvek su zvučali pitomo jednom rečju. Nakon dužeg preslušavanja tri para kutija dođe moranje da se oslobodi prostor i postavim oglas. Dođoše dva momka i donesoše svoj pojačivač uz predhodnu moju saglasnost. Radilo se o B klasi solidne snage, ne pamtim kad sam slušao nešto a da nije bila A. Fosteksi umilni, Nirvana tako tako, a Lautere bi bacio kroz prozor koliko ni našta nisu ličili. Sa mojim pojačivačem je slika bila obrnuta ali i dalje je Fosteks imao nešto što bi većini više prijalo, a i meni i da drajveri nisu bili skroz novi i da nisam znao kako zvuče usvirani, možda bi tog časa drugojačija odluka bila. Ostali su Fostexi još dugo u mom posedu, vremenom, dugim, su se Lauteri primirili i na kraju su Japanci otuđeni, sad mi je žao jer bi savršeno legli kao drugi par uz TV.( ako neko ima da ponudi, nek izvoli). Kad me neko priupita za preporuku, predložim Fostex, bilo koji, Monakor kao jeftinu varijantu primerice, napominjuči da Lauter nije za svakoga i ne za svaki sistem, prevashodno pojačivač i potpuno razumem tuđa pogrdna iskustva. To je jednostavno tako i ima sigurno više zvučnika koji nisu toliko kočoperno kritični i ko nije spreman da se izbori sa njima, bolje da ih zaobiđe. Odluka o prelasku na Lauter je bila zahvaljujući celokupnom uživanju na Hedlundu kod Eci Lazara. Na prezentaciji kod tvorca Teresonic-a, Gosn. Dabića sam shvatio pun kapacitet ali sa njihovim SE 300b koji nisam mogao da si priuštim. Naravno, zvuk je bio više nego zadovoljavajući ali je stalno postojala potreba za još nečim, možda tu i leži zec u ovoj, Stradijevoj potrebi. Izređalo se niz SE pojačivača klase 2A3/300b i to je po mom sudu nužan izbor, jednak svima po svetu kao dobar pogon za FR uopšte. Nije tako za Fostekse i niz drugih drajvera tog tipa, ali za Lauter apsolutno jeste. Slušao sam 845, il neku osmicu, Y10, možda još nešto, ali nije celokupno prolazilo jer samo tonski karakter mi nije bio dovoljan. Ruska Babuška u Ajonu je tek Lauteru udahnula punu performansu, no, ne volim tu cev pa Bog, inače se lako da napraviti SE sa njom. Put je logički navodio na 211, prošlo ih je više kreacija i prepravki, tek sa RCA cevima bi mogao da kažem da je knap. I na kraju natrči GM70 i posle minuta je uređaj ostao u sistemu iznenadivši Miroslava Petrovića koji je svedok više od dvadestak godina odolevanju mog predhodnog pojačivača, nikada nije mogao da me prevesla da ga zamenim do tada šta god da je bilo poređeno, a nije on jedini. Po mom definitivnom zaključku, Lauteri su izuzetno zahtevni bez obzira na kabinet, slušao sam ne nešto mnogo jer ih jednostavno ni nema kod nas, ali dovoljno, Akademija, Bicor,Mau, pomenuti Hedlund i visoki Teresonic. Tako da sve komentare negativne konotacije mogu da propratim konstatacijom ili pitanjem, sa čim slušano, bez da ih sporim, kao sa klasom B. Ne znam šta je po sredi, klasa 2A3 zaista lepo zvuči menje više jednako bez obzira čije je pojačivač, al fali doza prezensa, što Aca Ribon recimo dosta potencira, VT4C je pa presuva i teška, potrebao joj je karakter 300b, to sam još davnih dana zaključio i na običnijim zvučnicima. GM70 se jednostavno uklopio, cevka ima sabrano 2A3 i 211 i još više odlika po oba karaktera , a karakteristični "shoot" koji ima svaki FR, a Lauter naročito, zato se i rade drugojačiji fazni nastavci, neću da kažem da ga nema, već jednostavno ne smeta, čak, ako je vokal milozvučan i prija. Naravno, živ čovek se privikne na gotovo sve i sklon je samoidealizovanju, tako da subjektivizam uvek postoji, ali čuju i druge uši i ono što ubrzo shvate bez obzira na lični ukus, je velika bliskost živom izvođenju, a to je meni prevashodnije od energetskog doživljaja na koji većina stavlja imperativ. Stradi i ja se ne znamo, mislim da imamo zajedničke poznanike i prijatelje, možda smo i suprostavljeni po nečem drugom, al zato delimo istovetnost Lowther-a.

K'o Šilja i Paja Patak u onom crtanom: "Sve što treba to je da ga sastavimo" Koče me podnožja za laNpe......................putuju sada već 45 dana iz Čajne. Mnogo bre.

Evo TQWT BetsyK , kako smo ih wifey i ja sredili za FAK... Ideja je bila da ih prekrečimo akrilnom belom i da posle mozemo da ih krečimo u skladu sa zidovima.